Gay-Serbia.com | Diskusije

Evo, pre pola sata sam napisala da citam ,,Gospodju Bovari".

usledio je opis pustanja krvi, i ja sam zaglavila u toaletu povracajuci i placuci (inace sam uzasno gadljiva na prizore krvnih sudova, pominjanje istih...). Ne znam kako da nastavim sa citanjem, plasim se da pridjem knjizi.
Sad sam najozbiljnija.

Imate li, i kakve su vase fizicke reakcije na neka umetnicka dela?

Dodacu jos i:
Stendhal syndrome, Stendhal's syndrome, Hyperkulturemia, or Florence syndrome, is a psychosomatic illness that causes rapid heartbeat, dizziness, fainting, confusion and even hallucinations when an individual is exposed to art, usually when the art is particularly beautiful or a large amount of art is in a single place. The term can also be used to describe a similar reaction to a surfeit of choice in other circumstances, e.g. when confronted with immense beauty in the natural world.



ZIVEO STENDAL, SMRT FLOBERU!!!:vudu:

ne samo na umetnost vec na sve, reakcije su mi najizrazenije somatski i jako burne

Pa ne mogu ni film da gledam gde nema puno krvi,a tek da citam knjigu:lol:

scrotie mc bugerballs?

Originally posted by Orlando the Lady

ZIVEO STENDAL, SMRT FLOBERU!!!

Je n'écrirai pas ce que j'aimerais dire

peut - être une autre fois...

Originally posted by porno papilotna

scrotie mc bugerballs?

ne gledam sp, samo ponekad. da li je potrebno da zaobidjem ovu epizodu?

u tvom sluchaju da!
to mi je bila prva asocijacija na tvoju temu!

inache neam reakcije ni na film ni na knjigu ni na strip, mada strip mi najvernije prikazhe neke stvari na koje inache ne obracam toliko pazhnje
ako mi je knjiga muchna*(teshka dosadna predvidljiva) ne chitam je, zaobilazim je u shirokom luku i znam da nema smisla da jooj prilazim isto vazhi i za film...

ako ti je bash problem da chitash o takvim stvarima preskachi pasuse...

pa meni se cini da ova tvoja reakcija nije na umetnost, nego na krv... ne?

Upravo. zato sam razdvojila Stendala od onoga sto je motivisano licnim problemima.
Znaci, ne kukam nad sentimentalnim devojcicama sto se ljube sa konjanicima po proplancima, vec se susrecem sa sobom posredstvom dela na jedan potpuno izvanumetnicki nacin.

rasplakala se pred nekim slikama kad sam ih konacno videla "uzivo"

i kada sam krenula u srednju skolu, dospela mi saka knjiga "Ljudi sa cetiri prsta", ne secam se NICEGA, cak ni tematike, ali znam da je to jedina kniga koju sam bukvalno bacila od sebe...u smislu - zafrljacila je...ne secam se zasto...samo nesto neljudsko je tu bilo...

Originally posted by hlaefdige


i kada sam krenula u srednju skolu, dospela mi saka knjiga "Ljudi sa cetiri prsta", ne secam se NICEGA, cak ni tematike, ali znam da je to jedina kniga koju sam bukvalno bacila od sebe...u smislu - zafrljacila je...ne secam se zasto...samo nesto neljudsko je tu bilo...

jeeee, da, i ja isto, otprilike... to je neka senzacionalisticka novinarska knjiga o onome sto se sad zove trafficking - o minhenskoj zeleznickoj stanici i gastosima koji tamo cekaju posao itd...

@orlando, ok, sad sam skapirao

"demijan" me je doveo u neko semi-aroused stanje

jedina knjiga koja je izazvala neku sličnu reakciju bila je čokoladni rat. valjda zato što sam je prerano pročitala.

jedini put kad mi se to dogodilo je na izlozbi fotografija richarda avedona. inace nisam emotivac te vrste, ali tada sam se potpuno pogubio, zamalo rasplakao, hiperventilirao pred fotografijama i tak...

a avedon mi cak nije ni omiljeni fotograf.

plakanje uvek (placipicka sam)

ono sto mi se ponekad desava jeste da neka knjiga ostavim takav snazan utisak na mene da nedeljama ne mogu da izbacim neke njene delove iz glave, sanjam ih i jako dugo ne mogu nista drugo da uzmem da citam

postanem slightly obsessed

maco kucke i trainspoting, to je nesto sto sam odbacila.. zgadile su mi se obe knjige...
Isto tako i fascinacije odredjenim, nesto me dostojevski pogadja

Uglavnom na neke delove teksta reagujem tako sto setam dok ne procenim da sam spremna da prihvatim ono sto naslucujem da cu procitati u nastavku...da, to bespotrebno setanje je reakcija na sadrzaj nekih dela.

Rasplakala sam se nedavno na sastanku kad nam je koleginica pustila ovu pesmu:
http://www.youtube.com/watch?v=lEHdwH8kzo8

Par puta na neke pejzaze i jednom na jednu zenu...

Sa ljudski stvorenim umetnickim delima mi se nikad nije desilo.

http://www.rudan.info/hrvatska-madame-f ... /#more-112

mali interesantni off

Originally posted by di_luna

jedina knjiga koja je izazvala neku sličnu reakciju bila je čokoladni rat. valjda zato što sam je prerano pročitala.

Jaooo:drama:

Zaboravio sam na tu knjigu,imao sam zelju da je procitam daaaavno.Nisam mogao da je nabavim.I da sad ne procitah ovde,nikad je se ne bih setio.Hvala ti.

