Gay-Serbia.com | Diskusije

"Oni svirahu, a neki od njih bežahu od svetlosti, dok su drugi u njoj uživali. Drugi su lajali kao psi i grizli svakoga ko bi im prišao, a taj bi se takoðe razboleo. Neki pri?ahu kako su videli nekoliko ljudi ugriženih i u bekstvu, da su se Odimus i Hemson takoðe zarazili i da je prvi podlegao bolesti pošto je ugrižen, a zatim umro. Drugi je, meðutim, ostao s prijateljem, ispoljavaju?i strah od vode, a potom je pobegao."

- 'Slušaj Anatolij, ne pravi se važan', rekao je smeju?i se. 'Posle Dostojevskog poznato je da i Sloveni imaju dušu. Bar neki. Taj Dostojevski svakako.'
- 'Svi Sloveni imaju dušu. Naro?ito Rusi. Samo se ve?ina njome ne služi.'
- 'A šta je sa nama na Zapadu?'
- 'Vi je, dakako nemate. Ali vama duša ne treba. Vi imate sjajnu tehnologiju. Ako vam ikada zatreba ve? ?ete nešto smisliti.
Vešta?ku dušu. Poput vešta?kog bubrega.'

B. Pekic - 'Besnilo'


Koji vam je omiljeni citat (ili vise njih)?

Nemam omiljeni, osim onog Kapotijevog koji mi je polako presao u uzrecicu (that's not writing, that's typing).
Recimo, dopalo mi se nesto od Dz. Vinterson, sto je Simor postavio na forumu:
- Ali kada vas napolju zatekne olujna noc, ko moze da vas pozove kuci? Samo onaj koji zna vase ime. Romanticna ljubav je razvodnjena u dzepne romane i prodaje se u hiljadama i milionima primeraka. Negde je ona jos uvek u originalu, napisana na kamenim tablicama. Ja bih presla preko mora i skapavala od zedji pod vrelim suncem, sve bih dala, ali ne za muskarca, jer oni samo zele da uniste, a nikada da budu unisteni. Zato oni nisu kadri za romanticnu ljubav. Postoje izuzeci i nadam se da su srecni.

Inace, poslednji pasus Pekicevog Besnila je odlican.

"Zivot je tek sena pusta, glumac bedni,
Sto kocoperi se i trza na pozornici tren,
Pa onda zamukne; zivot je prica,
Koju idiot prica, puna krika i besa,
A ne znaci nista"

Šekspir -Magbet

Ovo je moj "omiljeni" citat. Ima jos, ali ne bih da sama pisem ovde...

"Zivot je neshvatljivo cudo,jer se neprestano trosi i osipa,a ipak traje i stoji cvrsto kao na Drini cuprija"
Andric-"Na Drini cuprija"

"Cetrdeset mi je godina, ruzno doba: covjek je jos mlad da bi imao zelja a vec star da ih ostvaruje. Tada se u svakome gase nemiri, da bi postao jak navikom i stecenom sigurnoscu u nemoci sto dolazi. A ja tek cinim sto je trebalo uciniti davno, u bujnom cvjetanju tijela, kad su svi bezbrojni putevi dobri, a sve zablude korisne koliko i istine. Steta sto nemam deset godina vise pa bi me starost cuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno. Jer trideset godina je mladost, to sad mislim, kad sam se nepovratno udaljio od nje, mladost koja se nicega ne boji, pa ni sebe..."
Mesa Selimovic-"Dervis i smrt"

"Nesreca nesrecnih ljudi i jeste u tome sto za njih stvari koje su inace zabranjene postanu,za trenutak dostizne i lake,ili bar tako izgledaju,a kada se jednom trajno usele u njihove zelje,one se pokazu opet kao ono sto jesu:nedostupne i zabranjene,sa svim posledicama koje to ima po one koji za njima ipak posegnu."
Andric-"Na Drini cuprija"


Trenutno toliko od mene.

"Ne zelim da sanjam zivot. Zelim da zivim san."
Citiram samog sebe.

