Gay-Serbia.com | Diskusije

Teški pesimista opsednut tišinom, dramski pisac i romansijer rodjen u Irskoj, Semjuel Beket, ?ije je stvaralaštvo jedno od najneobi?nijih u 20. veku, 13. aprila bi napunio 100 godina.

"Ako po?nem da razmišljam, propusti?u moju smrt", rekao je Beket, autor klasika "?ekaju?i Godoa", koga su prijatelji zvali Sem.

Beket, koji je umro 22. decembra 1989, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine.

Semjuel Beket i danas živi kroz svoje pozorišne komade, istovremeno tragi?ne i komi?ne, u kojima je izražavao nemo? ?oveka, nemaštinu i otudjenost.

Rodjen je 13. aprila 1906. u Foksroku, imu?nom predgradju Dablina.

Bio je briljantan i mogao je da postane profesor. Ali, razmišljanja o apsurdnosti sveta, a prvenstveno govora, izdvojila su ga od ostalih, pa je živeo "paralelno sa svojim vremenom".

Pisac je prvi put napustio Irsku 1928. i doputovao u Pariz, gde je radio kao lektor za engleski u jednoj školi. U Parizu je otkrio intelektualnu slobodu, alkohol i postao prijatelj sunarodnika Džejmsa Džojsa.

Deset godina kasnije, Beket se definitivno nastanio u Francuskoj.
Pisao je pesme na engleskom, a zatim i prvi roman "Marfi", koji su odbile 42 izdava?ke ku?e.

Po izbijanju rata, imao je mogu?nost da se vrati u Irsku, koja je bila neutralna, ali je odlu?io da se pridruži francuskom pokretu otpora, izjavivši da više voli "Francusku u ratu nego Irsku u miru".

Za drugi roman "Vat" takodje nije našao izdava?a.

Nakon toga rešio je da po?ne da piše na francuskom. Izabrao je minimalizam, koji je, kako je govorio, bio "bez stila", ali ipak vrlo prepoznatljiv.

Monolozi su postali klju?na forma njegovog stvaralaštva.

U napadu kreativnosti, krajem 1940-ih napisao je trilogiju "Moloa", "Malone umire" i "Neimenljivi".

Proslavio se 1953, kada je reditelj Rože Blen postavio njegov komad "?ekaju?i Godoa", za koja ostala pozorišta Pariza nisu htela ni da ?uju. Usledili su "Kraj partije" i "Lepi dani", s kojima u pozorištu po?inje period drame "apsudra".

Beket je potom upoznao Žeroma Lendona, osniva?a izdava?ke ku?e Edision de minui (Editions de Minuit), koji je od 1950-ih objavio sva njegova dela.

Zahvaljuju?i toj saradnji, napisao je tridesetak eseja, romana i pozorišnih komada. Svoje je stvaralaštvo smatrao "mrljom u tišini", a svoj život "bezbojnim i nezanimljivim".

Poslednjih godina života, Beket je živeo sasvim sam. On je danas jedan od najprevodjenijih pisaca u svetu i jedan od autora o ?ijem se delu najviše govori.

.... i stavio je ta?ku na zapadni projekat zvani 'dramski tekst' svojim poslednjim komadima.... posle beketa, svaki ozbiljan dramski pisac mora da se suo?i sa 'smr?u drame' i da u skladu sa tim i piše

Kad kazes "smrt drame", mislis na izostajanje dejstva klasicne forme iliti "Frajtagove piramide" na savremenog gledaoca, ili uopste na posrtanje pozorista pred ostalim medijima? Tu bi se negde uklopila i sugestija tipa - sto vise video bimova na proscenijumu, ili, hajde, blaze receno, savremeno pozoriste je prepusteno rediteljima, a ne piscima. Pa, nije da se ne slazem. Samo, ne zelim da mene neko sahrani pre nego sto dobijem priliku da se pokazem.

Vrca mi post od paranoje.

A, da, Beket... Da li ste culi za postavku Godoa u kojoj ga cekaju zene?

