Gay-Serbia.com | Diskusije

Pocevshi od Mikelandjela, preko Rubensa, a zatim Ezen Delakroa i na kraju Renoara - postoji jedna nit koja spaja ove sjajne umetnike
BOJA

i jos jedna - 'monumentalni' prikaz zenskog tela - Renoar i Rubens posebno
dok kod Ezena to nije izrazeno u svim slikama...

Dakle...
Da li volite nekog od ovih umetnika?
Vase omiljene slike?
Prvi susret sa njima?
Kontemplacije, razmisljanja...

Пјер Огист Реноар




( Pierre-Auguste Renoir *25. фебруар 1841. - †3. децембар 1919.)

француски сликар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара XIX века.
Kao мали дечак са 13 година морао је да тражи посао. Радио је у једној Париској фабрици порцелана као сликар порцелана. Када је престао да се ручно осликава порцелан и почео да се слика механички радио је као сликар зидних декорација и лепеза. 1862. године се коначно уписује у школу лепих уметности у Паризу. Посећивао је Лувр и ту упознао дела многих славних сликара и покушавао да слика стилом Рубенса. Упознао се и са сликарима који су имали сличне идеје о сликарству, Алфред Сислија, Фредерик Базила и Клод Монеа. Са њима је одлазио да слика у пленеру. 1864. године је први пут излагао али није доживео успех.

Између 1865. и 1870. године Реноар често није имао ни за боје. Сценска природа га је инспирисала за слику Диана која је била направљена техником реалисте Курбеа. Зими 1867. становао је код пријатеља Базила у његовом атељеу и сликао портрете сликара и његових пријатеља.

1868. године је сарађивао са Клодом Монеом и у кафани коју су заједнички посећивали се трудио да захвати кафански живот и атмосферу њиховог обљубљеног места и састајалишта париског друштва и насликао слике из кафнског живота по којима је такође познат.

После војске 1871. године се враћа у Париз. Захваљујући познанству са Дуранд Руелом који је био трговац и колекционар слика и који је одкупио велики број Реноарових слика могао је да себи дозволи велики атеље у коме је радио. На салону 1873. године је имао први успех али када је изложио на првој заједничкој импресионистичкој изложби успех је изостао. У то доба је почео да разрађује свој особити стил због кога је много осуђиван и у коме је створио велики број својих дела. Оженио се 1879. године и сликао слике из живота између којих и портрет свога детета и њихове дадиље.

Сликао је портрете и на томе много зарађивао али тада није створио ништа новога али је створио у то доба и неколико од својих највећих дела.

1881. је одпутовао у Алжир и тражио је нове инспирације за своје слике. Угледао се на Енгреа и насликао слику Велико купање жена. Током следећих 10 година развијао је свој властити стил у сликарству иако је имао проблеме са реуматизмом који му је делом онемогућевао кретење десне руке па је сликао кистом који је био везан за шаку.

Са тим како је болест напредовала био је принуђен да користи колица и није могао да слика класична платна. У касној фази се занимао за скулптуру али због своје болести није могао да реализује своје предлоге и једино је реализовао својеручно бисту свога најмлађег сина 1908. године.

Пред крај свога живота 1919. године је посетио Лувр да би видео своја дела која су била међу старим мајсторима сликарства. Славни и познати уметник Аугуст Пјер Реноар умро је 3. новембра 1919. године у француском селу Кагнес сур Мер.

Ежен Фердинан Виктор Делакроа



( Delacroix Ferdinand Victor Eugène, 26. април 1798. - 13. август 1863.)
био је француски сликар, главни представник романтизма. Радио је портрете, историјске композиције, пределе и мртве природе.Најпознатије слику су му Слобода води народ и Отмица Ребеке.

Јавности је постао познат 1824. године након излагања његове слике Покољ на Хиосу. Пун назив слике гласи Покољ на Хиосу: грчке породице у ишчекивању смрти или ропства. Конзервативци су слику назвали покољем сликарства, док су је други одушевљено поздравили. Није сликао по наруџбини, већ је људе с којима је долазио у контакт, а на које је гледао као жртве романтичне патње. Тако имамо и слике попут Одалиске и Фредерик Шопен.

