Gay-Serbia.com | Diskusije

Poslato: **07 Jun 2005, 13:03**

Interesuje me jedno...

Da li onih u koje se kunemo da su nam literalni giganti - tipa Andric, Selimovic, Cosic to name a few - postoje u lektirama van granica serbian speaking sveta i da li vrse ikakav uticaj na svetsku knjizevnost ili je opet rec o nasem samostvorenom mikrokosmosu?

Poslato: **07 Jun 2005, 16:32**

Pa Andric je dobio Nobelovu nagradu, sto valjda znaci nesto. Za sve koje si naveo postoje prevodi najznacajnijih knjiga u inostranstvu. Da li su deo lektire ne znam, ali ne spadaju u samostvoreni mikrokosmos. Ako si razumeo ono sta pisu, videces da je to daleko sire, viseznacnije i univerzalnije. Ne znam koliko imas godina, ali je tvoj post obojen adolescentskim neznanjem.

Poslato: **07 Jun 2005, 17:15**

Naprotiv. Postavljeno pitanje je sasvim legitimno -- koliko nobelovaca stvarno ima uticaj na književnu scenu u svetskom kontekstu, tj. koliko njih su postali "klasici", koji se i dalje masovno ?itaju i izu?avaju.

Dobiti Nobela najve?e je priznanje u spisateljskom univerzumu, meðutim, za koliko mi njih znamo, a koliko smo ih pro?itali? Veli?ine tipa Mann, Sartre, Gide, Beckett, Hesse, Shaw, Yeats, itd. i pre dobijanja Nobela bili su velika imena, ali da li neko zna ko su npr. Karl Adolph Gjellerup i Henrik Pontoppidan, svojevremeni laureati? Nit' ?uo, nit' ?itao. S druge strane, imamo niz imena koji Nobela videli nisu, ali su postali planetarno zna?ajni pisci. Postoji ?ak i anegdota, kada je Andri? dobio nagradu, da je Lorens Durell zvao Henryja Millera da mu se žali kako je "nepoznati jugoslovenski pisac" dobio nagradu, a ne neko od njih dvojice. Itd, itd.

Zaklju?ak -- navedene doma?e(?!) književne veli?ine ?ine mi se ipak lokalnog karaktera, što ne zna?i da su loši pisci. Doduše, ?osi?a preferiram u "partizanskoj fazi", od kada je po?eo da piše epsku fantastiku i da se bavi ota?astvom nacije, najdublje ga (literarano) prezirem. Selimovi? mi je u redu, ali nisam fan. Zaboravljen je Peki?, koga politi?ki ne podnosim, ali njegov "homerski" kapacitet izrazito cenim.

Poslato: **07 Jun 2005, 18:18**

adolescent ili ne... ne zelim ti odgovoriti o svojim godinama jer ce postati deo stereotipiji kojoj smo vidim skloni...

mene samo interesuje, koliko je recimo ALI RECIMO - tj. NA PRIMER - tj NOT LIMITED ON - prokleta avlija ili na drini chuprija pokrenula ijedno drugo delo, uticalo na neki pokret, doslo do nekog "kultnog" mesta u okviru nekog drugog kulturnog kruga, prosto izaslo iz naseg mikrokosmosa....

koliko je prica o mostu, OPET SAMO NA PRIMER, uticala literarno na nekog ko taj most nikada nije video niti ce uspeti da prepozna za njega tananu razliku izmedju bosanskog poturcenog srbina ili what not i bosanskog srbina ili what not...

Ovo naravno pitam imajuci u vidu uticaj kako na mejnstrim tako i na bilo kakav andergraund...

Jednostavno mi se cini - a voleo bi da pricamo sa malo vise argumenata - da svi ti Andrici, Selimovici, mozda cak i Pekici i Crnjanski jednostavno postoje samo u nasem (mikro)kosmosu i da su samo unutar njegovog vrednosnog sistema veliki, mozda po najvise jer od njih nema vecih .... a da tu kolicinu date velicine gube onoga trenutka kada se izadje iz mikrokozmosa i udje u svetske tokove knjizevnosti....

ne znam... nije moj konacni stav... vise glavolomka kojom se mucim....

