Gay-Serbia.com | Diskusije

Ovako su razgovarali Vim Vendres, Todao Anda i Tom Ford.

…
Tadao Ando: Sve vise i vise u buducnosti cemo imati grupu ili pleme ljudi sastavljenu od intelektualaca ili “inteligencije” koji ce biti nomadi i putovati po svetu, ne pripadajuci odredjenom mestu …
Vim Venders: To je verovatno nesto iz cega smo svi potekli. Mislim da je to verovatno koren ljudskog postojanja. Tek su kasnije ljudi pozeleli da se nastane na odredjenom mestu. Inicijalno smo svi verovatno bili nomadi. A u pravu si shto se tice inteligencije. Radjeni su testovi na zivotinjama koje su ostale na jednom mestu i zivotinjama iste vrste koje su putovale i one zivotinje koje su putovale bile su daleko superiornije.
Tadao Ando: Naravno, jer ako putujes, primecujes svakakve nove stvari, i to te upucuje da razmisljash o toliko razlicitih stvari u zivotu, sto ocigledno stvara mogucnost da se razvija veca inteligencija.
Vim Venders: Cekam da razvijes apsolutno novu vrstu satora… (smeh)
Tadao Ando: Satora?
Vim Venders: Za mene, da ga nosim na ledjima ili biciklu!
Tadao Ando: Kada sam bio u svojim dvadesetim, putovao sam oko sveta nekoliko puta. Sa svakim putovanjem znacenje arhitekture se sve dublje usadjivalo unutar mene. Iskustva koja sam tada stekao u Americi i Evropi formirala su osnovu onoga sto sam danas i ostaju deo mene. Putovanja me uvek jako inspirisu za stvaranje. Tome, znam da ti moras ovih dana da putujesh koliko i ja. Da li mozes da kazes nesto o svojim osecanjima vezanim za putovanje? Sta crpis iz tog iskustva i u cemu najvise uzivas u vezi sa putovanjima?
Tom Ford: Volim da putujem. Napustanje Santa Fea, a zatim SAD-a kada sam bio tinejdzer, bio je momenat koji me je definisao. Moj mozak voli da sagleda siru sliku, a tome nista vise ne eksponira od putovanja. Pre nekoliko godina, ipak, postalo mi je previse. Osetio sam se kao da sam stalno u pokretu i putovanje je izgubilo nesto od svoje privlacnosti, postalo je vise vezano za borbu protiv iscrpljenosti. Mislim da je to simptomativno nasem vremenu. Rec “putovanje” sada znaci jednostavno prebacivanje svog tela i torbi preko vremenskih zona.
Pravo znacenje putovanja, dobrovoljno pristajanje da se postane autsajder u drugoj kulturi i da se iz toga neshto nauci, danas je izgubljeno. Zivimo u tako globalizovanom svetu, svako ocekuje da se svuda oseca kao kod kuce- cak i 5.000 kilometara daleko od kuce, ljudi zele da popiju svoju Starbuks kafu. Niko ne zeli da oseti otudjenim i mislim da je to tuzno, jer je upravo ta mucnina situacija momenat u kome se najvise razvijas.
U skladu sa tim, za mene je najveci izazov u ovom momentu zivota da mirujem. Zeleo bih da se vratim na mesto odakle sam doshao, u pustinju Novog Meksika. To nije putovanje, to je povratak…
---------------------------

Tako kazu oni.
A zashto vi putujete?
I koliko na tom putovanju trazite svoju Starbuks kafu?

starbuks kafu nikako:nope:
zanimljiva je ova kombinacija sagovornika: japanski arhitekta, nemački reditelj, i američki modni dizajner - dakle u svakom smislu povlašćeni subjekti iz 'prvog' sveta. još zanimljivije stvari bi mogli o putovanju i značaju putovanja da nam kažu: južno-američki aktivista, gruzijska video umetnica, univerzitetska profesorka iz indije i recimo gay književnik iz sub-saharske afrike

lepo je putovati...

Sve vise i vise u buducnosti cemo imati grupu ili pleme ljudi sastavljenu od intelektualaca ili “inteligencije” koji ce biti nomadi i putovati po svetu, ne pripadajuci odredjenom mestu …

Ovo nije prvi put da čitam takvo favorizovanje ideje o nomadskom načinu života.
Rekao bih da je to naivna i patetična ideja.
Putovanja su nešto drugo. A ima i više vrsta putovanja.