Inace,sto se tice teme.Mene je samo jedna knjiga potresla,Therese Raquin.Bas me je uzdrmala ,da sam se u toj meri poistovetio sa likovima,te nosio njihovo breme,osecao tu istu krivicu..Izlazim napolje i osecam da me ubijeni fikcijski lik prati,da i mene treba da grize savest.Nelagodno.

čokoladni rat je pubertetska knjiga, ali muška, definitivno i ja sad čitam pticu rugalicu, tek

Bas zbog toga:D

Ubiti pticu rugalicu,gledao sam film prvo.Tek kasnije sam procitao knjigu.

način na koji opisuje svoje gađenje prema profesoru algebre, dok ga posmatra kako svakog juta jede jaja i slaninu, sa obaveznim ostacima oko usana... uh, stvarno ti pripadne muka, još kad imaš 11

nem problem.

Originally posted by Orlando the Lady

Evo, pre pola sata sam napisala da citam ,,Gospodju Bovari".

usledio je opis pustanja krvi, i ja sam zaglavila u toaletu povracajuci i placuci (inace sam uzasno gadljiva na prizore krvnih sudova, pominjanje istih...). Ne znam kako da nastavim sa citanjem, plasim se da pridjem knjizi.
Sad sam najozbiljnija.

Imate li, i kakve su vase fizicke reakcije na neka umetnicka dela?

Čitao sam u "Tragedija Genija" da je Flober osetio ukus mišomora u ustima dok se Madam Bovari trovala

Uvek je tražio odgovarajuću reč, verovatno je roman zbog toga toliko uglancan.

Od pojedinih knjiga se uzvrpoljim i uznemirim do granice anksioznosti. Pred slikama, ikonama, likovnim predstavama ili prirodnim prizorima sam nekoliko puta imao nešto kao hiperventilaciju, vrtoglavicu, u drugim situacijama jako uzbuđenje i malaksalost, ali obično sam u stanju neke tihe ekstatičnosti i zanemelosti, bez drame i padanja u nesvest.

Originally posted by AngraMaina

Od pojedinih knjiga se uzvrpoljim i uznemirim do granice anksioznosti. Pred slikama, ikonama, likovnim predstavama ili prirodnim prizorima sam nekoliko puta imao nešto kao hiperventilaciju, vrtoglavicu, u drugim situacijama jako uzbuđenje i malaksalost, ali obično sam u stanju neke tihe ekstatičnosti i zanemelosti, bez drame i padanja u nesvest.

potpisujem.

Originally posted by Orlando the Lady

Originally posted by AngraMaina

Od pojedinih knjiga se uzvrpoljim i uznemirim do granice anksioznosti. Pred slikama, ikonama, likovnim predstavama ili prirodnim prizorima sam nekoliko puta imao nešto kao hiperventilaciju, vrtoglavicu, u drugim situacijama jako uzbuđenje i malaksalost, ali obično sam u stanju neke tihe ekstatičnosti i zanemelosti, bez drame i padanja u nesvest.

potpisujem.

upravo tako.

plus placem nekad- uz knjigu, muziku, filmove cak.
u operi sad oduzeta, hocu da ubijem onog ko izpusti zvuk; slicno tako i u pozoristu (ako je dobra predstava, naravno).
i cesto/redovno osecam onu tezinu u predelu srca, kao i prijatan bol, duboko usporeno disanje, ubrzani puls, cujem srce kako mi kuca i potpuni fokus na 'delo'. ne mogu da govorim, usta su mi blago ovorena i ne pomeram se. i nekad onaj osecaj blagog izdizanja van tela. naravno, potupno sam nesvesna sveta oko sebe. dragi neurotrasnmiteri.

a skoro mi se dogodio presedan, tungi, jeny.. su bili tu, jednog petka je nekoliko nas kuliralo u stanu i krenula je madonna- justify my love. e sad, ok, smejte se, ali i to je ..umetnost. pritisak mi skocio, puls kao 200 u minuti, telo mi je potpuno napeto bilo, svaka senzacija pojacana X puta, napalila sam se ko stoka i molila bilo koga, uglavnom nekoherentnim pokusajima, da iskljuci pesmu jer ja nisam mogla da se pomerim sa mesta. so, i muzika (pored filmova, knjiga, spotova..) moze veoma da me napali. do sramote.

u prirodi cesto osecam ono pshihofizicko blazenstvo i stillnes, u crkvi/manastiru/katedrali (iako nisam krstena) neverovatan mir i nepostojanje vremena..sve se to naravno odrazava i fizicki.

hocu reci, imam jake reakcije na sve i svasta.

Klecaju mi kolena pri pomisli da u meni stoji igla ili da mi od nekud lije krv, iako se ne plašim igala.
Samo ne volim pomisao da mi je kretanje ograničeno dok mi igla stoji u veni!
Ali tako nešto ne doživljavam pri gledanju takvih scena.
Ne volim da gledam unutrašnje organe, ali mi ne smeta ako je neko potpuno izubijan i krvav spolja

Na književnost jedino mogu da zaplačem ili se nasmejem na kratko, burnije reakcije nisam imao do sada.
Moguće da mi je mašta ograničena, pa ne umem dovoljno da doživim napisano.

Što se tiče ostalih vrsta umetnosti, ponekad se naježim i zaplačem na muziku, a redovno pustim suzu na televizijske/filmske scene svake vrste.

Padam na lepe pejzaže, podigne mi se pritisak koji je i ovako na gornjoj granici i srce mi se malo zanese.
Lepotu doživljavam prvenstveno pogledom.