Gay-Serbia.com | Diskusije

Ja pokusavam da navezbam jednu pesmu Djure Jaksica.Zove se "Mila".Zelim da je izrecitujem jednom sirem auditorijumu za jednu svecanu priliku.I ne ide mi lose!Ali tekst mi tesko ulazi u glavu

Umete li vi da recitujete?




"MILA"

"Vina, Milo!" - orilo se,

dok je Mila ovde bila.

Sad se Mila izgubila.

Tudje ruke vino nose.

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

Nema nama Mile vise!

Ono malo veselosti,

sto imase dobri gosti,

to kod Mile ostavise.

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

Iz Milinih ruku mali'

- ma se rast'o bela sveta-

mesto case od bermeta

otrova bi progutali.

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

Ko da igra? Ko da peva?

Ko da zedni? Ko da pije?

Ko li brigu da razbije?

Nesta Mile, nesta ceva!

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

Sasava pesma - Miroslav Antic ovu jako volim i recitovala je kao mala

Mama mi kaze:sasavo moje
sta se to zbiva u tvojoj glavi?

U njoj kazem, decaci, postoje.
Decaci smedji,crni,i plavi.

Mama mi kaze: sasavo moje,
zar mogu tamo svi da se sloze?

Ja mami kazem:kad vec postoje,
nek tu i stoje-sta se moze

Mama mi kaze: pusti price.
Zbunjeni tako, na sta lice?

Ja rukom mahnem.
I uzdahnem.

Svi oni lice,svi mnogo lice
na nesto lepo kao iz price.

Na sve sto cekam. Na sve sto hocu.
Lice na nemir i na samocu.

Mama mi kaze:sasavo moje,
pa oni znaci ne postoje.

Postoje,kazem,kao na javi
decaci smedji,crni i plavi.

Sta da se radi,mama veli.
Ja kazem:nista, vec da se zeli.

Da nikad cekanje ne izbledi.

Mama me pita; a da l to vredi?
a ja se smeskam:videces-vredi

Cini mi se da je mama bila u zabludi

Originally posted by confinatti

Cini mi se da je mama bila u zabludi

Da, istripovala se... ja se secam recitovala sam, na kraju skolice i mama i sestra su mi bile u publici... bas sam bila slatka, nisam imala dva prednja zuica i recitovala sam to

ne, ili bar mislim da ne znam, a svakako i ne bih za siri auditorijum.
mada, kad vec pomenuse Antica, sto da ne, ali u nekoj intimnijoj atmosferi, nekome ...

recitovanje ispade da je najteži deo glumačkog posla.

ja stvarno mislim da jako veliki broj priznatih glumaca loše recituje. neki su to priznali, neki nisu.

u amaterskom delu populacije, bar oni što se vide po takmičenjima, stvar je jos gora.

na 99% posto recitatora i recitatorki vidiš da se nisu uživeli u pesmu,
čuješ onu usiljnu intonaciju koja treba da mi dočara tu pesmu.

po mom mišljenju, mira stupica je jedina koja vrhunski recituje,
a od amatera ja.

Ja sam ovo recitovao u maloj školici (ili sam bar započeo), deda me naučio:

Do kurca, Kolumbo dreknu,
Do kurca, palubom jeknu,
Do kurca, uzviknu mornar stari,
Do kurca, povikaše svi mornari.

Valjda umem. Tj. nastavnice su uglavno bile zadovoljne, te sam bila zaduzena da s'vremena na vremepreuzmem mikrofon. Poslednje sto sam recitovala za dan skole bese ovo:
VEČE NA ŠKOLJU


Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk;
S uzdahom tuge
Duge
Ubogi moli puk.

Kleče mršave
Glave
Pred likom boga svog-
Ištu. Al' tamo,
Samo
Ćuti raspeti bog.

I san sve bliže
Stiže,
Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

jbt što je mina ružna tu
ont: ne znam, nisam dugo

Na prijemnom ispitu za glumu, jedan od zadataka je racitovanje pesme. Na taj način može da se vidi da li neko može da doživi emociju koja je u pesmi iskazana samo pomoću svog lica i glasa.

A što se tiče samog recitovanja, stvar je doživljaja i na koji način ćeš shvatiti samu pesmu. Meni su uvek ležale ljubavne pesme, mada nikada nisam išao na takmičenje recitatora, ali sam se bavio glumom 9 godina i nije mi teško da recitujem pesmu. Stvar je u tome što većina ljudi pravi pauzu posle svakog stiha, ali treba svako na svoj način da iskaže stihove. Samo na tebi je kada ćeš da zastaneš, kada da ubrzaš ili da govoriš tiho neki deo pesme.

Moja omiljena ja Vragolan, Branko Radičević

Mislis VRAGOLIJE?

