Gay-Serbia.com | Diskusije

Neko citao? Nekome se svidelo?

Pa hmmm. Davno sam citala njegove pesme, i slazem se, izraz mu je savrseno jezgrovit i deskriptivan, ali nekako mi je i dalje hmmm... nesavremen?

Prvi put sam se Nastasijevica latio u gimnaziji. Treca godina, mislim bese. Tamo negde duboko, posle Vasiljeva, sakriven u citanci. Na prvi i drugi pogled me nije privukao. Zasto? Ta hermeticnost, gotovo preterana, odbijala je. I sada odbija, samo sto sada imam dovoljno citalackog iskustva da se uhvatim u kostac sa njom. Elem, procitasmo mi Ducica, meni se nije dopao. Folirant. Forma zasnovana na erudicji bez utemeljenja u talentu. A o mizoginiji da ne govorimo. Procitamo Santica: seljacki i himnicno; interesantno ali bezvredno. Uradimo i Rakica. Da, da, ima tu strasti, ali nije to - to. Rakic je ipak, after all, diletant, prodavac magle i jeftinih emocija (skinite Iskrenu pesmu na sustinu, sta ostaje: Desanka Maksimovic sa erekcijom). Pa Dis: duboko, duboko, mislio sam. Vasiljev: oh kako tragicno covek peva posle rata!

Tek naposletku - Nastasijevic.
Prvo citanje: sta je ovo i o cemu je rec i na kojim je drogama bio, hocu i ja, hocu i ja...
Drugo citanje: nije bas toliko besmisleno, ali nije nista narocito.
Five beers later, trece citanje: pronalazim stihove koji mi daju kljuc do otvaranja Tuge u kamenu:

Sloboda robu, - odbegnem daleko,
a sve dublje tu.

I blagoslov što grobu
kolevci prokletstvo neko, -
odužiti dug.

Tako bezveze, naizgled nasumicno uglavljeni stihovi, a tako mocni. U sredini pesme, zakopani, sahranjeni, a u njima sustina. I tu mi klikne: dobro? Vise nego dobro. Istinito? I vise nego istinito. Hermeticno? Da, ali toliko tragicno! Zasto? Pa zbog hermeticnosti. Moze li drugacije? Ne moze.
(To bese subota vece.)

Nedelja: treznim se od piva.

Ponedeljak posle skole: pravac biblioteka da pronadjem sto se pronaci moze. Ovoga puta, da i kritike i tumacenja. All the help I can get. Ova je poezija iznad mene.

Ljube?i šta li to ubijam,
šta li budim?

Da, naravno da volim Nastasijevica.
Obozavam ga i plasim ga se.

Originally posted by Laika
Pa hmmm. Davno sam citala njegove pesme, i slazem se, izraz mu je savrseno jezgrovit i deskriptivan, ali nekako mi je i dalje hmmm... nesavremen?

U tome lezi njegova velicina.
On u svojim pesmama nosi arhetipsko, svevremeno, kroz zvucnost i oslonjenost na folklor.
Ta poetika gotovo teorijski se oslanja na arhetipsko.

Originally posted by Laika
Pa hmmm. Davno sam citala njegove pesme, i slazem se, izraz mu je savrseno jezgrovit i deskriptivan, ali nekako mi je i dalje hmmm... nesavremen?

Upravo ta hermeticnost, tragicna posledica jezgrovitosti dovedene do ludila, ga i cini savrseno savremenim.

Da, to ga cini modernim.
Stvari koje sam navela cine ga svevremenim.

Ovako. Elipticnost, originalnost, aforisticnost

Etno modernizam? Hmmm... nije u skladu sa mojim senzibilitetom.
Ne ostavlja mi prostor za identifikaciju, ma koliko tematika bila svevremena, prosto,
za moj ukus ima previse arhaizama i sta znam, ja se tako ne izrazavam in every day life,
i to mi generalno smeta.

Ni inace ne gajim simpatije prema folkloru, ni nasem ni tudjinskom, stoga
mogu samo da postujem, ali ne i da se na to sechem...
Hjudz rispekt stoji.

