Kabineti retkosti
Poslato: 03 Okt 2009, 02:58
Kabinet retkosti polako nastaju od 16.veka iako imamo neke primere jos u doba renesanse pa i ranije. Znacajno mesto zauzimaju u manirizmu i baroknoj kulturi. To su tajne odaje bogate aristokratije i velikih humanista svog perioda.
Humanista je covek svestranih interesovanja koji se nebi zadovoljio samo jednim segmentom nauke, umetnosti, filozofije, jezika... Leonardo je izvrstan primer takve osobe- njega pored slikarstva interesuju i razni segmenti nauke,narocito optika.
Razni kabineti su organizovani kao alegorije mikrokosmosa, u drugim su vrsili razna istrazivanja, a trci su imali ubedjujuc i reprezentativan karakter.
EVO JEDAN CLANAK O KABINETU RETKOSTI PETRA VELIKOG:
Ruski car Petar Veliki odrastao je na moskovskom dvoru okružen kepecima koji su bili zabava dokonog plemstva. Uprkos toj činjenici, car je bio opsednut natprirodno visokim ljudima, što se možda može dovesti u vezu i s činjenicom da je on sâm bio visok 2,04 metra. Zanimljivo je da je kupovao visoke vojnike od drugih evropskih vladara, i to samo zato da bi postigao što impresivniji efekat na paradama.
Na nekom karnevalu u Francuskoj 1717. godine Petar Veliki je upoznao diva, izvesnog Buržua. Ubrzo potom pozvao ga je da dođe u Rusiju i da mu služi na dvoru. Ovaj Francuz je sedam godina bio lični carev sluga i odazivao se na rusko ime Nikolaj. On je u stvari bio kupljen, jer u radnom ugovoru stoji pristanak da mu telo posthumno postane svojina muzeja. Umro je prirodnom smrću 1724. godine, a njegov leš kao i natprirodno veliko srce izloženi su u muzeju.
Kunstkamera
Kabinet retkosti ili Kunstkamera jedna je od tipičnih pojava barokne kulture, koja nije mimoišla ni Rusiju Petra Velikog. Car je interesovanje za prirodne retkosti i umetnička dela ispoljio još pri svom prvom proputovanju po Evropi od 1697. do 1698. godine. Carev prvi kabinet retkosti nije bio otvoren za javnost, nalazio se u moskovskom Kremlju i sadržao je kolekciju oružja, etnografskih i umetničkih retkosti. Kada je prestonica iz Moskve premeštena u Petrograd, Petar I je svoju Kunstkameru smestio u Letnju rezidenciju.
U prve dve decenije 18. veka, Petar I je izdao brojne ukaze koji štite ljude i životinje s deformitetima i u kojima zahteva od opštinskih vlasti da takva "čuda prirode" pošalju za Petrograd. Za čoveka s deformitetom bio je spreman da plati neverovatnih 100 rubalja, dok je za mrtvo telo plaćao 15 ondašnjih rubalja. Tarifa za nakazne životinje bila je znatno niža: 15 rubalja za živo stvorenje, a pet za mrtvo.
Živi eksponati
Tokom ovog perioda muzej je nabavio, na primer, ovcu s osam nogu, jedno dete s tri noge, kao i jedno obraslo u dugačku dlaku svuda po telu, te jedno dete s očima ispod nosa i nogama pod vratom, nekoliko pari sijamskih blizanaca, sijamske prasiće i mačke, dvoglavo tele, kao i mnoge druge. Ovi primerci bili su čuvani i secirani, a kasnije su čekali lekare i anatome s akademije da se njima detaljnije pozabave.
Ipak, većina tadašnjih posetilaca, od kojih su neki ostavili pisane izvore, slažu se da su najšokantniji deo Petrove Kunstkamere predstavljali "živi eksponati".
Tri žrtve različitih urođenih deformiteta živele su u muzeju, gde su obavljale čudne poslove i posetiocima demonstrirale svoje nakaznosti. Izvesni Foma bio je visok preko dva metra i imao nešto nalik na rakova klešta umesto šaka i stopala. Te izrasline nisu ga sprečavale da hoda, skuplja novac s poda i zabavlja posetioce na različite načine. Posle nekih 14 godina provedenih u muzeju, Foma je umro 1736. godine. S druge strane, Jakov je bio hermafrodit koji je radio kao kovač, a umro je prirodnom smrću. Potom je njegov leš seciran, a neki organi su sačuvani na odeljenju za patologiju radi daljih proučavanja. Treći "živi eksponat" bio je Stefan, koji je imao teške deformitete polnih organa.
