Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li postoje neke knjige koje �elite da pro?itate, ali vam se prosto "ne da". I po?injete opet i opet, ali nikako da ih dokraj?ite.

Eto, meni se to de�ava sa knjigom Umberta Eka "Ostrvo dana pre�a�njeg". Ali, zavr�i?u je, kad tad...

Opsada crkve Svetog Spasa
Ne znam zašto ali ne mogu da je završim (mada završavam ama baš sve knjige, to mi skoro kao bolest doðe).

A divna je knjiga.

Kaputt, Kurcio Malparte... Naprosto ne mogu da je zavrsim. Gajim neku odbojnost prema njoj i prema autoru... ne mogu.

Hershel Shanks: Tajna i zna?enje kumranskih rukopisa - posle 2 godine još uvjek negde na 50-oj stranici.

"Aleksandrijski kvartet" Uzela sam tu knjigu iz biblioteke i iako mi se jako dopadadala, nekako nisam bila u raspolozenju da je citam. Na kraju sam morala da je vratim. Kada sam bila u Aleksandriji nasla sam je bas u hotelu gde se radnja knjige odvija i kupila je, to mi je nesto najlepse sto sam kupila u Egiptu. Ali posto je na engleskom a ja obicno budem umorna kad je uzmem onda procitam par strana pa uzmem nesto na srpskom a kao to cu drugi put. I jos je nisam procitala, ali dobro u mom je posedu, pa ima vremena...

Ja sam se mucio dosta s ovim problemom, smatrajuci da moram procitati sve sto sam zapoceo. Medjutim da bi citanje uopste imalo nekog smisla potrebno je: da se izmedju pisca i citaoca uspostavi odnos duhovne saradnje i bliskosti. Zvuci apstraktno ali uopste nije. Bez ovog vrlo intimnog odnosa stvaraoca i citaoca ne dolazi do pravog rezultata pa je citanje vise mucenje.

2) Citanje mora pre svega da pobudi estetsko zadovoljstvo. Dok nisam naucio da citanje pre svega sluzi radi zadovoljstva i nisam citao na pravi nacin.

3) Citanje je stvaralacki cin

Klik je zapravo napravila jedna knjiga. Zove se Razgovori s Borhesom Ri?arda Bergina. Veliki pisac ovde obrazlaze ove stavove i kaze: ako posle 20. strane ne osetite da vas knjiga dalje vu?e, ako ne osetite zadovoljstvo, prekinite, jer takvo citanje nicemu ne sluzi.

Nakon ovoga sam poceo da jasnije spoznajem vlastiti ukus i da ga bolje izgradjujem. Vise knjiga je proslo kroz moje ruke i vise sam procitao.

Konkretni primeri: pa evo npr. bas Eko. Ime ruze sam prociatao sa zadovoljstvom, ali Ostrvo sam samo zapoceo. Mozda neki drugi put pocetni utiskak bude bolji.

Ili jos bolje: u srednjoj skoli me je Kamijev Stranac smarao, mozda zbog profesorke, ali kada sam ga kasnije uzeo u ruke sa velikim zadovoljstvom sam procitao ovaj roman. Tek to je bilo pravo citanje.

Originally posted by Tot

Klik je zapravo napravila jedna knjiga. Zove se Razgovori s Borhesom Ri?arda Bergina. Veliki pisac ovde obrazlaze ove stavove i kaze: ako posle 20. strane ne osetite da vas knjiga dalje vu?e, ako ne osetite zadovoljstvo, prekinite, jer takvo citanje nicemu ne sluzi.

Isti sam klik imao sa istom knjigom!

Mada mi je drago da sam Berginove razgovore sa Borhesom (Bergin je imao tek 22 kada ga je intervjuisao, a koja je pitanja postavio!!!!) otkrio dovoljno kasno da procitam i knjige koje se citaju bez zadovoljstva... Ili je mozda trebalo da prodje vreme i sazreti, pa tek ih kasnije procitati, a ne kao srednjeskolac ili student...

Ne znam ali mi se cini da se vise cita na ovaj nacin jer ne zastajemo i ne mucimo se sa stvarima koje nam ne prijaju i uvek idemo na nesto novo. Mislim nekada jednostavno u datom trenutku nismo raspolozeni za neku knjigu, pa je mozda bolje odloziti je. Ne mora nuzno znaciti da ona ne vredi ili da se suprotstavlja nasem ukusu mada neki pisci nisu po nasoj meri i to je normalno.

