Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li umetnost treba da postoji radi sebe, ili treba da bude odraz trenutnog duha drustva(slika npr. umetnikovog dozivljaja vremena u kome zivi)? Mozda i nesto trece? I da li su kanoni i pravila u okviru nekog pravca zaista ogranicenja i sputavanja umetnikove "slobode", ili su mu ona zapravo pomagala da se jos bolje i genijalnije iskaze kao drugaciji(originalniji) u moru zanatlija?

Umetnost je nestala odavno. Sve je samo ponavljanje, reciklaza i kopiranje. Vishe nema zivih umetnika. Tako da je absurd prichati o stvaranju umetnosti.

teske reci

umetnost nikad nije radi sebe. tekst ima kontekst i intertekst i ne postoji partenogeneza.

sto se "pravila" tice --ako mislis na formu-- uvek u vazduhu postoji neki klasicizam, neki manirizam i neki romantizam, u medjudejstvu, pa se smenjuju u skladu s okolnostima. (sto se tice unutrasnjih mehanizama "stvaranja" umetnosti bojim se da ti to ni sve akademije ovog sveta ne bi znale kasti, a kamoli mi smrtnici. imaces valjda poetike na faksu pa ces dobiti neke odgovore, ima ona tabela sa svim mogucim i nemogucim skolama i pravcima 19-20. veka pa se na njoj sve lepo vidi po decenijama.)

to sve, naravno, vazi za "visoku" umetnost, o kojoj ne moze da se govori cim se maknes u premoderni period, a i od sredine XX veka je taj model takodje tesko primenjiv, mada je i van toga evrocentrican i pun rupa i nelogicnosti.

Originally posted by Hton
Da li umetnost treba da postoji radi sebe, ili treba da bude odraz trenutnog duha drustva(slika npr. umetnikovog dozivljaja vremena u kome zivi)? Mozda i nesto trece? I da li su kanoni i pravila u okviru nekog pravca zaista ogranicenja i sputavanja umetnikove "slobode", ili su mu ona zapravo pomagala da se jos bolje i genijalnije iskaze kao drugaciji(originalniji) u moru zanatlija?

Treba da bude odraz bilo cega sto umetnik kroz nju zeli da iskaze, ispolji, svesno ili nesvesno, pod uslovom da krajnji produkt zaista bude umetnost. Mislim, kako god okrenes, u neko delo mozes da ucitas odraz duha drustva, pa cak iako ga nema ni u mikronskim tragovima mozes to da procitas kao neku vrstu bunta i osporavanja. A sto se tehnike i pravila u okviru nekog pravca tice, onaj kome odgovara da se prikloni pravcu, i oseca da na taj nacin moze najbolje da izrazi ono sto zeli - neka se prikloni, a onaj koji nema taj osecaj neka radi po svome, mozda sasvim nesvesno bude rodonacelnik nekog drugog pravca.

Mislim da u principu samo sam umetnik zna koji mu medij, tehnika i ostalo najvise odgovara da prenese neku ideju...
A onda ce trziste i kritika to da prihvate ili ne...

Ova tema je previse kompleksna da bi se nasao ikakav jednostavan odgovor ili neki konsenzus uopste, u svakom slucaju, odgovor lezi u svakom pojedinacnom umetniku i svakom pojedinacnom posmatracu.