Петер Паул Рубенс




(Peter Paul Rubens) (Зиген, 28. јун 1577—Антверпен, 30. мај 1640)
био је фламански сликар и дипломата шпанског хабзбуршког краљевства.

Један је од највећих мајстора барокног стила у сликарству који је сјединио најбоље традиције северног и италијанског сликарства. Створио је слике пуне драматике, чулности и сјаја боја. Оне обично приказују алегорије инспирисане митолошком симболиком. Живио је највише у Антверпену, али је радио и у Француској и Шпанији.

Рубенс је рођен у Немачкој где су његови родитељи емигрирали за време врских прогона протестаната из Антверпена. Након смрти свога оца он се враћа у Антверпен и студира сликарство. На путу по Италији студира сликарство на делима старих италијанских сликара мајстора ренесансе од којих нарочито цени Тицијана. Након повратка у Антверпен отвара сликарску радионицу и постаје дворски сликар. Као угледном грађанину често су му повераване дипломатске мисије и тако је био у Паризу, Мадриду и Лондону где и слика. Изузетно богато Рубенсово дело заступљено је у богатству мотива, актови и митолошке теме, теме из лова као и мртве природе у којима се очитује традиција фламанске уметности у време барока и својим патосом и покретом представља најаутентичније изразе свога времена. Његова палета се карактерише топлим бојама и тоновима који бљеште са његових платна са до тада невиђеном жестином као да се утицаји које је направио могу сагледавати не само у сликарству фламанског барока већ у сликарству уопште и могу се пратити све до појаве Евген Делакроа а упоређујући га са сликарем свих времена назван је “сликарем тела” насупрот Рембранту који је назван “сликарем душе”. Мало је уметника у историји уметности било тако чувено и утицајно у своје време попут Рубенса.

Микеланђело Буонароти




( Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni, рођен 6. марта 1475. у Капрезу, Фирентинска Република - умро 18. фебруара 1564. године у Риму)
био је италијаснки ренесансни вајар, сликар, архитекта и поета, са неупоредивим утјецајем на даљи развој европске умјетности.

За вријеме живота већ је био сматран највећим умјетником свога времена, а од тада па до данас једним од највећих умјетника свих времена. Велики број његових дјела из сликарства, вајарства и архитектуре су међу најпознатијим у историји умјетности. Фреске стропа Сикстинске капеле у Ватикану данас представљају његова најпознатија дјела, иако је Микеланђело себе сматрао вајарем. Рад на више умјетности није био неубичајен у његово вријеме. Скулптуре у мермеру је радио читавог свог стваралачког вијека, а другим умјетностима се бавио само у одређеним етапама. [1] Велика популарност фрески Сикстинске капеле је највјероватније посљедица велике популарности сликарства у 20. вијеку, али такође и чињенице да већи број његових скулптура нису завршене.

Ovo su moje
OMILJENE SLIKE
njihove...

IGNUDI iz Sikstinske Kapele - one of gay art icons



KIDNAPOVANJE LEUKIPOVIH CERKI



LOV NA LAVOVE



PLAVOKOSA KUPACICA SA SPUSTENOM KOSOM


koju
sam imao prilike da vidim u muzeju Belvedere u Becu

Originally posted by ~anAMORphOsé~

Da li volite nekog od ovih umetnika?

Ja od cetvorice navedenih najvise volim Mikelandjela i Delakrou i Renoara, ali ne i Rubensa jer mi je previse "sljasteci" za moj ukus

Originally posted by ~anAMORphOsé~

Vase omiljene slike?

Od Mikalendjela. strasni sud, jer mi je fascinatan i pun detalja i inace sam veliki ljubitelj svih prikaza strasnih sudova raznih umetnika, od fresaka do modernih umetnika

Od Ezena Delakroe volim portret Sopena i Zorz Sandove (gle cuda:saint2:) ali zaista smatram da je taj portret savrsen iz razloga sto se u njemu lako mogu prepoznati stavovi i licno misljenje koje je Delakroa imao o oboje




A od Renoara, volim siike sa puno ljudi na njima recimo kao i ovu koju sam zavoleo jos od Amelije Pulen

Originally posted by ~anAMORphOsé~


Prvi susret sa njima?