Predgovor zbirke Pet lirskih krugova - Ljubomir Simovi?, 1980:


U vreme posle prvog svetskog rata, kad se naša poezija široko otvara evropskim uticajima, kad se brzo modernizuju i pesni?ka forma, i leksika, i senzibilnost, i na?in mišljenja, pesni?ko delo Mom?ila Nastasijevi?a ostaje dvostruko arhai?no: oslanjaju?i se na narodno pesništvo i na srednjevekovnu književnost, ono ostaje vezano isklju?ivo za našu pesni?ki tradiciju. Tako u vreme kad pesnici u poeziju unose bu?ni jezik tehnike, reklama i novina, Nastasijevi? u nju vra?a manastirsku tišinu koju zra?e re?i kao: rab, pojati, naveki; kad u pesme ulazi brzi i iskidani ritam grada i gradskog govornog jezika, Nastasijevi? se vra?a arhai?noj intonaciji pastoralne i crkvene pesme. O?ito, Nastasijevi? ostaje daleko od naših modernih meðuratnih pesnika. U to isto vreme kod nas se piše i vrlo tradicionalisti?ka poezija, ali je Nastasijevi? od tih tradicionalista još udaljeniji nego od modernista. On u našem pesništvu tog doba, pa i u našem pesništvu uopšte, stoji kao usamljena i ?udna pesni?ka li?nost, ?iji je položaj neverovatno paradoksalan: Nastasijevi? je, na primer, upotrebljavao re?i i intonacije arhai?nije nego tradicionalisti, ali je ostao aktuelniji, pa i noviji, nego mnogi modernisti.
Razlike izmeðu Nastasijevi?a i njegovih savremenika su mnogobrojne. Najupadljivija je razlika u sintaksi i leksici i, uopšte, u shvatanju jezika. Ne manje je upadljiva i razlika u strukturi stiha i pesme. Što je još važnije, Nastasijevi?evo shvatanje egzistencije, puno straha i o?ajanja, stoji vrlo daleko od shvatanja naših tadašnjih pesnika. Gotovo svi su oni, posle krvavog svetskog rata, bili puni nekih pobuna ili egzaltacija - telesnih, intelektualnih, nacionalnih, kosmopolitskih, socijalnih, revolucionarnih, literarnih ... Nastasijevi? je možda jedini naš pesnik koji taj svetski rat, i promene koje su nastupile posle njega, nije ni primetio. On u dvema svojim pesmama vidi kako sahranjuju dvojicu vojnika, a gde su ti vojnici poginuli, i za šta, Nastasijevi? ne zna. (Borislav Mihajlovi? kaže da je Nastasijevi? "dezaktuelizovan, van epohe"; Miodrag Pavlovi? piše da je "Nastasijevi?eva vizija sveta ... neistorijska".) Nastasijevi? istoriju ne vidi ni kao scenu, ni kao atmosferu, ni kao kontekst, ni kao sadržaj; on gleda golu egzistenciju, i užasava se tog što vidi. U trenutku kad Miloš Crnjanski, na primer, svoje Stražilovo po?inje ovakvim, apolonskim, autoportretom:

Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom,


Nastasijevi?ev autoportret, u pesmi Nagrada, izgleda sasvim druga?ije:

O, šta je ujed,
otrov tvoj, zmijo, šta,
samome sebi
kad izlu?im se u si?an?


Taj strah od sebe, i strah od egzistencije uopšte, kod Nastasijevi?a je stalan, i stalno veoma intenzivan, i u tom strahu on ne samo da ne može da se uteši, nego ne može ni da se izrazi istorijom. On ?ak i ne živi u istoriji, i ne zna za istorijsku dimenziju egzistencije; on do nje, jednostavno, ne može da stigne, jer stoji kao ukopan pred uništavaju?im besmislom egzistencije same. Strah od postojanja - možda bi bolje bilo re?i: užas - i vera koja u tom užasu pokušava da se rodi, stoje u osnovi Nastasijevi?evog pesništva. "Dezaktuelizovan" u istorijskom smislu, Nastasijevi? je mnogostruko aktuelan u psihološkom.

Prof. Sreckovic u gimnaziji (treca godina) je obarao sve koji su probali da 'preskoce' Nastasijevica. Kao i sve koji su citali Perl Bak, Luisa Bromfilda i Lajosa Zilahija ('Kad dusa zamire', no, no).

Originally posted by Ulix
Elem, procitasmo mi Ducica, meni se nije dopao. Folirant. Forma zasnovana na erudicji bez utemeljenja u talentu. A o mizoginiji da ne govorimo. Procitamo Santica: seljacki i himnicno; interesantno ali bezvredno. Uradimo i Rakica. Da, da, ima tu strasti, ali nije to - to. Rakic je ipak, after all, diletant, prodavac magle i jeftinih emocija (skinite Iskrenu pesmu na sustinu, sta ostaje: Desanka Maksimovic sa erekcijom). Pa Dis: duboko, duboko, mislio sam. Vasiljev: oh kako tragicno covek peva posle rata!

Vrlo zanimljiv opis etapa umetni?ke evolucije!

Dopadaju mi se njegove pesme! Za klub Momčila Nastasijevića evo pesma:

Trag

Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.

Buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.

I trag putanjama tvoj,
pa me pali.

A čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?

Jer i pepeo će vetri razneti,
a nema razrešenja.

Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.

I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.

-

Vreo se ulivam,
a čudno zastrpi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?


Momčilo Nastasijević

На паузи сам у читању (шта год то значило) те немам времена, али...

Настасијевић...
Волим његову поезију, мало сам се њоме и бавила, али га ево већ други пут читам као писца ,,Тамног вилајета'', и све се нешто мислим...

Сви ти велики...као, ,,највећи''... сви су се огледали и то једнако успешно огледали у више књижевних родова и (или) жанрова и у томе, мајку му, бивали једнако успешни: Његош , Стерија , Костић , Црњански , (убио ме Бог али) Андрић , Настасијевић (а он је још и најдаље отишао у том плурализму, па је писао и музику за своје музичке драме...), Киш и Винавер (јер изврсно превођење сматрам уметничким поступком)....
Ето, мала констатација............

Настасијевићев језик. Настасијевићева атмосферичност.
Оно што је тај човек урадио од језика ја речима не могу да опишем.

Volim njegovu poeziju.

MOMCILO NASTASIJEVIC

Траг

Чудно ли ме слободи ово
чудније ли веза.

букнем у теби, врео се уливам,
језа је ово, ох, језа.

И траг путањама твој,
па ме пали.

А чудно застрепи срце,
а студим.

Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?

Јер и пепео ће ветри разнети,
а нема разрешења.

Тону без потонућа,
без дна у налажењу,
без дна се изгубе створења.

И трагом куда сагорели
све болнија су обнажења.

Врео се уливам,
а чудно застрепи срце,
а студим.

Љубећи шта ли то убијам,
шта ли будим?

Jos jedna tema:

http://www.gay-serbia.com/forum/viewthr ... #pid523687

Uh. Procitaj obavezno njegovu dramu "Kod 'Vecite slavine'". Potpuno fenomenalno!
(zudim vec minimum tri godine da je vidim u pametnoj reziji u nekom Bg teatru)

9

Trag

Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.

buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.

I trag putanjama tvoj,
pa me pali.

A čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?

Jer i pepeo će vetri razneti,
a nema razrešenja.

Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.

I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.

Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?

Nastasijevic
Sjajan pesnicki jezik, prelepih kovanica

Предвечерје

Жаром затамни у предвечерје твар,
и очи: блуду ли, пагуби на руб
ил скрушењу.

Исполин анђео
силовито над крововима затруби.

И не виде га, жарки стуб,
и не чују.

Он труби, труби
у предвечерје страхобни руб.

И видим,
само што пагубом не букне
кужна олуја.

И чујем,
само што страхобно у складу не захори
Алилуја.


Речи из осаме
1

Амбисе прекорачим,
стукне на равном тлу нога,

Дневи своје замрачим
блесне видело Бога.

2

У тишину се облачим,
тајном проговара твар.

Пепео ветри ме веју,
остане жар.

3

Бездоман,
топли нудим кут.

Беспутан,
даљинама поведем на пут.

4

И судње ме,
и мрем,
а живот отвара тек двери.

Реч своју нем
камену завештавам,
и звери.

5

Бездетан,
на истину грем.

Синови прате ме
и кћери.



Туга у камену
1

Ни реч, ни стих, ни звук
тугу моју не каза;

А дуге свеудиљ неке
небо и земљу
спаја и спаја лук.

2

И кренем, и родна коб
све дубље ме корени.

И крикнем,
и у срце као нож рођени зарије се крик.

3

И крвљу ту па ту
матером у круг.

А свићем са зорама,
а с вечери сетно
нестаје ме за горама.

4

И немо из твари тугом
објави се друг.

И тугом зацвркуће тица
и зазелени луг.

5

И секира кад љуто
засече дуб;

и јагњету вук, - кости кад млави зуб;
немо све свему тугом
верни остане друг.

6

Слобода робу, - одбегнем далеко,
а све дубље ту.

И благослов што гробу
колевци проклетство неко, -
одужити дуг.

7

Све зове, -
остајем.

Кореном у камену
тузи затварам круг.

8

Патнику из тиха срца
то чудно пукне зоре цик.

И чудно,
на рамену себи,
светли свој сагледа лик.

9

Ни реч, ни стих, ни звук
тугу моју не каза.

А дуге свеудиљ неке
небо и земљу
спаја и спаја лук.

