Gay-Serbia.com | Diskusije

Odmah na početku da raskrstim: ne mislim na gaysploitation/blaxploitation/pulp već na književnost koja pretenduje da bude - prsti mi se lome dok kucam ovaj termin - ozbiljna.

Prvenstveno me zanimaju gej autori koji pišu o gej iskustvu, ali po prirodi stvari logično je i nadovezivanje na ostale manjinske književnosti, naročito na African-American Lit kao na jednu od najizraženijih.

Dakle, koje su to književne strategije i problemi svojstveni manjinskoj književnosti? Zašto većina kanonskih gej pisaca nije eksplicitno ili otvoreno pisala o svom gej iskustvu? Da li je to zbog tadašnje (više homofobične) društvene klime ili zbog kratkovidosti takvih uže orijentisanih dela?

Ono što se meni čini kao glavni problem jeste preterana samosvesnost određenih gej autora. Takođe, mislim da je neophodno imati dobro odmeren odnos univerzalnog i specifičnog kako bi neko delo bilo vrhunsko, što ovde može da bude problematično.

Prvi primeri koji mi padaju na pamet jesu Confessions of a Mask Yukia Mishime i Native Son Richarda Wrighta, za Gay i African-American Lit, respectively. Oba dela govore o manjinskom iskustvu svojih glavnih likova, ali opet ne ostaju u oboru svojih grupa, već ih koriste kao odskočnu dasku da prozbore o univerzalnim, najpre ljudskim problemima - o human condition, što bi rekli - koji, naravno, imaju i svoje odraze u iskustvu manjine. Kao primer dela koji zbog gore navedenih problema ne uspeva daleko da dobaci, javlja mi se Becoming a Man Paula Monetta.

Neko je na drugom topiku, ne mogu da se setim ko, pomenuo da mu je bolji The Hours Michaela Cunninghama nego Smrt u Veneciji i Slika Dorijana Greja jer su ovi potonji previše zabašureni u prikazu homoseksualnosti, te nije mogao da se identifikuje sa likovima. Poistovećivanje sa likovima nije samo po sebi književni kvalitet, ali ovaj komentar mi je veoma zanimljiv. Šta vi mislite?

budem se oglasio cim uhvatim vise vremena.

To poslednje sam ja rekao, ali nisam pominjao The Hours. Nisam ni mislio da tvrdim da je u pitanju knjizevni kvalitet, to je samo nesto sto cini da meni knjiga vise prija. Takodje samo po sebi nije dovoljno, ako "direktno" u nekom konkretnom slucaju znaci i banalno, vulgarno i senzacionalisticki.

Originally posted by Ash Crimson

To poslednje sam ja rekao, ali nisam pominjao The Hours.

Na šta si tačno mislio pošto se sećam da si pominjao Cunninghama?

Na Meso i krv i Kucu na kraju sveta.

kakvi su? nisam ta dva čitao. evo njegova dva centa na ovu temu sa Wiki stranice:

Although Cunningham is gay and has been in a monogamous partnership for 24 years with psychoanalyst Ken Corbett, he dislikes being referred to as only a "gay writer", according to a PlanetOut article[2] because while being gay does greatly influence his work, he feels that it is not (and should not be) his defining characteristic.

A da, secam se te recenice. Pa i nije defining characteristic, ali da ima likove koji su openly gay, ima. A valjda posto nema puno pisaca koji imaju takve likove, to se nekako istice kao najupadljivija odlika velikom broju ljudi.

Zanimljive su knjige - u obe se tacka gledista smenjuje izmedju nekoliko likova (cini mi se da je tako i u Satima), tako da mozemo da steknemo uvid u njihova razmisljanja, osecanja, zelje, strahove, nesigurnosti, frustracije... Niko tu nije "dobar" ili "zao", pisac je pokusao da svakog od njih priblizi citaocu... Ne znam, ne umem da pruzim neku detaljniju analizu, ali volim takve knjige.

Meni je uvodni post malo konfuzan, u prvoj rečenici napominješ "književnost koja pretenduje da bude - prsti mi se lome dok kucam ovaj termin - ozbiljna." a onda nekoliko redova dole pominješ Paula Moneta. Zar Monet nije petparački pisac?

