Gay-Serbia.com | Diskusije

Horor zanr je toliko sirok i raznovrstan da se pod obavezno moze preporuciti zilijardu stvari koje nemaju veze jedna s drugom. Polazim od toga da je 99 % vece ili manje djubre (subjektivno ili objektivno ako povlacimo paralele sa drugim stvarima, uopsteno, tesko je precizno govoriti o zanru. Horor spada i u SF, fantastika takodje, ali to nije)Od Lovecrafta malo toga moze da se nadje u bibliotekama kod nas. Npr “Planine ludila” i “Reanimator”. Klasik ovog zanra je naravno Edgar Allan Po-e (pod klasicima mislim na stvari koje dobri poznavaoci zanra titluju “must have”)Dakle,
1.Edgar Alan Po. Obavezno. zato sto je doticni verovatno jedan od najboljih americkih pisaca svih vremena. Bilo kakav izbor njegovih pripovetki trebalo bi da bude dobar. Moj licni favorit, "Pad kuce Usher”, “Crna machka”, “Bunar i klatno” , “Maska crvene smrti”

2.Stiven King. Izuzetno citljiv, a u svojim uspelijim delima jako dobar. Jedini problem je sto je napisao toliko toga, pa su mu pojedine knjige dno svakog dna. Svakako procitati "To", "Vidovitost" (aka "Shining"), kao i odlicnu zbirku prica "Night shift".

Klajv Barker. "Knjige krvi" (ne znam da li su prevedene), kao i "Velika i tajna predstava/Evervil" (ovo sam sigurna da jeste). Da se ne lazemo - mimo ovoga, ne znam jesam li procitala ijednu njegovu knjigu, ali ovo vredi da se procita. Stil pisanja slican Kingovom.

"Ja sam legenda", Ricard Metison * - izuzetno. Jedna od onih knjiga koje se ne ispustaju iz ruku dok se ne zavrse. Cita se izuzetno brzo i ima jaku (sociolosku) poentu. Za mene najbolja 'vampirska' knjiga.
Zanimljivo,neki ljudi u SFeri su se neko vreme prepucavali oko te knjige, jedni su tvrdili da je to naucna fantastika, a drugi da je fantasy... meni je po osecaju "Ja sam legenda" najblizi hororu. Globalno, rasprave o tome da li je nesto horor, SF ili “fantasy” su mi zivi smor.
Isto gubljenje vremena poput rasprave da li je film Alien SF ili horor. Ocigledno je da je i jedno i drugo i da je, bas kao roman “Ja sam legenda”, podjednako znacajan za oba zanra. Mislim da nije “fantasy”. Citala sam par enciklopedija horora koje iskljucuju Aliena iz razmatranja "zato sto je to SF". Kakva kardinalna budalastina. Autori kao da nisu culi za preklapanje zanrova u istom delu. Ili, obzirom da su zaludjeni za svoj zanr, ne zele da vide prisustvo nekog drugog u svom omiljenom delu.
Stagod, knjiga je odlicna.


"Frankestajn" (Meri Seli) i "Drakula" (Brem Stoker) sam citala, ali nisam bila preterano odusevljena. Klasici, cisto da se pomene.

"Tetovirani covek", Rej Bredberi - jedna od mojih omiljenih zbirki prica, mada sad mogu da se lome koplja na 15 strana da li je ovo horor, SF ili kombinacija. Kakogod, odlicna zbirka.

Ovo sto sam navela od Lovecrafta mi spada u izuzetnu kategoriju.Mrtav, ergo, klasik.

Dalje:

Price Andjele Karter (Angela Carter)

Price Embrouza Birsa (Ambrose Bierce)

"Igra prokletstva" i "Kabal" Klajva Barkera ("Knjige krvi" su prevedene)

"Psiho" Roberta Bloha (Bloch)

"Pesme boginje Kali" Dena Simonsa (Dan Simmons)

"Preziveo" Dzejmsa Herberta (James Herbert)-nije vrhunski stilista, ali u ovom romanu je napravio pomak. Najpoznatiji je po romanima “Pacovi”, “Fluke” i “Magla” (nema veze sa karpenterom)

“Telokradice" (Body Snatchers) Dzeka Finija (Jack Finney)






1. The Tragical History of Doctor Faustus, by Christopher Marlowe (c.1592)


2. The Tragedy of Macbeth, by William Shakespeare (1606) Moja omiljena od starog Vila, ali ni u kom slucaju nije horor


3. The White Devil, by John Webster (1612)


4. Caleb Williams, by William Godwin (1794)


5. The Monk, by Matthew Gregory Lewis (1796) Ko se resi da cita ovaj klasicni gothic neka proba da nadje remix koji je uradio ludak Antonen Arto.


6. The Best Tales of Hoffman (1814-16)


7. Northanger Abbey, by Jane Austen (1817)


8. Frankenstein, by Mary Wollstonecraft Shelley (1818) obavezna lektira, mada arhi-zensko pismo ume da ga razvuce i zapatetici samo tako!


9. Melmoth the Wanderer, by Charles Maturin (1820)


10. The Confessions of a Justified Sinner, by James Hogg (1824)



11. Twice-Told Tales, by Nathaniel Hawthorne (1838) ok, ako vam ne smeta malkice naglasena religiozna (protestantska alegorija

12. The Black Spider, by Jeremias Gotthelf (1842)


13. The Wandering Jew, by Eugene Sue (1844-5)


14. The Confidence Man, by Herman Melville (1857)


15. Uncle Silas, by J. Sheridan Le Fanu (1864)


16. Dr. Jekyll and Mr Hyde, by Robert Louis Stevenson (1886)


17. She, by H. Rider Haggard (1887)


18. The King in Yellow, by Robert W. Chambers (1895)
svaka preporuka! iznenadjujuce su vickaste, duhovite, a istovremeno ne gube na stravi


