Gay-Serbia.com | Diskusije

NOSAC - Miroslav Antic

Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.
Tu ništa ne vra?a dozive. Popiju ih daljine.
Jata lete u mestu i mogu se uzabrati. Sve se
priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke.

Zar to ne li?i na slobodu?

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima,
a vreme dužinama senki.
Mle?ni put je do kolena, kao prosuta slama.
Ne moras da se penjes: zvezde rastu u žbu-
nju. Samo se uputiš ravno, po vrežama
od zlata, i posle desetak koraka vec ho-
das po nebesima.

Zar to ne lici na slobodu?

.......

Odlomak meni omiljene pesme omiljenog mi pisca.

Meni omiljena pesma tvoga omiljenog pisca (a mog omiljenog pesnika, pored Kavafija i Ginzberga), je poema Koncert za 1001 bubanj. Bolja ljubavna poezija nije napisana. Nemam ovde komplet njegovih sabranih pesama pa ne mogu da prekucam Koncert, a poemu Prva ljubav sam jednom vec postavio (pogledajte: Poezija, strana 2).


DRUGARSKA PESMA


Ništa ti ne razumeš,

moj najroðeniji blesane,

uobraženi prin?e

što te je život razmazio.

Da znaš kolike sam no?i

uznemirene i besane

drhtao kraj tvog uzglavlja,

pokrivao te i pazio.



Ti si za mene još uvek

par?e tek roðenog mesa:

onaj musavko što vrišti

i celu ku?u potresa.



Ja sam te, lepoto moja,

nau?io da hodaš.

Svima sam pla?ao pi?e

kad su ti zubi nikli.

Ja sam ti dao život.

Nije te donela roda.

A sada smo se, odjednom,

jedan od drugog odvikli,

kao da sve što kazem

zaista ne razumeš

i kao da sve što umem

ti triput bolje umeš.



U redu, pametna glavo.

Ja sam te ljuljao, kupao,

ponosio se tobom,

nemušte re?i sricao,

i dosta svoje mladosti

zbog tebe sam polupao

i kad je u svet trebalo

nisam se zbog tebe micao,



Nego sam sav osedeo,

moj naduvenko mili,

da bi tvoj život

i dani valjani bili.



Danas kad roðendan slaviš,

sve ?u sve?ane torte

pobacati kroz prozor

na užas rodbine cele.

Ti znaš: ja sam tvoj otac.

Mi smo od takve sorte

što ne sme da zadrhti

kad odapinje strele.



Možda još nije kasno.

Jednom se mora sve re?i:

i drugarski i tužno

i grubo i srne?i.



Propustio sam godine.

Ispustio te iz ruku.

Sve tvoje slabe ocene

moljakanjem sam rešio.

Ve?ito sam se svaðao

kad te drugi istuku.

Bio si moje mezim?e

i tu sam najviše pogrešio.



?etrnaest ti je godina

i zar te stvarno ne vreða

da stalno za tebe podme?em

i dušu i glavu i leða?



Ho?u da jasno ka?e?

kad misli? da bude? mu?karac.

Zar treba i sutra da re?avam

sve ?to ti odraslom fali?

"Tata, ?kripi u braku...

na poslu... daj za d?eparac..."

A ja ti i dalje pomažem

jer te volim i žalim.



Ne ?estitam ti roðendan.

Mi smo se uzalud borili

i stvarali smo ?uda,

a ništa nismo stvorili.



I evo, danas ti dajem

re? roditeljsku i mušku:

ako ne postaneš ?ovek

na ovoj, tek zapo?etoj

?arobnoj stazi života

- moram i razbiti njušku.

Makar oženjen bio,

makar u trideset petoj.



Nikad te tukao nisam.

To za de?ake nije.

Al sutra, odrasli prin?e,

vide?eš kako se bije.

Obožavam Miku Anti?a.. zahvaljuju?i mojoj u?iteljici .. moja škola se zvala po njemu ... divan ?ovek stvarno one of a kind

@ Ulix Skoro se rasplakah zbog pesme.

Originally posted by waterlily
@ Ulix Skoro se rasplakah zbog pesme.

Razumem te. Takav efekat ima i na mene. I ne samo ta njegova pesma, vec vecina njih.