Poslato: **07 Jun 2005, 19:39**

Tuzno je to sto bar 40% stanovnistva u nasoj zemlji ne zna ko su Andric,Ducic,Crnjanski...kako onda da ocekujemo da neko drugi zna za njih:rool:

Poslato: **07 Jun 2005, 20:59**

Baš lepa tema.
Ali odnosi se ne samo na srpski jezi?ki prostor (odnosno prostor srpskolikih jezika), nego i na bilo koji drugi jezi?ki prostor izvan mainstream tokova.
Gotovo da se tema može svesti na problem marketinga i pr-a (tu se ve? bolje snalazim) književnih autora i njihovih dela. Tj. sve zavisi koliko uspešno promovišeš nekog autora da neko uopšte posebne za tom knjigom. To zna?i da moraš da se potrudiš da njegova dela budu prevedena, dostupna na rafovima, i dovoljno atraktivno prezentirana.
Primer dvojice pomenutih autora - Karl Adolph Gjellerup i Henrik Pontoppidan - je dobar tj. vrlo efektan, ali mi naravno ne znamo da li su možda njihove knjige do jaja (ja bar ne znam).
Kao što je Crnjanski pretpostavljam najmanje poznat izvan srpskog jezi?kog kruga a veliki je (?ak i kada lupa - v. "Knjiga o Mikelanðelu").
Pa pošto nemaju sve kulture ni para ni znanja da promovišu svoje autore, onda preostaje "lokalnim" jezi?kim kulturama da daju finalni sud o "lokalnim" književnim veli?inama.

Ukratko:

Originally posted by fencysmurf
koliko je recimo [...] prokleta avlija ili na drini chuprija pokrenula ijedno drugo delo, uticalo na neki pokret, doslo do nekog "kultnog" mesta u okviru nekog drugog kulturnog kruga...

To nije mnogo verovatno.

Poslato: **07 Jun 2005, 21:03**

a) Koliko znam, Amerikanci recimo forsiraju anglosaksonsku literaturu u lektiri, mislim da im je Beowulf najegzoti?niji. Njima se sada javlja prili?an broj novih pisaca koji lagano potiskuju one stare, koje i mi ?itamo u lektiri; i to sve više što se ide prema mladjem uzrastu. Danas je u osnovnoškolskoj lektiri u Americi teško na?i knjigu koja govori o belim de?acima - ili su devoj?ice ili minorities. Dakle ništa u smislu Družbe Pere Kvržice ili Družine Sinji Galeb ili Tajnog društva PGC ili Orlovi rano lete. Stari pisci su ?esto prakti?no zabranjeni jer podsti?u rasizam ili muški šovinizam. Tom Sojer je na crnoj listi a naro?ito Haklberi Fin. Kipling isto tako.
b) s druge strane, verujem da postoje odredjeni književni krugovi u recimo Francuskoj koji poznaju ako ništa a one naše pisce koji su jedno vreme živeli tamo.

Poslato: **07 Jun 2005, 22:57**

Mikrokosmos, naravno.

Ali to ne umanjuje njihov gigantizam.

Ionako je sve (van intelektualnih krugova) - sve sama cista propaganda.

Da je Booker. Da je Ruzdi.
Da je zakupljena strana u the Times magazinu...

Poslato: **07 Jun 2005, 23:08**

Originally posted by Swanheart
Tuzno je to sto bar 40% stanovnistva u nasoj zemlji ne zna ko su Andric,Ducic,Crnjanski...kako onda da ocekujemo da neko drugi zna za njih:rool:

To je samo zato što ti ljudi ne pišu tekstove u Svetu, Kuriru i Nedeljnom Telegrafu

Poslato: **07 Jun 2005, 23:54**

iako nemam odgovarajuce ovlasti, pokusacu da kao moderiram ovu temu ...

koliko god cenili input o spisku americke lektire on ipak ne odgovara na originalno pitanje - imaju li nasi pisci uticaja na globalnu knjizevnost ili ne i jesu li oni zaista veliki ili su veliki dok se ne uporede sa svetom....

mene to sve podseca pomalo na mejnstrim madjarsku opsednutost Lajosem Zilahijem, koji je u madjarskoj ravan Andricu, po mestu koje uziva u knjizevnom panteonu.... ali van granica madjarske i njenog kulturnog kruga jednostavno nepostoji ili je jako bled....

imamo li pisce globalnog uticaja?
imamo li pisce globalnog znacaja?

o lordy, koja naivnost

Poslato: **08 Jun 2005, 00:13**

Da moderiram i ja malo temu

Imamo li ista globalnog uticaja?
Imamo li ista globalnbog znacaja?