Volim ponovo da citam. Mozda je bolje ponovo procitati neku sjajnu stvar koju volis nego smarati se s necim sto ti ne prija.

A propos Borhesa. Drago mi je da si citao Bergina. Sad sam nasao jednog Horheovog biografa. Knjiga je prevedena Zivot H.L.Borhesa, Dzems Vudal.

The man in the mirror of the book, A life of Jorge Luis Borges, James Woodall

To cu uskoro citati.

Originally posted by Tot
Ne znam ali mi se cini da se vise cita na ovaj nacin jer ne zastajemo i ne mucimo se sa stvarima koje nam ne prijaju i uvek idemo na nesto novo. Mislim nekada jednostavno u datom trenutku nismo raspolozeni za neku knjigu, pa je mozda bolje odloziti je. Ne mora nuzno znaciti da ona ne vredi ili da se suprotstavlja nasem ukusu mada neki pisci nisu po nasoj meri i to je normalno.

Volim ponovo da citam. Mozda je bolje ponovo procitati neku sjajnu stvar koju volis nego smarati se s necim sto ti ne prija.

A propos Borhesa. Drago mi je da si citao Bergina. Sad sam nasao jednog Horheovog biografa. Knjiga je prevedena Zivot H.L.Borhesa, Dzems Vudal.

The man in the mirror of the book, A life of Jorge Luis Borges, James Woodall

To cu uskoro citati.

Sasvim se slazem da stvari koje kao citaoci ne mozemo da "svarimo" treba odloziti. U jednom intervjuu sa Zarkom Radakovicem, Peter Handke kaze kako je tek sa 40 sazreo da cita Helderlina.

Knjigu Dzemsa Vudala o Borhesu sam procitao. Tamo je (a i u par drugih knjiga), malo izmedju redova, receno da je Horheov otac sumnjao da mu je sin gej, pa ga poslao kod prostitutke da mu "popravi" seksualnost. Borhes je doziveo "neuspeh" sa njom, ali se od tada potrudio da izgubi feminiziranost u ponasanju, i jos pomalo afektivno izrazavao odusevljenje zenskom lepotom, jos se i zaljubljivao, ali nikada nije isao dalje od zaljubljivanja, nikada nije dosao cak ni do poljubaca. Otuda i recenica njegove udovice Marije Kodame, koja je najvise sto je mogla da kaze povodom toga bilo: "Horhe je umro kao jednorog", cista aluzija na njegovu (seksualnu) nevinost (ljudske nevinosti nije imao, podrzavao je Pinocea).

Onda sam prosle godine u Zenevi otisao da posetim srednju skolu koju je on tamo pohadjao, ulicu u kojoj je ziveo, i ulicu u kojoj se nalazi kuca u kojoj je trebao da se, uz pomoc prostitutke, obracuna sa svojom potencijalnom homoseksualnoscu, u noci koja ga je bacila u izbegavanju seksa.

A najbolja knjiga razgovora sa Borhesom je ona koja je uradio Barone, i to su razgovori Ernesto Sabato - Horhe Borhes, Barone postavi temu, a dva velika pisca pricaju, polemiziraju, slazu se i mimoilaze (prevod objavljen cini mi se 1982 u Decjim Novinama - Gornji Milanovac)...

Elem, kad smo kod knjiga, u ime njih sve se zaklinjem da me nece me biti neko vreme ovde, kad sam na forumu malo citam...

" Na Drini Cuprija" i sl. knjige iz perioda komunizma...

Originally posted by ...

Originally posted by Tot
Ne znam ali mi se cini da se vise cita na ovaj nacin jer ne zastajemo i ne mucimo se sa stvarima koje nam ne prijaju i uvek idemo na nesto novo. Mislim nekada jednostavno u datom trenutku nismo raspolozeni za neku knjigu, pa je mozda bolje odloziti je. Ne mora nuzno znaciti da ona ne vredi ili da se suprotstavlja nasem ukusu mada neki pisci nisu po nasoj meri i to je normalno.

Volim ponovo da citam. Mozda je bolje ponovo procitati neku sjajnu stvar koju volis nego smarati se s necim sto ti ne prija.

A propos Borhesa. Drago mi je da si citao Bergina. Sad sam nasao jednog Horheovog biografa. Knjiga je prevedena Zivot H.L.Borhesa, Dzems Vudal.

The man in the mirror of the book, A life of Jorge Luis Borges, James Woodall

To cu uskoro citati.

Sasvim se slazem da stvari koje kao citaoci ne mozemo da "svarimo" treba odloziti. U jednom intervjuu sa Zarkom Radakovicem, Peter Handke kaze kako je tek sa 40 sazreo da cita Helderlina.

