Gay-Serbia.com | Diskusije

Kakav je to poriv za citanjem i da li je isti kod svakoga?
Mislite li da dobar deo ljudi cita zbog nekog samoisceljivanja, ubijanja vremena?
I, verujete li u postojanje one snobovske polu-intelektuelne elite koja cita nesto zato sto je to nesto aktuelno (a ovima skidam kapu jer verujem da bi domaca izdavacka situacija bila u nezavidnijem polozaju! )?

citam jer uzivam u citanju.. Uzivam u "gutanju" strana jedne za drugom, u saznavanju, otkrivanju... zivljenju necije fantazije, primanju necijeg truda...

nemam pojma... volim da citam, i to je to..

Pokusao sam da smislim jedan odgovor na tvoje pitanje, ali ne mogu. Kada sad razmislim, mozda je upravo ovaj prvi razlog najtacniji, ali i ostali nisu netacni.

- Jer volim reci; volim kako zvuce, volim kombinacije reci, volim kad su recenice duge i kad teku brzo i vrtoglavo, kao kod Saramaga, ili kad su elegantne i odmerene, kao kod Pekica ili kad su tako jebeno savrsene i "etericne" (nemam bolju rec) kao kod Prusta. Pisanje je u tom smislu nalik na komponovanje, ne ume svako da napise prozu koja lepo zvuci.

- Citanje mozda nije zamena za zivot, ali njegov produzetak sigurno jeste - citam jer nikad necu inace moci da iskusim neke stvari. Recimo - drugacije necu moci da lizem menstrualnu krv sa tela zene koja me beskrajno lozi (hint hint - The Dying Animal, Philip Roth).

- Citam, jer zelim i pricu; ali ne roman, vec pricu, pripovedanje - zato citam Markesa, jer imam osecaj da mi moja baba prica pricu, i to me uvuce i opusti i odmori. Mnogo cesce i ne zelim pricu, vec samo slike, kao neki foto-album, pa onda citam Dirasovu ili Albaharijeve kratke price ili sada pokojnog Rob Grijea.

- Citam jer zelim da saznam. Da proucim. Naucim. Analiziram. Citam jer zelim da budem tuzan, ili da zaboravim na tugu. Citam jer me to zabavlja. Citam jer zelim da razmisljam.

- Da ne zaboravim: citam ponekad i zato sto to moram. Ali i u tom mucenju ima nekog uzivanja.

Knjigu uzimam na čitanje kada sam čuo da je dobra, kada je naslov zanimljiv i obećava ili kada nemam šta drugo, pa dohvatim prvu nepročitanu knjigu sa police koja hvata prašinu od rođendana.

A zašto čitam? Dobre knjige tako brzo pročitam da ni ne osetim proces čitanja ... smorne knjige čitam do kraja kako bih stvarno mogao da kažem da su smorne, jer imam trip da ako ostavim knjigu na nekom delu postoji velika šansa da baš odatle postane zanimljiva i iskupi se za svo ono gubljenje vremena na prethodnom delu knjige.

Ipak, ne čitam koliko bih mogao i želeo ... Knjige koje želim da čitam teško nabavljam, knjige koje čitam su mi uglavnom poturene, poklonjene ili date kao preporuka ...

Ja sam jedna od onih non-fiction osoba, a fiction mora da mi izgleda kao prepričavanje/esej o non-fiction-u da bi mi bilo zanimljivo

jer sam lini dalmoš a za čitanje triba najmanje energije...

Manje me tada boli glava

Zanimljiva tema.

Meni su jos kao maloj citali knjige, pa sam ja vrlo brzo naucila da citam kako ne bih zavisila od njih. Citanje knjiga obaveznih i neobaveznih je bilo nesto sto se podrazumevalo, tako je bilo i kod mene i kod ljudi okolo. I dugo uopste nisam razmisljala zasto to cinim(o)... sve dok nisam pocela da srecem ljude koji ne citaju ili se desavalo da cujem da je to nepotrebno i da su srecniji sto ne citaju. To je odgovor na tvoje pitanje - poriv za citanjem nije isti kod svakoga. A i ne interesuje svakoga isto, sto je i dobro. Mislim da sto vise citas iz neke oblasti sve vise zelis da znas i sve vise si svestan koliko ne znas... ili je bar tako kod mene...