19. The Island of Dr. Moreau, by H. G. Wells (1896) klasik horrora, nedotaknut ijednom filmskom verzijom


20. Dracula, by Bram Stoker (1897) uz sve sto se moze ovome zameriti, ovo je sjajno zamisljen i solidno napisan, dinamican i zabavan roman


21. The Turn of the Screw, by Henry James (1898) neodoljivo perverzno, ali i frustrirajuce opskurno.


22. Heart of Darkness, by Joseph Conrad (1902) remek-delo prvog reda, ali ... nije horor


23. The Jewel of Seven Stars, by Bram Stoker (1903)



24. Ghost Stories of an Antiquary, by M. R. James (1904)ko voli ghost storie, neka pocne od ovoga


25. The House of Souls, by Arthur Machen (1906)


26. John Silence, by Algernon Blackwood (1908)


27. The Man Who Was Thursday, by G. K. Chesterton (1908)


28. The House on the Borderland, by William Hope Hodgson (1908) naporno. bolje citajte Korbenov strip o ovome



TO BE CONTINUED .....

Poova "Maska crvene smrti" je svakako klasik koji treba procitati. Dalje, romani Tomasa Harisa o Hanibalu Lektoru su izuzetno dobro napisani; meni je licno najdrazi Hanibal, jedini kod nas preveden. Haris ima jedinstven dar za morbidno; toliko je talentovan da se prosto cudim zasto se ogranicava na jedan zanr. Spada u red inovativnijih savremenih americkih pisaca, a istovremeno i u red najvecih stilista americke savremene knjizevnosti, u rangu sa Kapotijem.

Stivena Kinga ne mogu organski da podnesem zato sto i posle dvadeset godina pisanja pravi kardinalne greske, one koje ni pocetnici ne bi smeli da prave; stilski potpuno neizbrusen; sadrzajno (meni) dosadan. Od navedenih knjiga, Macbeth je zaista, slazem se, najbolja Sekspirova tragedija; izuzetna je knjiga i Postmoderni Prometej: Frankenstajn Meri Seli. Samo, ta knjiga nije horor, ni u sirem smislu, jer je napisana iz malo drukcijih pobuda. Po toj logici je i Americki psiho horor, iako su Elisove namere bile posve drugacije. Takvo citanje je, naravno, moguce ali je povrsno.

30. The Collected Works of Ambrose Bierce (1909) total and utter genious !!!


31. Widdershins, by Oliver Onions (1911)


32. The Horror Horn, by E. F. Benson (1912-34)


33. A Voyage to Arcturus, by David Lindsay (1920)


34. The Trial, by Franz Kafka (1925) sve od Kafke je nedostizni remek, ali nije horor


35. Something About Eve, by James Branch Cabell (1929)



36. Medusa, by E. H. Visiak (1929)



37. The Werewolf of Paris, by Guy Endore (1933)



38. The Last Bouquet, by Marjorie Bowen (1933)


39. The Cadaver of Gideon Wyck, by Alexander Laing (1934)


40. A Second Century of Creepy Stories, ed. Hugh Walpole (1937)



41. The Dark Tower, by C. S. Lewis (c. 1938)




42. Johnny Got His Gun, by Dalton Trumbo (1939)


43. Out of Space and Time, by Clark Ashton Smith (1942) sa malo strpljenja i pazzljivim odabirom,mogu se ovde, u masi pulpa, naci biseri ...

44. Conjure Wife, by Fritz Leiber (1943)


45. Night Has a Thousand Eyes, by Cornell Woolrich (1945)



46. The Lurker at the Threshold, by H. P. Lovecraft & August Derleth (1945)



47. Deliver Me from Eva, by Paul Bailey (1946)


48. And the Darkness Falls, ed. Boris Karloff (1946)


49. The Sleeping and the Dead, ed. August Derleth (1947)


50. Track of the Cat, by Walter Van Tilburg Clark (1949)


51. The Sound of His Horn, by Sarban (1952)


52. Lord of the Flies, by William Golding (1954)


53. I am Legend, by Richard Matheson (1954) trpajte ga gde hocete, ali ovo je prosto odlican roman!

Originally posted by Angelina777
"Frankestajn" (Meri Seli) i "Drakula" (Brem Stoker) sam citala, ali nisam bila preterano odusevljena. Klasici, cisto da se pomene.

Vidiš, mene ti klasici zapravo oduševljavaju, a prema modernoj stravi & užasu ne gajim preterane sklonosti. Možda zato što stravu & užas doživljavamo u realnosti, živeći u Srbiji, pa mi (post)moderne priče za to nisu potrebni.

Dakle:

1. Bram Stoker "Dracula"
2. Mary Shelley "Frankenstein or the Modern Prometheus"
3. Edgar Allan Poe, posebno: "The Fall of the House of Usher" i ""Ligeia"

Originally posted by Ulix
Samo, ta knjiga nije horor, ni u sirem smislu, jer je napisana iz malo drukcijih pobuda. Po toj logici je i Americki psiho horor, iako su Elisove namere bile posve drugacije. Takvo citanje je, naravno, moguce ali je povrsno.

da. da ...

Meri, njen muz Persi, Bajron i doktor... Polidori(?), kladili su se jedne noci u vili na zenevskom jezeru ko ce da napise strasniju pricu strave - Persi je napisao nemam-pojma-sta, Meri Frankenstajna, Doktor Vampira, a Bajron isto ne-znam-sta...

slasher-splatter efekat ima svoje korene u Hitchovom PSIHU, i da ne nabrajam vise – estetika SHOKA i GROZE oduvek je bila neraskidivi deo tradicije horora, zajedno sa suptilnijim emocijama strave i jeze, i samo totalni neinformisani idioti mogu da na svoju ruku, iz svog dupeta, vade neka svoja odredjenja po kojima to 'nije horor'.
ja kazem: NIJE NEGO! a sto se tice "drukcijih pobuda", njih ima u svakoj knjizi, ukoliko se ne radi o losim filmovima i knjigama iskljucivo sa jednim slojem radnje ...

