Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li ste citali nesto od ove britanske spisateljice, lezbejke ("I'm not a lesbian writer but a writer who is a lesbian")? Ja sam, kod nas, uspeo da pronadjem samo "Pomorandze nisu jedino voce" ("Oranges Are Not The Only Fruit") i "Strast" ("The Passion"), dok sam iz ostalih knjiga procitao samo delove na njenom zvanicnom sajtu (video sam na Labrisovom sajtu da oni u svojoj biblioteci imaju i knjigu "Zapisi na telu" ("Written On The Body")). Elem, obe knjige su odlicne, ali moj favorit su "Pomorandze", njen, inace, prvi roman iz 1985. godine.

Nisam otisla pravo kuci, popela sam se na nase brdo. Tamo po ovakvom vremenu nikoga nije bilo. Da ja zivim ovde i ja bih bila u kuci. Medjutim, gost ima pravo da se ponasa nerazumno. Popela sam se do samog vrha odakle sam mogla da gledam kako snezni kovitlaci postepeno pokrivaju grad, sve dok nije postao samo bela mrlja. Sve crno je nestalo. Mogla sam da odrzim vrlo impresivnu propoved... "Moji gresi kao oblak kruzili su nada mnom, on ga je uklonio kada me je oslobodio..." nesto u tom stilu. Ali gde je sada bog , kad su nebesa puna astronauta i Gospod je zbacen sa prestola? Nedostaje mi bog. Nedostaje mi drustvo nekog potpuno odanog. Ja i dalje ne dozivljavam boga kao svog izdajnika. Nedostaje mi bog koji je bio moj prijatelj. Ne znam cak ni da li bog postoji, ali znam da ako je bog tvoj emotivni uzor, vrlo retko ces naici na ljudske odnose koji mu se mogu primaci. Meni se cini da je takav odnos ipak moguc, jednom sam pomislila da mi se to i dogodilo, i od tog trenutka, kada sam nazrela tu mogucnost, lutam trazeci takav spoj zemlje i neba. Da sluge nisu utrcale i razdvojile nas, mogla sam da dozivim razocaranje, mogla sam da skinem mermerni poklopac i vidim da je u ciniji obicni corbuljak. S obzirom da je bilo onako kako je bilo, ne mogu da se smirim, trazim nekoga ko ima zestinu i ko ce me voleti do smrti i znati da je ljubav jaka kao i smrt i ko ce zauvek biti na mojoj strani. Zelim nekoga ko ce me unistiti i pustiti da i ja njega unistim. Postoje razni oblici ljubavi i naklonosti, neki ljudi mogu da provedu ceo zivot zajedno a da jedno drugom ne znaju ni ime. Imenovanje je tesko i zahteva dugo vreme; ono je povezano sa samom biti onoga koga treba imenovati i znaci moc. Ali kada vas napolju zatekne olujna noc, ko moze da vas pozove kuci? Samo onaj koji zna vase ime. Romanticna ljubav je razvodnjena u dzepne romane i prodaje se u hiljadama i milionima primeraka. Negde je ona jos uvek u originalu, napisana na kamenim tablicama. Ja bih presla preko mora i skapavala od zedji pod vrelim suncem, sve bih dala, ali ne za muskarca, jer oni samo zele da uniste, a nikada da budu unisteni. Zato oni nisu kadri za romanticnu ljubav. Postoje izuzeci i nadam se da su srecni.

Iskreno, nikad cuo.

Originally posted by Kupper
Iskreno, nikad cuo.

Pa znaš kako se kaže u filozofiji: "Što nema na forumu, nema ni u razumu".

Sidji malo u podrume Gej-Srbije - vlaga, karakondzule, paucina, kovcezi sa zaboravljenim spisima:

http://www.gay-serbia.com/kolumna/2001/ ... n/?aid=130

Originally posted by Nicodemus
http://www.gay-serbia.com/kolumna/2001/ ... n/?aid=130

Treba napraviti korak dalje. Jeanette Winterson u Queeeropediji, npr.