Osim Karica na Istoku a Zeptera na Zapadu a Boru Stankovica u FIBA.
U domenu knjizevnosti i kulturte generalno mi cak ni ovako debilni primeri ne padaju na pamet. Marina Abramovic, mozda...

Imamo li ista i jesmo li ikada osim Tesle i Pupina imali znacajno. Tacka, ne upitnik.

Pogledaj samo sa koliko nipodastavanja mi sami gledamo na madjarsku knjizevnost, na Rumune... Albanca koji je dobio Bukera za ovu godinu. Pa onda zamisli kako na to gleda jedan Englez, Francuz ili Nemac. O Amerikancu da ne pricamo.

Svakome je drazi uticaj njegovog nekog, umesto nekog stranca.
Mnogi narodi imaju svoj Gorski Vijenac, ako neko ne zna...Ali je Njegoshev...wham!

Poslato: **08 Jun 2005, 00:30**

Originally posted by Mars
Da moderiram i ja malo temu

Imamo li ista globalnog uticaja?
Imamo li ista globalnbog znacaja?

Osim Karica na Istoku a Zeptera na Zapadu a Boru Stankovica u FIBA.
U domenu knjizevnosti i kulturte generalno mi cak ni ovako debilni primeri ne padaju na pamet. Marina Abramovic, mozda...

Imamo li ista i jesmo li ikada osim Tesle i Pupina imali znacajno. Tacka, ne upitnik.

Pogledaj samo sa koliko nipodastavanja mi sami gledamo na madjarsku knjizevnost, na Rumune... Albanca koji je dobio Bukera za ovu godinu. Pa onda zamisli kako na to gleda jedan Englez, Francuz ili Nemac. O Amerikancu da ne pricamo.

Svakome je drazi uticaj njegovog nekog, umesto nekog stranca.
Mnogi narodi imaju svoj Gorski Vijenac, ako neko ne zna...Ali je Njegoshev...wham!

ajde da ne banalizujemo i pravimo estradu od svake teme...

please

Poslato: **08 Jun 2005, 00:40**

Originally posted by fencysmurf
imamo li pisce globalnog uticaja?
imamo li pisce globalnog znacaja?

Sad si pomerio težište teme na kvalitet literature na srpskom jeziku.
Što se ti?e tih tradicionalnih autora koji se nalaze u lektiri, oni mogu biti zanimljivi, ali ta vrsta literature je ipak starinska, i ne verujem da bi bila ikome "napolju" interesantna.
Tako dolazimo do književnika savremenika. Tu se baš ne snalazim najbolje, ai recimo da bi Basara mogao da bude zanimljiv.

Poslato: **08 Jun 2005, 03:09**

Originally posted by fencysmurf
ajde da ne banalizujemo i pravimo estradu od svake teme...

Za to ces morati da ides na neki drugi Forum.

Ovde ljudi dusu daju za banalnost i estradu.

Poslato: **08 Jun 2005, 08:11**

Originally posted by sanjalica
Smem ja malecki offtopic?

Da li neko zna (ovo pitam sasvim ozbiljno) kakav je "sistem skolske lektire" u drugim zemljama? Ja sam bila iskreno iznenadjena kad sam shvatila da Holandjani ne moraju da procitaju ni trecinu svega sto moramo mi. (Naravno da u to ne spadaju nasi pisci, cak i da postoje holandski prevodi.) Ne znam kako je kod drugih, ali verujem da niko od "nasih" ne spada u tako smanjene obime lektira...

Evo mene opet sa offtopicom... pošto sam ve? krenuo sa Amerikancima. Na nivou npr 5-6 razreda osnovne, ve?ina dece ne ume da ?ita kako treba. Ta?ka. E onda nastavnici NJIMA naglas ?itaju knjige koje su navodno lektira, kako bi im pokazali kako izgleda kada neko ?ita