Stephen King - Pet Sematary

Originally posted by Angelina777

Originally posted by Ulix
Samo, ta knjiga nije horor, ni u sirem smislu, jer je napisana iz malo drukcijih pobuda. Po toj logici je i Americki psiho horor, iako su Elisove namere bile posve drugacije. Takvo citanje je, naravno, moguce ali je povrsno.

da. da ...

Meri, njen muz Persi, Bajron i doktor... Polidori(?), kladili su se jedne noci u vili na zenevskom jezeru ko ce da napise strasniju pricu strave - Persi je napisao nemam-pojma-sta, Meri Frankenstajna, Doktor Vampira, a Bajron isto ne-znam-sta...

slasher-splatter efekat ima svoje korene u Hitchovom PSIHU, i da ne nabrajam vise – estetika SHOKA i GROZE oduvek je bila neraskidivi deo tradicije horora, zajedno sa suptilnijim emocijama strave i jeze, i samo totalni neinformisani idioti mogu da na svoju ruku, iz svog dupeta, vade neka svoja odredjenja po kojima to 'nije horor'.
ja kazem: NIJE NEGO! a sto se tice "drukcijih pobuda", njih ima u svakoj knjizi, ukoliko se ne radi o losim filmovima i knjigama iskljucivo sa jednim slojem radnje ...

Dozvoli, ali Frankenstajn nije iskljucivo horor prica, to nije Isijavanje Stivena Kinga, vec mnogo vise. Podnaslov bi trebao da ti da neki nagovestaj onoga sto je gospoda Persija Selija zelela da nam kaze. Ja nisam rekao da knjiga nema "jezivih" momenata, vec da je prilicno redukcionisticki gledati je na takav nacin. Svaka dobra knjiga prevazilazi okvire horor zanra jer on, sam po sebi, nije mnogo iznad jeftinih ljubavnih romana. I to je slucaj sa svakom od knjiga koje sam nabrojao.

A to kako je napisan... to se zove urbana legenda.
Znas, isto tako je Hemingvej govorio da je pisao stojeci zbog kratkoce recenice.
A u stvari - imao je hemoroide.

Originally posted by Angelina777
Klajv Barker. "Knjige krvi" (ne znam da li su prevedene)

Jesu...

"Monumentalna zbirka pricha podeljena u shest "Knjiga krvi" izazvala je pometnju medju svima onima koji se na bilo koji nachin bave fantastikom.To je mnogo vishe od puke zbirke sluchajno odabranih pricha.U potpunosti ovladavshi pripovedanjem,Barker nam pruza fantastichan izbor kroz koji se probijate na tankoj ivici ocharanosti i muchnine.Nishta ne ostaje skriveno ili u naznakama-ako njegov junak treba da bude junak zlochina,bicje svedok u svom njegovom uzasu,ali Barker se ne zadovoljava samo time,vecj ga grabi i vodi do kraja,do logichnog zavrshetka gde i sam postaje deo mashinerije zla..."

Medjutim,od tih 6 knjiga,ja sam nashla samo 3,ostalih 3 nikad nisam ni videla

svako telo je knjiga krvi;
gde god ga otvorimo,chitamo

Originally posted by Ulix

Originally posted by Angelina777

Originally posted by Ulix
Samo, ta knjiga nije horor, ni u sirem smislu, jer je napisana iz malo drukcijih pobuda. Po toj logici je i Americki psiho horor, iako su Elisove namere bile posve drugacije. Takvo citanje je, naravno, moguce ali je povrsno.

da. da ...

Meri, njen muz Persi, Bajron i doktor... Polidori(?), kladili su se jedne noci u vili na zenevskom jezeru ko ce da napise strasniju pricu strave - Persi je napisao nemam-pojma-sta, Meri Frankenstajna, Doktor Vampira, a Bajron isto ne-znam-sta...

slasher-splatter efekat ima svoje korene u Hitchovom PSIHU, i da ne nabrajam vise – estetika SHOKA i GROZE oduvek je bila neraskidivi deo tradicije horora, zajedno sa suptilnijim emocijama strave i jeze, i samo totalni neinformisani idioti mogu da na svoju ruku, iz svog dupeta, vade neka svoja odredjenja po kojima to 'nije horor'.
ja kazem: NIJE NEGO! a sto se tice "drukcijih pobuda", njih ima u svakoj knjizi, ukoliko se ne radi o losim filmovima i knjigama iskljucivo sa jednim slojem radnje ...

Dozvoli, ali Frankenstajn nije iskljucivo horor prica, to nije Isijavanje Stivena Kinga, vec mnogo vise. Podnaslov bi trebao da ti da neki nagovestaj onoga sto je gospoda Persija Selija zelela da nam kaze.

Sve je to lepo predstavio Ken Russell u filmu GOTHIC!

Plot Summary for Gothic (1986)

Story of the night that Mary Shelley gave birth to the horror classic "Frankenstein." Disturbed drug induced games are played and ghost stories are told one rainy night at the mad Lord Byron's country estate. Personal horrors are revealed and the madness of the evening runs from sexual fantasy to fiercest nightmare. Mary finds herself drawn into the sick world of her lover Shelley and cousin Claire as Byron leads them all down the dark paths of their souls.

Originally posted by Ulix
Stivena Kinga ne mogu organski da podnesem zato sto i posle dvadeset godina pisanja pravi kardinalne greske, one koje ni pocetnici ne bi smeli da prave; stilski potpuno neizbrusen; sadrzajno (meni) dosadan.

