Gay-Serbia.com | Diskusije

„Antologija srpske književnosti“ sadrži preko 100 dela dostupnih za preuzimanje preko Interneta: od srednjovekovnih žitija srpskih svetaca i srpske narodne poezije i proze (sabrana dela Svetog Save, odabrane srpske narodne pesme i priče), preko kapitalnih dela srpske književnosti XVIII i XIX veka, pa sve do najvažnijih dela s početka XX veka koja nisu obuhvaćena autorskim pravima (pesme Branka Radičevića, Milana Rakića, Jovana Dučića, Nušićeve i Sterijine komedije, knjige za decu Jovana Jovanovića Zmaja). Za neka od važnih književnih dela XX veka dozvolu za objavljivanje u ovoj ediciji su dali sami autori, među kojima su Ljubomir Simović, Svetlana Velmar-Janković, Ljubivoje Ršumović, Grozdana Olujić i mnogi drugi.

Svi naslovi uključeni u ovu digitalnu antologiju su na srpskom jeziku, u ćiriličnom pismu, i dostupni su za preuzimanje u Microsoft Word formatu svim zainteresovanima na Web lokacijama www.ask.rs. i www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs. "
Izvor: Mikro vesti od 20.05.2009.god. Br.93

videla ja najavu te stranice pre neki dan na dnevniku rts-a i skontam da će se tu mooooožda naći zanimlijivih stvari i pored toga što je onako na prvu delovalo prilično sterilno i politpodobno. kad ono, tamo sušta lektira, i to mahom ona dosadna (sterilna i politpodobna). simptomatičan mi je taj stav "imamo 4 čoeka iz druge polovine xx veka, dosta je, mašala" - to mu, kao, dođe kompromis sa činjenicom da se neprežaljeni devetnaesti ipak, jbg, završio i da moramo, reda radi, uzeti u obzir i tu činjenicu pri pravljenju antologije (mada najradije ne bi, jer svo to piskaranje posle II sv. rata, to i nije književnost). a razmisliti o dvadeset prvom, koji je tu već skoro deceniju, to bi već bila teška blasfemija.
enihau, jedna ideološki obojena, već sto puta prežvakana "antologija" u kojoj se nacional-romantizam postavlja kao standard (jedan, večni i nepromenjivi), sve kipti od izginulih junaka i nacionalno osveštenih prosvetitelja, a ubacivanje vaska pope je subverzija par excellence. i, naravno, dobrica.

Originally posted by Lepa Krepa
videla ja najavu te stranice pre neki dan na dnevniku rts-a i skontam da će se tu mooooožda naći zanimlijivih stvari i pored toga što je onako na prvu delovalo prilično sterilno i politpodobno. kad ono, tamo sušta lektira, i to mahom ona dosadna (sterilna i politpodobna). simptomatičan mi je taj stav "imamo 4 čoeka iz druge polovine xx veka, dosta je, mašala" - to mu, kao, dođe kompromis sa činjenicom da se neprežaljeni devetnaesti ipak, jbg, završio i da moramo, reda radi, uzeti u obzir i tu činjenicu pri pravljenju antologije (mada najradije ne bi, jer svo to piskaranje posle II sv. rata, to i nije književnost). a razmisliti o dvadeset prvom, koji je tu već skoro deceniju, to bi već bila teška blasfemija.
enihau, jedna ideološki obojena, već sto puta prežvakana "antologija" u kojoj se nacional-romantizam postavlja kao standard (jedan, večni i nepromenjivi), sve kipti od izginulih junaka i nacionalno osveštenih prosvetitelja, a ubacivanje vaska pope je subverzija par excellence. i, naravno, dobrica.

Koliko znam, pokojni profesor Deretic, autor ,,Istorije srpske knjizevnosti" i profesor Srpske knjizevnosti XVIII i XIX veka bio je blizak Arkanovoj stranci (mozda je cak bio i njen clan).
Ipak, ja u toj ,,Istoriji" ne vidim bilo sta lose (njegova knjiga ,,Kulturna istorija Srba" je, sa druge strane, nesto sasvim peto).
Ako kipi od izginulih junaka- kipi jer je nas knjizevni izraz mahom utemeljen na narodnom usmenom stvaralastvu. Ali to je jednostavno tako. A zbog toga Vuka, Steriju i druge ne bi trebalo obeleziti kao nesto zastarelo i dosadno (isprva sam iskucala i <Dositeja>, ali sam brze- bolje obrisala ).

Ovakva e-antologija je veoma potrebna.
za Milutina Milankovica i Veselina Cajkanovica
za priredjivanje Gavrila Stefanovica Venclovica na nacin koji je progurao M. Pavic. Neoprostivo.

Originally posted by the1whowished
Ako kipi od izginulih junaka- kipi jer je nas knjizevni izraz mahom utemeljen na narodnom usmenom stvaralastvu. Ali to je jednostavno tako.