Evo jos malo od cika Ive:
"Ali neka, mislio je on dalje, ako se ovde rusi, negde
se gradi. Ima valjda jos negde mirnih krajeva
razumnih ljudi koji znaju za bozji hator. Ako je Bog
digao ruke od ove nesrecne kasabe na Drini, nije
valjda od celog sveta i sve zemlje sto je pod nebom?
Nece ni ovi ovako doveka. Ali ko zna? ( Oh, da mu je
malo dublje i malo vise vazduha udahnuti!)Ko zna? Moze
biti da ce se ova pogana vera sto sve uredjuje ,
cisti, prepravlja i doteruje da bi odmah zatim sve
prozdrla i porusila, rasiriti po celoj zemlji;mozda ce
od vascelog bozjeg sveta napraviti pusto polje za
svoje besmisleno gradenje i krvnicko rusenje, pasnjak
za svoju nezajazljivu glad i neshvatljive prohteve?Sve
moze biti. Ali jedno ne moze-ne moze biti da ce posve
i zauvek nestati velikih i umnih a dusevnih ljudi koji
ce za bozju ljubav podizati trajne gradevine, da bi
zemlja bila lepsa i covek na njoj ziveo lepse i
bolje.Kad bi njih nestalo, to bi znacilo da ce i bozja
ljubav ugasnuti i nestati sa sveta. To ne moze biti."

Petar Drugi Petrovi? Njegoš. Jedan i jedini. Gorski vijenac.


Ono što je, po meni, svakako bez premca jesu re?i vladike Danila. U gluvo doba uo?i Troji?ina dana na Lov?enu:

Moje pleme snom mrtvijem spava,
suza moja nema roditelja,
nada mnom je nebo zatvoreno,
ne prima mi pla?a ni molitve.
U ad mi se svijet pretvoro,
a svi ljudi pakleni duhovi.
Crni dane, a crna sudbino!
O kukavno Srpstvo ugašeno,
zla nadživjeh tvoja svakolika,
a s najgorim ho?u da se borim!
Da, kad glavu razdrobiš tijelu,
u mu?enju uzdišu ?lenovi.
Kugo ljudska, da te Bog ubije!
Ali ti je malo po svijeta
te si svojom zloš?u otrovala,
no si otrov adske svoje duše
i na ovaj kamen izbljuvala?
Mala li je žertva sva Srbija
od Dunava do mora sinjega?
Na tron sjediš nepravo uzeti,
ponosiš se skiptrom krvavijem,
huliš Boga s svetoga oltara;
munar dubi na krst razdrobljeni!
...
Bog vas kleo, pogani izrodi!
što ?e turska vjera meðu nama?
Kuda ?ete s kletvom praðedovskom?
Su ?im ?ete iza? pred Miloša
i pred druge srpske vitezove
koji žive doklen sunca grije?



Pa još kad zagrmi Vladika:

Treba služit ?esti i imenu!
Neka bude borba neprestana;
neka bude što biti ne može, -
nek ad proždre, pokosi satana,
na groblju ?e izni?i cvije?e
za daleko neko pokoljenje!



Zatim re?i Igumana Stefana:

T'jelo stenje pod silom duševnom,
koleba se duša u tijelu;
more stenje pod silom nebesnom,
koleblju se u moru nebesa;
volna volnu užasno popire,
o brijeg se lome obadvije.
Niko sre?an, a niko dovoljan,
niko miran, a niko spokojan;
sve se ?ovjek bruka sa ?ovjekom:
gleda majmun sebe u zrcalo!"



I još što zapeva Kolo:

Bješe oblak sunce uhvatio,
bješe goru tama pritisnula,
pred oltarom plakaše kanðelo;
na gusle se strune pokidale,
sakrile se vile u peštere,
bojahu se sunca i mjeseca;
bjehu muška prsa ohladnjela,
a u njima umrla svoboda,
ka kad zrake umru u planinu,
kad utone sunce u pu?inu.

'No man is an island, entire of itself. Every man is a piece of the continent, a part of the main. If a mere clod be washed away by the sea, Europe is the less, as well as if a manor of thy friends or of thine own were. Any man's death diminishes me, because I am involved in mankind. And therefore never send to know for whom the bell tolls. It tolls for thee.'

Sir John Donne, 1647.

"Nijedan ?ovek nije Ostrvo, sam po sebi celina;
svaki je ?ovek deo Kontinenta, deo Zemlje;
ako Grudvu zemlje odnese More, Evrope je manje,
kao da je odnelo neki Rt,
kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj;
odlazak ma kog ?oveka smanjuje mene,
jer ja sam obuhva?en ?ove?anstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni;
ono zvoni za tobom."

Džon Don

@Kupper ali stvaaarno...

"Dervis I smrt"-Mesa Selimovic

-"Govoricu ono sto ocekujes,a ne ono sto zbunjeno mislim"

-"Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi.Izbrisati je da ne boli.Lakse bi se podnosio dan sto traje,ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji.Ovako se mjesaju utvare-I zivot,pa nema ni cistog sjecanja ni cistog zivota.Dave se I osporavaju,neprestano."