On uglavnom pise o stvarima, bicima ,fenomenima sa kojima su siroke mase veoma dobro upoznate (vampiri, vukodlaci,vanzemaljci, duhovi, telekineza, telepatija, Satana , propast sveta , itd...), deja vu .... ALI

Ni Brem Stoker nije izmislio vampire, ni M.R.Džejms nije izmislio duhove, ni Lavkraft nije izmislio 'cudovista' iz svemira, ni Bredberi ni Metison se nisu pretrgli od izmisljanja novih i dotad nevidjenih cuda, isto vazi i za Sirli Dzekson, Andjelu Karter, Dzojs Kerol Outs... Popi Z. Brajt & just about any other great name that comes to mind.

Dakle, sasvim je nebitno da li je i koliko King originalan u pogledu toga O CEMU pise.
Njegove TEME jesu izlizane.

Ono o cemu jedino ima smisla govoriti (kao i u slucaju gorenavedenih, i nenavedenih, autora) jeste – KAKO. Odnosno, STA su oni od tih tema uradili. Na koji nacin, u koje svrhe, radi kojih i kakvih prica su ih upotrebili...

Ili, konkretno, King...

kod kinga je izuzetna originalna obrada tema, posebno u njegovim prvim romanima. nacin na koji pristupa temama uklete kuce ("shining"), ukletih kola ("christine"), osoba obdarenih psih. mocima ("keri" i "firestarter"), vidovitosti ("dead zone"). od kasnijih "misery"nazalost, kingova proza zaista u zadnje vreme odise deja vu, i to u odnosu njegov licni, nekada originalni pristup. cak ni majstorstvo u suvom pripovedanju (jedan kriticar je svojevremeno rekao da ga kingov stil podseca na piljarski racun, koliko se king gusi nepotrebnim paralenim radnjama, likovima i svakodnevnim banalnostima... ali i pored toga ja ga smatram covekom koji je hororu udahnuo novi zivot i prakticno ga iz subkulture ucvrstio kao zanr, dotada posmatran ozbiljno jedino kroz radove lovecrafta ili poe-a...

Originalnost malo sta ima sa izborom sizea - vec upravo sa nacinom njegovog izvodjenja - dodavanjem matorim sadrzajima egzoticnih zacina, neobicnog pakovanja, uzbudljive atmosfere, novog dozivljaja.

S tim u vezi, primetih kontradikciju u tezi da je King najveci horor autor svih vremena, a nije izmislio nista sebi svojstveno, sto ga odvaja od drugih. Pa po cemu je onda najbolji? Zar ga ne cini posebnim (i, samo mozda, najboljim) prepoznatljiv stil, dramaturgija, smek? Sposobnost da sto-puta-vidjeno ponovo napravi uzbudljivim, zastrasujucim, duhovitim, drugacijim?

S druge strane, niko ne drzi prava na urbani mit/narodno predanje/arhetip, pa da doticnog autora (kao i gomilu drugih) optuzi za plagiranje.

meni se svidjaju slojeviti, strukturisani likovi poput Carrie, Annie Wilkes iz Misery ili Jack Torrance iz The Shining, realni, zivuci ljudi prepuni slabosti, iskushavani i poklekli, pomereni preko praga shizoidnosti i onoga animalnog dela ljudske prirode kojeg bi mogli indentifikovati kao istinsko zlo....

doduse, njihovo "zlo" uopste nije zlo nego samo bolest uma (a doticnu svi posedujemo u manjoj ili vecoj meri). Dozvolicemo mogucu digresiju da Prava zabava pocinje kada tu boles' projektujesh u vishe ili manje zabavnog avatara, bilo da je to Pinhead, Pennywise, Godzilla ili Paradajz-ubica. Ipak, ne bih se slozila s tim. avatari su samo distanca od tog i takvog svakodnevnog zla. dimenzionalno su sasvim ravni i deluju na nivou crne kutije koja za pobudu bilo koje vrste (a najcesce bez pobude, racionalnog razloga) izbacuje samo destrukciju i nasilje... what's fun in that? to je samo sharena laza. lepa, na prvi pogled zanimljiva igrachka ali kad malo odrastes shvatis da je shallowness od svih stvari na ovom svetu ipak najdosadnija...

ne bih dala Carrie dijagnosticirati stroze od neuroticne, smlacene i katastroficki povucene tinejdzerke. Carrino zlo pokrece izavani i potisnuti bes, ne neuravnotezenost psihotichara. bez obizira na njeno genetsko nasledje.. JER...

CARRIE, SHINING, MISERY su odlicni filmovi zato sto dosledno sprovode posledice iz SVOJIH premisa, koje u velikoj meri imaju veze sa psihologijom glavnih likova (bez koje bi bili okrnjeni).

Opet, TEXAS C.M, SUSPIRIA, HALLOWEEN itd. su odlicni filmovi -ni po cemu inferiorniji od svojih psihologizovanih kolega- iz istog razloga: zato sto dosledno sprovode posledice iz SVOJIH premisa, koje ovog puta nemaju veze sa psihologijom glavnih likova, već sa drugim umetnickim namerama.

cela mudrost je u pitanju KAKO i GDE.

Nekim filmovima 1 pristup vise odgovara od drugog, dok taj isti nekom drugom filmu samo može da steti, i bez njega je mnogo bolji.

Clive Barker - Knjige krvi


i


secam se da sam se kao klinka usrala od straha kad sam citala Izmaglicu, Stivena Kinga



sad bi ih jos nabrajala, ali vidim da ih je endzi vecinu ovekovecila..


Takodje preporucujem sve od tate horora H.P. Lavkrafta




Angie777, spomenula si i Frankenstajna, Meri Sheli.. Ne znam sto se svi useru i pomisle da je Frankenstajn horor, a ustvari cista suprotnost.. Knjiga me raznezila

@Angelina777:

Isijavanje (Vidovitost) je sjajan film, sto zbog Kjubrikove pazljivo artikulisane, retko precizne rezije, sto zbog Nikolsonove izvanredne glume. Originalna Keri sa Andjelikom Hujston(?) je isto tako pristojno zanrovsko ostvarenje. Meni su licne price o vampirima i pobesnelim zaposednutim kolima pomalo detinjaste. Oni njegovi radovi adaptirani u dobre filmove uglavnom nisu takvi. Pored pomenuta dva, volim jos i Misery (ne znam kako je preveden) sa Keti Bejts i Apt Pupil.

