Gay-Serbia.com | Diskusije

Onaj period u životu kada se školovanje najzad završi i nema više trte-mrte. Da podmažem malo diskusiju, evo citata iz Generation X Douglasa Couplanda:

"Mid-twenties Breakdown: A period of mental collapse occurring in one's twenties, often caused by an inability to function outside of school or structured environments coupled with realization of one's essential aloneness in the world. Often marks induction into the ritual of pharmaceutical usage."

A naš obrazovni sistem, God rest its soul, baš i ne pomaže preterano svojim zanemarivanjem jedne potpuno beznačajne činjenice da bi zapravo trebalo da se i bavimo nečim za šta smo se školovali. Naravno, sve zavisi od pojedinca, da l' će napraviti limunadu od tih zakržljalih limuna, međutim ne bih želeo da se ovo pretvori u diskusiju o obrazovnom sistemu.

Dakle, želeo bih da čujem vaša iskustva, ako želite da ih podelite: jeste li se obradovali i iskoristili novonastalu slobodu ili ste zablokirali pred nestankom dobro poznatih struktura?

Ne poznajem osećaj.

U mojoj struci nema prekida školovanja (tj. obrazovanja). Ako staneš propadaš.

Kad završiš jedan ciklus nadogradnje obzazovanja i kad naidje neki kratak period zatišja na tom polju - onda ideš da učiš nešto što nije to ali je BLISKO tome. Pa kad i s tim završiš, onda na red dođe nešto OPŠTE, a vezano i primenjivo na struku.

A onda dođe vreme da se baciš ponovo na matičnu nauku.

Ako i pored svega toga naiđe neki slobodni period, onda ideš recimo na ovakav neki jer i to jednog dana može da ti pomogne u poslu (a koji veze nema s tim)...

i crashed.
for two whole years.

Mars, naravno, slažem se sa tobom, ali nisam mislio na to već na prekid formalnog obrazovanja: škola, fakultet, ovo-ono.

Popeye napisao:i crashed.
for two whole years.

elaboriraj!

pa ono:
sta sad? posao, kako se to nalazi? omg, pa i dalje moram od roditelja trazit novac! sta bih ja uopce mogao raditi? da mozda upisem postdiplomski? previše pušim travu. moj zivot nema smisla. mozda bih trebao početi džogirati? zasto me ljudi stalno zovu na mobitel i sta hoce od mene? prestanite me ubijati u pojam s tolikim očekivanjima! i'm lost and have no idea what to do!

meni ovi faxovi deluju ko manje cimanje od srednje bas me zanima sta cu reci kad dodju ispitni rokovi

The Misfit napisao:Mars, naravno, slažem se sa tobom, ali nisam mislio na to već na prekid formalnog obrazovanja: škola, fakultet, ovo-ono.

Pa šta da ti kažem...pocepam SVE od papirne literature na sitno, razbacam po sobi, skinem se go - i drkam kurac valjajući se u ekstazi po tim papirićima, kao na laticama najmirisnijeg pačulija...

Pa nije lako, ne samo u Srbiji.
Nije problem to sto treba da se otisnemo u "pravi" zivot i zaradjujemo za svoj hleb, pretpostavljam da vecina nema problema sa tim, vec treba negde, nakako poceti! Vecina poslodavaca, ako ne svi, traze ljude sa iskustvom, sto znaci da ocekuju od tebe da si vec negde radio u struci barem dve-tri godine. Oni koji imaju neku vezu mogu poceti od nule, oni koji nemaju mogu godinama da se prijavljuju na raznim mestima dok konacno ne odustanu i postanu 'borderlajneri'...

Zanimljivo da sam hteo da otvorim slicnu temu, ali malo konkretniju tipa: kako ne propasti? ili kako sebe motivisati da se osamostalimo itd.

