Gay-Serbia.com | Diskusije

jedna od tri ili cetiri stvari koje imaju smisla (bile one zivotne ili ne), a na koje me je za ovih 20 godina uputio moj otac je Drainceva poezija.
Tako sada radim referat u kome preispitujem njegovo stvaralastvo u svetlu vitmenovske snage i (malo je reci) uzivam. Boli me glava od mozdanog napora, ali uzivam.

Volite li Drainca? Ako ga volite, zbog cega ga volite?
U poredjenju sa njim, sve spodobe koje se gadjaju metaforama i nagrdjuju slobodni stih cine se- bas onakvim kakve jesu.

Naša ljubav

Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?

Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.

Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet.. izvan te kobne žene
U mojoj duši nema mesta za drugu.

Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I već sam od toga kao mesec žut,
Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.

Ne znam više da li je to ljubav,
Ili zagonentni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.


Nije lose nesto njegovo staviti

Hvala, draga.

Ja volim

A zasto? hm, pa valjda me je njegova poezija nekad doticala jako

na primer:

***

Glad mi je beskrajna,a ruke večno prazne.

Noću niz ulice gradske na prstima nosim mesec
i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenih žena.

Dao bih sve,a ništa nemam.
Glad mi je beskrajna,a ruke večno prazne.

U aprilske noci ja sam mesecar pijani,
OD MESECA PUNOG DUSA MI SE ZUTI........................................

Originally posted by the1whowished
Hvala, draga.

Ne znas tu pesmu, ili zbog mog kratkog odgovora? Odgovoricu lepo kad budem normalna, sada nisam
A ono sto je Momo stavila sam isto htela da stavim, prelepo je

Draga the1whowished,

evo prve Drainčeve pesme koju pročitah davno u jednoj antologiji i koja me je navela da ga dalje čitam. Sigurno ti je poznata.


Glad mi je beskrajna a, ruke večno prazne.

Noću niz ulice gradske na prstima nosim mesec
i tugu ostavljam na prozorima izgubljenih žena.

Dao bih sve, a ništa nemam.
Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.

Bandit il pesnik ... čovek je znao sa rečima

@ Nanny Ogg: Onaj smajli je mozda bio neprikladan... Htedoh staviti do znanja da ne znam sta bih mogla da postujem, a da priblizi Drainca kao Drainca. Da, to su divni primeri...ali zamislite sada da prekucam celu "Transibiriju"? :shock:

@Tot: Well, well...

Danas pricah sa mamom o Draincevoj poeziji, kao i o autoru ove teme i pozeleh da ozivim ovaj post...

Nasao sam na kompjuteru Pavlovicevu Antologiju i citam je kako bih obnovio gradivo. I evo Drainca:

Klasične strofe

Bio bi mi potreban razmak od sto leta
Da saznam kakvim sam strahotama savremenik bio.
Šta je propast Mikene pod kojom limun cveta,
Pad Troje i rušenje Pergama,
Iza čijih se zidina krvavi Danajac krio?
Ne prokunite me ako me vidite sama
Gde hodam daleko od ljudi
Drumovima uz koje glogovi procvetaše!
I neka vas ništa ne začudi
Vidite li me zagledanog u zvezdano nebo
S ove crne zemlje naše!

O bolje, bolje uopšte da se nisam rodio
Pre no što svetom minu zli vetrovi ljudske krvi!
Bio bih tako srećnik prvi
Koji se od svoje sudbine sakrio
U vatrenu volju bogova koji se javljaju samo
Kad žele do u beskraj da otkriju svoja čuda.
Ali ko zna od nas zašto se rađamo i kuda lutamo.
U najvećem bolu sveta, nemi kao Buda?

Na stranu sto je pesma prelepa, ovaj deo u kurzivu je otprilike i moj celokupan utisak o Draincu kao pesniku i kao osobi. Obozavam ga.