Originally posted by Ljubicasta_Suza
"Nijedan ?ovek nije Ostrvo, sam po sebi celina;
svaki je ?ovek deo Kontinenta, deo Zemlje;
ako Grudvu zemlje odnese More, Evrope je manje,
kao da je odnelo neki Rt,
kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj;
odlazak ma kog ?oveka smanjuje mene,
jer ja sam obuhva?en ?ove?anstvom.
I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni;
ono zvoni za tobom."

Džon Don

@Kupper ali stvaaarno...

Ultimativne reci. A Hamingway je dobro znao to da iskoristi. Video sam nekoliko prevoda ali mi je ovaj najbolji.
Postoji jedan, mozda lepsi kad se procita ali nije bas....

U njemu, npr stoji:'....spere more.............Posed priljatelja mojih ili Vas...........me cini manjim..........jer sam deo covecanstva

Zaborav sve leci, a pesma je najlepsi nacin zaborava, jer u pesmi se covek seca samo onoga sto voli...

Ivo Andric

Primjecivao sam da su ljudi pod svojom maskom zapravo nesusretljivi, hladni, okrutno diferentni spram svega sto momentano ne spada u sferu njihovog neposrednog interesa, da su ograniceni, dosadni, nametljivi, da se ogovaraju zbog nevjerovatne zaslijepljenosti......

Svi smo mi maske i svi smo mi zakrinkani i svaki covjek osjeca potrebu da skine svoju masku na jedan tren, da se raskrinka, da progovori po crti svog intimnog raspolozenja....

Miroslav Krleza - NA RUBU PAMETI, 1938

Ovo mi je jedan od omiljenih Andricevis citata

Originally posted by Myself
Zaborav sve leci, a pesma je najlepsi nacin zaborava, jer u pesmi se covek seca samo onoga sto voli...

Ivo Andric

ali ovaj mi je najlepsi

"Daj mi u ovaj dan kameno srce koje ne zna samilosti,koga nece taknuti slabost ni pomjeriti udarci.
Daj mi u ovaj dan tvrdu,ponosnu dusu,da niko ne vidi moju casovitu njeznost,ni ovaj vjecni bol.
Daj mi celicno tijelo bez strasti i potreba da mogu od svanuca do noci ostati u svojoj nepomucenoj samoci,da nista ne trebam od ovih ljudi i da im nista ne moram dati. "

Ovaj tekst sam već postavljao na temi o Margerit Diras, ali mislim da bi bilo interesantno da ga pročitate.

"Muškarci su homoseksualci. Svi muskarci mogu postati homoseksualci, samo im nedostaje saznanje o tome, suočenje sa iznenadnim događajem ili očiglednošću koja će im to da otkrije. Homoseksualci to znaju i to kažu. Žene koje su upoznale homoseksualce i koje su ih volele određenom ljubavlju znaju to takođe i isto to kažu.
Prikriveni travestit koji napada, viče, koji je divan, neopisiv, ljubimac svih sredina, nosi u središtu svog tela i svoje glave smrt organske i bratske protivrečnosti između muškaraca i žena, nosi neograničen bol žene, bio bi drugi izraz...
...Imaginarno je najjače, između muškarca i žene. Tu su oni razdvojeni hladnoćom zbog koje je žena sve nezadovoljnija i čime poražava čoveka koji je želi. Žena, skoro uvek, ne zna kakvo je to zlo koje je lišava želje. Ona ne zna, mnogo češće nego što se veruje, šta je ta želja, kako se ona zbiva u njoj, ona veruje da postoji nešto što treba da se desi da bi je i ona sa svoje strane osetila kao neke druge žene. O ovome se može reći samo ovo: onde gde se veruje da imaginarno ne postoji, tamo je ono najjače. To je frigidnost. Frigidnost je imaginarnost želje žene koja ne želi čoveka koji joj se nudi. Ta frigidnost je frigidnost ženine želje prema muškarcu koji joj još nije došao, koga ona još ne zna. Žena je verna ovom nepoznatom čoveku i pre nego što mu pripadne. Frigidnost je ne-želja onog što nije taj muškarac. Kraj frigidnosti je nepredvidiva pojava koju nijedan čovek ne može sasvim da shvati. To je želja koju žena ima samo prema svom ljubavniku. Bilo ko da je on, bilo iz koje društvene sredine, taj čovek će biti ljubavnik žene ako ona prema njemu oseća želju. Naklonost prema samo jednom biću na svetu, nekontrolisana, ona je ženska. Dešava se da među ljubavnicima, heteroseksualcima, želja bude čak vezana za ličnost, da muškarac kao i žene postane frigidan, nemoćan ako menja partnera, ali to je mnogo ređe. Čak i kad su korenite, beznadežne pojave, one se najviše približavaju istini.