Što se tiče Starbaks kafe to je pre svega potpuno precenjena stvar.
Koliko god delovala kao deo globalističkih tendencija, ona zbog svoje skupoće utiče na raslojavanje do skora homogenog globalističkog obrasca.

tako je

Ja volim da putujem. Jedan razlog bi mogla biti radoznalost, zatim zelja da sto vise saznam, da upoznajem nova mesta i ljude. Takodje, posto cele godine imam obaveze a odmor mi je samo dve nedelje kada bih otisla tu negde blizu i samo lezala ne bih se odmorila kao kad odem na drugi kraj zemljine kugle. Istog casa kad udahnem neki sasvim drugi vazduh ja skroz zaboravim svakodnevni zivot i njegovu tezinu. Onda nezadovoljstvo sopstvenim zivotom. Kada sam u nekim periodima zivota bila srecna, najmanje sam putovala. Kako vec rekoh na jednom drugom topicu tuga je svuda ista, ali se mnogo lakse podnosi u nekom dalekom predelu. Takodje, sa te daljine problemi izgledaju drugaciji i bar zbog necega se radujes. Onda mislim da je to dobar nacin da se trosi novac, to ostaje i na fotografijama a i u glavi. Nekako mi se cini da iskustva sa putovanja (uz obrazovanje) niko ne moze da oduzme, sve materijalno prolazno je...

Za sada je moj glavni razlog što putujem to da bar na kratko ne budem - ovde. Nešto što se "mora", s tim što za razliku od ostalih morajućih stvari koje sa sobom povlače neke neprijatnosti, kompromise i slično, u slučaju putovanja dobijam samo zadovoljstvo (osim neminovnog povratka). Pravo putovanje je za mene kada na nekoj adresi počneš da dobijaš poštu, ali i ona kraća i najkraća (vikend) su podjednako blagotvorna (preporučujem svim putnicima Maju Herman Sekulić, "Prozor u žadu-priče iz Jugoistočne Azije"; Sonju Lapatanov "U skutima Himalaja" slobodno preskočite)

Putovanja kao beg od svakodnevice, rutine, problema, ljudi, uspomena.... zašto da ne? Jeste da bi bilo lepo sve rešiti ovde (tačnije: u sebi), pa onda putovati, ali znamo svi da je to teško, nekad i nemoguće. A sa putovanja se donese energija, svežina, ideja za suočavanje sa satima.

Starbaks gde god se okreneš...Ili Plazma i Jafa danas gde god ima naših u svetu...Verujem da to ljudima daje neku potrebnu sigurnost, konstantu koja im je neophodna ili im prija. Ja lično ne volim da vidim reklame za Coca -Colu na arapskom, ali tu više nema pomoći...

Guysovi... ovaj... ta Starbucks kafa je bila metafora... koliko tražimo svoje "svakodnevne udobnosti"...

Svakako nisam mislio koliko po raznoraznim gradovima tražite Mc, Starbucks ili Hard Rock Cafe (mada za ove potonje znam ljude... u koji god grad da odu- a oni pravac HRC)...

A jesu ljudi iz prvog sveta... da. Ponekad je lepo čuti kako oni razmišljaju... bar meni iz drugog ipo sveta...

Originally posted by Marvin
A jesu ljudi iz prvog sveta... da. Ponekad je lepo čuti kako oni razmišljaju... bar meni iz drugog ipo sveta...

naravno, ali su sva trojica toliko blazirani, i nekako mi se čine potpuno nerelevantni...

a uzgred, ja mislim da smo mi iz drugog-minus-i-po sveta

Originally posted by Storm

Sve vise i vise u buducnosti cemo imati grupu ili pleme ljudi sastavljenu od intelektualaca ili “inteligencije” koji ce biti nomadi i putovati po svetu, ne pripadajuci odredjenom mestu …

Ovo nije prvi put da čitam takvo favorizovanje ideje o nomadskom načinu života.
Rekao bih da je to naivna i patetična ideja.

Steta sto tako vidis. Verovatno nisi ziveo tim 'modernim' nomadskim stilom pa ne razumes...