Originally posted by The Misfit

Zašto većina kanonskih gej pisaca nije eksplicitno ili otvoreno pisala o svom gej iskustvu? Da li je to zbog tadašnje (više homofobične) društvene klime ili zbog kratkovidosti takvih uže orijentisanih dela?

Pa ako treba da generalizujem onda zbog društvene klime, naravno. Bilo je jako teško naći izdavača za takvo delo a i kada bi ga objavio, autor je morao da se suoči sa razvlačenjem po tabloidima i društvenom osudom (setimo se samo kroz šta je morala da prođe Redklif Hol zbog svog "Zdenca samoće"). Mislim da je većina LGBT pisaca barem dvadesetog veka provlačila temu homoseksualnosti kroz svoja dela neki manje eksplicitno neki više. Pri čemu smatram da će homoseksualnost autora uticati ne samo na predstavu istopolne ljubavi nego i na druge elemente: predstava ženskih likova, način predstavljanja prijateljstva, kemp momenti...

a što se tiče univerzalnog...
Verujem da je roman zaista veilki samo ako se on može čitati na različite načine. Duboko verujem da se žanrovske odrednice kao što su ljubavni roman, istorijski roman, kriminalistički roman, gej roman... mogu primeniti samo na osrednje i loše romane. Recimo o Nabokovljevoj "Loliti" se može govoriti kao o ljubavnom romanu ali taj roman je mnogo više od toga i inistiranjem na tim uskim okvirima samo nam može zasmetati pri "punom doživljaju" romana. Na isti način većina dela koja su se našla na onoj listi 100 najboljih gej romana su mnogo više od romana gde se iznosi neko gej iskustvo.

Originally posted by The Misfit

Neko je na drugom topiku, ne mogu da se setim ko, pomenuo da mu je bolji The Hours Michaela Cunninghama nego Smrt u Veneciji i Slika Dorijana Greja jer su ovi potonji previše zabašureni u prikazu homoseksualnosti, te nije mogao da se identifikuje sa likovima. Poistovećivanje sa likovima nije samo po sebi književni kvalitet, ali ovaj komentar mi je veoma zanimljiv. Šta vi mislite?

Mislim da to nije stvar poistovećivanja nego stvar ukusa. Ja se lično retko kada indetifikujem sa gej likovima već se obično pronalazim u ludim babama.

P.S.Možda budem nešto korigovao sutra sada sam malo umoran i hvata me nikotinska kriza pa sam možda i nešto lupio.

Originally posted by Popeye

budem se oglasio cim uhvatim vise vremena.

ne da mi se.

jebiga.

Originally posted by walt333

Meni je uvodni post malo konfuzan, u prvoj rečenici napominješ "književnost koja pretenduje da bude - prsti mi se lome dok kucam ovaj termin - ozbiljna." a onda nekoliko redova dole pominješ Paula Moneta. Zar Monet nije petparački pisac?

Pa, i stavio sam ga u tu drugu, neuspeliju grupu. Becoming a Man je doduše autobiografija, ali dobro oslikava ono što zameram. Ne bih baš rekao da je Monet petparački pisac, svakako ne piše eksploataciju, a i često ga trpaju u literaturu LGBT Lit kurseva (i ja sam ga imao u silabusu, verovatno zbog najpre istorijske vrednosti, a ne toliko književne koja je ipak prosečna).

Originally posted by walt333

Verujem da je roman zaista veilki samo ako se on može čitati na različite načine. Duboko verujem da se žanrovske odrednice kao što su ljubavni roman, istorijski roman, kriminalistički roman, gej roman... mogu primeniti samo na osrednje i loše romane. Recimo o Nabokovljevoj "Loliti" se može govoriti kao o ljubavnom romanu ali taj roman je mnogo više od toga i inistiranjem na tim uskim okvirima samo nam može zasmetati pri "punom doživljaju" romana. Na isti način većina dela koja su se našla na onoj listi 100 najboljih gej romana su mnogo više od romana gde se iznosi neko gej iskustvo.

