Gay-Serbia.com | Diskusije

Iluzionizam je valika tema jos od anticke umetnosti. Rim ju je najvise razradio, puno toga je sacuvano u Pompeji i Herkulanumu zahvaljujuci erupciji Vezuva. Ako je neko gledao seriju "Rim" mogao je da vidi raskosne freske na zidovima kuca aristokrata(meni se jako dopalo kako su odradili Servilijinu kucu). Cesto je slikana arhitektura, ili makar neki arhitektonski elementi, kako bi se dobio efekat prostranstva-probijanja zidova.




Iluzionizam u kombinaciji sa religijom trebao je da ima ubedjujuc karakter, tako je npr. zapisano da je u Carigradskoj Sv. Sofiji u kupoli bio prikazan Hristos koji je posmatrao vernike. Polozaj njegovih ociju bio je takav da gde god bi se pomerili,cinilo bi se da gleda bas u vas. Ovaj efekat iskoriscen je na mnogim srednjovekovnim freskama koje su i danas sacuvane. Ovo je Pantokrator iz Carigradske crkve Hrista Hore.



Celokupna barokna umetnost ima za cilj da srusi barijeru izmedju posmatraca i umetnickog dela,a to najbolje ostvaruje pomocu iluzionizma. Barok pokusava da uvuce u sebe posmatraca. U sakralnim(crkvenim-religioznim) delima on i dalje ima ubedjivacku ulogu, to je vreme velikih duhovnih kriza i crkva na sve nacine pokusava da sacuva svoje vernike od "krivovernih"(protestanata). Medjutim u profanoj umetnosti on ima ulogu da zabavi, iznenadi, "intelektualno obraduje" posmatraca. Taj profani iluzionizam bio je naravno dostupan samo najucenijim i najbogatijim ljudima tog doba. Tako je npr u jednoj vili Farneze, slikar Peruci oslikao jednu sobu za banket. Zidovi su bili pokriveni draperijama, koje bi u sred banketa razmicali kako bi odusevili sve prisutne goste.



U palati iste porodice (Farneze), umetnik Karaci je oslikao jednu dvoranu koja je imala funkciju galerije. Tu su cuvane razne anticke umetnicke dragocenosti do kojih je vremenom porodica Farneze dosla. Karaci je imao zadatak da svod te galerije oslika tako da deluje kao nastavak tog izlozbenog prostora. On u fresci stvara iluziju mnostva slika na platnu, sa sve ramovima, tako da se ne vidi gde se zavrsava zid,a gde pocinje svod.



Sto se tice sakralne umetnosti ona, kao sto sam vec pisao, ima ulogu da ubedi vernika(a i „nevernika“) u ispravnost hriscanskog ucenja. Pa se kupole oslikavaju sa mnostvom svetitelja, koji kao u cenrifugalnoj sili streme u visinu ka izvoru svetlosti. Taj izvor metafizicke svetlosti, ka kome stremi nebeski kovitlac, je u 90% primera golub Svetog Duha. Posto je barok stil koji tezi da objedini sve vestine u jednu celinu(arhitekturu, skulpturu i slikarstvo), on tezi da ukombinuje i nematerijale u sastav umetnickog dela. Tako na primer tom iluzionizmu doprinosi prava pravcata svetlost, kada se npr. na prozoru naslika golub Sv. Duha, pa onda kako zraci prolaze, tako se cini da golub zaista isijava „fizickom“ svetloscu.



U 17. i 18.veku pravljene su i sv. drame (predstave sa religijskom tematikom). Bile su cesto jako skupe i zahtevne i trazile su ozbiljnu scenograviju. Jedan slikar-Poco- izmedju ostalog i reditelj tih sakralnih drama, bio je veliki poznavalac perspektive. Napisao je traktat(prirucnik) o perspektivi koji je u to vreme preveden na najrazlicitije jezike(izmedju ostalog i Kineski). On je oslikao moju omiljenu baroknu crkvu u Becu.



Kupola je fiktivna-to je ravan zid! Postoji jedan mermerni krug u podu crkve na koji kada se stane i pogleda gore, kupola izgleda potpuno realno.

evo jos par primera iluzionizma kroz vekove.

renesansa:







manirizam:



barok:






Evo i primer iluzionizma u mrtvoj prirodi. Karavadjova korpa sa vocem. Po dokumentim koji su sacuvani znamo da je stajala iznad jednih vrata. Karavadjo, pored toga sto savrseno realisticno slika stvari, skoro da deluju opipljivo, on je korpu naslikao kao da prelazi ivicu stola i kao da postoji sansa da padne nekome na glavu kako prolazi kroz ta vrata. To je ta barokna "intelektualna igra". Inace u baroku mrtve prirode nisu nikada samo mrtve prirode, vec imaju i moralizatorsku pozadinu. Ova npr. prica o tome kako je lepota sveta prolazna i ne treba joj se prepustiti, zato sto nije vecna-propadljiva je. Ako obratimo paznju u korpi je naslikano jesenje voce, socno!,naizgled vrlo ukusno,ali u stvari to je voce koje je pocelo da truli i propada...

iluzionizam u arhitekturi - arhitekta Boromini. Pokusaj beskonacnosti.

mesavina skulpture i freske

Volim ovakve (tvoje) teme. Procitao sam tekst i razgledao slike.