Nisam jos uvek, mada si mi ti, Simore, preporucio jos odavno, a i Dusan Maljkovic je dosta lepog o njoj rekao.

Cim naletim na neku njenu knjigu, uzimam. Verujem Simorovom ukusu.

Originally posted by Nicodemus

Originally posted by Kupper
Iskreno, nikad cuo.

Pa znaš kako se kaže u filozofiji: "Što nema na forumu, nema ni u razumu".

Sidji malo u podrume Gej-Srbije - vlaga, karakondzule, paucina, kovcezi sa zaboravljenim spisima:

http://www.gay-serbia.com/kolumna/2001/ ... n/?aid=130

Nema na forumu, sta cu:)

Thx za link mada vidim da malo ko vidja te karakondzule jer komentara zero.

Ili bi bilo bolje da sam napisao - 'Da, upravo ocekujem sabrana dela od prijatelja'? Mozda bi zaista bilo bolje:drama:

Originally posted by Simor
Da li ste citali nesto od ove britanske spisateljice, lezbejke ("I'm not a lesbian writer but a writer who is a lesbian")?

Nisam ?itao ništa ali cene?i tebe verovatno ho?u. Mislim da sam u biblioteci video jednu njenu knjigu pa ?u je uskoro uzeti.

Jeanette Winterson - Zapisano na telu

Bila si dovoljno obazriva da ne izgovoriš te re?i koje su vrlo brzo postale naš privatni oltar. Ja sam ih izgovorila mnogo puta pre, ispuštaju?i ih kao nov?i?e u bunar želja, nadaju?i se da ?e me u?initi iskrenom. Izgovarala sam ih mnogo puta ranije ali ih nisam upu?ivala tebi. Davala sam ih kao nezaboravke devojkama ali one nisu shvatale. Ne volim da mislim o sebi kao o neiskrenoj osobi, ali ako kažem "Volim te", a ne mislim tako, onda šta sam? Ho?u li te negovati, obožavati, praviti prostor za tebe, popraviti se zbog tebe, gledati te I uvek videti samo tebe, govoriti ti istinu? I ako ljubav nije to, onda šta je?

Kada kažem "Bi?u ti verna", stvaram nemi prostor van dosega ostalih želja. Niko ne može ozakoniti ljubav. Njoj se ne može nareðivati niti laskati. Ona pripada samoj sebi, gluva je na molbe I ne voli nasilje. S njom se ne može pregovarati. Ona je jedino ja?a od želja I jedini ispravan razlog da se odupremo iskušenju.

Kada kažem "Bi?u ti verna", moram da mislim uprkos formalnostima, umesto formalnosti. Ako po?inim preljubu, makar samo u srcu, tada sam te jednim delom izgubila. Svetla vizija tvog lica ?e zamagliti. Možda to ne?u primetiti jednom ili dvaput, možda ?u se ponositi svojim telesnim izletima napravljenim u mislima. Ipak, ugasi?u onu jaku iskru koja sija izmeðu nas, onu želju koju ose?amo jedna prema drugoj iznad svega ostalog.

Rekala si "Ostavi?u ga jer ljubav prema tebi svaku ljubav ?ini lažnom".

Sakrila sam ove re?i u postavu kaputa. Vadim ih ponekad kao što lopov vadi dragulj kada niko ne gleda. Nisu izbledele. Ništa u vezi sa tobom nije izbledelo. Još uvek si boja moje krvi. Ti si moja krv. Kad pogledam u ogledalo ne vidim svoje lice. Tvoje telo vidim dvostruko. Jednom ti, jednom ja. Zar mogu da budem sigurna koje je ?ije?

