Gay-Serbia.com | Diskusije

Kaže sin tati:
- Hoću da budem pisac! Ćale odgovara:
- Ali, zašto, sine? Nisi siromašan i ne živiš u represivnim vremenima!

Ko su svu ti umetnici*e?
Ja ih prepoznajem po njihovom neodoljivom šarmu... bisernim i lucinim zaključcima, lepljivim snovima i pssst... mrmutskom snu...

Originally posted by stotinka_dogvila
... mrmutskom snu...

Verovatno to da se pisac radja... valjda to sugeriše da je pisac izuzet iz drushtvenih konstrukcija...

Wozu Dichter in dürftiger Zeit?

Originally posted by stotinka_dogvila
Ko su svu ti umetnici*e?

............................................
Najpre, ovo pitanje cini da se zapitam nad sobom: da li ja "umetnika" sagledavam kroz neku prizmu elitizma kao apstraktnu imenicu sa svega nekoliko istinski potvrdjenih primera u covecanstvu, ili ne razumem -trenutnu-umetnost- (kakav pojam ja pisem... ) te stoga ne vidim te umetnike/ce kao u.../ce-po-sebi.
.....................
Umetnik je za mene, ako izuzmemo ovaj elitisticki okvir, ljudska jedinka koja oblikujuci svoj zivot pravi umetnost ili igra umetnost. Svaka ljudska jedinka. I bravo za svaku.
Njima odgovaraju atributi koje je stotinka_dogvila navela. Oni se cesto smese i naglas smeju, ili pak uzivaju u svojoj camotinji.

Originally posted by the1whowished

Originally posted by stotinka_dogvila
Oni se cesto smese i naglas smeju, ili pak uzivaju u svojoj camotinji.

Obicno je to osoba sa prljavom kosom koja se sa velikim ramom za naocare i opuskom smuca po prljavim hodnicima beogradskih underground klubova, i usput pljuje komercijalni nacin zivota.


Mislim, kad vec moramo da definisemo.


A sire gledano - svako ko je medju najboljima u svojoj struci, od Seke Aleksic, do Baraka Obame.

Originally posted by A.F.K.A.OB
Obicno je to osoba sa prljavom kosom koja se sa velikim ramom za naocare i opuskom smuca po prljavim hodnicima beogradskih underground klubova, i usput pljuje komercijalni nacin zivota.

To je klasičan primer stereotipa....

Više sa slažem za ovo "od Seke do Obame"....

Znam, salio sam se samo.

Ali stereotipi su i ono sti ti navela, samo su pozitivni.

Stereotip treba da ima kvorum da bi bio stereotip... Ono što za tebe i mene npr. može da važi za stereotip.. nikako ne znači da važi i za druge

Hoces da kazes da mali broj ljudi misli da su umetnici sarmantni i lucidni, kao i da uzivaju ponekad u camotinji?

Moze umetnik biti i gladan i pune stomacine, razlikujem ih samo po talentu koji je meni dopadljiv, ne po estetici trenutnog ludila sirokih narodnih masa koje cesto proizvedu ljude u umetnike!

Hoću da kažem da smo uvek skloni uzimati sopstvene parametre, vidokruge i shvatanja kada pristupimo definisanju nekog pojma... Recimo, ja često ne mogu da pojmim "ono" što većina zastupa jer moj svet čini okruženje koje sam ja izabrala... a oni imaju svoje definicije... i ja se slažem sa njima, tako da ne mogu uvek sa sigurnošću da kažem šta je stereotip, a šta ne.

A za moje opazanje si mirne duse rekla da je cist stereotip.

Ne mogu uvek da prepoznam.
Tvoje opazanje, ipak, jeste shkolski primer stereotipa.

Dakle, cisto da sumiramo - to sto ja rekao da su ljudi koji sebe nazivaju umetnicima u preterano underground fazonu i da stalno kukaju je skolski primer stereotipa, a kada ti kazes da su svo oni sarmantni, lucidni i cesto ili primetno nasmejani ili primetno samotni je cisto tvoje opazanje, koje ne mora biti stereotip zato sto nema kvorum (a pritom se ovde vise ljudi slozilo sa tvojim, nego sa mojim postom)?

Samo da proverim standarde.