Onda to diskutuju... Brzina prelaženja spiska knjiga zavisi od brzine ?itanja i veli?ine knjige, i ako se SVI klinci vrpolje, onda prekidaju i biraju novu knjigu... Postoje knjige koje se ?esto koriste u odredjenom razredu, ali i šaraju gore-dole po jedan razred. Od onih koje sam ja ?itao u tom uzrastu, pominju se jedino "Ostrvo plavih delfina" (devoj?ica Indijanka sama na pustom ostrvu) i "Kapije vremena" (troje nadarene dece spasavaju svet od vanzemaljaca); sve ostalo su neki novi pisci sa "emancipovanim temama"; primer je "Da li si tu bože? To sam ja, Margaret".
E kada jednom dodju u srednju školu tipa gimnazije, daju im listu knjiga koje treba da pro?itaju za neki kurs. Mislim da se tada lektira radi kao kod nas.
Ina?e, u mnogim školama tamo je sada u upotrebi program Accelerated Reader, gde svaka knjiga za koju su u školi ?uli donosi odredjeni broj poena (spisak knjiga sa poenima stoji svuda oka?en) i treba da sakupiš X poena tokom svakog tromese?ja. Kada pro?itaš knjigu, radiš test na kompjuteru da vide da li si razumeo; moraš da prodješ odredjeni procenat ina?e ti se poništava. te knjige se, koliko sam shvatio, ne diskutuju na ?asu kao lektira kod nas.

Poslato: **08 Jun 2005, 12:55**

Originally posted by jukie
Originally posted by sanjalica
Smem ja malecki offtopic?

Da li neko zna (ovo pitam sasvim ozbiljno) kakav je "sistem skolske lektire" u drugim zemljama? Ja sam bila iskreno iznenadjena kad sam shvatila da Holandjani ne moraju da procitaju ni trecinu svega sto moramo mi. (Naravno da u to ne spadaju nasi pisci, cak i da postoje holandski prevodi.) Ne znam kako je kod drugih, ali verujem da niko od "nasih" ne spada u tako smanjene obime lektira...
Evo mene opet sa offtopicom... pošto sam ve? krenuo sa Amerikancima. Na nivou npr 5-6 razreda osnovne, ve?ina dece ne ume da ?ita kako treba. Ta?ka. E onda nastavnici NJIMA naglas ?itaju knjige koje su navodno lektira, kako bi im pokazali kako izgleda kada neko ?ita Onda to diskutuju... Brzina prelaženja spiska knjiga zavisi od brzine ?itanja i veli?ine knjige, i ako se SVI klinci vrpolje, onda prekidaju i biraju novu knjigu... Postoje knjige koje se ?esto koriste u odredjenom razredu, ali i šaraju gore-dole po jedan razred. Od onih koje sam ja ?itao u tom uzrastu, pominju se jedino "Ostrvo plavih delfina" (devoj?ica Indijanka sama na pustom ostrvu) i "Kapije vremena" (troje nadarene dece spasavaju svet od vanzemaljaca); sve ostalo su neki novi pisci sa "emancipovanim temama"; primer je "Da li si tu bože? To sam ja, Margaret".
E kada jednom dodju u srednju školu tipa gimnazije, daju im listu knjiga koje treba da pro?itaju za neki kurs. Mislim da se tada lektira radi kao kod nas.
Ina?e, u mnogim školama tamo je sada u upotrebi program Accelerated Reader, gde svaka knjiga za koju su u školi ?uli donosi odredjeni broj poena (spisak knjiga sa poenima stoji svuda oka?en) i treba da sakupiš X poena tokom svakog tromese?ja. Kada pro?itaš knjigu, radiš test na kompjuteru da vide da li si razumeo; moraš da prodješ odredjeni procenat ina?e ti se poništava. te knjige se, koliko sam shvatio, ne diskutuju na ?asu kao lektira kod nas.

znaci, glupost drugih naroda je razlog zbog kojih nasi pisci ne uspevaju da zauzmu mesto na pozornici svetske knjizevnosti?

Poslato: **08 Jun 2005, 13:12**

Pa fency, nisam imao nameru da te uvredim pominjuci adolescentske godine. Zvucalo mi je tako, prosto.

Misljenja sam da nasi pisci imaju uticaja u svetskim razmerama, ali da taj uticaj nije masovan. To stoga sto njihove ideje ne mogu da penetriraju svest drugih sto zato sto drugi narodi nisu proziveli ono sto nas jeste, i sto je glavni predlozak najznacajnijih knjiga barem pomenutih pisaca. Uzmimo Na Drini cupriju. Misljenja sam da je ta knjiga savrseno napisana, krajnje jednostavnim jezikom, jasna. Iako je sam dogadjaj ajmo reci lokalnog karaktera, sama poruka knjige je daleko univerzalnija, pa je verovatno stoga i dobila Nobelovu nagradu za najbolje knjizevno delo te godine, tog vremena, kako god. Znaci da je ta univerzalna poruka shvacena i jako cenjena od onih koji nagradu dodeljuju. Sa druge strane, nema sanse da prodre u usi na nacin kako Jukie objasnjava americko "citanje" lektire.