Heteroseksualnost je opasna, kroz nju je čovek u iskušenju da dostigne savršenu dvojnost želje.
U heteroseksualnosti nema rešenja. Čovek i žena su nepomirljivi pokušaj i u svakoj obnovljenoj ljubavi koja od nje stvara veličinu.
Homoseksualna strast je homoseksualnost. Kad homoseksualnost voli kao svog ljubavnika, svoju otadžbinu, svoje stvaralaštvo, svoju zemlju, to on ne voli ljubavnika, već homoseksualnost..."

(odlomci iz priče "Muškarci" iz knjige "Stvarni život")

jedan od omiljenih citata...

covekov unutrasnji rat izmedju razuma i strasti...Kad bi imao samo razum bez strasti ne bi ga mucila iskusenja u njegovoj mudrosti. Kad bi imao samo strast bez razuma ne bi ga mucila griza savesti u njegovim uzivanjima. Ali imajuci i jedno i drugo, on ne moze biti bez rata, posto ne moze imati mir s jednim, ako ne ratuje sa drugim; zato je uvek rastrzan i suprostavljen samom sebi.

Blez Paskal - misli

The pen is mightier than the sword if the sword is very short, and the pen is very sharp”
Terry Pratchett

Kad bi nas Bog oslobodio svih prepreka, osakatio bi nas.
Nikada ne bi postali onoliko snažni koliko možemo biti.
Nikada ne bi mogli leteti.

Tražio sam Snagu...
I Bog mi je dao Poteškoće koje su me osnažile.

Tražio sam Mudrost...
I Bog mi je dao Probleme koje je trebalo rešiti.

Tražio sam Bogatsvo...
I Bog mi je dao Mozak i Telo da mogu raditi.

Tražio sam Hrabrost...
I Bog mi je dao Prepreke koje je trebalo savladati.

Tražio sam Ljubav...
I Bog mi je dao Ljude kojima je trebalo pomoći.

Tražio sam Usluge...
I Bog mi je dao Prilike.

„Nisam dobio ništa od onog što sam tražio...
Ali dobio sam sve što mi je trebalo.“
Živi život bez straha i suoči se sa preprekama i znaj da ih sve možeš savladati.


leptir - nepoznati autor

"... I tada sam shvatila. Nas dve smo bile divni saputnici, ali, u krajnjoj liniji, nista drugo do dve usamljene hrpe metala, od kojih svaka ispisuje svoju putanju. Izdaleka, to izgleda prelepo, kao dve zvezde padalice. A, u stvari, nas dve smo samo dva zatvorenika koja nikuda ne mogu da odu, zatvorene svaka za sebe. I tek kada se orbite nasa dva satelita slucajno ukrste, mi se ovako susretnemo. Mozda bismo i mogle da jedna drugoj otvorimo srca. Ali to bi bilo samo na delic sekunde. Vec sledeceg trenutka bicemo ponovo u potpunoj samoci. Sve dok jednom ne sagorimo u nista."

"Sputnik ljubav" - Haruki Murakami

"Zivot svakog coveka je put ka samome sebi,pokusaj jednoga puta,nagovestavanje jedne staze.Nijedan covek nije nikad bio potpuno on sam,ali sasvim tezi to da postane,ponekad potmulo,ponekad jasnije,svako kako ume.Svako nosi sa sobom sve do konca ostatke svog rodjenja,sluz i ljusturu jednog pra-sveta.Poneko ne postane covek nikad,vec ostaje zaba,ostaje guster,ostaje mrav.Poneko je gore covek,a dole riba.Svima nama je zajednicko poreklo,majke nase,svi mi poticemo iz istog zdrela;ali svako,kao pokusaj i hitac iz dubina,tezi ka svojoj vlastitoj svrsi.Mi mozemo razumeti jedan drugog,ali svako od nas moze da protumaci sebe samoga."..
Herman Hese "Demijan"