Originally posted by olga_diktator
Uh. Procitaj obavezno njegovu dramu "Kod 'Vecite slavine'". Potpuno fenomenalno!
(zudim vec minimum tri godine da je vidim u pametnoj reziji u nekom Bg teatru)

Sad me podseti na to da je Dimitrije Vojnov negde napisao da bi od te drame mogao da se napravi srpski Texas Chainsaw Massacre.

ahahahahhahahahahhahaahahhah
gospode, pa to cak ima smisla!!!

Dakako.
Čak mi pada na pamet da se upustim u takav poduhvat.
Ali glupavo je kad se nisam prva setila.

A čini mi se da je to verovatno i najbolja drama koju smo onomad čitali kod prof. "Čika Frajera".

ma daaj, samo pitaj dimitrija za autorska prava i kredituj ga, on je sirokogrud covek, i meni je smislio naslov za tekst i veselo ga ustupio

a citali smo kod cika Nebojse jos dobrih stvari, npr Bojic - Kraljeva jesen, pa onaj Cankar je bio vrlo zabavan, pa onda Snajder i Hrvatski Faust, pa Krleza (joj, on mu je bio favorit) posebno U agoniji... ih, bilo je tu svasta! A jel se secas mozda kako se zvala ona drama, sa druge godine, gde bivsa cirkuzantkinja izigrava Bogorodicu u nekoj crkvi? Ta je isto bila sjajna...

Baš mi se pojavio Trag u mislilma, kada vidim da već postoji tema o Nastasijeviću. Sjajno.

"I trag putanjama tvoj..."

Дивна тема.

Као песник је с разлогом по страни, јер и није неки, мора да се призна, али је беспрекоран и оригиналан прозаиста.

Настасијевић је као метафизичар јединствена личност (по мени у рангу са Филипом Давидом), то му је плус јер је таквих код нас мало.
Нпр. Родослов лозе вампира (верујем да је то овде мало ко читао, јер до књиге не може да се дође, постављам ускоро у ПДФ за заинтересоване) је једна од најбољих домићаих збирке прозе у жанру метафизичке језе/метафизичког хорора.
Aко некоме треба пар информација, ево: http://cultofghoul.blogspot.com/2009/07 ... mcilo.html" target="_blank

Свиђа ми се његова фиксација смрћу и живим укопанима.

Nisam osetila ništa kad sam čitala njegovu poeziju, osim da mi je po izrazu i senzibilitetu stran.

Ako neko hoće da piše poeziju i vešt je isključivo metrički, bolje da se umesto pisanja bavio sudokuom.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2349148#p2349148]Dante napisao:[/url]
Нпр. Родослов лозе вампира (верујем да је то овде мало ко читао, јер до књиге не може да се дође, постављам ускоро у ПДФ за заинтересоване) је једна од најбољих домићаих збирке прозе у жанру метафизичке језе/метафизичког хорора.
Aко некоме треба пар информација, ево: http://cultofghoul.blogspot.com/2009/07 ... mcilo.html" target="_blank

Свиђа ми се његова фиксација смрћу и живим укопанима.

Želim.

Rekoh jednom, ponoviću - Nastasijević kao pesnik: no-no.
Nastasijević prozaista - nema mu ravnog među našima.
Ukopanka jebote. Masterpis. Suptilna, tanana, gusto-atmosferična, narastajuće-zlokobna, elegična, onirična, ruralno-gotska studija psihopatologije

http://eng.digital.nb.rs/view/II-399681 ... 1280&h=632" target="_blank

fuck



Moma Nastasijević - Godina, Hronika moje varoši

otputovao bih sada dole samo zbog ovoga:

Je l' može neko od modova, tipa Waldorf, Hys, iko da spoji ove dve teme:

http://www.gay-serbia.com/forum/viewtop ... stasijevic" target="_blank

onome ko to uradi: jos wolim te do boga

done!

Ja sam tek sada video da je tema spojena.
Hvala waldofr <3 <3 <3



"Сахрана писца обављена је 14. фебруара. Уз пратњу која није имала онај званични карактер других заслужних књижевника. Ипак је ову велику погребну поворку сачињавао готово сав књижевни и уметнички свет Београда. На сунчаном и хладном зимском дану поворка се, уз тихо појање дубоких и лепих верских песама Хора студената теологије, кретала према Момчиловој вечној кући. Многи говорници, опраштајући се са Момчилом, одавали су му признање и као човеку и као наставнику и као писцу. Ето, могло се рећи, ни Момчило Настасијевић није био лишен пажње и признања друштва у коме се као пустињак осећао. Истина, све је то дошло тек онда, када је момчило крочио на пут са којег се више није могао да врати."

pošto je danas jubilejčić, volija bi da mogu da napravim neki witty i intelligent meme na foru mome nastasijevića, ali to neće biti učinjeno, jer nisam ni witty, ni intelligent.