Ja sam bio u prvoj Starbaks radnji ever u Sijetlu!

Moj komentar se odnosio na nomadski stil zivota

Inace ne volim Starbucks...pogotovo ako je Coffee Bean u blizini...

Moj komentar se nije odnosio ni na šta posebno, pa ni tvoj.

Putujuci intelektualac nije nesto novo niti vezano za globalizam, to je mnogo, mnogo starija socijalna institucija (sofisti, periegete, putujuci monasi i hodocasnici, "vagabond érudit" iz doba prosvetiteljstva itd).

Putovanje se u evropskoj tradiciji u odnosu na pozicioniranje maticne kulture subjekta deli na peregrinatio (stranstvovanje, hodocasce) i nostos (povratak s peripetijama, ono sto je radio Odisej). Od 19. veka postoji i ciklicno, turisticko putovanje odem-pa-se-vratim ("grand tour" engleske aristokratije, posete antickim arheoloskim lokalitetima u Evropi) a od 20. veka uvodi se masovni turizam. Svaka ta vrsta ima razlicite formativne implikacije na subjekta, ali ih svakako uvek ima.

Paradoks putovanja - i ujedno njegova najzanimljivija strana - jeste sto se nikad ne tice samog mesta, nego uvek putujuceg subjekta. Putnik kroz price i opise mesta zapravo ispisuje sebe, svoj identitet, svoju dusu, on ni u jednom trenutku ne izlazi iz sebe. Drugim recima, uprkos svim eventualnim unutrasnjim i spoljasnjim promenama on uvek ostaje na istom mestu - krecuci se, stoji.

I tako dalje. Magistrirao sam na ovim temama

Planeta, putnikov zavičaj.

Da priložim da je mnogo lakše fizički promeniti okruženje nego suštinski prodreti u sebe.

Originally posted by AngraMaina

Drugim recima, uprkos svim eventualnim unutrasnjim i spoljasnjim promenama on uvek ostaje na istom mestu - krecuci se, stoji.

Što možda najbolje može da se vidi po kacama sa kupusom na terasama grada Toronta.

Ili drugi način da se kaže: otišao je on iz svog sela, ALI nije selo iz njega!

Da ali...

Takodje je tacno da ljudi koji putuju (ne mislim na ona poslvona putovanja gde provedes 6 sati u Minhenu na sastanku, zatim 3 u Buenos Aires, 4 u Hong Kong-u, itd), vec mislim na ona putovanja gde das sebi sansu i da se asimiliras u drustvo koliko je to moguce, ili pak pokusas da razumes nacin razmilsjanja, itd - e takva vrsta putovanja moze da doprinese porastu naseg 'cross-cultural competency', sto je merljiva stvar, i zna se na primer koliko osoba treba da provede u drustvo da bi pocela odredjene stvari da asimilira.

Znam po sebi i drugim ljudima koji zive ovim stilom zivota da skoro sve sto je Angra napisao je donekle tacno, ali isto tako je tacno da neki ljudi prihvate nest sto su videli na svoim putovanjima i to postane deo njih, znaci na neku ruku se i 'promene' od onoga sto su bili. Slazem se da je mnogo cesce videti kace kupusa na terasama Toronta i toalet papir koji viri iz volva na putu Stockholm-NekoSrpskoSelo na primer.

Takodje sam primetio da ljudi koji zive ovim 'modernim' nomadstvom (mada stalez se sa Angrom, nomadstvo intelektualnih itd je oduvek postojalo) su privuceni odredjenom lokaciom, i lokacie privlace drugacie ljude. Nomadi koji 'zive' u Bali-u nisu isti kao oni sto 'zive' (i.e. provode odredjeno vreme) u Bangkok-u i Riu.

Bottom line: meni se strasno svidja ovo 'chergarenje' po svetu, i ne mogu da zamislim da zivim drugacije. Verovatno sam ja onakav kakav sam, ali takodje verujem da je ovo cergarenje po svetu doprinelo tome ko sam u trenutnom momentu, i da ce do neke granice doprinositi tome ko cu biti u buducnosti. Sve je to nekako u mom svetu povezno. Ja ne biram 'intelektualno' mesta gde idem - sve to ide po nekim osecanjima, koincidenciama (ako verujemo u to), itd..