Strast nije lepo vaspitana. Njeni prsti su pronašli pravo mesto. Privezala bi me konopcima za sebe I ležale bi licem u lice, sposobne da se pomeramo samo jedna prema drugoj, da ose?amo samo jedna drugu. Lišavale smo se svih ?ula osim dodira I mirisa. U slepom, gluvom I nemom svetu mi smo zauvek zaklju?ile našu strast. Kraj bi zna?io po?etak. Samo ona, samo ja. Bila je ljubomorna baš kao I ja. Bila je okrutna u ljubavi, ali takva sam bila I ja. Bile smo dovoljno strpljive da brojimo jedna drugoj vlasi sa glave, nedovoljno strpljive da se skinemo. Imale smo iste rane. Bila je moja bliznakinja I izgubila sam je. Kažu da je koža otporna na vodu, ali moja koža nije bila otporna na Luiz. Preplavila me je I još nije presušila. Još uvek plivam kroz nju, kuca mi na vrata I ugrožava moju najdublju sigurnost. Nemam gondolu na vratima a plima sve više nadolazi. Plivaj, ne boj se. Bojim se.

Nedostaješ mi, Luiz. Vode ne mogu da ugase ljubav, niti poplave mogu da je potope. Šta onda ubija ljubav? Samo ovo: zanemarivanje.

Ne videti te kako stojiš ispred mene. Ne misliti na tebe u malim stvarima. Ne napraviti put dovoljno širokim za tebe, sto spremljen za tebe. Izabrati te zbog navike, ne zbog želje, pro?i pored prodavca cve?a a ne kupiti cvet za tebe. Ostaviti tanjire neoprane, krevet neraspremljen, ignorisati te ujutru, iskoristiti te no?u. Želeti drugu dok te ljubim u obraz. Izgovoriti tvoje ime a ne ?uti ti ga...

Za muskarce koji se odricu svog pederskog identiteta i postaju lezbejke, i za zene koje se odricu svog lezbejskog identiteta i postaju pederi:

Slucajno sam je srela tokom druge godine otkako sam otisla od kuce; gurala je kolica sa bebom. Ako je ranije bila mirna do ivice tuposti, sada je bila skoro biljka. Gledala sam je i pitala se kako smo nas dve ikada mogle da imamo vezu; pa ipak, secam se kada me je prvi put napustila, mislila sam da sam dobila trovanje krvi. Nisam mogla da je zaboravim. Ona je izgledala kao da je sve zaboravila. Doslo mi je bilo da je protresem, da svucem svu odecu sa sebe, tu, nasred ulice, i viknem, "Secas li se ovog tela?" Vreme je veliki umrtvitelj; ljudi zaborave, zasite se, ostare, odu. Ona je rekla da se izmedju nas dve i nije tako mnogo dogodilo, istorijski govoreci. Ali istorija je konopac sa mnogo cvorova, najbolje sto mozete da uradite jeste da mu se divite, i mozda uvezete jos koji cvor. Istorija je ljuljaska za ljuljanje i igracka za igranje. Macija kolevka. Ona je rekla da su osecaji te vrste u njoj mrtvi, osecaji koje je nekada gajila prema meni. Ima neceg zavodljivog u mrtvim stvarima. Ono sto je mrtvo moze se zlostavljati, menjati i bojiti u neku novu boju. Ono se nece zaliti. Onda se nasmejala i rekla da smo mi verovatno na to sto se desilo gledali sasvim drugacijim ocima... Opet se nasmejala i rekla da bi od onoga kako sam je to videla mogla da se napravi dobra prica, a njeno gledanje je obicna istorija, sasvim zanemarljive cinjenice. Rekla je da se nada da nisam zadrzala pisma, bilo bi glupo pridavati znacaj necemu tako besmislenom. Kao da su pisma i fotografije to cinile stvarnijim i opasnijim. Rekla sam joj da mi nisu potrebna njena pisma da bih pamtila sta je bilo. Ona je gledala neodredjeno i pocela da prica o vremenu i stanju na putevima i kako je uzasno skupa hrana za bebe.

U vezi tvog gornjeg posta. Možda nije za ovu temu ali sam imao asocijaciju. Kada sam bio u osnovnoj školi i kada sam tek po?eo da uviðam svoje homoerotske sklonosti jedan de?ko iz mog razreda mi je prišao i prili?no direktno rekao da mu se sviðam i u tom fazonu neke pubertetske pri?e. Pri?u nisam širio dalje ali sam ga grubo odbio. On je po?eo posle da mi se sveti i postao mi je neprijatelj i na svaki na?in pokušao da me ponizi. Istina je, i sad ga se se?am, da mi se prili?no dopadao i bio sam grub prema njemu što možda opravdava njegovo kasnije ponašanje. Kasnije sam zažalio pored što mu nisam odgovorio pozitivno. Ipak to je bilo vreme kada sam tek po?eo da prihvatam svoj seksualni identitet, sam bez takore?i ii?ije pomo?i.