Mislim da je tvoja dilema klasicna mladalacka, iz potrebe da se shvati uticaj neke male jedinke ili grupe na univerzum, svet i njegovo funkcionisanje. Ipak, pohvalno je sto razmisljas i sto svoje misli delis sa nama, jer nagonis na razmisljanje, a ja licno posle dugo vremena ovde, nemam potrebu da banalizujem temu, jer iza nje stoji promisljanje.

Poslato: **08 Jun 2005, 15:17**

Originally posted by s0k0j
Originally posted by Swanheart
Tuzno je to sto bar 40% stanovnistva u nasoj zemlji ne zna ko su Andric,Ducic,Crnjanski...kako onda da ocekujemo da neko drugi zna za njih:rool:
To je samo zato što ti ljudi ne pišu tekstove u Svetu, Kuriru i Nedeljnom Telegrafu

Poslato: **08 Jun 2005, 15:20**

Ajde da onda prvo definisemo pojmove kao sto su na primer knjizevna velicina ili knjizevni uticaj ili autoritet.

U svetskim razmerama.
Kriterijume i merila.

Poslato: **08 Jun 2005, 17:31**

Originally posted by Mars
Ajde da onda prvo definisemo pojmove kao sto su na primer knjizevna velicina ili knjizevni uticaj ili autoritet.
U svetskim razmerama.
Kriterijume i merila.

Pa za po?etak je Šekspir recimo književna veli?ina jer prakti?no svaka obrazovana osoba na svetu poznaje bar nekoliko njegovih radova i smatra ih klasi?nom književnoš?u. Tj u okviru klasi?ne književnosti je istovremeno i popularan i interesantan svima.

Poslato: **08 Jun 2005, 17:39**

Ja sam ovde video jedino Pavicev "Hazarski recnik", preveden i u prodaji, neko gore spomenu i Marinu Abramovic, i ona je ovde primecena

Ali ne predstavljaju nikakve "gigante", bas nista jako zapazeno.
Nisam cuo do sada

Poslato: **08 Jun 2005, 21:35**

Originally posted by jukie
Pa za po?etak je Šekspir recimo književna veli?ina jer prakti?no svaka obrazovana osoba na svetu poznaje bar nekoliko njegovih radova i smatra ih klasi?nom književnoš?u. Tj u okviru klasi?ne književnosti je istovremeno i popularan i interesantan svima.

Dobro. Mislio sam da pricamo o necem savremenijem od Sekspira, Tolstoja, Igoa, al ajde.

Tako postavljeno-da li imamo nekog pisca za koga prakticno svaka obrazovana osoba... itd. ? Da li je neko od nasih autora 'klasik'? Svetski.

Ja mislim da nije. Ali ponavljam da ne mislim da su oni samim tim manje vredni.

Sto se tice savremenijih, eto... Ima ljudi napolju pa neka se jave.
Koliko ja znam-malo Kish, malo Pavich... I to je to. Ali i to na nivou egzotike i prolaznog trenda... Takodje, i u jednoj JAR, Pretoriji, prilicno jaka katedra za Slavistiku, i u raznim bitnijim univerzitetskim centrima, ali... sta sve to prakticno znaci?

Poslato: **08 Jun 2005, 23:07**

E ovo je dobra tema. Baš ovih dana ponovo ?itam Tvrðavu i sve vreme mi prolazi kroz glavu koliko je knjiga dobra, i istovremeno lokalna, i baš zato što je lokalna toliko je dobra. Klasici se bave opštevaže?im, univerzalnim temama, ali ponekad nam zatrebaju i zvuci naše kasabe. Not to mention da su neki od glavnih likova adžuvani.

LM, svaka kulturna dominacija povezana je s politi?kom, no ne bih da ulazim u to. Ljudski re?eno, srpski klasici imaju reprezentativan zna?aj za srpsku, 'malu' književnost. To zna?i, u inostranstvu se ?itaju onoliko koliko uopšte postoji interesovanje za srpsku kulturu. Ono nije veliko, ali postoji, ta književnost se izu?ava u svim ve?im univerzitetskim centrima (u okviru južnoslovenskih književnosti, '?ista' srbistika je retka) a te knjige se štampaju, i ?itaju, u prevodima na svetske i ine jezike. Kad je neko preveden na pedeset jezika ne?e biti da je sasvim bezna?ajan, ipak svetski klasici, sigurno, nisu.

