- 19 Feb 2005, 11:28
#225033
Dati svoje misli nekom, upravo one obicne, svakodnevne... zapazanja sveta oko sebe, sitnica koje se provlace kroz zivot, a zapravo ukupno gledano sa krajnje tacke zivot i predstavlja sitnice na gomili - vrhunski je cin poverenja i poveravanja jer time, a ne lepo upakovanim vazno-ispraznim filozofijama, dopustamo nekom da nas dozivi iznutra, onakve kakvi stvarno jesmo ! A ja sam navikla da tu stranu ljudi moram sama da provalim, raznim psiholoskim analizama i igricama...... to je moj svet, jebiga. A ja sebe uvek dajem bez rezerve, otvoreno i opusteno:) pa ko sta misli o tome- nek slobodno misli, kaze ili cuti... samo ne volim kad govore drugima a ne kazu meni to sto o meni misle. A bas me i briga sta misle, jer mene to niti cini niti menja! Ali govori meni mnogo o njima, a oni to ne shvataju. I cesto zloupotrebe moju iskrenost, otvorenost i spremnost da slusam i pomognem. A ne znaju da je meni jasno iz kojih pobuda oni to rade... da osetim kad su im namere ciste, a i kad nisu. Cesto ni sama ne kontam zasto to tacno rade, ali OSETIM da rade ! Volim da pustim ljude da budu ono sto oni sami zele. Pa ih pustim i da me iskoriste, jer ja bi im to ionako dala da lepo traze. A to sto ne traze, vec otimaju !? To je njihov problem, njihov strah, njihova ogranicenost kalkulativnoscu davanja i uzvracanja ! Ali ja ne ocekujem nista zauzvrat bas od istih kojima sam dala ! Zasto bih ? Uglavnom sve sto mi treba sama i stvorim. Tj. ja krenem da ostvarujem svoj cilj, nameru... svojim rukama, nogama, umom... a na tom putu mi uvek neko pomogne, olaksa, pokaze kako i kuda... neko ili bilo ko - svejedno ! To je balans, zivot je pravedan... UVEK !
...Nije da nisam nikad upoznala takve ljude... Jesam. I cuvam ih ko malo vode na dlanu! Ali malo ih je, retko se srecu... a neprocenjivo vrede. Ali cesto srecem poluproizvode duhovnog razvoja, pijavice koje to nisu zelele da postanu, ali su se izgubili na pola puta i sad jedino mogu da otimaju potebnu energiju lepom i produhovljenom slikom o sebi, a ne smeju u ogledalo da se pogledaju jer oni vide i unutar sebe... a od drugih to kriju i na mimikriju trose svu energiju pa im opet usfali kad pozele da se pomere... pa opet krenu da kradu tudju... Oprezna sam ! 30 godina na ovoj pozornici... mnogo je glumaca pored mene prodefilovalo... i svako mi je ponesto oteo... a nije iskoristio i prosledio dalje ! I ne dam vise ! Cuvam za moju decu, prijatelje... stare i nove... i buduce
...Nije da nisam nikad upoznala takve ljude... Jesam. I cuvam ih ko malo vode na dlanu! Ali malo ih je, retko se srecu... a neprocenjivo vrede. Ali cesto srecem poluproizvode duhovnog razvoja, pijavice koje to nisu zelele da postanu, ali su se izgubili na pola puta i sad jedino mogu da otimaju potebnu energiju lepom i produhovljenom slikom o sebi, a ne smeju u ogledalo da se pogledaju jer oni vide i unutar sebe... a od drugih to kriju i na mimikriju trose svu energiju pa im opet usfali kad pozele da se pomere... pa opet krenu da kradu tudju... Oprezna sam ! 30 godina na ovoj pozornici... mnogo je glumaca pored mene prodefilovalo... i svako mi je ponesto oteo... a nije iskoristio i prosledio dalje ! I ne dam vise ! Cuvam za moju decu, prijatelje... stare i nove... i buduce
shmrc