Originally posted by Popeja
Kad kazes "smrt drame", mislis na izostajanje dejstva klasicne forme iliti "Frajtagove piramide" na savremenog gledaoca, ili uopste na posrtanje pozorista pred ostalim medijima?

u principu 'smrt drame' podrazumeva zaokruženje razvoja, ili dostizanje vrhunca, e sad to može da ima po?etak u anti?koj drami, ili u elizabetanskoj, a može recimo d po?ne i sa ibsenom, sve zavisi, ali se završava sa beketom... dakle razvoj. 'smrt drame' je samo dramati?an naziv, da ne kažem advertising trik

postoji takoðe nema?ki teatrološki termin 'postdramski teatar' (hans thies lehman) koji se odnosi na pozorište, recimo od 70ih, kada dramski tekst više nije centralan za teatar ve? je ravnopravan ili u trenju sa ostalim 'tekstovima' predstave

tako nekako

Moj omiljeni dramski pisac, bez trunke sumnje.
Na stranu Jonesko, takodje genijalac, na stranu Toni Kusner, na stranu Tenesi Vilijams i svi drugi dramaturzi koje volim, Beketu niko ne moze da pridje.

Cekajuci Godoa je predstava koja me uvek ostavlja bez daha.
I nikad ne znam da li da se smejem ili da placem nakon citanja.
Stoji mi na polici za svaki slucaj (ako me obuzme neki talas patoloskog optimizma).
Jednom sam je citao zaglavljen u liftu dva sata.
Bilo je to prelepo iskustvo.

Njegova tri romana koja sam procitao, takodje su veoma dobra, mada mislim da je svojim monolozima postigao najvise; postoji jedna veoma dobra ekranizacija monologa Not I, sa Dzulijen Mur u glavnoj ulozi - tj. njenim ustima u glavnoj ulozi... Gledao sam to na nekoj engleskoj TV stanici pre par godina.

Kazu da je Beket umro u starackom domu, posto je pare od Nobelove nagrade prakticno podelio slucajnim prolaznicima, u polunamestenoj sobi, sa stolicom, krevetom i TV-om na kome je gledao tenis.

Njegova zasluga je ogromna,
ipak više sam uživao ?itaju?i Joneska.

Ne znam šta je to što Jonesku ima a Beket ne.
Oboje se bave besmislenoš?u života, ali kao da mi je Jonesku malo vedriji. Kod Beketa ose?a se neka bezizlaznost.
U njemu se o?itava depresija.
Kod Joneska bar se vidi da se dobro zabavljao dok je pisao.

Originally posted by PauLi
Ne znam šta je to što Jonesku ima a Beket ne.
Oboje se bave besmislenoš?u života, ali kao da mi je Jonesku malo vedriji. Kod Beketa ose?a se neka bezizlaznost.
U njemu se o?itava depresija.
Kod Joneska bar se vidi da se dobro zabavljao dok je pisao.

Ni jedan ni drugi nije vedar, razlika je jedino u tome sto je Jonesko pisao komedije, jasno i glasno odredive kao takve. I samo je naizgled vedre. Pa, ima li nesto tuznije od Celave pevacice?

Mozda je Jonesko laksi za "varenje", pristupacniji od Beketa, ali je poruka potpuno identicna.

da... jonesko se više bavi malograðanštinom i sve njegove drame su vrlo uronjene u graðanski milje. dok beket funkcioniše isklju?ivo u, nazovimo to, mikro-miljeu koji uspostavlja za svaki komad koji piše, bez tzv 'spoljnih referenci'. recimo...

moj glas Jonesku,
daleko je bliži Srbima.
on i Basara su na prst u bulju

Originally posted by konstantin laufer

on i Basara su na prst u bulju

Svetislava, molio bih, ne pominjati u istoj recenici sa Ezenom Joneskom.

Originally posted by Ulix

Originally posted by konstantin laufer

on i Basara su na prst u bulju

Svetislava, molio bih, ne pominjati u istoj recenici sa Ezenom Joneskom.

para porke?

Originally posted by konstantin laufer

Originally posted by Ulix

Originally posted by konstantin laufer

on i Basara su na prst u bulju

Svetislava, molio bih, ne pominjati u istoj recenici sa Ezenom Joneskom.

para porke?

Zato sto Svetislav u pauzama izmedju molitvi i masturbiranja procita nesto sto je napisao Jonesko i pretvori to u roman. (Hajde da ne bude bas tako jednostavno: ubaci u smesu i malo nekog pesimiste po trenutnom izboru.)
Njih dvojica su kao bog i sesirdzija.

Nije da ne volim Basaru ali mu sporim toliki znacaj da ga poredis sa E. J. Cak ga ne bih mogao okarakterisati kao "srpskog" Joneska.

NE

DA