Stereotip je u tiskarskoj tehnologiji otisak s nepokretnim slogom. Po analogiji, u društvenim znanostima pojam se koristi za shematski, pojednostavljen i teško promjenjiv odnos prema nekome ili nečemu. Izraz je nastao u periodu javljanja i razvoja rasnih, etničkih, vjerskih i socijalnih netrpeljivosti. U osnovi stereotipa nalazi se pogrešna i neopravdano široka generalizacija. Stoga se svaki grupni stereotip koji sadrži izrazito emocionalno negativno ocjenjivanje neke etničke, rasne, vjerske ili socijalne grupe tumači kao predrasuda.

Dakle, umetnici nisu ni losi, ni dobri, ni strokavi, ni lucidni.

Nezgodno, nezgodno....

Ako cemo za pravo, <- Ali, zašto, sine? Nisi siromašan i ne živiš u represivnim vremenima!> jeste stereotipan model. Ti si se prva posluzila stereotipnim resenjem u ilustrovanju sopstvene teme i pitanja koja si dalje navela.
Diskusioni problem, <Ko su svu ti umetnici*e?>,
kao i eksplikacija/ ilustracija (<Ja ih prepoznajem po njihovom neodoljivom šarmu... ...>) kojom si se posluzila sa diskretnim 1. licem jednine upucuje da pri odgovaranju na temu valja voditi racuna o vlastitom dozivljaju.


Ako je neciji deo jednog stereotipa, ali nije iako svojim crtama na stereotip podseca....ne obezvredjuje se legitimitet tog misljenja (vidjenja/pogleda/stanovista).

ЧИЛ АУТ! I neka neko pusti Manu Chao!

Sve sto sa da kao odgovor na pitanje: 'KO SU TI UETNICI? (mnozina)' svakako ce biti vrsta stereotipa.


..

Osim ako ne kazete prosto 'osoba koja stvara umetnost'.

Originally posted by A.F.K.A.OB
Obicno je to osoba sa prljavom kosom koja se sa velikim ramom za naocare i opuskom smuca po prljavim hodnicima beogradskih underground klubova, i usput pljuje komercijalni nacin zivota.

A ja vrisnuh na ovo, btw.. a mene kao smatraju umetnikom..

Bice da sam jedini ovde koji ne razume o cemu dovraga treba da govori ova tema.

Stereotipi, "represivna vremena i siromashtvo" kao reperi i odrednice, koji upucuju na umetnika, funkcionishu u danashnjem kontekstu umetnosti, kao subverzija u okviru opshteprihvacenih i opshtevazecih kategorija.

Originally posted by stotinka_dogvila
Stereotipi, "represivna vremena i siromashtvo" kao reperi i odrednice, koji upucuju na umetnika, funkcionishu u danashnjem kontekstu umetnosti, kao subverzija u okviru opshteprihvacenih i opshtevazecih kategorija.

Sto se tice represivnih vremena, nisam bas siguran da je to samo stereotip. Danilo Kis ima jedan lep esej o ulozi (auto)cenzure u nastajanju knjizevnih dela, koji bi bilo zanimljivo sad ponovo procitati. Ali mozes li zamisliti Majstora i Margaritu u svetu bez represije? Mogu govoriti samo u svoje ime, i odgovor je, nedvosmisleno - ne.

To, naravno, ne znaci da nema umetnosti van takvih vremena, samo da takva vremena jos kako oblikuju umetnost svog doba. Ne verujem da bi Nabokov ikada napisao Bledu vatru da nije pobegao u Ameriku, niti bi Perek i Keno pisali to sto su pisali da su ziveli u Causeskuovoj Rumuniji.

Sad sam se setio - kod Kundere negde takodje ima jedna mala prica o slikarima i tome kako su kvalitetnije i originalnije radili u vreme najgore represije u Ceskoj, jer ih je ta represija terala da budu inovativniji, originalniji, kako bi uspeli da kombinuju ono sto zele i sto osecaju sa onim sto je prihvatljivo. Represija je ogranicila ono cime su mogli da se bave i bila je potrebna zastrasujuca inovativnost da bi uspeli da se bave onim sto zele - to je moralo biti suptilnije, neobicnije, itd. Nisam siguran, ali mislim da je o tome pisao u romanu Neznanje.

(Ali kad vec govorimo o stereotipima, onaj o vezi homoseksualnosti i umetnosti mi je najbljutaviji, bez konkurencije.)

Slazem se.
Vremena u mnogome oblikuju umetnost, ili bar dobrim delom snose odgovornost za njen kontekst, to je svojevrsni drushtveni konstrukt, bash kao i vecina drugih pojava.

Originally posted by KissQueen

Originally posted by stotinka_dogvila
... mrmutskom snu...

Sta vise reci...

"Dan mrmota"