Medjutim - ono sto Kingu osporavam je knjizevna vrednost. On je de facto los pisac. Mozemo se mi sporiti oko tematike do mile volje (mada se, vidim, oko toga slazemo), ali on ne zna da napise recenicu i kao da nikada nije cuo za stil. Moguce je pisati stilski superiorne zanr-romane (pogledaj samo Pekicevo Besnilo, recimo) ali to u njegovom slucaju nije tako. I bas zato su filmske adaptacije njegovih dela uglavnom superiornije - zato sto su knjige lose napisane, i cak i kada je ideja zanimljiva (Misery, na primer) ja to ne mogu da citam jer je to losa proza. I to je sve.

Sto se Frankenstajna tice - ponovo cu citirati sebe:

A to kako je napisan... to se zove urbana legenda.
Znas, isto tako je Hemingvej govorio da je pisao stojeci zbog kratkoce recenice.
A u stvari - imao je hemoroide.

Sto se Frankenstajna tice ...
A to kako je napisan... to se zove urbana legenda.
recenice.samo, ta knjiga nije horor, ni u sirem smislu, jer je napisana iz malo drukcijih pobuda.

Originaly posted by amnesia
Angie777, spomenula si i Frankenstajna, Meri Sheli.. Ne znam sto se svi useru i pomisle da je Frankenstajn horor, a ustvari cista suprotnost.. Knjiga me raznezila

Zanr ne odredjuju pobude vec ono sto se konkretno vidi u delu.. Inace, reko bi se da roman ima i SF obelezja - cudoviste je napravljeno naucnim metodama .....
Sto se tice "price" o Meri, Persiju, dr Polidori Dzonu, Bajronu ...
pobude pobrojanih ucesnika te veceri nedvosmislene su: bila je olujna noc, stravicna atmosfera u kojoj su prvo malo citali jezive odlomke iz tudjih pisanija, a onda odlucili da se i sami oprobaju u istim: dakle, pobuda im je bila da pisu price STRAVE I UZASA;



to su i uradili, ko je koliko mogao i umeo (Bajron najmanje, mada ima genijalnih horor deonica u svojim spevovima LARA i MANFRED, koje toplo preporucujem); meri sheli, naravno, nije napisala 300 strana u jednoj noci, tada joj se samo zachela ideja, a Frankenstajn je objavljen 3 godine kasnije (navodno, uz obilate revizije, sugestije, pa i rewriting njenog muzha, p.b. shelija); za slucaj da to neko ko je citao roman nije primetio, reci cu sasvim redundantno ochiglednu chinjenicu da je Frankenstajn pre svega dominantno GOTSKI (dakle, horor) roman, a da je navodna 'nauka', koju neki toliko potenciraju govoreci o ovom romanu – totalno nenauchna. naime, ta predrasuda o SF elementima romana je vishe zasnovana na kanonichnim prizorima iz FILMSKIH, HOLIVUDSKIH verzija, u kojima ta famozna mashinerija i munje i gromovi tako mocno figuriraju; međutim, u romanu dr Frankenstajn u jednakoj meri koristi ALHEMIJU, tajne formule, i zapravo Meri nikada explicitno ne kazuje KAKO je i chime tachno dr Frankesnstajn oziveo Stvora (mada elektricitet nesumnjivo igra veliku ulogu).
i to je sve.
ostatak romana je chista gotska romansa, sa brojnim horor scenama...

Jedan pisac je kazao da je svako tumacenje romana ili okolnosti pod kojim je nastao samo dodatna mistifikacija, pa je tako mistifikacija i ta prica koju si tu napisala. To je ono sto sam pokusao da kazem onim pominjanjem Hemingveja. I te mistifikacije su simpaticne i zanimljive ali cinjenica ostaje da mi ne mozemo znati tacno kakve su namere Meri Seli bile i sta je tacno zelela reci tim romanom; mi mozemo, doduse, da se klonimo najbanalnijih objasnjenja i mozemo da joj ne vredjamo inteligenciju svodeci pricu o Frankenstajnu na cistu zabavu koju nudi horor zanr.

Originally posted by Ulix
Jedan pisac je kazao da je svako tumacenje romana ili okolnosti pod kojim je nastao samo dodatna mistifikacija, pa je tako mistifikacija i ta prica koju si tu napisala. To je ono sto sam pokusao da kazem onim pominjanjem Hemingveja. I te mistifikacije su simpaticne i zanimljive ali cinjenica ostaje da mi ne mozemo znati tacno kakve su namere Meri Seli bile i sta je tacno zelela reci tim romanom; mi mozemo, doduse, da se klonimo najbanalnijih objasnjenja i mozemo da joj ne vredjamo inteligenciju svodeci pricu o Frankenstajnu na cistu zabavu koju nudi horor zanr.

A jebi ga, ulix, malo sam skepticna za tvoje razlozno kada imamo situaciju da ti ja u jednom postu kazem jednu stvar, a ti meni odmah post ispod objasnjavas i ucis me istu tu stvar koju sam ja tebi post iznad rekla, a onda nastavljas da elaboriras tezu koju nisam ni pomenula.

Andjo, pazi ovako: ti uporno ponavljas istu pricu o nastanku Frankenstajna i jos se pozivas na onog hohstaplera Rasela. Ja ti kazem sledece: to moze biti nacin na koji je taj roman nastao a i ne mora biti. I to ne mozemo znati sigurno. Tek, meni to deluje kao "jedna od onih prica" koje nemaju mnogo veze sa istinom. U toj knjizi vidim (mozda pogresno, hajde) vise od pukog horora.