Knjigu Dzemsa Vudala o Borhesu sam procitao. Tamo je (a i u par drugih knjiga), malo izmedju redova, receno da je Horheov otac sumnjao da mu je sin gej, pa ga poslao kod prostitutke da mu "popravi" seksualnost. Borhes je doziveo "neuspeh" sa njom, ali se od tada potrudio da izgubi feminiziranost u ponasanju, i jos pomalo afektivno izrazavao odusevljenje zenskom lepotom, jos se i zaljubljivao, ali nikada nije isao dalje od zaljubljivanja, nikada nije dosao cak ni do poljubaca. Otuda i recenica njegove udovice Marije Kodame, koja je najvise sto je mogla da kaze povodom toga bilo: "Horhe je umro kao jednorog", cista aluzija na njegovu (seksualnu) nevinost (ljudske nevinosti nije imao, podrzavao je Pinocea).

Onda sam prosle godine u Zenevi otisao da posetim srednju skolu koju je on tamo pohadjao, ulicu u kojoj je ziveo, i ulicu u kojoj se nalazi kuca u kojoj je trebao da se, uz pomoc prostitutke, obracuna sa svojom potencijalnom homoseksualnoscu, u noci koja ga je bacila u izbegavanju seksa.

A najbolja knjiga razgovora sa Borhesom je ona koja je uradio Barone, i to su razgovori Ernesto Sabato - Horhe Borhes, Barone postavi temu, a dva velika pisca pricaju, polemiziraju, slazu se i mimoilaze (prevod objavljen cini mi se 1982 u Decjim Novinama - Gornji Milanovac)...

Elem, kad smo kod knjiga, u ime njih sve se zaklinjem da me nece me biti neko vreme ovde, kad sam na forumu malo citam...

Sabato- Borhes je sjajna knjiga.

Alergican sam na "otkrivanje" intime velikih pisaca. Ali ovakva otkrivanja su sterilna jer nemaju potkrepljenja ni u kakvim beleskama licne prirode samih pisaca. U tom smislu je queeropedija jedna sasvim saljiva i zabavna i najbolje reci nadrinauka. Sve sto se na ovaj nacin moze reci o piscima je u krajnjoj liniji irelevantno jer se sva bitna zapazanja mogu izvesti samo i iskljucivo iz njihovog dela. O tomasu Manu se moze govoriti samo na osnovu njegovih romana i novela, ne na osnovu onih dnevnika koje je spalio, o Mishimi na osnovu literature ali i zivota jer je sam plasirao jednu spektakularnu biografiju. Ipak su sve to samo maske, da parafraziram Mishimin naslov Ispovest maske, jer su ovakve predstave koje pisci daju svesno ili nesvesno o sebi udaljene od autenticnog i jedino relevatnog pripoverdaca, od njihovog imaginativnog bica.

Ipak kada se pogledaju biografije koje su pisci ostavili za sobom vidi se da su one manje vise zaokruzene odnosno da se priblizavaju delu sto je jedino vazno jer u delu je genijalnost.

U tom smislu sazrevanje za citanje traje celog zivota.

Borhes je dobrim delom anticipirao kontroverze koje ce ga pratiti za zivota.

"Znam da me optuzuju zbog oholosti i mozda zbog mizantropije i mozda zbog bezumlja" Ove reci izgovara jedno cudoviste, Minotaur u uzasnoj usamljenosti i tragediji svog zivota. Ove reci izgovara sam Borhes koji je celog zivota izbegavao bilo kakav identitet, izgovara ih sama nesrecna ljudska priroda slicna Minotauru i verovatno sam PInochet. Borhes koji je celog zivota odbijao bilo kakvo ime usudio se da ponisti beskrvni humanizam i zadje u tamne odaje ljudskog bi?a, u odaje samog Pinocheta. Samog sebe nije idealizovao i ako bi potonje generacije o njemu sudile nije se stideo toga sto ce reci:" on je posetio generala Pinocheta, on je isti kao Pinochet"!. Iz Borhesovog dela znamo da mu je svaka odrednica identiteta bila podjednako lazna i stvarna. A to da je podrzavao Pinocheta je obicna tabliodna konstrukcija.