Vazda bio clan recitatorskih sekcija...Al' ne volim poeziju(svaku).

Poslednje sto sam recitovao,bese u osnovnoj skoli,,republicko takmicenje...

Od Zmaja Iz Djulica Uveoka:

"Bolna lezi, a nas vara nada:
Ozdravice, ozdravice mlada!
Nasa nada - sen praznoga sena -
Posedasmo pored odra njena.
Mi i seni verujemo slepo.
Ona moli:
"Pricaj mi sto lepo!"

Gladec' kosu sa cela joj vrela,
Smisljam sta bi rado cuti htela
Sto j' nejlepse rado bih joj nizo:
"Vidis, duso, prolece je blizo" -
A njoj svanu:
"Prolece je blizo."

Nebo ce se zablistati blistom,
Gora ce se zadenuti listom,
Sunce sinut' kako nije davno. -
Odazva se:
"Oh, sunasce slavno!"

Ozivece u lugu slavuji,
Sva ce gora pesmom da zabruji.
Ona sapnu:
"Oh, mili slavuji!"

Dic' cemo se fruskogorskom raju,
Ici cemo sve u zagrljaju,
Plandovati po onom buk'viku.
Ona rece"
"Ti ces nosit' Smiljku!"

Gledacemo lisce i drvece,
Brati cemo jagode i cvece,
Diveci se planinskome miru,
Stici cemo Belom Manastiru:
Pa u hramu, gde su rajski zraci,
Molicemo s' Bogu -
"I Bozijoj majci!"

Znas u hladu, ispod one grane,
Bistri izvor gde smo bili lane,
Kazu da je iz vilinih dvora,
Od nje bolnik ozdraviti mora.
"Ozdraviti mora..."

Kad s' okrepis na tome studencu,
Tada cemo poci gore k Vencu,
Ici cemo stazom i vijugom.
Ici cemo proplankom i lugom,
Onom visu -
"Sto je nebu blizu."

Otkud vidis na sve cetir' strane
Daljna mesta, njive i poljane;
Levo Dunav, Banat, Backa mila,
Avala se desno zaplavila,
A podalje ti brezuljci sivi,
To je Bosna - i tu Srbin zivi.
"Je li - Srbin zivi?..."

To je rekla, pa je zadrhtala;
Oci svela, pa mirno zaspala.
Gledamo je, sta li, Boze, sanja,
Umorena od tog putovanja.

Mi stojimo - mira joj cuvari -
Gledec' lice kako joj se zari -
A tom zaru dopiraju hlada
Uzdisaji naseg praznog nada."

Ili ce biti od Ducica De profundis

De profundis

Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:
Što utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da će nas večno strasna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.
Surovi će dani doći i uzeti
Svaki po svoj deo od srca što bunca,
Što želi, što moli; a ti ćeš se peti;
Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pružajući ruke i vapijuć: Sunca
I tako ti dani bez sreće i mete,
Odnoseć svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani će kraj nas da prolete,
I ne pokidavši ni jednu od uža
Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.
Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,
Mladosti moje to uzglavlje meko
Dugo nam ima do u tihu luku,
Ostrvo mira i sad je daleko.
Katarke stoje gordo na toj vodi
Što znači život... Mi hitamo žurno;
Nejasno nebo nad nama se svodi,
Pod nama more nemirno i burno.
I zaman hita naše slabo oko
Kule tog mora da pozna i spazi;
Istina mora da leži duboko -
Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.
Pitanja naša šum nejasni sreta,
I žudnom duhu odgovara nije;
Gde je početak? Gde li čudna meta?
U neprovidnim maglama se krije.
Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,
Istine blago tražeć u dubini;
I ne spaziše svetiljke iz luke -
A gle po vodi razvalina njini...
Ne s teškom kotvom ne srljaj duboko,
Ranjeno srce drukčije nam zbori
Niti u pustoš pustaj žudno oko,
Da te nespokoj za saznanjem mori.
Spokojan pogled po površju baci,
Sladosnog mira tu ćeš samo steći. -
O, Muzo, tuda samo trepte zraci,
I val se pjeni slatko žuboreći.
I snivaj samo Biće manje suza
I više svjetlih i spokojnih noci...
Svikni na odmor pod teretom uža
Istina jedna i sama će doći
Zovi se ljubav I nas samo pjevaj,
I našu mladost bezbrižno i tio:
U jednom srcu cio svemir ima,
U jednoj suzi ima život cio
Ne pitaj nikad: zvuke naših dana
Hoce li vjetri da raznesu šumom,
Ko bjeli behar sa procvalih grana,
Il cvjeće nekad nad našijem humom;
Il će da žive... Niti pitaj, mlada,
Da li se rodi odjek tvome glasu,
I da l ga naše gluho doba sada
Vjencima svojim il kamenjem zasu, -
Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Što pjeva žudno izmeđ lednih gora,
Ne pitajući da l je kogod gleda,
I da l je sluša; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Što joj pjesmu nikad niko čuo nije

ne znam da recitujem

ne. to je bilo najtraumatičnije iskustvo. svaki put

Recitovala sam u skoli, imala sam dobru dikciju i umela da prenesem emociju....s godinama sam malo ludnula, mislim da bih prasnula u smeh pri samom pokusaju sada