A ne zelim nista da te naucim. Pa, naopako, ti vec sve znas.

Frankenštajn je SF/horor i tačka. To se vidi iz aviona, ne znam čemu ovo filozofiranje.

Ulix
Svaka dobra knjiga prevazilazi okvire horor zanra jer on, sam po sebi, nije mnogo iznad jeftinih ljubavnih romana.

Glupost.

Sto se 'Knjige krvi' tice, prvo, to mi je bila licna Biblija kad sam bio klinac, a zanimljivost je da smo u I god. u V cimnaziji, za prvi sastav iz Srpskog jezika imali zadatak da nastavimo jednu od svojih omiljenih prica.

Sad, za one koji ne znaju, 'Knjiga krvi', i sve price u njoj, su zapravo napisali duhovi na telu jednog prevaranta koji je tvrdio da moze da komunicira sa umrlima, a, je li, bio je notorni prevarant i u tom poislu varao je jednu zenu koja je bila ubedjea da joj je kuca opsednuta.

To je prva prica, a cini i sve potonje.

Po prici, a njegovu nesrecu, Ona je bila u pravu.
Kuca je bila posednuta.

I tako se On nekoliko nedelja bacakao na spratu, glumeci da kpomunicira sa duhovima, sve u svemu - to je 'prave' kucne duhove prilicno razljutoilo i jednog dana, gost-ovi odlucise da mu dokazu svoje postojanje, tako sto su, na njegovom telu, pomocu razbijenog prozora, ispisali svako svoju pricu, i sve ostale price i same Knjige su, zapravo, te price sa njegovog tela, oziljci sa njegovog tela.

I tako u toj prvoj godini, ja odlucim, po zadatku iz srpskog, da nastavim tu prvu pricu, tu pravu knjigu krvi.

- Po mom nastavku, posto se na kraju price nagovestava da je domacica kuce ipak sazalila na njega i pocela da se brine o njemu, nastavio sam samu pricu u Barkerovom fazonu.

Jer kako je jedan kriticar odlicno primetio: 'Stiven King je borac protiv zla (jer u principu se kod njega zlo pobedjuje) dok je Barker Zlo samo (posto kod njega svi zavrsavaju ili mrtvi ili ludi)

I u mojoj prici, nastavljam da pratim njihov zivot, On (zaboravih im imena) je postao nakaza koja zbog svog cudovisnog izgleda ni ne napusta kucu, a Ona, zaljubljena zena, pokusava na sve nacine da mu mucno postojanje sto vise olaksa.

Uz prepisivanje prica sa njegovog tela.

I kako vreme prolazi, On, koji je u svoje vreme bio zgodan covek, svaler & prevarant koji je ziveo zivot punim plucima, postade cudoviste, oziljcima ispresecana nakaza koja prakticno ne moze da napusti kucu, i zbog izgleda a i njegov monumentalni ego mu to na izludjujuci nacin i pored toga zabranjuje - jer on sebe ne moze da izdrzi takvog. To ga izludjuje.

Zbog toga, izbacse sva ogledala iz kuce, i ona se trudila da mu udovolji svaki kapric, da mu ispuni svaku zelju, a uz sve to, bacila na zapisivanje tih jedinstvenih prica sa njegovog tela, uz svu predanost zaljubljene zene u olaksavanju njegovog mucnog postojanja.

I kako vreme prolazi, On hvata sebe kako mu je Ona, sa tom svojom i zaljubljenom a i profesionalnom predanoscu, svakim danom sve vise utrljava so u ranu koja nikada nece zarasti i svakim dano pocinje da mu bude sve odbojnija.

Kako se Knjiga blizi kraju, da ne ulazim u detalje, mrzi me, sa svakom supom, skuvanom, je li, cistom ljubavlju koju mu donosi, i pored Njene ocigledne zaljubljenosti & predanosti njegovoj dobrobiti, On, sa svakim cajem koji mu donese, sa svakom paznjom koju mu pokazuje, pocinje da veruje kako je njeno jedino interesovanje zapravo jedinon za dragocene price koje su od njega napravile nakazu.

Jer ljudi veruju uglavnom da su drugi onakvi kavi su oni sami.

Svakim danom jegova mrznja postaje sve dublja, kako prema sebi, tako i prema njoj i dobroti kojom ga opsluzuje.

Mrznju prema svojoj nakaznosti preneo je na mrznju prema njenoj impresioniranosti zapisima na njegovom telu, zapisima koji su njegov izgled, i njegov zivot nacinili paklom na zemlji.

Ne secam se tacno kako je tekla prica, sve u svemu, zavrsava se u Barkerovskom fazonu, kako je ona zaprisala i poslednju pricu, jedno vece kada mu je, kao i uvek, donosila caj, On je, prateci svoj plan, onesvesti prvim predmetom koji mu se nasao pri ruci.

I td.
Sve u svemu, Ona se budi u podrumu, vezana za sve zglobove, da bi ugledala svoju ljubaav ispred sebe,svoju najvecu ljubav, coveka kome je posvetila 5 godina svog zivota, sa ziletom i izrazom cistog krvolocnog, zadovoljnog ludila.

Njegov plan je da joj, za kratko vreme koliko ce ostati ziva, dok ne iskrvari, pokaze, objasni, prnese to kroz sta je on prosao, i u svakom slucaju, svaku pricu sa textova koje je ona prepisala sa njegovog tela, on je polako prepisao na njeno.

Naravno, u samom sastavu sam sve to potanko ilustrovao.

Kada je zavrsio, dosao je ispred njenog izmucenog ali i dalje svenog tela i gledajuci je direktno u oci dok joj je lizao delo, udaljio se na sekund i ubio se pred njom, pred zenom koja je pokusavala da mu olaksa zivot, pred jedinom zenom koja ga je zaistaa volela, dok je ona ostala da visi, da je niko ne cuje do smrti, jer su se preselili u neigborhood u kome prakticno nema komsija, u kome nema ljudi koji bi mogli da primete njegovu nakaznost, samim tim ni da cuju njene krike umiruceg uzasa.

