Gay-Serbia.com | Diskusije

Posto u trenutnim casovima dokolice primetih da je tema koja je vec postojala izbrisana (nije mi samo jasno zasto je doticna tema toliko smetala pa je morala da se izbrise)
pa da krenemo iz pocetka...

“De Profundis”

Ti utehu cekas.Ne,utehe nema:
To utehom zovu,zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.

Rastrzana tako medju snom I javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andjeo Stradanja nad tuznom ti glavom,

Ti zelis I cekas.I ne znas da nije
Ni sada ispijena ta cemerna casa,
I svirepi otrov jedne ironije;

I da ce nas vecno strasna proslost nasa
U nemirne noci da trgne I seti,
Kao zveket lanca starog robijasa.

Surovi ce dani doci I uzeti
Svaki po svoj deo od srca sto bunca,
Sto zeli,sto moli;a ti ces se peti;

Peti neprekidno,do kobnog vrhunca,
Golom stopom,bleda,smrzla,jadno dete
Pruzajuci ruke I vapijuc:Sunca!

I tako ti dani bez srece I mete,
Odnosec svoj deo stradanja I suza,
Kao gavrani ce kraj nas da polete.

I ne pokidavsi ni jednu od uza
Sto nas vezu I sada za proslost,sto stoji,
Za nama I gleda na nas kao Meduza.

Meni jedna od omiljenih...

Refren

Snevaj da uvidis da prolazni snovi
Jos najblize stoje postojanoj sreci;
Da ne pitas nikad,zasto jadi ovi,
A ne koji drugi,a ne koji treci.

Ljubi,ljubi silno,uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ces jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se vecno pati.

I umri da spases verovanje cisto,
Da si kad god stao pred istinom golom:
I da u zivotu nisi jedno isto
Jednom zvao srecom,a drugi put bolom.

Oči


Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,

Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.

Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.

Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja.

Nisam narocit ljubitelj njegove poezije; uprkos formalnom umecu, ona je sterilna. Od svih nasih modernista, njegva najmanje volim.

Blago cara Radovana je interesantno, mada je u sustini u pitanju samo razmetanje erudicijom, i nista drugo, a delovi o zenama su izuzetno mizogini.

Putopisi su dosadni, ni prineti putopisima Rastka Petrovica o Africi.

PESMA ŽENI

Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka –
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od tog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden.

A ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.

Ja zbog fantastične mizoginije u "Blagu cara Radovana" imam ogroman otpor prema Dučiću.

Originally posted by Simor
Ja zbog fantastične mizoginije u "Blagu cara Radovana" imam ogroman otpor prema Dučiću.

Fantasticne i fanaticne mizoginije.

Moja baba ga zbog toga ne podnosi.

Originally posted by Dina
PESMA ŽENI

Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka –
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od tog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden.

A ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.

Sviđa mi se ta pesma...

ZALAZAK SUNCA

Još bakreno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od večernjeg žara;
Još podmukli požar kao da izbija
Iza crne šume starih četinara
Negde u daljini čuje se da hukti
Vodenički točak promuknutim glasom;
Dim i plamen žderu nebo koje bukti,
A vodeno cveće spava nad talasom.

Opet jedno veče... I meni se čini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini,
U blistavoj senci smaragdovih gora -
Bleda, kao čežnja, nepoznata žena,
S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me...
Teška je, beskrajna, večna tuga njena
Na domaku noći, tišine i tame.

Pred vrtovima okean se pruža,
Razleće se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža
Šumori vetar tužnu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
Dva giganta Sfinksa tu stražare tako,
Dokle ona plače; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.

I ja kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica...
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to laže sebi,
Jer ja bih tad plako, ja bih večno plako,
I nikad se više utešio ne bi.

Susret

Jedne se noce bese srela
Na jednoj zracnoj stazi,
Dusa u nebo sto se pela,
I angel na svet sto silazi.

Angel isprica picu sjajnu
Sta su nebeski vrti,
A dusa cele zemlje tajnu,
Magiju ljubavi I smrti.

I osmehnu se angel potom
Na carstvo vecnih zraka.
Dusa zaplaka za lepotom
Igre svetlosti I mraka.

Originally posted by Simor
Ja zbog fantastične mizoginije u "Blagu cara Radovana" imam ogroman otpor prema Dučiću.

Pes to re hristiani mu! Tako je

Originally posted by Ulix
...a delovi o zenama su izuzetno mizogini.

A ja bez trenutka razmisljanja preskocio deo O zeni


“Because that life of yours
My dreams are being destroyed
And I hate so much your beauty
’Cause you have no hart
’Cause you have no soul...“
Marsova riznica pesama za decu, prevodilacki ciklus
http://www.travelocity.com/

Moja ljubav

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

Napor
Kada me zamori ravnodusno, bedno
Vreme, u casima bezbojnim i sivim,
Radja mi se zelja: ja bih da dozivim
Ili srecu ili nesrecu, svejedno.

I ta tamna zelja negde u dnu grudi
Raste, ko poplava kakve mracne sene.
I svakoga jutra budna je pre mene;
I cesto zagreje i cesto zastudi.

U dusi zasvetli ... koje je to doba?
Zora ili vece? Plam sto je zablisto;
Sta je? Mislim ljubav, a ono je zloba!...
A meni se cini tako jedno isto...

Pesma mraka

Sve vojske noci jezde
Zastave mraka vihore.
Vetar je razneo zvezde
I zadnje lisce sa gore.

Ponocni crni petli
Vec su se triput culi.
U luci far ne svetli
Gde brod moj mirno truli.

Crni ce vetar da piri,
I kise padace crne,
Dok dan na okno zaviri
S detinjim ocima srne.