Ne, ne umem da recitujem jer jednostavno ne mogu da popamtim sve stihove, ali kazujem fino.

Originally posted by confinatti

"MILA"

"Vina, Milo!" - orilo se,

dok je Mila ovde bila.

Sad se Mila izgubila.

Tudje ruke vino nose.

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

Nema nama Mile vise!

Ono malo veselosti,

sto imase dobri gosti,

to kod Mile ostavise.

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

Iz Milinih ruku mali'

- ma se rast'o bela sveta-

mesto case od bermeta

otrova bi progutali.

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

Ko da igra? Ko da peva?

Ko da zedni? Ko da pije?

Ko li brigu da razbije?

Nesta Mile, nesta ceva!

Ana toci, ana sluzi,

al' za Milom srce tuzi.

P'nisam nešto ni pokušavala.

Nego, viđeh ovu pesmu:

Originally posted by confinatti

"Vina, Milo!" - orilo se,

dok je Mila ovde bila.

Sad se Mila izgubila.

Tudje ruke vino nose.

Kad je bio mali, moj brat ju je recitovao našoj starijoj komšinici (koja se, je l', zvala Mila), dok je pljuckao koštice viseći sa njene trešnje, i gledao je kroz prozor kako se presvlači. Posle se žalila našem tati.

Umem. I brzo pamtim poeziju.

numem ...

pisao sam dobre sastave u srednjoj, ali ih nikad nisam ja čitao pred razredom ... profesorka je govorila da sve dobro u sastavu ubijem lošom dikcijom ... uvek ih je čitala dežurna štreberka ...

isto je i s recitovanjem ... popamtim svaki stih, ali se na kraju svede na deklamovanje

mene su terali u OŠ da recitujem, zato što sam valjda dobro to radila.
a ja to toliko nisam volela, da ne postoje reči koje bi taj animozitet opisale.
kad sam stidljiva ćurka.

Poreklo žena

Ovako zboraše Fokilid - Rod žena četvorovrsno poreklo imade:
od kučke jedna, od pčele druga,
od mrgodne krmače treća,
od grivnate kobile četvrta je zbilja.
Od kobile je hitra, brza, danguba, prazna jako.
Od mrgodne svinje nit je loša nit je dobra.
od kučke je osorna, divlja, od pčele je domaćica,
prava štono se u poslove razume dobro,
za tu se, prijane, moli da voljena bude ti žena!

Originally posted by confinatti

Mislis VRAGOLIJE?

Vragolije.
I sada kada sam pisao ispravku, opet sam hteo da napišem vragolan
Da, mada ne znam zašto ja tu pesmu uvek pamtim kao vragolan?

znam
ne volim da recitujem svoje volim da recitujem tudje
poslednje sto sam recitovala ako se dobro secam bese od Simonova - Cekaj me

Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj. I nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubiti neće.
Nek rekne ko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znaćemo kako
preživeh vatru kletu, —
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu.

Originally posted by IriS

a ja to toliko nisam volela, da ne postoje reči koje bi taj animozitet opisale.

to je gotovo po pravilu tako

upravo sam skontala da znam poprilicno pesama napamet,
a antitalenat sam za recitovanje

jako dobro umem da se izrazim pisanjem, ali da ozivim zapisanu emociju glasom, nema sanse...
moj brat je, mislim, par puta na republickom bio iz recitovanja itd., e, sad, zaboravio je recitovane pesame, dok se ja nekih i dalje secam...
al dzaba kad ne umem da iznesem pesme...

Nikad nisam saznala - suviše sam stidljiva. A i da nisam, nemam za to glasa....

...kao i svaka Sirena Kreštić, radije slušam druge..

'' ''

nou, nou, nou.

Pa ono, imam dobru dikciju, intonaciju, fraziranje i tako to... Kroz skolovanje se uvek meni turalo da javno citam, recitujem i tako to... A sad od mog nekog emotivnog raspolozenja, od same pesme i njenog stila, sadrzaja i poruke zavisi da li cu se ja uneti u pesmu, osetiti je, shvatiti i izneti iskreno i na pravi nacin... I tako to