Tu sam zavrsio, ali moram recci da je bilo lepo napisano.

Profesor se naravno prilicno sablaznio, ali zadatak je bio "Nastvak moje omiljene price', i ja sam ga uradio na nivou.

Dobih 5icu.

Eto zanimljivost.

ON topic:

Angelina, preporucio bih ti nesto sto svako ko zeli nesto da sazna o hororu mora pogledati, trilogiju 'Evil Dead', masterpeace Trash Horrora.

Reziser & scenarista (Sem Rejmi) i galavni glumac (Brus Kempbel) su bili najbolji prijatelji, i nije retko cuti da je svakim novim nastavkom reziser trazio sve bolesnije nacine da izmaltretira svog prijatelja tokom snimanja.

Naprimer, dobio je potres mozga prilikom ponavljanja, besomucnog, jedne scene u kojoj prima udarac u glavu, a reeziser je zeleo da to izgleda sto verodostojnije ( )

Obavezna filmska 'literatura' horora, veruj mi.

Verujem da ces uzivati, to je ona mesavina Trash-Horor-Black komedy.

Eto mog predloga, uz malu anegdoticu.

Uzivaj

Originally posted by Kiborg
Frankenštajn je SF/horor i tačka. To se vidi iz aviona, ne znam čemu ovo filozofiranje.

Da, pa, to zvuci kao nesto sto bi Vel Boy rekao. Nazalost, knjizevnost je malko slozenija. Zao mi je ako nije tako kod Tolkina.

Ulix
Svaka dobra knjiga prevazilazi okvire horor zanra jer on, sam po sebi, nije mnogo iznad jeftinih ljubavnih romana.

Glupost.

Zanrovska ogranicenja ne ostavljaju mnogo prostora za "visoku" knjizevnost. Ja sam, uostalom, naveo Pekicevo Besnilo kao primer romana koji postuje zanrovska pravila ali se uzdize daleko iznad ogranicenja koja su mu tim podnaslovom ("zanr-roman") data. Jos jedan primer je Saramagovo "Slepilo" i "Kameni splav".

Pogledaj, na primer, jedan drugi zanr: krimi-roman. Tu imamo, sa jedne strane, pulp romane koji se jedva kvalifikuju i kao srednjoskolski sastavi, a sa druge strane imamo Poa, kao nesumnjivog predstavnika krimi-price (zapravo, pionira krimi-price), cija dela imaju veliku vrednost. Da nije prilicno lucidnih prikaza zivota engleske aristokratije, ni najvestiji zaplet ne bi Agatu Kristi uzdigao u oblast "ozbiljnije" knjizevnosti. Sestre Bronte vs. Danijela Stil, i slicno.

@ Ulix

Odlian si primer uzeo, Ulixe, 'Besnilo' je fenomenalna knjiga kao sto je Pekic fenomenalan romanopisac, po meni.

Medjutim, smatram da je primer odlican - upravo zbog toga sto je svoj talenat pisca 'svetske velicine' potpuno prikazao u OKVIRIMA horor zanra, kao sto je npr, 'Atlantida' potpuni SF, a opet, jednostavno, Pekic ne moze pobeci od svoje velicine, pa makar se i drzao zanra kao 'pijan plota', prosto ne moze a da ne napravi umetnicko delo.

Zanr je jednostavno odrednica za tip romana, a ja, nekako, pravim razliku izmedju 'pisca' i 'romanopisca', ali to ne znaci da, ako je autor kvalitetan, 'romanopisac' pravi manju umetnost.

Uz pracenje teme, preporucujem ti, posle vec izvikanih Kinga i Barkera, da, ako nisi, procitas knjigu 'Americki bogovi', Nila Gejmena (Neil Gaiman), coveka koji je inace, svojom strip edicijom 'Sandman' prvi doveo i strip do nivoa umetnosti, jer je taj strip delo romanopisca, a crtaci su tu u drugom planu i cesto se menjaju i tokom jedne epizode.

Oni dolaze da crtaju za njegovu pricu, kapiras, koja je na neverovatno dubokom, misticnom nivou, posto se bavi personifikacijom Sna, Morpheusom, Shapeshifterom, Princem prica & svega izmisljenog, i u njegovoj (Gejmenovoj) prici, zanimljivost je da je Orfej, koji se na engleskom inace zove Orpheus, sin Muze i njega Morpheusa, a ne Apolona.

Jer, bogovi umiru, a nastaju u njegovom kraljevstvu, kraljevstvu maste, ciji je Morpheus (san) vladar, a on, San, je treci brat porodice ''of the ENDLESS"

(porodica "of The Enddless", po starosti - Destiny; Death; Dream; The Prodigal One[napustio svoje kraljevstvo]; onda blizanci Desire [koji je i musko i zaensko] & Despair; i Delirium; koja je u starim vremenima bila Delight, ali se sjebala - jer ljudi vladaju njima, a ne oni ljudima, sto najteze shvata Desire, sto je isto fenomenalno, kad razmislis o tome)

(Svi se, primetio si, zovu na D, a na starogrckom, posto su iz te mitologije, na 'O')

Dakle taj pisac ( nil Gejmen) se potpuno drzi horor zanra u toj knjizi 'American Gods'
(za razliku od tog stripa gde je pomerio sve moguce konvencionalne strip granice, a opet se drzi mitologije bez greke, uz malo slobodnog vezivanja poput toga sa Orfejem, jer Morpheus je, kao kralj Snova, i Princ umetnosti),
a opet, knjiga ima vise nego dovoljno nivoa.