Evo i posle svega setim se njega i pomislim koliko sam bio grub.

Kasnije sam sreo jednog drugog decka u školi i malo se bolje snašao.

Mislim da je taj problem prihvatanja vlastitog identiteta daleko iza mene.

Tako je Jeanette Winterson uticala da ispri?am ovu ispovest.

Tot pronašao, moja najbolja prijateljica pro?itala, a pre nego što i ja pro?itam, prenosim hyper-pozitivne utiske:

Dženet Vinterson - Teret
(Geopoetika)

Mit o Atlasu i Heraklu
Roman

U drevnoj helenskoj mitologiji Atlas, pripadnik "rase" Titana, gubi bitku u pobuni protiv olimpskih bogova. Za kaznu prisiljen je da na svojim ple?ima ve?ito nosi teret sveta. Dok ?uva zlatne jabuke vrta Hesperida, snažni Herakle lukavoš?u i iskušavanjem Atlasa, privremeno mu pridržavši teret, pribavlja sebi ovo vo?e.

Dženet Vinterson je ovaj mit ispri?ala na originalno intimisti?an na?in zainteresovana za ispitivanje suštine usamljenosti, izolacije, odgovornosti, tereta i slobode. Prenela ga je u 21. vek.

Moja profesorka engleskog mi je nicim izazvano dala njenu knjizicu jos 99, u originalu, njen magistarski rad je bio na temu tipa razlikovanje muskih i zenskih autora, i kako u delu ove spisateljice se provlaci muska nota, znaci nije tipican predstavnik zenskog nacina pisanja, tak nesto...al i dalje me zanima sto mi dade tu knjigu ovako, tek tako...

o da...profesorka je naraFski bila feministkinja:spin:

Procitala sam "Zapise na telu" pa evo nekoliko odlomaka...

"...Ljubav ih je gonila napred. Ljubav koja ih je ponovo vratila kuci. Ljubav je ocvrsla njihove ruke za vesla i zagrejala njihove tetive da izdrze kisu. Putovanja na koja su se otisli prevazilazila su zdrav razum; ko jos napusta ognjiste zbog otvorenog mora? Narocito bez kompasa, narocito zimi, potpuno sam. Koliko ste spremni da rizikujete, pokazuje koliko vredite. U prisustvu ljubavi, ognjiste i traganja postaju jedno..."

"...Patnja ne daje mogucnost da se okrenete i vozite nazad niti vam nudi zaustavnu traku. Nastavljate da putujete, noseni onim iza sebe, spoticuci se o ono ispred. Nastavljate da putujete ogromnom brzinom mada su dani mumificirani olovom. Sve se odvija tako brzo od trenutka kada vas je obuzela, nema sidra u stvarnom svetu koje bi vas usporilo, nicega za sta biste se pridrzali. Patnja izvlaci zivotne podupirace, ostavljajuci vas da slobodno padate. Kakav god da je vas vlastiti pakao, naici cete na milion takvih kao sto ste Vi u Patnji. To je grad u kojem se ostvaruje svacija nocna mora..."

"... Ovde pocinje prica, u ovoj oronuloj sobi. Zidovi eksplodiraju. Prozori se pretvaraju u teleskope. Mesec i zvezde u ovoj sobi postaju sve veci. Sunce visi iznad kamina. Pruzam ruku i dodirujem ivice sveta. Svet u ovoj sobi pretvara se u zavezljaj. Iza vrata, tamo gde je reka, tamo gde su putevi, bicemo ti i ja. Kada podjemo, mozemo da ponesemo svet sa sobom i okacimo sunce o tvoje rame. Pozuri, vec je kasno. Ne znam da li je ovo srecan kraj, ali tu smo, lutamo slobodno beskrajnim poljima."