Nekad, secam se da su mi likovi iz knjiga ponekad bili zanimljiviji od stvarnih ljudi oko mene. Sreca da se ta stvarnost promenila ali su knjige koje sam nekad citala bili mozda prvi korak ka sadasnjoj stvarnosti. Sada, uglavnom citam radi saznanja. Najvise volim kada nalazim neke stvari o kojima sam razmisljala pa onako proucene iz raznih uglova. Najmanje volim kad moram da citam nesto sto je obavezno, a sto me preterano ne interesuje. Mada je i to svakako korisno. I neke knjige citam iz zabave, npr krimi romane, mada i one imaju veze sa psihologijom i sl.

Uh...
Volim da citam

ali zasto to radim?


Zbog uzivanja u recima/napisanom...

a i

zbog uvek moguce inspiracije

Citam jer mi ljudi kupuju knjige, pa greota da bude da su dzabe bacili pare...










Salim se naravno....citam...pa ja ustvari i ne citam nesto preterano, al kad citam, citam zbog preporuke, jer me zanima sta se to drugima svidelo u knjizi...a i ne znam.....a otkud znam, jednostavno ponekd volim da sednem i citam...kad me zaboli glava od glasne muzike....

Ne volim da citam, i nikad to ne radim.. Ako se dohvatim necega, to mora da bude jako kratko. Nemam koncentraciju, i sve jako brzo zaboravljam.

Originally posted by Ulix

- Jer volim reci; volim kako zvuce, volim kombinacije reci, volim kad su recenice duge i kad teku brzo i vrtoglavo, kao kod Saramaga, ili kad su elegantne i odmerene, kao kod Pekica ili kad su tako jebeno savrsene i "etericne" (nemam bolju rec) kao kod Prusta. Pisanje je u tom smislu nalik na komponovanje, ne ume svako da napise prozu koja lepo zvuci.

Lepota izraza; muzikalnost; glas pripovedača/pesnika (razlog i zašto neke pesme spontano učim napamet). Zanimljivo mi je bilo pitanje jednog pisca na koje sam i odgovora:

"Šta je ono što prvo osetite čitajući nekog pisca?"

"Pre svega ga čujem, čujem njegov glas"

I razlog zašto sam pročitao Manovu tetralogiju o Josifu su prvih nekoliko rečenica. Navodim:

"Dubok je bunar prošlosti. Zar ga ne bi trebalo nazvati bezdanom?

Trebalo bi ga nazvati tako čak i onda, ili možda upravo onda, kada je samo o čovječjem biću i o njegovoj prošlosti riječ i pitanje; o tom zagonetnom biću, koje uključuje u sebi naše vlastito prirodno - veselo i natprirodno - bijedno žiće, čija tajna, što je sasvim pojmljivo, sačinjava alfu i omegu svega našeg govora i pitanja, pa svakom govoru podaje obilježje tjeskobe i vatre, a svakom pitanju obilježje svesrdnosti."

Ili kako je Man neskromno rekao: "Sudite o mojim delima kako hoćete, ali ona su uvek bila dobre partiture."

Originally posted by Kiwi
A zašto čitam? Dobre knjige tako brzo pročitam da ni ne osetim proces čitanja ... smorne knjige čitam do kraja kako bih stvarno mogao da kažem da su smorne, jer imam trip da ako ostavim knjigu na nekom delu postoji velika šansa da baš odatle postane zanimljiva i iskupi se za svo ono gubljenje vremena na prethodnom delu knjige.

imamo indentican stav apropo ove teme...

Gledajući unazad na svoj čitalački staž, mislim da je najveća korist što sam izgradio svoj literarni ukus. I to preporučujem i drugima kao motiv čitanja. Postoje razne pobude: želja za znanjem, istraživačka želja, odmor duha itd. Ali zašto čitate je kao i da pitate zašto živite. Duh ima potrebu da živi i da se kreće. Sva saznanja su korisna; ni dosadne knjige nisu sasvim beskorisne. Ali kada sam stekao jasnu svest o svom književnom ukusu, nakon svih godina čitanja, dalje sam se mogao mnogo lakše kretati književnim područjiem, hraniti duh na pravi način, uživati mnogo jače.