Mahom po citankama u osnovnoj skoli.
Kasnije sam procitaobiografiju Mikelandjela i Delakroaovu, i odgledao nekoliko dokumentraca, Rubens i Renoara samo znam po slikama i koje su nacionalnosti ostalo mi je u mraku .

zanatski maljari sa ciljem da dobiju dvorac od neke propale plemićke dinastije

ne mislim ništa o it jednom

uh...tezak izbor...

ali recimo michelangelo - pre svega kao vajar - pieta, mojsije, david...

od slikarskih radova - renoir (nekako mi vise lezi impresionizam)...

Originally posted by ganjarolla
zanatski maljari sa ciljem da dobiju dvorac od neke propale plemićke dinastije

ne mislim ništa o it jednom

Ovo samo govori o tebi

...

necu se upustati u elaboraciju
jer je ocigledno da ne poznajesh istoriju umetnosti
@Walt... zar je on imao nesto protiv Sand?


@blabla... ne treba birati, vec samo komentarisati one koje volish i staviti sliku

Mikelandjelo je bio fascinantna licnost i sjajan umetnik, Delakroa isto tako. Volim ih obojicu.

Renoar i Rubens mi se ne svidjaju. Meni je to sve nekako kitschasto, kao gobleni.

Originally posted by Ulix

Renoar i Rubens mi se ne svidjaju. Meni je to sve nekako kitschasto, kao gobleni.

Cudi me da to kazes za Rubensa!
Ne znam koliko uopste znas njegov opus, ali, izjava je, vrlo problematicna - bar meni.
Pre 2 meseca sam u Kunsthistoriche museju u Becu video jednu od najvecih njegovih zbirki u Evropi i...

Za Renoara mogu da se slozim do negde da su mu neka dela zbog svoje JOIE DE VIVRE vrlo bliska kichastom, a neka dela iz 1917/18 pred kraj zivota, cak mogu se nazvati,tako...Ostalo, tesko...

Cak i 'goblenski' umetnici Vato, Fragonar, Buse nisu u svim temama kich

et toq!

Originally posted by ~anAMORphOsé~
...

Dobro, hajde, nije sav Rubens kitsch.

Ovo je recimo OK: http://www.artknowledgenews.com/files20 ... Medusa.jpg

Dok ovo, recimo, uopste nije OK: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/c ... ns_037.jpg

Samo se nikada ne setim Meduze kad pomislim na Rubensa. Ne znam zasto.

Originally posted by ~anAMORphOsé~


@Walt... zar je on imao nesto protiv Sand?

Pa iako su bili prijatelji i uprkos tome sto je Ezen stanovao u njenoj kuci jedno vreme, Ezen je nikada nije cenio ni kao umetnika ni kao osobu. On je kasnije pripadao onoj struji koja je podrzavala Sopena u celom tom njihovom burnom odnosu i raskidu.

Nisam znao... tj, verovatno sam procitao jer imam monografiju Ezen Delakroa, mada sam je procitao josh 2001 dok bio u vojsci, ovde u Bg-u, na Tpcideru


Zanimljivo kako je Sandova uvek u obliku skice skoro, dok Sopen je skroz stilizovan

Kad smo vec kod portreta...
Ovo je jedan od mojih omiljenih Renoarovih

Tilla Durieux

Originally posted by ~anAMORphOsé~
postoji jedna nit koja spaja ove sjajne umetnike
BOJA

logicno

ont:

OnT: Dopadaju mi se Michelangelo-vi radovi. Ostali nisu my cup of tea.

Npr. The Last Judgment

Ovaj od Mikelandjela je...
gay icon na neki nacin




Voleo bih d a imam veliku reprodukciju ovog u sobi

mikelandjela mnogo vishe cenim kao vajara

svaki od imenovanih umetnika mi je zanimljiv, ali Buonaroti se ističe

Btw. ja imam neki priručnik iz istorije umetnosti gde piše Buenaroti ... ccc

Originally posted by alexandermagic


OnT: Dopadaju mi se Michelangelo-vi radovi. Ostali nisu my cup of tea.