Ja sam od mog najdražeg dobio "Zapise na telu", i mnogo se radujem toj knjizi. ?im završim Pazolinija, prelazim na Vintersonovu!

Simore,
Nadam se da ces uzivati... mada posto si je dobio sad ne mozemo da razmenimo knjige... ali nadam se da ces mi ipak pozajmiti "Pomorandze nisu jedino voce".

Eh, stalno zaboravim da ostavim link do zvani?nog sajta Jeanette Winterson: http://www.jeanettewinterson.com. Uživajte!

Originally posted by Simor
Eh, stalno zaboravim da ostavim link do zvani?nog sajta Jeanette Winterson: http://www.jeanettewinterson.com. Uživajte!

Sajt je odican!
Ima interesantnih intervjua - ego te zene... pitam se kako uspe da prodje kroz vrata a da se ne zaglavi!
Ali ono sto se meni najvise dopalo to je pristup njenim kolumnama, odlican izbor poezije (ne njen) i mini sajt o Virdziniji Vulf.

I meni se dopada taj deo o Virdžiniji Vulf.

Da, sajt je super, a možeš da se prijaviš i na mailing listu i onda dobijaš obaveštenja o update-ovima, sve sa potpisom Dženet, pa imaš utisak da se li?no dopisuješ sa njom.

Originally posted by Simor
I meni se dopada taj deo o Virdžiniji Vulf.

Da, sajt je super, a možeš da se prijaviš i na mailing listu i onda dobijaš obaveštenja o update-ovima, sve sa potpisom Dženet, pa imaš utisak da se li?no dopisuješ sa njom.

Procitao sam u jednom od intervjua da je rekla kako je ona logicna knjizevna naslednica V. Vulf. Skromnosti moja...

Razmisljao sam cak i da joj napisem pismo. Ali mora biti nesto dovoljno zanimljivo da bi me velika Dzenet udostojijla odgovora.

Na listu sam prijavljen vec.

"Pomoranzde" su i ekranizovane (koliko se secam imaju u labrisovoj videoteci)
one su i moj prvi kontakt sa jeanette winterson zahvaljujuci zeni koja mi je poklonila knjigu davno davno te sam za nju sentimentalno vezana:)
u svakom slucaju dobar companion za coming-out i prihvatanje sebe kao sto rece Tot

Written on the body - jedna od mojih najomiljenijih knjiga, the best contemporary story about love and longing ever!

Strast - cita se u jednom mahu, i ostavlja insomnican efekat bas kao prica o Vilanel:)

a sajt je odlican, ima dosta odlomaka, njenih novinskih clanaka, prikaza, itd.
moja sledeca na redu je the.powerbook:
http://www.jeanettewinterson.com/pages/ ... ?PageID=23

Koliko ja znam, na srpski su dosada prevedene: "Written On The Body", "Oranges Are Not The Only Fruit", "The Passion" i "Weight", a ?itao sam i delove "Art & Lies" u Feministi?kim sveskama.

da, u feministickim sveskama su prvi put izasli odlomci prevoda written on the body, koliko se secam u odlicnom prevodu jasmine tesanovic

A na GS.com je objavljen i odlomak iz "The Poetics of Sex", koji je isto prevodila Jasmina Tešanovi?:
http://www.gay-serbia.com/kolumna/2001/ ... n/?aid=130

I hajde da se ponašam kao pravi fan, pošto smo stvorili sasvim pristojnu bazu gej/lezbejskih ljubitelja J.W.

Online možete pro?itati prva dva poglavlja njene nove knjige za decu "Tanglewreck", u pdf formatu:
http://www.jeanettewinterson.com/assets ... xtract.pdf

Procitala sam "Pomorandze nisu jedino voce"...