Da li je gradnja krivudavih ulica u Rimu jedna vrsta iluzionizma? Krivudave ulice su stvarale utisak da se radi o mnogo vecem gradu.

Ili iluzionizam u kostimima, sminki?

iluzionizam? yeeeeees...

barok? god, no...

@Sunce:
Sto se izgradnje Rima tice, mislim da to nije iluzionizam, vec je grad bio puno puta razaran i ponovo obnavljan, pa je tako nastala haoticnost i krivudavos...(mada ne mogu da garantujem). Rimljani su i inace planirali svoje gradove jako pravilno - dve glavne ulice koje se ukrstaju pod pravim uglom i onda se ostale paralelno sa njima granaju.

U 18.veku je npr. tadasnjem papi smetala ta zagusenost ulica i dao je Berniniju zadatak da osmisli i raskrci put do katedrale sv. Petra- e to bi mogao da bude svojevrsni iluzionizam. Bernini je tako osmislio prostor da u trenutku kada bi neki hodocasnik npr. izasao iz bocne ulicice na put koji vodi do trga i katedrale, bio bi zatecen. Katedrala sv. petra je izranjala i dominirala prostorom,a trg bi cekao vernika da ga prihvati u zagrljaj-posto kolonade stubova kao da grade ruke koje prihvataju one koji su dosli u posetu. Ovaj trenutak pripadanja bio bi najizrazeniji kada bi papa za Vaskrs i Bozic slao svoj blagoslov vernicima, gradu i citavom svetu.


ovako je trg izgledao pre Berninija.



ovako naravno posle




Sto se kostima i sminke tice, o tome stvarno malo znam. Svakako da je sama uloga kostima stvaranje iluzija necega. U baroku se stvara koncept "teatrum mundi" odnosno svet kao pozornica. Barokno pozorosti je bas kao i barokna knjizevnost veoma zamrseno i jako zanimljivo. U to vreme se stvara i burzua pozoriste koje ce prevladati i mi samo njega danas imamo. Luj XIV je povodom rodjenja jednog od svojih vambracnih sinova organizovao predstavu u Versaju, koju je rezirao Molijer-zvala se Elitska princeza. U njoj je glumio i sam Luj(glavnu ulogu), kao i svi dvorjani. To je bila predstava u predstavi (ovo je uzeto iz jedne epske price koja je smestena u doba nekog od krstaskih ratova). Dakle publika(dvorjani i kralj) nisu samo publika, vec su i aktivni ucesnici. Danasnji teatrolozi ne znaju kako su npr. u tom trenutku izvodjenja predstave dvorjani gledali na Luja. Da li su u tom trenutku videli njega kralja, ili njega kao glavnog lika predstave, ili obe stvari istovremeno. Inace ova predstava je i jos jako zanimljiva posto njenu scenografiju cine ne samo fiktivni vrtovi na pozornici, vec su oni spojeni i sa stvarnim vrtovima Versaja. Opet iluzionizam.
Sacuvan je crtez bas tog dogadjaja:



I one sakralne drame koje sam pominjao. One najvise sadrze koncept "svet kao pozornica". Za njihovo izvodjenje stvarana je scenografija, koja je postavljana na raznim tackama u gradu koje bi obilazila litija(povorka). Litija je kretala od crkve i ti vernici su zapravo bili "glumci" i nosili kostime. Npr. sacuvan je bakrorez koji prikazuje jednu tu dramu cija je tema bila prelazak Jevreja preko Crvenog mora.



Bernini je bio fenomenalan reditelj tih dogadjaja. On je bio genijalni pronalazac, pravio je masine, koristio i reku u svojim sakralnim dramama, posle kojih bi se ljudi kuci vracali mokri do gole koze. Imao je i masinu koja simulira izlazak sunce, za koju mu je Luj Sunce nudio sve pare njegog carstva...

trebalo je da okacis ovu temu pre mesec ipo dok sam spremala istoriju umetnosti.

ma barok moze, samo dok nisu neke svapske kaloricne rokoko varijante. tipa ovako nesto:

ja bukvalno ozednim gledajuci ovo.

super mi je barokna skulptura s druge strane.