Konacno, razumevanje odreðenih knjizevnih dela ne zavisi uopste od godina, ponajmanje od ideoloskih predispozicija. Ako u jednom takvom cinu razumevanja procitamo pripovetku Asterionov dom shvaticemo da postoji savrsena saglasnost izmedju Borhesa pisca i Borhesa šet?a ulicama Buenos Airesa. Pinochet kojega se svi odricu je isto tako deo ljudske prirode, deo svakog od nas. Jedino se Borhes nije stideo to da prizna.

Konacno, ovo je jos jedan dokaz koliko je samo delo mo?nije od piš?evih komentatora. Umiru?i zavide besmrtnicima.

Obicno sve sto uzmem da citam dokrajcim...

Dodushe nikada se nisam nateraod da procitam neku knjigu koja mi treba za ispit do kraja

Rat i Mir , x puta sam pocinjao da je citam

Dan Brown - Da Vinci Code
Wilbur Smith - Seventh Scroll/River God/Warlock (Trilogy)
Nicholas Evans - The Horse Whisperer

sve fantasticne knjige ali nikako da uhvatim vremena....

Originally posted by Morgan Le Faye
" Na Drini Cuprija"

Jedno sto puta sam pokušavala... ?ovek mi uopšte ne leži. Jednostavno, pro?itam prvih 20 strana u kojima opisuje most i shvatim... da jebeno nemam pojma kako taj most izgleda! I onda iz po?etka... Pa ponovo... Pa ponovo. ?ak sam uzela papir i hvatala beleške, sve u cilju toga da zapamtim prokleti most! Na kraju sam batalila i na ?asu srpskog u srednjoj se ozbiljno posvaðala sa profesorkom jer sam rekla da je ?ovek debil i da mi nikako nije jasno koja budala je njemu dodeila N. Malo je falilo da mi zalepi keca k'o vrata! Žena je bila

Ma ja jednostavno preskocim te opise, i citam samo ono najvaznije

Eheheh, i meni je Eko na "lageru" sa "Imenom Ruze"..

Jedno tri/cetri puta sam vec procitala preko tri cetvrtine i nikako da je privedem kraju..


E da.. i poslednja iz Remarkove kolekcije "crni Obelisk".. hummm.. celog sam ga procitala i obozavam ga, ali ovu sam zapocinjala jedno dva tri puta, ali kao da nam nije sudjeno..

muke isusove...

Originally posted by Delete
Ma ja jednostavno preskocim te opise, i citam samo ono najvaznije

I ja sam preskakao te opise mosta... jednostavno mi uopšte na pamet nije palo da pokušam da vizualizujem most. Doduše za fabulu je važno znati da (ako se dobro se?am) negde oko sredine mosta postoje kao neki ispusti sa strane gde su klupe? kao separei u kafi?u pa tu ljudi sede no?u, i ludaci odatle ska?u dole da se ubiju, npr bio je jedan koji se zaljubio u devojku koja se udala za nekog starca pošto njegova prva žena nije mogla da rodi nikakvo dete, i onda su njih 4 (deda+starija žena+devojka+bejbi boj) živeli sretno i zadovoljno, dok se ovaj tip ubio.

Jedina knjiga u kojoj se se?am da pejzaži igraju stvarno veliku (skoro glavnu) ulogu je "Veliki Van" Nikolaja Bajkova (izdanje iz edicije Plava Ptica - ne trudite se da je tražite po internetu... napisana je u 19. veku?). Ta knjiga skoro da nema dijaloga. Dve od triju glavnih li?nosti su otprilike "nedirnuta priroda" i odreðeni tigar "car tigrova", a pojedina?ni mali likovi (u pojedinom chapteru) su individualni ljudi koji uništavaju ekosisteme i onda ih zadesi tigrov gnev i svrake raznesu krvave komadi?e njihove ode?e po šumi... Tre?i glavni lik je prastari Kinez lovac, koji jedini ima tako jaku snagu volje da mu se tigar ljudožder rutinski sklanja sa puta. (pri?a ima tužan kraj tj. tigar umire, deda ga drži u naru?ju i moli ga da oživi, u tom trenutku po predanju kre?e da cveta neki posebni lotos koji cveta samo kada car tigrova umire).

Originally posted by jukie
izdanje iz edicije Plava Ptica

offtopic: Plava ptica ima sjajne knjige.