"...Ja imam teoriju da svaki put kada covek krene jednom od staza sa nekog vaznog raskrsca, onaj deo sebe koji ostavlja nastavlja da zivi nekim drugim zivotom kojim je covek mogao da zivi...... Moguce je da ja uopste nisam ovde, da su se samo na trenutak sreli svi moji delovi sto jure sledeci razne pravce koje sam nekada izabrala ili nisam izabrala. Moguce je da sam i dalje evandjelista na severu, kao i osoba koja je pobegla. Mozda su te dve licnosti na trenutak zbunile jedna drugu. Ja nisam otisla napred ni nazad u vremenu, vec poprecno do necega sto sam mogla da budem..."

"...Porodice, one prave, to su stolice, sto i tacan broj solja, ali nije bilo porodice kojoj bih ja mogla da se prikljucim, niti sam mogla svoje da se odreknem; ona je vezala konac oko mog dugmeta da povuce kad god joj odgovara. Znala sam jednu zenu u nekom drugom gradu. Mozda ce me ona spasti. Ali sta ako ona spava? Sta ako ona prodje u snu pored mene i ja je ne prepoznam? ..."

Originally posted by Dina
Procitala sam "Pomorandze nisu jedino voce"...

Pomorandže

Da li ti se dopala knjiga?

Dopala mi se. Nekako navodi na razmisljanje... Poklapa sa nekim mojim vidjenjima, kao u odlomku koji sam citirala - uvek iza sebe vidim neki niz odluka koji su doveli do ovoga sada a da sam tamo na nekim putevima ostala isto (moguca) ja. Ili u sledecem kad kaze kako se ona mozda nece prepoznati sa zenom koja bi je mogla spasti... Takodje mi se svidelo sto se knjiga ne zavrsava iskljucivoscu vec (bar kako sam ja shvatila) prastanjem.

Ovaj sajt je i zasluzio da ima jednu fan temu neke lezbejske knjizevnice. MIslim da ako dodju neki klinci koji bas nigde ne mogu da se snadju sa svojim identitetom mogu videti ovu i slicne teme. Ja znam da sam ranije kada nije bilo interneta poceo da se snalazim sa svojim gay identitetom upravo preko knjiga i gay pisaca...to mi je veoma znacilo...knjige su nekako uvek probijale tu jebenu blokadu...uvek otvorene za komunikaciju.

knjiga Pomorandze nisu jedino voce je obnovila moj dozivljaj i odusevljenje vrhunskom gay literatruom. Odusevio sam se kao kad sam citao npr. Mishimu ili pazolinija, ali ovoga puta jedna sjajna lezbejska prica a opet karakteristicna po mnogo cemu i za nas gayeve.

Mislim da knjige mogu uticati na zivot, menjati nase shvatanje zivota...ne znam kakav bi bio moj gay identitet da nije bilo gay pisaca.

Ova knjiga je vrhunski dozivljaj za sve uzraste ali je od narocitog znacaja za mladje lezbejke.

Mogao bih pricati o mnogo cemu sto se tice ovog romana...Dzenet je lepo opisala kako je to biti izopsten od svoje porodice, verske zajednice, autoriteta. Naravno sva nasa iskustva nisu tako bolna kao njena ali se po mnogo cemu prepoznajemo kao u ogledalu.

Sam naslov upucuje na hedonisticko opravdanje ljubavi prema vlastitom polu da bi se prica zatim razvijala u pravcu trazenja ljubavi kao vrhunskog ostvarenja i duse i tela...Vintersonova ni u jednom trenutku ne upada u hedonisticku banalnost, bizarnost i sl. mozda i zato sto je zena...njoj je tokom cele price Bog emotivni uzor makar su je Bozje sluge odbacile...Ovaj roman citajte da biste razumeli sebe, da bi ste razumeli druge gejeve i lezbejke, razlicitosti unutar nase vlastite grupe.

Odusevljen sam a preda mnom su i drugi romani Dzenet Vinterson.

Originally posted by Tot
Mislim da knjige mogu uticati na zivot, menjati nase shvatanje zivota...ne znam kakav bi bio moj gay identitet da nije bilo gay pisaca.

Apsolutno! Ja ne samo da ne znam kakav bi bio moj gej identitet, ja ne znam kakav bi bio moj identitet generalno da nema knjiga.