To naravno nije razlog da se ti pisci degradiraju na bilo koji na?in u našim o?ima, oni prosto imaju odreðeno mesto u istoriji svetske književnosti.

Poslato: **08 Jun 2005, 23:23**

knjizevna velicina? - svako ko bilo kojim delom svojeg dela postane nekakva kvintesencija bilo cega... kao sto je Don Kihot kvintesencija svih potraga za smislom i ciljem, ili kao sto je Magbet kvintesecncija svih knjizenih ekspedicija prema ambiciji i beskrupuloznosti, ili kao sto je Valzan kvintesencija knjizevne angazovanosti (aaaa ne znam za Valzana, mozda...)

ja, naime, uopste nemam nameru da nipodashtavam tzv. laku i tzv. tesku knjizevnost.... sta god to danas znacilo - Silvija Plat je najverovatnije podjednaki globalni knjizevni gigant kao i, na primer, Chehov, samo u drugom knjizevnom krugu...

svetska knjizevnost je vrlo verovatno slika koja predstavlja krugove koji su usamljeni ili se medjusobno seku i preklapaju, preuzimaju druge krugove, prerastaju u vece, sire se i opadaju i/ili obuhvataju sve ostale... kisobrani jedni iznad drugih, negde spojeni.... tako nekako...

Ja cak u tom smislu imam problem da shvatim uticaj koji recimo Ana Karenjina vrsi na knjizevnost, van slovenskog kulturnog kruga, na nacin na koji Don Kihot to radi i kao prvi moderni roman i kao kvintesencija potrage za smislom... yadi yadi yadi....

I tesko mi je da zamislim, sem pomenutog Chehova, i nekih pesnika iz 20, 30 i 40 tih, poput Majakovskog, ijednog drugog Ruskog pisca koji je globalno rabljen....

mozda oni ne smeju ni da budu posmatrani kroz prizmu globalnog uticaja, jer tog uticaja u to vreme nije ni bilo, ali ..... opet nas Don Kihot u tome demantuje jer tek u 13 veku nije bilo govora o globalnom....

mada ... istini za volju moze se smatrati i da je kulturni krug unutar kojeg je Don Kihot nastao vremenom prerastao u jedan od svega par globalno dominantnih kulturnih krugova pa otuda i njegova snaga... jednostavno je dominirao nad entitetom koji se sirio....

ne znam.... jako mi je interesantno da razmisljam na tu temu...

Poslato: **09 Jun 2005, 01:02**

Originally posted by sanjalica
Ja ne verujem da postoje manje ili vise pametni narodi u celini, sve je stvar coveka. A neki ljudi mogu da razumeju procitano, neki ne...

U tom smislu mogu i da se vezem za temu, jer ja ne verujem u globalni uticaj bilo kog pisca, samo u uticaj neke knjige na nekog coveka. Verujem da je prevod Andrica ostavio utisak na nekog Amerikanca, isto koliko je na mene uticao Erlend Lu na srpskom

Odprilike nekako tako i ja mislim.

Primer Andrica i nije bas najsrecniji obzirom na sirinu tema kojima se bavi.
Jako pametan Amerikanac je ostao potpuno hladan prevodom Proklete Avlije (Foret Books, Celia Hawkesworth), ali je zato bio odusevljen Znakovima. Opet momenat individualnog, znam, ali... tesko mu je bilo da shvati kasabu koju je neko gore pomenuo...

Sto se raznih kvintesencija tice... Moze nesto da bude i kvintesencija kvintesencije (i opet), ALI ako se ne probije do sire publike, ne bude prihvaceno, ako nema znacajnijeg uticaja...kao i da ga nema.

Poslato: **09 Jun 2005, 01:59**

Originally posted by sanjalica
U tom smislu mogu i da se vezem za temu, jer ja ne verujem u globalni uticaj bilo kog pisca, samo u uticaj neke knjige na nekog coveka. Verujem da je prevod Andrica ostavio utisak na nekog Amerikanca, isto koliko je na mene uticao Erlend Lu na srpskom

zaintrigiran.... prilicno....

tek, ako na svetu postoji 6milijardi pojedinaca, da li te pravilno razumem ako pretpostavim da o globalnom uticaju mozemo ipak da pricamo ukoliko (uopsteno uzevshi) knjiga uspe da stigne do 3 milijarde + 1 coveka kao recimo Shakespeare ... Ili do 10 miliona kao Andric?