Popeye napisao: sta sad? posao, kako se to nalazi? omg, pa i dalje moram od roditelja trazit novac! sta bih ja uopce mogao raditi? da mozda upisem postdiplomski? previše pušim travu. moj zivot nema smisla. mozda bih trebao početi džogirati? zasto me ljudi stalno zovu na mobitel i sta hoce od mene? prestanite me ubijati u pojam s tolikim očekivanjima! i'm lost and have no idea what to do!

ovo isto, samo što sam ja upisao postdiplomski.

antibiotic, nigde nije lako, ali barem iz sopstvenog iskustva studiranja vani mogu da posvedočim da je zastupljen znatno veći stepen pripreme za kasniji posao, da ne pominjem mnogo više prilika koje ti se nude da pored obrazovanja koje pazi na primenu znanja stekneš i dodatno iskustvo tokom studija.

sjajna su ti pitanja i ne postoji nijedan valjan razlog zašto ih ne bismo inkorporirali u ovu temu!

kontam da tek tad pocinje pravo mucenje

antibiotic napisao:
Zanimljivo da sam hteo da otvorim slicnu temu, ali malo konkretniju tipa: kako ne propasti? ili kako sebe motivisati da se osamostalimo itd.

well, mislim da je prvi korak realno sagledati realnost. realno procijeniti pravila igre.

The Misfit napisao: antibiotic, nigde nije lako, ali barem iz sopstvenog iskustva studiranja vani mogu da posvedočim da je zastupljen znatno veći stepen pripreme za kasniji posao, da ne pominjem mnogo više prilika koje ti se nude da pored obrazovanja koje pazi na primenu znanja stekneš i dodatno iskustvo tokom studija.

E, na tu temu evo nečeg aktuelnog:

"Ni više menadžera, ni gore privrede"

Glavni i odgovorni urednik Obrazovnog informatora Marica Ivić, takođe, smatra da srednje stručno obrazovanje i visokoškolstvo daju "neadekvatan kadar, koji privreda nije u mogućnosti da apsorbuje".

"Kvalitet obrazovanja nije ujednačen, a tržište nije u stanju da proceni ko daje adekvatno obrazovanje, a ko samo uzima pare za te usluge", navela je Ivić.

celo

^ do đavola, rekao sam da ne želim da trubim o tome, a onda sam kao kreten nekoliko minuta kasnije istrubeo o tome.

Popeye napisao: well, mislim da je prvi korak realno sagledati realnost. realno procijeniti pravila igre.

Lepo si rekao: prvi korak.

JA sam kod sebe primetio da taj deo lepo odradim, a onda - stanem.

Mislim, to mi je dominantno osećanje, impuls (tačnije odsustvo istog). Na dalje moram na silu.

Primer: realnost je da šefu pričaš određene stvari...na određeni način...u pravilno odabranim trenucima za to...i biće ti SUPER. ALI ja se sebe gadim i sve se u meni buni kada se tako ponašam. A neko manje gadljiv to (što ja ZNAM da tako treba) to i URADI - i prodje bolje od mene. Recimo.

Zato, za slučaj da ovaj kapitalizam ne propadne - kako ja ne bih propao u njemu, najbolje mi je da budem taj šef.

i learned that in work it's very easy to be too smart for your own good. pa se trudim ne biti.

I've hit rock bottom (citaj radio sam u McDonald'su) tako da sta god da me ceka nakon faksa ne moze da bude puno gore od toga. Dodushe, odgodio sam povratak u stvarni svet upisivanjem master studija

pa, posle završenog fakulteta, redom su mi dupetom zatvarali sva vrata na koja sam zakucala.

ali sam ja bila jako uporna. i dosadna.

na kraju su jedna popustila (msm vrata)...pa onda druga, pa treća...

i tako, posle nekih godinu dana maltretiranja, depresije, odbijanja poslova koji me ne interesuju...istrajala sam u sopstvenoj želji da radim isključivo ono za šta sam se školovala.

at the end, radim baš ono za šta sam se školovala, bez ijednog dana radnog staža. živela Srbija, živelaaaaaaaaa!