“- Šta si vidio u ljetni dan, sine moj?
-Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno, a čovjek slab i kratkovjek.
- Šta si vidio, sine moj, u ljetnji dan?
-Vidio sam da je ljubav kratka, a glad vječna.
- Šta si vidio, sine moj, u ljetni dan?
-Vidio sam da je ovaj život stvar mučna koja se sastoji u nepravilnoj izmjeni grijeha i nesreće, da živjeti znači slagati varku na varku.
-Hoćes da usniš, sine moj?
- Ne, oče, idem da živim.”
Andric

"Svetlo na kraju tunela moze biti voz" Kafka

"Ne postoji druga stvarnost sem one koju imamo u sebi samima. Stoga vecina ljudi zivi nestvarno, zato sto slike izvan sebe smatraju za stvarnost, a svoj vlastiti svet u sebi ne pustaju nikako da dodje do reci. Pri tome se moze biti srecan. Ali, ako se jednom sazna i ono drugo, onda se vise ne moze izabrati da se podje putem vecine. Put vecine je lak..."

"Demijan" - Hesse

"Fool! Don't you see now that I could have poisoned you a hundred times had I been able to live without you."
Kleopatra

"Sometimes our fate resembles a fruit tree in winter. Who would think that those branches would turn green again and blossom, but we hope it, we know it."
Gete

"Mozda bih trebao da ih mrzim, ali ne mogu. Ja nemam dva srca, jedno za mrznju, drugo za ljubav."

Dervis i smrt, Selimovic

Originally posted by mikka
"Mozda bih trebao da ih mrzim, ali ne mogu. Ja nemam dva srca, jedno za mrznju, drugo za ljubav."

Dervis i smrt, Selimovic

taj mi je jedan od najomiljenijih citata
a kod smo vec kod pomenutog dela, podjednako dobar:

"Daj mi snage da oprostim. Jer, ko oprosti, on je najveci. A znam, zaboraviti ne mogu."

"Iza svih mojih gorkih rijeci krije se, ipak, uvijek ljudsko lice sa svojom zeljom za srecom"

Andric


“On zivi na juris, upravlja se po svemu po svojoj ludoj, ali ostroumnoj glavi; svoju filozofiju nosi u krvi.Njegovi ciljevi se cudljivo menjaju, ali on koraca put njih sa vazda istom hrabroscu I bezobzirnoscu.Osvaja ljude, cesto zaobilazi I jos cesce gazi zakone, provodi svoje cudi I ostvaruje zamisli, nikad se ni za trenutak Pravda zbog svoje izuzetnosti, nego drsko I sa podsmehom gleda na obicne ljude od reda I zakona, kao da je stvoren I da postoji samo zato da bi iznenadjivao I zbunjivao svet oko sebe. Sposoban da voli I mrzi strasno I duboko, on se celog veka lako vezivao I jos lakse sukobvljavao sa ljudima, sto puta dolazio u velike nezgode, ali nikad nije bio u neprilici.Darezljiv I ludo velikodisan I svemu I prema svakom, bio je isto tako vest I neumoljiv kad je trebalo pronaci novac I doci do njega.Ziveo je u stalnoj euforiji narocite vrste I rasprostirao je oko sebe u sirokom luku.Svojim smehom zarazavao je I one ciji jezik nije znao I koji ga nisu razumevali, a svojim suverenim gnevom, u strasnim nastupima, udarao I obarao kao stvarnom snagom I oruzjem.Umeo je I da prezire kastu kojoj pripada I da se obilno I vesto sluzi njenim povlasticama I njenim predrasudama. Nije poznavao sazaljenja ( najmanje prema sebi! ), ni zavisti , tuge ni malodusnosti. Bio je nezajezljiv u plotskoj ljubavi, ne zaustavljajuci se nikad nigde I voleci uvek I svuda... “

Andric

Originally posted by mikka
“- Šta si vidio u ljetni dan, sine moj?
-Vidio sam da je zemlja jaka i nebo vječno, a čovjek slab i kratkovjek.
- Šta si vidio, sine moj, u ljetnji dan?
-Vidio sam da je ljubav kratka, a glad vječna.
- Šta si vidio, sine moj, u ljetni dan?
-Vidio sam da je ovaj život stvar mučna koja se sastoji u nepravilnoj izmjeni grijeha i nesreće, da živjeti znači slagati varku na varku.
-Hoćes da usniš, sine moj?
- Ne, oče, idem da živim.”
Andric

swan
taj citat je predivan lajtmotiv
bezbroj puta se vracam na njega, narocito ako mi je tesko
skoro neverovatno da se esencija zivota ulije u samo nekoliko recenica...