Takodje bih ti preporucio, ako uspes das nadjes, knjigu 'Bogovi licno' Isaka Asimova, (Isaac Asimov), cuo si za njega, verujem, sve u svemu, po meni, to je najbolja knjiga koju je on ikada napisao, jer za razliku o vecine njegovih romana koji su prepuni tehnike & robota
(cuvena tri zakona robotike, koje, inace, sada tehnicari AE-a [artificial inteligence] zaista pokusavaju, na osnovu njegovih teorija da ubace u 'vestacke mozgove', politronske, kako ih je on krstio)
ovaj roman se bavi cak i bicima koji nemaju materijalna tela, a deo radnje se odvija i na Zemlji, i radnja je i o preplitanju tih svetova & entiteta.

Dakle, do tada (jer je knjiga bas davno pisana) se bukvalno smatralo da Sf jednostavno mora da sadrzi tehnologiju, tehnologiju & jos malo tehnologije, dok je sa ovom knjigom, Asimov dokazao da se moze napisati ODLICAN (kazem, po meni njegov najbolji) SF, uz sve moguce bahanalije & varijacije mogucih svetova koje ti padnu na pamet a opet ostaje striktno u zanru SFa.

Toplo preporucujem knjigu Reja Bredberija "Tetovirani chovek".
U ovom delu Breedberi priblizava SF domenima tzv. "ciste fantastike" (sta je cista fantastika, mozemo pronaci pre svega kod Mopasana, Edgar Allan Poe-a, dalje kod D'Isle Adama koji je pripovetkom "Muchenje nadom" , dalje u istoj antologiji "Nestanak Honore Subraca", "Zlocin nepredvidjen zakonom" i moja omiljena "Lord Mountdrago". D'Isle Adam je nastavio u neku ruku Poov "Bunar i klatno", (dakle, preporucujem Antologiju svetske fantastike, a i Antologije hrvatske fantasticne price), dakle, ciste fantastike (u smislu u kojem je to ucinio Lovkraft, jedan od njegovih nesumnjivih predhodnika), pa i domenu poezije-u mastovitoj razigranosti jezika i kontrolisanoj emotivnosti iskaza. Rej Bredberi je izvrstan stilista i autor neobicne imaginacije, autor Marsijanskih hronika, Farenhajt 451. mislim da je za ljubitelje savremenog SF-a susret s fascinantnom prozom Bredberija inicijacija u ovaj knjizevni zanr.

Isechak je u novoj temi -> O zanru, kritici, CVu, psihi

morala sam da podignem ovu temu, dodajuci da upravo citam H. P Lavkrafta po drugi put, "S one strane sna".

Svakome bih preporucila i da pogleda film "Snovi u vesticjoj kuci":crveni:

Originally posted by Angelina777
2.Stiven King. Izuzetno citljiv, a u svojim uspelijim delima jako dobar. Jedini problem je sto je napisao toliko toga, pa su mu pojedine knjige dno svakog dna. Svakako procitati "To", "Vidovitost" (aka "Shining"), kao i odlicnu zbirku prica "Night shift".

Klajv Barker. "Knjige krvi" (ne znam da li su prevedene), kao i "Velika i tajna predstava/Evervil" (ovo sam sigurna da jeste). Da se ne lazemo - mimo ovoga, ne znam jesam li procitala ijednu njegovu knjigu, ali ovo vredi da se procita. Stil pisanja slican Kingovom.

Barker mi je omiljeni horor pisac od kad pamtim. "Knjige krvi" su neverovatno dobra zbirka priča iako ima uspona i padova. "Igra prokletstva", njegov prvi roman ako se ne varam, je vrlo prosečan, ali su zato oni koji se graniče sa fantasy kao "Weaveworld" ili "Imajica" genijalni. Zanimljivo mi je to što Barker u stvari koristi samo jedan jedini motiv - paralelnih svetova - ali to čini tako da prosto izgubim i ono malo reči koje imam kada krenem da se divim njegovom talentu.

Kingov "To" mi je, slobodno mogu reći, roman detinjstva. Imao sam mali ritual vezan za tu knjigu - svake godine bih jednom (uglavnom zimi) seo i iščitao sve iznova (a to nije mali poduhvat, ko je video koliko je to čudo, znaće o čemu pričam). Od ovog romana sam zapatio fobiju od klovnova.

Preporučio bih priče M.Rickert. Uglavnom izlaze u časopisu "Fantasy & Science Fiction", a uskoro bi trebalo da se pojavi i prva zbirka. "The Girl Who Ate Butterflies", "A Very Little Madness Goes a Long Way", "Journey into the Kingdom" su samo neke koje vredi pročitati, možda ne toliko zbog samog sadržaja koliko zbog stila za koji ne umem da nađem drugu odgovarajuću reč sem "uznemirujuć".

Originally posted by Angelina777
Klajv Barker.

Kada se govori o coveku, nepristojno je ne pomenuti njegovo remek-delo, a to je, u ovom slucaju Utkani Svet. Knjiga zapravo vuce na fantasy vise nego na horor, ali je i pisac u to vrem bio mlad, pa jos nema onog prepoznatljivog stila. Ja sam u tom delu naisla na puno momenata uzetih iz diskordijanizma, haotike.
Inace, tip je gay. Zivi sa svojim dragim i njegovom cerkicom.

Originally posted by MinaHarker
Ja sam u tom delu naisla na puno momenata uzetih iz diskordijanizma, haotike.

Priča se da zna malo više o chaos magic(k). No to ne iznenađuje kad se pohvataju motivi razasuti po romanima.

Originally posted by MinaHarker
Inace, tip je gay. Zivi sa svojim dragim i njegovom cerkicom.

Jeste. Što uopšte nije teško za zaključiti još iz prve "Knjige krvi".

Da li je neko chuo za video-igru 'Undying' Klajva Barkera?
Zaista savrsheno.Obozavam Barkera

Jesam! I to je jedina PC igrica koju sam ikada imao i još uvek ponekad znam da sednem i poigram se malo.