Npr. The Last Judgment

Imaju dva tipa koji se ljube, skrenula mi paznju ortakinja s istorije umetnosti. (u visini pocetka desnog lika, pa malo desno od centra, nesto su svetliji od figura levo od njih)

Vise volim Mikelandjela kao vajara.

Kao klinka (6-7 osnovne) sam se sekla na impresioniste i postimpresioniste, sad mi se svidja znatno veca kolicina svega i svacega (ok, ako se izuzme pola vizantije i ranohriscanske umetnosti, romanika i slicno - jbg ne mogu one kljastosti i disproporcije), vise ne mogu ni da se odlucim za par omiljenih. A ima i druga stvar - jedno je kada gledas reprodukciju, a drugo kad stanes pred sliku, fresku ili skulpturu. Uzivo su me radile razne stvari koje bih jedva zamjetila na reprodukciji.

E da, imaju u dvoristu FLU na senjaku odlivci raznih statua u bronzi, ima i Mikelandjelov Mojsije, i par antickih (nisam nesto specijalno obratila paznju, bila guzva kad sam bila).

Btw. Ingres mi ide na kurac.

Originally posted by m..
Kao klinka (6-7 osnovne) sam se sekla na impresioniste i postimpresioniste

Moram da primetim da veliki broj ljudi polazi od Impresionizma kao polaznoj tacki svidjanja i upoznavanja sa umetnoscu/slikarstvom

Dopadljiv,lagan,zanimljiv,dostupan....

Aha, a valjda i prija i rezonuje sa svim promenama na mentalnom i hormonalnom planu, a onda ima i Schiele faza. To mu valjda dodje prirodno kao i citanje Hesea u tim godinama. U tom nekom istom periodu su mi se svidjale Moore-ove i Rodin-ove skulpture. Doduse moj stari je tad ziveo u Parizu, a toga svega tamo ima u izobilju. Onda sam otkrila Fridu, pa Klee-a i Kandinskog, lmao (dobro, bilo je tu usput svega, od pop arta do ne znam ni ja). Polednje sto me je bas bas odsljakalo je Cleinovo internacionalno plavo (potpuno sam zastranila).

A sto se tice sljakanja tek kad vidis uzivo, ovo me je bas bilo ostavilo utisak na mene uzivo, a ovako s fotke deluje bezveze.



Invalidska kolica koja su neudobna i za onog koji u njima sedi, i za onog ko ih vozi (ima seciva od nozeva umesto rucki).

ticijana bih pre stavio kao pocetnu nit od renesanse do renoara(kada je boja u pitanju). ali sve jedno. od navedenih najdrazi mi je Mikelandjelo, njegova melanholija u stvaralastvu i teme inspirisane neoplatonistickom filozofijom.

Originally posted by Hton
ticijana bih pre stavio kao pocetnu nit od renesanse do renoara(kada je boja u pitanju). ali sve jedno. od navedenih najdrazi mi je Mikelandjelo, njegova melanholija u stvaralastvu i teme inspirisane neoplatonistickom filozofijom.

Ne bih se slozio za Ticijana
no, to je moje misljenje

Ipak su njegovi portreti mracni(ji)

Originally posted by ~anAMORphOsé~

Originally posted by Hton
ticijana bih pre stavio kao pocetnu nit od renesanse do renoara(kada je boja u pitanju). ali sve jedno. od navedenih najdrazi mi je Mikelandjelo, njegova melanholija u stvaralastvu i teme inspirisane neoplatonistickom filozofijom.

Ne bih se slozio za Ticijana
no, to je moje misljenje

Ipak su njegovi portreti mracni(ji)

ticijan gradi bojom, mikelandjelo crtezom.

Ajd pojasni malo

ili, ajde...
stavi neke slike koje bi ilustrovale to sto pricas

Jos jednom... Cela tema je moje vidjenje.a ono je zasnovano na onome sto ja znam o istoriji umetnosti is to sam procitao

mikelandjelo kad slika, uvek ima crtez i to se jasno vidi po tim jasnim konturama. ticijan kad slika, on nema crtez i onda su cesto ti prelazi izmedju figure i pozadine mnogo blazi. a i inace su venecijanci poznati po bojama, a firentinci(mikelandjelo) po crtezu. i inace su na neke impresioniste malo uticali venecijanci poput ticijana i djordjonea.