U potpunosti se slažem sa ovim. Lepo si to rekao. Žanrovsko delo može da bude veliko jedino ako nadiđe matricu kojoj pripada. Međutim, ono što me interesuje jeste šta to znači sada, za savremenog pisca koji piše o svom gej iskustvu, a ipak ne želi da bude sputan tim istim iskustvom. Opšte je mesto da je potreban određeni nivo empatije, zarad dubine u predstavljanju ljudskog stanja, i da književnost jednog crnca, geja ili bogataša lako može da sklizne u osiromašenost ukoliko se kruto drži svog pola, rase, seksualnosti ili društvenog miljea. Premda je tačno da treba pisati o onome što dobro poznaješ, preko kurca mi je klasične početničke, ispovedne proze (ne kažem da je a priori loša, vidi pod Bukovski, ali naglasak je na onom početničkom - što mnogi nažalost ne prevaziđu).

Ono što zna da predstavlja dodatnu zamku u ovom slučaju jeste manjina kojoj piščevo iskustveno polje pripada i veoma me zanima da čujem, kao što sam u uvodnom postu pomenuo, koje su to strategije i problemi na koje naš pisac nailazi, u pokušaju da zaobiđe homocentričnost. Naravno, ne mislim ni na kakva pravila ili zakonitosti kojih, aleluja, ne bi ni trebalo da bude, ali, ono, pričamo, diskutujemo, neće nikome otpasti glava zbog toga. Primera radi, da li je uvođenje gej likova u neko delo samo po sebi (i dalje, ili uvek?) semantički obojeno i ako jeste zašto je to tako i šta to znači za piščeve estetske intencije?

Originally posted by walt333

Pri čemu smatram da će homoseksualnost autora uticati ne samo na predstavu istopolne ljubavi nego i na druge elemente: predstava ženskih likova, način predstavljanja prijateljstva, kemp momenti...

Ovo je vrlo interesantno što si rekao, i mislim da jeste donekle tačno, ali čini mi se da kvalitetnog pisca ovo neće zadržati (a može pritom i bolje da opiše određeni fenomen nego neko ko zapravo pripada tome). To se nadovezuje na staru polemiku o tome koliko muški pisac može da zađe u žensku psihu i obrnuto.

P.S. Koja je to lista 100 najboljih gej romana? Ako imaš link, bio bih ti veoma zahvalan.

enivej kak je yourcenar bila lezbača, jel to znači da su 'hadrijanovi memoari' gej roman ili lezbijski gej roman ili...?

ok, imam mozda i koju pametnu za reci: kljucna stvar je, o cemu god da se pise, imati srz univerzalnosti. dakle, ako dobra knjizevnost moze prelaziti jezicne, kulturne, nacionalne, kontinentalne pa i politicke razlike i barijere, zasto ne bi i (homo)seksualne?
ja nemam ama bas nikakve veze sa svijetom koji opisuje llosa, ali gutam njegove romane, prepoznajem se u njima (ili ne), tjeraju me na razmisljanje itd. llosa mi nudi perspektive koje ja nemam i kojih se ni ne bih mogao dosjetiti jer nemam uopce ta iskustva i poimanja.
ista stvar bi trebala vrijediti za nekoga tko pise o pederluku. naravno, kljucno je biti dobar pisac.

sto se brojnih postavljenih pitanja tice, rekao bih da bi na njih kompetentno mogli odgovoriti ljudi poput hollinghursta, toibina, cunninghama i sl. moju strategiju za izbjegavanje homocentričnosti ti neću reći.

You sure took your sweet time.

Slažem se, naravno, sa svime što si rekao.

Elem, koje to romane vidiš kao uspešne primere ovoga što si napisao?

Originally posted by Popeye

moju strategiju za izbjegavanje homocentričnosti ti neću reći.

Aha, imamo pisca na topiku! I to podozrivog.

Originally posted by The Misfit

Elem, koje to romane vidiš kao uspešne primere ovoga što si napisao?

primjerice, 'another world' jamesa baldwina, ali ne i 'giovannijeva soba'.
ili ti hoces neki link pa da znas sto bi citao?

no, što s piscem poput michaela chabona, a koji je strejt, i koji u skoro svakom romanu ima gej likove? pa i glavne. i nema nikakvih problema s ulazenjem u njihovu psihu itd. i napise im divne, romanticne scene. ili opisuje skroz uvjerljivo njihova seksualna iskustva. očito je da chabon zna mnogo o pederima (vjerojatno ima neke gej prijatelje), ali ono sto mu omogucava uvjerljivost gej likova je njegova spisateljska mašta ponajviše. a isto mu omogucava i uvjerljivost strejt likova, kao i onih koji su siromasni, bogati, crnci, židovi, indijanci itd. jednako vrijedi i za nekog poput colma toibina i njegove strejt likove.

inace mi je smijesno kad cujem autore poput albeeja (ok, on je ipak generacija prije stonewalla) ili cunninghama koji stalno napominju kak nisu 'gej pisci' nego 'pisci koji su gej'. zar je normativnost identitetskih politika toliko strasna da spas trazis u heteronormativnosti i suptilnoj autohomofobiji?
kako to da rijetko tko kaze da on nije europski pisac nego pisac koji je europljanin?

