Gay-Serbia.com | Diskusije

Bilo mi je drago kada sam čuo da je Ž. M. G. Le Klezio dobio ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost budući da sam pročitao i svidela mi se njegova zbirka priča "Groznica".

Rođen je u Nici 1940. godine, gde je završio srednju školu i Filozofski fakultet. U detinjstvu je živeo nekoliko godina u Africi gde mu je otac radio kao lekar. Vojni rok je odslužio u Tajlandu i Meksiku u kome je kasnije često boravio. Posle objavljivanja "Knjige begova" (1969) nekoliko godina je proveo sa Embera indijancima u Panami. Ali, njegov grad je Nica, u njoj stalno živi, kada ne putuje kroz Južnu i Srednju Ameriku.

Ovde dajem nekoliko izvoda iz zbirke priča "Groznica".

"Ovih devet priča o malom ludilu su fikcija; pa ipak one nisu izmišljene. Svakodnevno iskustvo je materijal za njihovu građu. Svakoga dana gubimo glavu zbog neke male groznice, neke zubobolje, neke prolazne vrtoglavice. Padamo u bes. Veseli smo. Pijani smo. To ne traje dugo, ali je dovoljno. Naša koža, neše oči, naši nosevi, naši jezici, svakoga dana gomilaju milione utisaka od kojih nijedan nije zaboravljen. Eto, u tome je opasnost. Mi smo pravi vulkani."

"I ako već treba reći, nema tog hrama sa mermernim arkadama, nema te alatke, te knjige koja bi bila vrednija od najmanje mušice izgubljene u svemiru".

"...I zemlja tako živi, zahvaljujući sićušnim, grubim udarima, iskliznućima, kapanjima. U grmlju, u špiljama, u nerazmrsivoj zbrci biljki, ona peva, sa svetlom i senkom neumorno živi, životom ispunjenim kataklizmama i umorstvima. S njom treba svaki dan živeti tako, lica priljubljena uz tlo, osluškujući svaki galop i buku. Živaca kao korenima usađenim u zemlju i hraniti se njenom borilačkom i neujednačenom snagom; treba se napajati na njenom izvoru života i smrti, i ostati nepobediv."

Meni ti Nobelovci uvek nekako promaknu (prošle godine Lesingova, ove godine Le Klezio), pa ih naknadno čitam. Mada, tekstovi o stvaralaštvu Le Klezija su me baš onako zagrejali.

Mene je bas iznenadio ovogodisnji izbor jer sam, kao i prethodnih godina (kao i mnogi drugi) tipovao na Filipa Rota ili Amosa Oza ili Kunderu.

Sto se tice ovogodisnjeg izbora... znam ko je i sta je, ali tu se prica zavrsava. Ne bih se istrcavao sa kritikovanjem dok ne procitam nesto ovih dana. U Corriere della sera sam procitao izuzetno ostar tekst, gde ga neki italijanski kriticar uporno naziva osrednjim i provincijalnim piscem.

Kada smo kod Filipa Rota, da li si čuo izjavu Horasa Endgala, generalnog sekretara Švedske akademije, koji je ustvrdio da iako u svim velikim kulturama postoji moćna književnost, američka je previše uskih shvatanja?

Originally posted by Ulix
Mene je bas iznenadio ovogodisnji izbor jer sam, kao i prethodnih godina (kao i mnogi drugi) tipovao na Filipa Rota ili Amosa Oza ili Kunderu.

Ja nisam tipovao na Karlosa Fuentesa koji je za mene No 1 za Nobela i stalni kandidat ali verujem da će tu nagradu svakako dobiti.

Originally posted by Simor
Kada smo kod Filipa Rota, da li si čuo izjavu Horasa Endgala, generalnog sekretara Švedske akademije, koji je ustvrdio da iako u svim velikim kulturama postoji moćna književnost, američka je previše uskih shvatanja?

Jesam, i povracalo mi se kad sam to procitao. Evrocentricna zatucanost. Sta mu znaci da je "uskih shvatanja"?

Imaju bar tri pisca koji u svakom trenutku zasluzuju Nobelovu nagradu: DeLilo, Apdajk i Filip Rot.

A gde su jos i Hemon, Oster, Carls Simic, Pincon, Makarti... Pa Bret Iston Elis, Dzojs Kerol Outs... (A to su samo oni kojih mogu da se setim trenutno i koje sam citao.) Oni mozda nisu materijal za Nobelovu nagradu, ali svakako govore u prilog tome da je americka knjizevnost veoma raznovrsna i sve samo ne "uskih shvatanja", ma sta to znacilo.

Iz lista "Danas":

"Među nominovanima našli su se i Bob Dilan i „nepostojeći“ Tomas Pinčon, razni starosedeoci liste kandidata za Nobela, kao što su Karlos Fuentes ili Mario Vargas Ljosa, ali i imena na koja se ulaže mnogo, kao što su Filip Rot ili Don DeLilo. Konačna odluka, međutim, zaista nije primljena kao neočekivana."

Originally posted by Simor
Kada smo kod Filipa Rota, da li si čuo izjavu Horasa Endgala, generalnog sekretara Švedske akademije, koji je ustvrdio da iako u svim velikim kulturama postoji moćna književnost, američka je previše uskih shvatanja?

Evo šta je "Danas" o tome rekao. Izjava je svakako sporna.

"Nobelovsku kontroverzu, na koju se književni svet već navikao, možda će ovog puta obezbediti sporna izjava stalnog sekretara Švedske Akademije, koji je prošle sedmice ocenio da je američka literatura izolovana i obuzeta samom sobom, te da zbog toga ne zaslužuje najznačajniju svetsku književnu nagradu."

Originally posted by Ulix
Jesam, i povracalo mi se kad sam to procitao. Evrocentricna zatucanost. Sta mu znaci da je "uskih shvatanja"?

Ja ih isto voleo da je objasnio šta je to usko u američkoj što prelazi u široko u evropskoj književnosti. (Tim pre što ni evropska ni američka književnost nisu homogeni pojmovi, pa ne znam kako je moguće davati tako generalne ocene.)