Poslato: **11 Jun 2005, 19:06**

Originally posted by fencysmurf

mene samo interesuje, koliko je recimo ALI RECIMO - tj. NA PRIMER - tj NOT LIMITED ON - prokleta avlija ili na drini chuprija pokrenula ijedno drugo delo, uticalo na neki pokret, doslo do nekog "kultnog" mesta u okviru nekog drugog kulturnog kruga, prosto izaslo iz naseg mikrokosmosa....

koliko je prica o mostu, OPET SAMO NA PRIMER, uticala literarno na nekog ko taj most nikada nije video niti ce uspeti da prepozna za njega tananu razliku izmedju bosanskog poturcenog srbina ili what not i bosanskog srbina ili what not...

Jednostavno mi se cini - a voleo bi da pricamo sa malo vise argumenata - da svi ti Andrici, Selimovici, mozda cak i Pekici i Crnjanski jednostavno postoje samo u nasem (mikro)kosmosu i da su samo unutar njegovog vrednosnog sistema veliki, mozda po najvise jer od njih nema vecih .... a da tu kolicinu date velicine gube onoga trenutka kada se izadje iz mikrokozmosa i udje u svetske tokove knjizevnosti....

ne znam... nije moj konacni stav... vise glavolomka kojom se mucim....

Pa, koliko znam ja, Andric je i te kako uticao na pisanje Ismaila Kadarea. Neki su delovi kod njega gotovo plagijati - gradnje mostova, zazidavanje sopstvene dece itd. Elem, Kadare je pricao cesto veoma anti-srpsku pricu u svojim romancicima. To sto se on proslavio i vise od Andrica i bez Nobelove (utipkajte na google-u Andric, a onda - Kadare), to je delo albanske emigracije, dok su ostale balkanske emigracije trudile da dovuku po kafanama pevaljke iz svojih rodnih sela,...

Poslato: **12 Jun 2005, 01:11**

Pa to s ugraðivanjem žrtve u temelj graðevine je skroz lutaju?i motiv. Grci imaju svoj Most na Arti, Rumuni pesmu o zidanju manastira Arðešula. Da nije Andri? onda to pokupio od njih?

Ali stoji tvoja poenta o slabom (nikakvom) srpskom angažmanu po tem pitanju.

Poslato: **12 Jun 2005, 14:55**

fencysmurf
koliko je prica o mostu, OPET SAMO NA PRIMER, uticala literarno na nekog ko taj most nikada nije video niti ce uspeti da prepozna za njega tananu razliku izmedju bosanskog poturcenog srbina ili what not i bosanskog srbina ili what not...

Pazi ovako... Jedna od poslednjih knjiga koju sam procitao zove se "Biblija otrovne masline" (Barbara Kingsolver), radnja se odigrava u Kongu i opisuje gomilu kongoanskih obicaja, nacin zivota i razmisljanja. Da li sam bio u Kongu?

. Da li sam uzivao u knjizi i skapirao istu?

. Cudna i lepa stvar ta univerzalnost, ispade da ljudi i nisu toliko razliciti, kada je rec o sustini

... Naravno, pri svemu ovome ne negiram to da postoje i finese koje samo lokalci mogu da uoce, ali one obicno nisu presudne za sustinu, ako je knjiga dobro napisana.
Kao sto ti je vec gomila ljudi rekla ovde (ne volim da ponavljam, ali napravicu izuzetak ovde), stvar je u MARKETINGU. Taj marketing ce doprineti da mene knjiga zaintrigira i da eventualno pozelim da je procitam, ali jebiga ako je knjiga sranje, sranje je. Mogu da je reklamiraju koliko hoce, bice zaboravljena. Tako ti je u ovom svetu, ne uspeva uvek najbolje, vec mnogo cesce ono sto ima dobru reklamu.
offtopic: Povukao bih ovde paralelu sa time sta se danas desava u filmskoj industriji. Furaju se specijalni efekti koji oduzimaju dah, masovne napadne medijske kampanje i svemu tome je cilj novac i jos novca. Prica filma je nestala negde usput

.

NOX

Poslato: **19 Jun 2005, 15:23**

putopisi su chudo.

Gay-Serbia.com | Diskusije

Ivo Andric, Lektira i samoindukovane knjizevne velicine

Ivo Andric, Lektira i samoindukovane knjizevne velicine