Gay-Serbia.com | Diskusije

zavrsio sam NEW YORK TRILOGY od Ostera i ostao sam bez reci.
fasciniram od suvremenost autora, duboka inteligencija, metafikcionalnost, igre s identiteta, tem jezika, fikcija, prica, vistina i identiteta.
Fascinantno

fina tema ... malo prazna, doduše ... On je pisac SF romana ako se ne varam?

Originally posted by Proust
zavrsio sam NEW YORK TRILOGY od Ostera i ostao sam bez reci.
fasciniram od suvremenost autora, duboka inteligencija, metafikcionalnost, igre s identiteta, tem jezika, fikcija, prica, vistina i identiteta.
Fascinantno

Pa naravno Njujorška trilogija, braon korice Jedna riba mi je zgrabila pred nosom tu knjigu u gradskoj biblioteci pre par godina ... nisam čitao ....

Paul Auster je odličan pisac ("pisac priča o ljudima samoće").

Do sada sam pročitao tri njegova romana, doduše sada već prilično davno, i u svakom sam uživao: "Njujorška trilogija" ("The New York Trilogy"), "Mesečeva palata" ("Moon Palace") i "Knjiga opsena" ("The Book of Illusions"). (Navodim i engleske nazive, pošto si iz Makedonije pa ne znam kako su prevodili naslove na makedonski jezik.)

ne razumem zasto Kiwi kaze da tema o Ostera je prazna.pa nije ustvari pisac SF.On se isgra sa sa klacicnom semu detektivskog romana i koristi motiv potrage na ramniste identiteta, vistine i jezik.Ne znam koliko si u leteraturnom teoriji i postmodernom romana ali Oster e carobnjak kad je i u pitanje igru s vec postojecok literaturi, metafikcije i filosofije(postmoderne) jezika.Neverojatan je kad je u pitanje naracije i manipulacije s naratora.
ako si mislio da nije interesantan zato sto nije gay autor, onda ja ne mogu nista:)
ah, kad smo kod to, ne slazem se s te nazive ''gay romane'' koje vidim ovdje na sajtu.mislim da je previse redukcionisticki gledati jedino tako na te romane.
misima na primer...mislim da je puno vaznije pricati o njegov odnos prema ljepoti i umetnosti...
Vulf-vrjeme, ljubav, androginije i umjetnosti...
Prust- vrjeme, ljubav, znak, vistine,umjetnost, vizuelni eefekat....

Verovatno je Kiwi mislio na prvi post u kome nisi napisao ništa.

Slažem se sa tvojom konstatacijom da je Osterovo poigravanje sa detektivskim žanrom sjajno!

Što se tiče generalno autora, od njegove ili njene seksualne orijentacije svakako jeste važniji odnos autora ili autorke prema lepoti i umetnosti. Mada, nekada je važna i orijentacija pisca, posebno kada priča priče o životu gejeva, o samim gejevima, pošto se naša nevidljivost ne odnosi samo na društveni život nego i na umetnost. Lepo je prepoznati svoja, gej i lezbejska, iskustva u umetničkom delu. Otuda, sama kovanica "gej roman", iako može izgledati redukcionistički, nije potpuno bez smisla.

Buduci da mi uvijek iznova preporucuju pametni ljudi, uvijek sam iznova pokusavala da procitam, i uvijek iznova ostavljala njegove romane napola procitane. Ne mogu da definiram sta mi to konkretno smeta, ali smara, smara, a nigdje ekstaze.

a na kom mestu si ih tačno ostavljala?
Pošto je meni, čitajući Proročku noć (Oracle night) i Trilogiju uvek negde do desete strane ubijala strašna i neopisiva dosada, da bi mi posle tih desetak strana odjednom postalo nemoguće ostaviti ih iz ruku...
slažem se s prethodnima, auster na nekim mestima jeste genijalan: i to ne samo zbog korišćenja detektivske forme kao dobre potke za pripovedanje post-priča, već najviše zbog lakoće sa kojima u svakoj od svojih knjiga (pretpostavljam) u tekstu neosetno prelazi s jednog na drugi trip svojih junaka - pripovedačke taktike su mu za popizdeti dobro razrađene - i jezik tu svakako nije pesma, ali je auster u stanju da ga već posle samo par strana pa do samog kraja održi na nivou čiste, gole, polupoludele subjektivnosti koja se grozničavo pita gde bi našla samu sebe...negde se može pročitati da je austerov uspeh ne u tome što u svakoj od svojih knjiga na kraju nalazi perfektno meta-objašnjenje za svu zapitanost svojih likova, već prosto u tome što je u stanju da pomera fokus čitaočeve pažnje stalno na neke druge detalje, sve do samog kraja, kada čitaoc zaklopi knjigu verujući da je pročitao jedno konzistentno štivo, i da je našao je dobio jedno totalno objašnjenje, ne kapirajući da zapravo Blejk i Vajt i Blu s početka i s kraja nemaju veze jedni s drugima i da auster svoje romane vidi kao procese a ne celine...u Trilogiji mi se činilo da to umeće Auster zloupotrebljava i koristi kao šablon za svoje uvek-slične pseudodetektivske romane: Oracle night je zato već drugačiji, i mnogo zaokrugljeniji

na kraju krajeva, Oracle night vredi pročitati makar zbog jedne scene, negde na dvadesetoj-tridesetoj strani, gde je ta "metafikcionalnost" postala čulna - jebeš Borhesa

volim ostera
mislim da mi se levijatan najviše dopao, zbog jednog ženskog lika

Evo da vam skrenem pažnju na jedan zanimljivi tekst iz poslednjeg broja novosadskog časopisa za kulturu i teoriju "Polja":

Ivan Filipović „Pol Oster: Poricanje neporecivog ili izricanje neizrecivog“

juče sam kupio drugarici 'bruklinsku reviju ludosti' od ostera, sad jedva čekam da je pročita pa da maznem knjigu

Nedavno mi je sesra prepricala "Mesecevu palatu" (mislim da se tako zove), i zvucalo je tako zanimljiva, medjutim, kada sam sama citala, opet sam ostavila nakon prve trecine. Grozno.

Originally posted by bojandjo
juče sam kupio drugarici 'bruklinsku reviju ludosti' od ostera, sad jedva čekam da je pročita pa da maznem knjigu

Poslednje što sam pročitao od Ostera je upravo ta knjiga i, naravno, sjajna je.

Pol Oster "Muzika slučajnosti"

Prvi deo - http://www.yurope.com/zines/mostovi/arh ... 102-1.html
Drugi deo - http://www.yurope.com/zines/mostovi/arh ... 102-2.html
Treći deo - http://www.yurope.com/zines/mostovi/arh ... 102-3.html

Nekako nikad do sad nisam našao za shodno da uzmem Ostera da čitam...Uvek kad prođem i vidim kažem sebi "ajde sledeći put" i nikad se ne desi. Ali moraću sledeći put, čisto da vidim da li je stvarno tako dobar.

pročitah Levijatana od njega,
zaista dobro štivo sa puno zanimljivih likova. preporučujem.