Originally posted by The Misfit

P.S. Koja je to lista 100 najboljih gej romana? Ako imaš link, bio bih ti veoma zahvalan.

mislim da se svi referiraju na ovo:
http://www.publishingtriangle.org/100best.asp

Originally posted by Popeye

primjerice, 'another world' jamesa baldwina, ali ne i 'giovannijeva soba'.
ili ti hoces neki link pa da znas sto bi citao?

ok. dalje?

ne treba mi link, dobar sam u čeprkanju, mada ne mogu da čitam sa ekrana. naći ću u gradskoj biblioteci.

Originally posted by Popeye

no, što s piscem poput michaela chabona, a koji je strejt, i koji u skoro svakom romanu ima gej likove? pa i glavne. i nema nikakvih problema s ulazenjem u njihovu psihu itd. i napise im divne, romanticne scene. ili opisuje skroz uvjerljivo njihova seksualna iskustva. očito je da chabon zna mnogo o pederima (vjerojatno ima neke gej prijatelje), ali ono sto mu omogucava uvjerljivost gej likova je njegova spisateljska mašta ponajviše. a isto mu omogucava i uvjerljivost strejt likova, kao i onih koji su siromasni, bogati, crnci, židovi, indijanci itd. jednako vrijedi i za nekog poput colma toibina i njegove strejt likove.

ovo isto sam rekao gore u raspravi sa walt333. zato sam protiv gotovo histeričnog demanda za nekakvom "autentičnošću". to me podseća na moju babu koja je nasrećnija kada na kraju filma piše da je sve po istinitom događaju. milina!

Originally posted by Popeye

inace mi je smijesno kad cujem autore poput albeeja (ok, on je ipak generacija prije stonewalla) ili cunninghama koji stalno napominju kak nisu 'gej pisci' nego 'pisci koji su gej'. zar je normativnost identitetskih politika toliko strasna da spas trazis u heteronormativnosti i suptilnoj autohomofobiji?
kako to da rijetko tko kaze da on nije europski pisac nego pisac koji je europljanin?

pa, eno, i ovaj naš Živković se ubio objašnjavajući ljudima kako zapravo ne pripada SF-u. valjda piscima sa velikim literarnim ambicijama smeta da ih guraju u marketinške kategorije, ali interesantno je zašto je to tako, i zbog čega.

ne znam tko je taj živković. no, recimo huxley. 'otok' i 'hrabri novi svijet' su SF-romani u neku ruku, samo sto ih nitko kao takve ne percipira na prvu loptu. a i mnogo literarnije zvuci kad kazes 'utopija' odnosno 'distopija'.
prica o izdavastvu je pak skroz druga stvar. tu bi te spakirali i predstavili kao pripadnika ugrozene marsovske rase (potlačeni plavi, za razliku od ugnjetavača crvenih) samo da misle da ce se tak prodat vise knjiga.
ali u slucaju albeeja i cunninghama mi se ne cini da njima to smeta zbog marketinškog pakovanja, nego baš zbog književno-kulturnog. biti 'gej pisac' je manje vrijedno nego biti 'pisac koji je gej'.

Originally posted by Popeye

ali u slucaju albeeja i cunninghama mi se ne cini da njima to smeta zbog marketinškog pakovanja, nego baš zbog književno-kulturnog. biti 'gej pisac' je manje vrijedno nego biti 'pisac koji je gej'.

pretpostavljam da na sličan način kao što im ne godi da ih marketinški svrstavaju u određenu grupu, po principu vaša knjiga ide u gay-themed policu, tako im smeta i da ih percipiraju kao "gej pisca" jer to možda podrazumeva sabijanje čitavog sadržajnog i značenjskog plana nekog dela u jednu kategoriju, što "pisac koji je gej" ne implicira.