Originally posted by Lepa Krepa
sve kipti od izginulih junaka i nacionalno osveštenih prosvetitelja, a ubacivanje vaska pope je subverzija par excellence. i, naravno, dobrica.

Slazem se sa ovim.

Mene je potpuno razocarala ova antologija. Srpska knjizevnost zasluzuje mnogo bolje.

Originally posted by Lepa Krepa
simptomatičan mi je taj stav "imamo 4 čoeka iz druge polovine xx veka, dosta je, mašala" - to mu, kao, dođe kompromis sa činjenicom da se neprežaljeni devetnaesti ipak, jbg, završio i da moramo, reda radi, uzeti u obzir i tu činjenicu pri pravljenju antologije (mada najradije ne bi, jer svo to piskaranje posle II sv. rata, to i nije književnost). a razmisliti o dvadeset prvom, koji je tu već skoro deceniju, to bi već bila teška blasfemija.

Mislim da tu ima problema i sa autorskim pravima. Pretpostavljam da ništa objavljeno od autora koji su umrli posle 1959. ne može da bude objavljeno bez plaćanja autorskih prava naslednicima. Živima mora da se plati, sem ako neko ne pokloni autorska prava.

Originally posted by Egmont


Mislim da tu ima problema i sa autorskim pravima. Pretpostavljam da ništa objavljeno od autora koji su umrli posle 1959. ne može da bude objavljeno bez plaćanja autorskih prava naslednicima. Živima mora da se plati, sem ako neko ne pokloni autorska prava.

Upravo
Ne mogu se na download stavljati dela koje podlezu autorskim pravima, koja ja mislim traju 70 a ne 50 godina nakon smrti autora.

Mogli su da navedu i druga dela, za koja nije moguc download, ali tek toliko da stoje. Ovako oskudan spisak deluje presmesno.

Svaka cast za Rastka Petrovica i ya jos par knjizevnika, meni se antologija i svidja:goran:

Originally posted by the1whowished
Ako kipi od izginulih junaka- kipi jer je nas knjizevni izraz mahom utemeljen na narodnom usmenom stvaralastvu. Ali to je jednostavno tako.

ah, to je sve samo ne "jednostavno tako".
kad kažeš "narodno usmeno stvaralaštvo", na šta misliš? na sve što je ikad stvoreno u narodu (mada bi i ovaj pojam u ovom kontekstu zahtevao ozbiljno preispitivanje, al' već sam danas dovoljno izdangubila na forumu), ili na redakciju nastalu kao plod nacionalromantičarskog zanosa "izvornom narodnom kulturom"? jerbo, ono što se danas smatra narodnom književnošću, najvećim delom je ostavština jednog čoveka, tj. rezultat njegovog istraživačkog, sakupljačkog, lektorskog i redaktorskog rada. a u tom radu se vodio vrlo eksplicitnim ideološkim smernicama - mora da bude izvorno i narodno (tamo gde nije bilo dovoljno izvorno, znao je da ga učini i izvornijim ), što je, u duhu projekta osamostaljivanja države iz otomanskog carstva, uglavnom značilo epsko, ratničko, junačko i nacionalno-mitotvorno (ok, nešto malo mesta dobile su i "ženske" pesme, a tu je i falicentrična zbirka porno uradaka, ali to zaista ne narušava koncept). osim toga, nikako ne treba gubiti iz vida da je čovek kontaktirao sa ograničenim brojem "pevača" i da to uopšte nije zanemarivo u proceni "narodnosti" narodne poezije (ali taj ti je aspekt priče sigurno već poznat s obzirom na stručno usmerenje )

enihau, šta bi, recimo, bilo da je vuk (i drugi romantisakupljači) bio opčinjen nekim drugačijim pesmama? šta bi bilo da je pasionirano zapisivao obredne pesme (kojih je, slutim, bilo barem isto toliko kao i epskih, ali su em bile manje interesantne za osobu njegovih shvatanja, em je teže bilo doći do njih iz raznih razloga)? šta bi bilo da su mu fetiš bile pesme o sejanju, oranju, ribarenju, pletenju ili gledanju u zvezde? da li bi mi danas imali istu predstavu o "narodnoj tradiciji"? like hell we would.

lično sam uvek bila skeptična prema ideji da su epske pesme na ovim prostorima bile zastupljenije od svih ostalih zajedno - svaki aspekt života imao je prigodan soundtrack koji ga je pratio, a svaki se taj soundtrack manje ili više razlikovao po regijama i generacijama, ali ne, kad se sve to skupi, više je bilo pesama o kraljeviću marku nego svih kategorija i potkategorija ljubavnih, erotskih, radnih, svečarskih, obrednih... zajedno? čisto sumnjam.

smatram, dakle, da je temeljni pojam tvoje gornje teze ideološka konstrukcija, a ne činjenica na koju bi se moglo pozivati u donošenju nekog "objektivnog", aksiomatskog zaključka.