Prvi rani utisak mi je bio da je pisanje način posmatranja; rafinirana opservacija za kojom sledi jedan ton ili glas koji je neka vrsta oduhovljenja svega onoga što pisac vidi; bez obzira koje svetove pohodi: one davne, one buduće, fantastične, one koji pre njegovog pogleda nisu ni postojali. I sada tako mislim. To je uvek jedan naročito bačen pogled na stvari i oduhovljenje.

"I believe in communication; books communicate ideas and make bridges between people." (Jeanette Winterson)

Originally posted by colorado
Ne volim da citam, i nikad to ne radim.. Ako se dohvatim necega, to mora da bude jako kratko. Nemam koncentraciju, i sve jako brzo zaboravljam.

Opsesivan si verovatno .

Pored toga što čitanje kod mene izaziva specifičnu vrstu uzbuđenja, što kroz čitanje saznajem, učim, ono često ili stalno čita mene.

Čitanje filtrira, izgrađuje ličnosti, njihove poglede, odnose, do određene mere verovatno može da utiče i na kapacitet empatije i sluha uopšte. Dešava se da čitanjem dolazim do odgovora na pitanja koja su me dugo mučila ili golicala, ponekad ono dovršava ili nastavlja neke trenutke. U knjigama često čujem nešto što nisam umeo da napišem, kažem, pokažem ili podelim, a razmišljao sam i osećao slično ili identično.

citanje takodje moze i da ususka coveka u njegovoj samoci... rece jednom jedan mislilac...

Zavisi sta se cita. Nekad se bezi od strarnosti, nekad se tezi ka boljem upoznavanju stvarnosti, nekad se prosto razonodi...

zato sto me opusta,i vodi negde drugde...ima knjiga koja sam procitala vise puta,i svaki put me odvede negde drugde...

Citam da bih naucio.

čitam, jer volim da čitam. Bolje razumem ono što čitam nego ono što čujem. Naučila sam da čitam sa 2 godine i oduvek sam obožavala knjige. čitam o sve što me zanima. na busu, kad nemam šta da čitam, čitam (ponovo i ponovo): "Ne govorite sa vozačem!" "Ne naslonite na vratima!" itd. "Bus karta: 250 HUF"

..cini mi se da citalackim stazom razvijes nesto sto veoma lici na posebno culo....

....ne toliko prosto kao ona koja su data....posle toga, mozes da uzivas i u knjigama kao sto uzivas u odlicnom ukusu, mirisu, neznom dodiru....na slican nacin, samo kompleksnije....

VOLIMO JEDNOSTAVNO.

u zadnje 2 godine sam jedva pročitao par mangi, jednostavno mi ne ide

inače čitam al eto

u biti nemam knjiga moram se u knjižnicu učlanit

Jednostavno volim da citam. U zavisnosti od situacije i raspolozenja skoro sve, od klasika do ove trenutno aktuelne trash literature.
U jednom periodu zivota sam imala toliko obaveza (posao, skola, neki konkursi i gluposti na kojima sam ucestvovala, zivot...) da u nekih 3-4 meseca nisam procitala skoro nista i mogu da kazem da mi je bas nedostajalo...
U principu uvek mogu da citam (kad god imam sta) i to me opusta, a u nekim situacijama kada se osecam bas lose i kada mi nije ni do cega to je otprilike jedina stvar koja moze da mi odrzi paznju...

Originally posted by ganjarolla
u zadnje 2 godine sam jedva pročitao par mangi, jednostavno mi ne ide

dodje takav period. dodje i prodje

Ne volim da citam. Ali bas ne volim.
Ne ispunjava me ni na koji nacin.
Bio je period kad sam bas citala krimi romane, ali to je to.

Nekada sam postavljala i ovakve teme.

Originally posted by the1whowished
Nekada sam postavljala i ovakve teme.

a sad ih dizes bez nekog bitnog razloga...ccc...