Nesto sto vapi nama
Oduvek I bez moci,
Na daljnjim obalama
Umrece ove noci.

ZENA

Ja snevam o zeni,vecoj no sve zene,
Cija ce lepota biti tajna svima,
Sto je kao bozji dah u prostorima,
Koji ne dotice nikog osim mene.

Njen car da je moje veliko otkrice,
Da mirno prisustvo te cudesne zene,
Ne razume vise niko osim mene,
Osim moje vecno ocarano bice.

I pred cijom gordom lepotom od sviju,
Samo ja otvorih oci ocarane,
I srce ko crni cvet iz gluhe strane,
Nevidljive kapi dok na njega liju.

I njena lepota,tako nedogledna,
Neobescascena hvalama glupaka,
Da obidje tiho,kao snoplje zraka,
Sve tamne puteve duse samo jedne.

I ja kljucar cudne lepote,da s tajnom,
Srecom vidim jasno da je ova zena,
Od istog svetlog tkiva nacinjena,
Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

Jovan Ducic

Originally posted by Dina
PESMA ŽENI

Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka –
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od tog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden.

A ti ne postojiš nit si postojala;
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.

OMILjENA

Originally posted by Delete
Moja ljubav

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

OMILjENA II

Ти си лепа наша царица у круни,
С десет дубровачких пажева; и греје
С тебе сјај драгуља што донесе пуни
У Котор бродови с Кипра и Мореје.

Орли од бисера леже по твом скуту,
Крсти по стихару, и сафири вратом;
Мирисе Истока остављаш по путу;
Твога коња воде поткована златом.

Све цркве у царству твоје име зборе,
И наше велможе и наши вазали
Гледају те с чежњом и са страхом дворе.

Док ти гледаш као паж плашљив и мали,
Како једна брига, танка као пара,
Пређе преко чела крунисаног Цара.

da, ima tema o Duchicu

hvala...

sad cu da je prelistam...

Originally posted by Swanheart
Meni jedna od omiljenih...

Refren

Snevaj da uvidis da prolazni snovi
Jos najblize stoje postojanoj sreci;
Da ne pitas nikad,zasto jadi ovi,
A ne koji drugi,a ne koji treci.

Ljubi,ljubi silno,uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ces jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se vecno pati.

I umri da spases verovanje cisto,
Da si kad god stao pred istinom golom:
I da u zivotu nisi jedno isto
Jednom zvao srecom,a drugi put bolom.

Ovo mi je omiljena!

Zna li neko gde mogu da se nadju Ducicevi putopisi posto tamo gde sam trazio gledaju me belo kao da im trazim muzilicu za krave!?

siksto, knjige se kupuju u knjizarama, a ne u poljoprivrednoj apoteci
on: volim ducica. po meni najlepse ljubavne pesme su bas njegove, nema one neke opore patetike koja se kao po pravilu namece u ljubavnoj poeziji. sa druge strane kazu da on nikada nije voleo. ('ajd da poverujemo) i to me samo vrati na vajldovu tezu ''veliki pesnik, stvarno veliki pesnik, najnepoeticnije je stvorenje. a minorni pesnici su apsolutno neodoljivi... oni prvi dozivljavaju poeziju koju ne umeju pisati. drugi pisu poeziju koju se ne usudjuju ostvariti...''

Da sam trazio u poljop. apoteci na moje pitanje bi izvadili muzilicu za krave a posto nisu, dakle, da, trazio sam u knjizari!

“Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav je najveća utopija. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, a kaže i ono u šta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedino druševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja. Zato su antički Grci smatrali ljubav bolešću, a zaljubljene bolesnicima... Samo u ljubavi i u smrti ljudi mogu da se izjednače, i da poslednji stize prvog."

Kao sto sam vec rekao na jednoj temi, veliki erudita, ali izrazeno mizoginih stavova. Tako da Blago Cara Radovana meni i nije blago u pravom smislu reci. Prva asocijacija na njegovu poeziju mi je izrazena metrika i brojni motivi iz prirode (Suncokreti mi je najlepsa). Nisam neki ljubitelj.

SUNCOKRETI

Tužnom oku suncokreta,
Što nemo prati zeba bludnje,
Tu su sve žeđi ovog sveta,
Sva nespokojstva i sve žudnje.

Šume u strahu svom od mraka:
Bog je pomalo sve što zari;
I svetlosti je jedna zraka
Mera i cena sviju stvari!...

Sve je što živi na dnu tmine
S prokletstvom nemim na svet palo -
Sve što ne gleda u visine,
I nije jednom zasijalo!...

S istoka kralji, obučeni
U teško zlato, stoje plačni;
I žreci sunca, naspram seni
Prosjački vape u čas mračni.

Te tužne oči suncokreta
U mom su srcu otvorene -
Ali su sunca nakraj sveta,
I tiho slaze mrak i sene.

Pomreće noćas širom vrti,
Dvoredi sjajnih suncokreta,
Ali će biti u toj smrti
Sva žarka sunca ovog sveta.

Originally posted by Ulix

Originally posted by Simor
Ja zbog fantastične mizoginije u "Blagu cara Radovana" imam ogroman otpor prema Dučiću.

Fantasticne i fanaticne mizoginije.

Moja baba ga zbog toga ne podnosi.

tvoja baba, Simor i ja

Meni je dotichni preterano iritantan. Nikako mi se ne svidja njegov stil pisanja... Shto reche neko, sterilno.

Originally posted by IriS
tvoja baba, Simor i ja

Malo društvo, ali odabrano.

Boze, kako sam ja Ducica voleo u srednjoj skoli!!! Pa ima petnaest godina kako nisam procitao ni jedan njegovi stih... I sada, tako me dirnuse njegove pesme, kao eho proslog vremena...