Humanista je covek svestranih interesovanja koji se nebi zadovoljio samo jednim segmentom nauke, umetnosti, filozofije, jezika... Leonardo je izvrstan primer takve osobe- njega pored slikarstva interesuju i razni segmenti nauke,narocito optika.
Razni kabineti su organizovani kao alegorije mikrokosmosa, u drugim su vrsili razna istrazivanja, a trci su imali ubedjujuc i reprezentativan karakter.
EVO JEDAN CLANAK O KABINETU RETKOSTI PETRA VELIKOG:
Ruski car Petar Veliki odrastao je na moskovskom dvoru okružen kepecima koji su bili zabava dokonog plemstva. Uprkos toj činjenici, car je bio opsednut natprirodno visokim ljudima, što se možda može dovesti u vezu i s činjenicom da je on sâm bio visok 2,04 metra. Zanimljivo je da je kupovao visoke vojnike od drugih evropskih vladara, i to samo zato da bi postigao što impresivniji efekat na paradama.
Na nekom karnevalu u Francuskoj 1717. godine Petar Veliki je upoznao diva, izvesnog Buržua. Ubrzo potom pozvao ga je da dođe u Rusiju i da mu služi na dvoru. Ovaj Francuz je sedam godina bio lični carev sluga i odazivao se na rusko ime Nikolaj. On je u stvari bio kupljen, jer u radnom ugovoru stoji pristanak da mu telo posthumno postane svojina muzeja. Umro je prirodnom smrću 1724. godine, a njegov leš kao i natprirodno veliko srce izloženi su u muzeju.
Kunstkamera
Kabinet retkosti ili Kunstkamera jedna je od tipičnih pojava barokne kulture, koja nije mimoišla ni Rusiju Petra Velikog. Car je interesovanje za prirodne retkosti i umetnička dela ispoljio još pri svom prvom proputovanju po Evropi od 1697. do 1698. godine. Carev prvi kabinet retkosti nije bio otvoren za javnost, nalazio se u moskovskom Kremlju i sadržao je kolekciju oružja, etnografskih i umetničkih retkosti. Kada je prestonica iz Moskve premeštena u Petrograd, Petar I je svoju Kunstkameru smestio u Letnju rezidenciju.
U prve dve decenije 18. veka, Petar I je izdao brojne ukaze koji štite ljude i životinje s deformitetima i u kojima zahteva od opštinskih vlasti da takva "čuda prirode" pošalju za Petrograd. Za čoveka s deformitetom bio je spreman da plati neverovatnih 100 rubalja, dok je za mrtvo telo plaćao 15 ondašnjih rubalja. Tarifa za nakazne životinje bila je znatno niža: 15 rubalja za živo stvorenje, a pet za mrtvo.
Živi eksponati
Tokom ovog perioda muzej je nabavio, na primer, ovcu s osam nogu, jedno dete s tri noge, kao i jedno obraslo u dugačku dlaku svuda po telu, te jedno dete s očima ispod nosa i nogama pod vratom, nekoliko pari sijamskih blizanaca, sijamske prasiće i mačke, dvoglavo tele, kao i mnoge druge. Ovi primerci bili su čuvani i secirani, a kasnije su čekali lekare i anatome s akademije da se njima detaljnije pozabave.
Ipak, većina tadašnjih posetilaca, od kojih su neki ostavili pisane izvore, slažu se da su najšokantniji deo Petrove Kunstkamere predstavljali "živi eksponati".
Tri žrtve različitih urođenih deformiteta živele su u muzeju, gde su obavljale čudne poslove i posetiocima demonstrirale svoje nakaznosti. Izvesni Foma bio je visok preko dva metra i imao nešto nalik na rakova klešta umesto šaka i stopala. Te izrasline nisu ga sprečavale da hoda, skuplja novac s poda i zabavlja posetioce na različite načine. Posle nekih 14 godina provedenih u muzeju, Foma je umro 1736. godine. S druge strane, Jakov je bio hermafrodit koji je radio kao kovač, a umro je prirodnom smrću. Potom je njegov leš seciran, a neki organi su sačuvani na odeljenju za patologiju radi daljih proučavanja. Treći "živi eksponat" bio je Stefan, koji je imao teške deformitete polnih organa.