Originally posted by Hton
@Sunce:
Sto se izgradnje Rima tice, mislim da to nije iluzionizam, vec je grad bio puno puta razaran i ponovo obnavljan, pa je tako nastala haoticnost i krivudavos...(mada ne mogu da garantujem). Rimljani su i inace planirali svoje gradove jako pravilno - dve glavne ulice koje se ukrstaju pod pravim uglom i onda se ostale paralelno sa njima granaju.

U 18.veku je npr. tadasnjem papi smetala ta zagusenost ulica i dao je Berniniju zadatak da osmisli i raskrci put do katedrale sv. Petra- e to bi mogao da bude svojevrsni iluzionizam. Bernini je tako osmislio prostor da u trenutku kada bi neki hodocasnik npr. izasao iz bocne ulicice na put koji vodi do trga i katedrale, bio bi zatecen. Katedrala sv. petra je izranjala i dominirala prostorom,a trg bi cekao vernika da ga prihvati u zagrljaj-posto kolonade stubova kao da grade ruke koje prihvataju one koji su dosli u posetu. Ovaj trenutak pripadanja bio bi najizrazeniji kada bi papa za Vaskrs i Bozic slao svoj blagoslov vernicima, gradu i citavom svetu.

O tome sam gledao na History kanalu, da su ulicice namerno krivudale da bi Rim izgledao veci. Mislim da se to radilo i ranije, za vreme imperatora.

Sto se tice kostima, moze li se racunati i na sultane u Otomanskom carstvu? Imali su visoke turbane kako bi njihova visina (posto su vecinom bili niski) tada bila veca.

Originally posted by Sunce

Originally posted by Hton
@Sunce:
Sto se izgradnje Rima tice, mislim da to nije iluzionizam, vec je grad bio puno puta razaran i ponovo obnavljan, pa je tako nastala haoticnost i krivudavos...(mada ne mogu da garantujem). Rimljani su i inace planirali svoje gradove jako pravilno - dve glavne ulice koje se ukrstaju pod pravim uglom i onda se ostale paralelno sa njima granaju.

U 18.veku je npr. tadasnjem papi smetala ta zagusenost ulica i dao je Berniniju zadatak da osmisli i raskrci put do katedrale sv. Petra- e to bi mogao da bude svojevrsni iluzionizam. Bernini je tako osmislio prostor da u trenutku kada bi neki hodocasnik npr. izasao iz bocne ulicice na put koji vodi do trga i katedrale, bio bi zatecen. Katedrala sv. petra je izranjala i dominirala prostorom,a trg bi cekao vernika da ga prihvati u zagrljaj-posto kolonade stubova kao da grade ruke koje prihvataju one koji su dosli u posetu. Ovaj trenutak pripadanja bio bi najizrazeniji kada bi papa za Vaskrs i Bozic slao svoj blagoslov vernicima, gradu i citavom svetu.

O tome sam gledao na History kanalu, da su ulicice namerno krivudale da bi Rim izgledao veci. Mislim da se to radilo i ranije, za vreme imperatora.

Sto se tice kostima, moze li se racunati i na sultane u Otomanskom carstvu? Imali su visoke turbane kako bi njihova visina (posto su vecinom bili niski) tada bila veca.

ne znam, nisam se bavio islamskom umetnoscu.

mada uvek ,narocito na istoku,postojala je potrba da se vlast vizuelno naglasi na sve nacine.

Originally posted by Hton

Originally posted by Sunce

Originally posted by Hton
@Sunce:
Sto se izgradnje Rima tice, mislim da to nije iluzionizam, vec je grad bio puno puta razaran i ponovo obnavljan, pa je tako nastala haoticnost i krivudavos...(mada ne mogu da garantujem). Rimljani su i inace planirali svoje gradove jako pravilno - dve glavne ulice koje se ukrstaju pod pravim uglom i onda se ostale paralelno sa njima granaju.

U 18.veku je npr. tadasnjem papi smetala ta zagusenost ulica i dao je Berniniju zadatak da osmisli i raskrci put do katedrale sv. Petra- e to bi mogao da bude svojevrsni iluzionizam. Bernini je tako osmislio prostor da u trenutku kada bi neki hodocasnik npr. izasao iz bocne ulicice na put koji vodi do trga i katedrale, bio bi zatecen. Katedrala sv. petra je izranjala i dominirala prostorom,a trg bi cekao vernika da ga prihvati u zagrljaj-posto kolonade stubova kao da grade ruke koje prihvataju one koji su dosli u posetu. Ovaj trenutak pripadanja bio bi najizrazeniji kada bi papa za Vaskrs i Bozic slao svoj blagoslov vernicima, gradu i citavom svetu.

O tome sam gledao na History kanalu, da su ulicice namerno krivudale da bi Rim izgledao veci. Mislim da se to radilo i ranije, za vreme imperatora.