Meni se to desava sa svakom drugom knjigom - ako ne procitam na ex, ne procitam uopste, em imam uzasnu koncentraciju, em mi memorija gotovo i ne radi, tako da su neka ozbiljnija stiva luksuz koji ne mogu da si priustim dok zivot ide normalnim tempom, ako citam knjigu to znaci da citam knjigu, eventualnio jedem ili svratim do kupatila, kakvi prekidi, kakvi bakraci, onda moram da se vracam da skapiram o cemu se radilo na pocektku, ko se kako zove i ko kome sta dodje... Blagi uzas. Onog nesrecnog Orhana Pamuka od 520 strana sam bila primorana da procitam za dan iz istog razloga, ziva sam se nacorakala.
Isti problem imam sa duzim reklamnim blokovima dok gledam film na TV-u, sve cesce mi se dogadja da prosto promenim kanal i dovidjenja.

plava ptica

Spisak postaje sve duzi, neshto nije ok

"Kraljev ?ovek" od gospodina BD Benedikta...pa ?itam je ve? neke 3 godine, a knjiga nema ni 150 strana...
...prosto mi se ne da da je završim

Originally posted by Simor
Da li postoje neke knjige koje želite da pro?itate, ali vam se prosto "ne da". I po?injete opet i opet, ali nikako da ih dokraj?ite.

Eto, meni se to dešava sa knjigom Umberta Eka "Ostrvo dana preðašnjeg". Ali, završi?u je, kad tad...

Meni je to bas bila kul knjiga tj. ceo taj trip + sam kraj <doduse u osmom osnovne or sth.>

@ Dina - imam ja Aleksandrijski kvartet na srpskom

Ontopic: Jedina knjiga koju nisam procitala do kraja je 'Autostoperski vodic kroz galaxiju' ali ne zato sto me je smorila <daleko od toga!> nego zato sto je imam samo na kompu i onda mi je malo zajebano da citam, brzo me zaboli glava. Ostalo mi je tipa mozda tridesetak strana i onda je duuuuugo nisam citala a sada ne bi bilo svrhe tj. morala bih all over again da citam a to mi se bas nikako ne radi dok je ne nadjem normalno tj. pisano pa da sednem kao covek, osetim tezinu knjige, drzim je u rukama, etc. Sve ono sto knjigu cini knjigom.

E da! Pocela sam i 'Kraljevstvo zlatnih suza' od Kosidovskog, o Mezoamerici, extra knjiga, ali nemam sad nesto vremena <to SAD se odnosi na period od 2004. kad sam je kupila pa do danas >

Originally posted by Draco

Ontopic: Jedina knjiga koju nisam procitala do kraja je 'Autostoperski vodic kroz galaxiju' ali ne zato sto me je smorila <daleko od toga!> nego zato sto je imam samo na kompu i onda mi je malo zajebano da citam, brzo me zaboli glava. Ostalo mi je tipa mozda tridesetak strana i onda je duuuuugo nisam citala a sada ne bi bilo svrhe tj. morala bih all over again da citam a to mi se bas nikako ne radi dok je ne nadjem normalno tj. pisano pa da sednem kao covek, osetim tezinu knjige, drzim je u rukama, etc. Sve ono sto knjigu cini knjigom.

LOL, ja nisam procitala do kraja, jer je krenula da se linja i onda je falilo 40 strana u centru (nestale negde u transportu skola-kuca-skola), pa mi bilo bad da preskocim, a onda onaj manijak (ma znas koji je sigurno, bar iz kevine price) koji je imao bar 7 kopija nije hteo da mi da drugu zbog neposhtovanja prema liku i delu.

Originally posted by Draco

Originally posted by Simor
Eto, meni se to dešava sa knjigom Umberta Eka "Ostrvo dana preðašnjeg". Ali, završi?u je, kad tad...

Meni je to bas bila kul knjiga tj. ceo taj trip + sam kraj <doduse u osmom osnovne or sth.>

Bi?e i meni, pre ili kasnije.

Ina?e, Tot je napisao sjajne postove na ovoj temi!

"Istorija boga", Karen Armstrong - mislim da sam barem deset puta pokusavao da je zavrsim.
Rezultat - mozda 2/3 knjige procitano, tu i tamo, kraj i pocetak i delovi koje smatrah zanimljivim - ali, izgleda mi da ce tako i ostati. Neke knjige se mogu citati samo kao fragmenti.

"Jadnici" od Igoa, ali nije bilo šanse da preðem polovinu. Davljenje sa bitkom kod Vaterloa sam nekako i preživeo, ali posle... Njegove digresije mi nikako ne leže, mnogo skre?e sa teme i to uvek bude nešto preopširno.

'teorija svega' stiven hoking.
'neuro-lingvisticko programiranje' dzozef o'konor & dzon sejmur.
stoje knjige do pola procitane bar godinu dana

nemojte se smejati:

James Joyce - Ulyses