Gay-Serbia.com | Diskusije

O njoj sam prvi put cuo kada je javno, u intervjuima, pre nekih pet-sest godina branila prava homoseksualnih gradjana drzave Srbije i napadala patrijarhalno drustvo...
Pre neki dan, Sanja Domazet je za svoj roman "Ko place" dobila nagradu "Mesa Selimovic". Nagrada se dodeljuje za romane objavljene u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a Domazetova je prva žena laureat i prvi pisac iz Srbije kome je pripala tuzlanska nagrada koja nosi ime poznatog pisca (istoimena nagrada decenijama već se dodeljuje i u Srbiji).
Da li je iko ovde citao "Ko place"?

Ja nisam čitao tu knjigu Sanju Domazet, mada sam pratio njene tekstove o raznim piscima u listu "Danas". Tot mi je rekao da ima sve te članke sačuvane. A napisala je predivne tekstove o Emily Dickinson i Toni Morrison.

Pa nista, niko knjigu nije citao... Na zalost... Dobila zenu nagradu za najbolji roman na stokavskom. Nabavicu je za Sajam, pa onda cu ubaciti ovde post o tome kako mi se dopada...

Roman sam skoro procitao i pomalo me je razocarao. Prvo, struktura romana je vec vidjena i bas zato sto je vec vidjena, ocekivao sam da ce biti malo vestije konstruisana. Recenice su nepotrebno dugacke (ja inace veoma volim duge recenice), ali nedovoljno precizne. Njena poredjena, iako ponekad mastovita, u krajnjoj liniji deluju kao poredjenja u delima Milorada Pavica - neprecizno i maglovito (sto je, kod Pavica, deo poetskog izraza, kod Sanje Domazet odraz spisateljske nezrelosti ili potrebe da imitira, nevesto, neciji tudj stil).

A da li je nagradu zasluzila? Tuzno je sto verovatno jeste, mada ne znam kakva je bila konkurencija. Ali sudeci po tome da u hrvatskoj Miljenka Jergovica smatraju vrhunskim autorom (ili bar tako ovde govore), a kod nas razni Vidojkovici i Ljiljane Habjanovic prodaju knjige u velikim tirazima, a kriticari (Pancic, Pavkovic - u tacno takvom redosledu) uzdizu njihove knjige u nebesa, bojim se da zaista jeste zasluzila nagradu.

Od spisateljica koje danas kod nas stvaraju, mislim da je malo bolja Marija Jovanovic, mozda zato sto je ton njenih knjiga manje otvoreno pretenciozan, a vise opusten, odraz jedne generacije i jednog nacin misljenja, napisano bez forsiranja stila, tj. kod Marije Jovanovic stil i sadrzaj su u uzrocno-posledicnoj vezi. Sanja Domazet vestacki konstruise i jedno i drugo (ili bar ja takav utisak sticem).

U svakom slucaju, u bednoj ponudi na sceni zvanoj savremena srbijanska knjizevnost, Sanja Domazet, zajedno sa beskrajno mastovitom i talentovanom Mirjanom Novakovic i Marijom Jovanovic, spada u najbolje sto se moze naci.