Sto se tice kostima, moze li se racunati i na sultane u Otomanskom carstvu? Imali su visoke turbane kako bi njihova visina (posto su vecinom bili niski) tada bila veca.

ne znam, nisam se bavio islamskom umetnoscu.

mada uvek ,narocito na istoku,postojala je potrba da se vlast vizuelno naglasi na sve nacine.

Luj XIV je u dvorani sa tronom imao na svodu fresku Apolon u kocijama - da vizulno poistoveti sebe sa suncem... Luj Sunce napretka, svoje drzave...

Svidja mi se tema...

Hton,
a cime se ti bavis?

studiram istoriju umetnosti.

Odlična tema

Dopadaju mi se primeri iluzionizma

Postavi još ako nađeš

Originally posted by Hton
@Sunce:
Sto se izgradnje Rima tice, mislim da to nije iluzionizam, vec je grad bio puno puta razaran i ponovo obnavljan, pa je tako nastala haoticnost i krivudavos...(mada ne mogu da garantujem). Rimljani su i inace planirali svoje gradove jako pravilno - dve glavne ulice koje se ukrstaju pod pravim uglom i onda se ostale paralelno sa njima granaju.

U 18.veku je npr. tadasnjem papi smetala ta zagusenost ulica i dao je Berniniju zadatak da osmisli i raskrci put do katedrale sv. Petra- e to bi mogao da bude svojevrsni iluzionizam. Bernini je tako osmislio prostor da u trenutku kada bi neki hodocasnik npr. izasao iz bocne ulicice na put koji vodi do trga i katedrale, bio bi zatecen. Katedrala sv. petra je izranjala i dominirala prostorom,a trg bi cekao vernika da ga prihvati u zagrljaj-posto kolonade stubova kao da grade ruke koje prihvataju one koji su dosli u posetu. Ovaj trenutak pripadanja bio bi najizrazeniji kada bi papa za Vaskrs i Bozic slao svoj blagoslov vernicima, gradu i citavom svetu.


ovako je trg izgledao pre Berninija.




ovako naravno posle





Sto se kostima i sminke tice, o tome stvarno malo znam. Svakako da je sama uloga kostima stvaranje iluzija necega. U baroku se stvara koncept "teatrum mundi" odnosno svet kao pozornica. Barokno pozorosti je bas kao i barokna knjizevnost veoma zamrseno i jako zanimljivo. U to vreme se stvara i burzua pozoriste koje ce prevladati i mi samo njega danas imamo. Luj XIV je povodom rodjenja jednog od svojih vambracnih sinova organizovao predstavu u Versaju, koju je rezirao Molijer-zvala se Elitska princeza. U njoj je glumio i sam Luj(glavnu ulogu), kao i svi dvorjani. To je bila predstava u predstavi (ovo je uzeto iz jedne epske price koja je smestena u doba nekog od krstaskih ratova). Dakle publika(dvorjani i kralj) nisu samo publika, vec su i aktivni ucesnici. Danasnji teatrolozi ne znaju kako su npr. u tom trenutku izvodjenja predstave dvorjani gledali na Luja. Da li su u tom trenutku videli njega kralja, ili njega kao glavnog lika predstave, ili obe stvari istovremeno. Inace ova predstava je i jos jako zanimljiva posto njenu scenografiju cine ne samo fiktivni vrtovi na pozornici, vec su oni spojeni i sa stvarnim vrtovima Versaja. Opet iluzionizam.
Sacuvan je crtez bas tog dogadjaja:



I one sakralne drame koje sam pominjao. One najvise sadrze koncept "svet kao pozornica". Za njihovo izvodjenje stvarana je scenografija, koja je postavljana na raznim tackama u gradu koje bi obilazila litija(povorka). Litija je kretala od crkve i ti vernici su zapravo bili "glumci" i nosili kostime. Npr. sacuvan je bakrorez koji prikazuje jednu tu dramu cija je tema bila prelazak Jevreja preko Crvenog mora.




Bernini je bio fenomenalan reditelj tih dogadjaja. On je bio genijalni pronalazac, pravio je masine, koristio i reku u svojim sakralnim dramama, posle kojih bi se ljudi kuci vracali mokri do gole koze. Imao je i masinu koja simulira izlazak sunce, za koju mu je Luj Sunce nudio sve pare njegog carstva...

evo ubacio sam slike, posto pre neki dan nisu mogle da se postave.

Hej, odlicna tema, bas mi je prijalo procitati i pogledati

Hton, sve su prelepe.

Rafaelovo delo:

Ova sijenka uz ivice ovog velikog kvadrata... je li to prava sijenka zbog ispupcenja ili je plafon zapravo ravan a ona naslikana?

nije ravan plafon, prava je senka. to je renesansni iluzionizam i u glavnom se zasniva na matematici i geometriji. kasnije u baroku se razvija onaj fenomenalni realisticni.