(pitam se samo šta li su uradili od sebe ovi neki moji sa faksa koji nisu bandoglavi kao ja )

The Missft napisao:Onaj period u životu kada se školovanje najzad završi i nema više trte-mrte.

Mars napisao:Ne poznajem osećaj.

U mojoj struci nema prekida školovanja (tj. obrazovanja). Ako staneš propadaš.

Zavrsih master pre skoro 3 nedelje, a pre skoro nedelju dana se zaposlih.

Tako da da, nema vise skole, ali daleko od toga da nema ucenja (stono Mars rece).

speedygonsales napisao:

The Missft napisao:Onaj period u životu kada se školovanje najzad završi i nema više trte-mrte.

Mars napisao:Ne poznajem osećaj.

U mojoj struci nema prekida školovanja (tj. obrazovanja). Ako staneš propadaš.

još jednom, za one sa jeftinijim ulaznicama:

The Misfit napisao:Mars, naravno, slažem se sa tobom, ali nisam mislio na to već na prekid formalnog obrazovanja: škola, fakultet, ovo-ono.

Nek je moja ulaznica jeftina - ali ja sam recimo sada na 3/4 jednog programa. Prisustvo obavezno, gomila individualnog rada, rada u grupi, nedeljnih zadataka, projekata, on-line aktivnosti, midterm ispita, finals ispita, skupljanja poena po ispitima, obaveznih predmeta, izbornih predmeta...i, gle cuda - sve to na fakultetu.

A isto tako je bilo i pre 3 godine.

Tako da u mom slucaju stvarno nije bilo prekida formalnog obrazovanja: skola, fakultet, ovo ono.

ti si, Mars, poseban slučaj.

šalu na stranu, čini mi se da je veoma jasno na šta tačno mislim. barem su Popaj, antibiotic, HM Lover i Iris to dobro shvatili i shodno tome odgovorili.

dragi misfite. ono sto ti ja mogu reci je 'it gets better'.

seriously. evo me upravo u briselu, idem gledat 'beginners' u kina. sjedim u najmocnijem knjizevnom ziriju u drzavi, inace. a prvi pravi posao kojeg sam se nakon faksa dokopao je bio cyberkurvanje. naravno, u tom putu prema gore negdje usput prodas ili izgubis dusu, pa to kompenziras volontiranjem u aktivizmu, ali to je za drugi topic.

@Misfit

Blago njima

Popeye napisao: evo me upravo u briselu, idem gledat 'beginners' u kina. sjedim u najmocnijem knjizevnom ziriju u drzavi, inace.

you're not being helpful right now!

Mars napisao:Ne poznajem osećaj.

U mojoj struci nema prekida školovanja (tj. obrazovanja). Ako staneš propadaš.

Kad završiš jedan ciklus nadogradnje obzazovanja i kad naidje neki kratak period zatišja na tom polju - onda ideš da učiš nešto što nije to ali je BLISKO tome. Pa kad i s tim završiš, onda na red dođe nešto OPŠTE, a vezano i primenjivo na struku.

A onda dođe vreme da se baciš ponovo na matičnu nauku.

Ako i pored svega toga naiđe neki slobodni period, onda ideš recimo na ovakav neki jer i to jednog dana može da ti pomogne u poslu (a koji veze nema s tim)...

slazem se sa marsom
i mislim da je to manje vise jednako bitno za sve profesije
ako nameravas raditi u struci i opstati
a ne biti sjuardesa ili suzanj na brodu
sto je btw u mojih vrsnjaka merilo uspeha u zivotu
(ko ima vremena, okej knjiga vezana za to je "the world is flat")

a balkan, sve djuture sa srbijom, hrvatskom i ostalim komsijskim
svakim na svoj nacin nebeskim narodom je zaglavljen u nekom medjuvremenu
i malo ljudi shvata da zavrsiti fakultet tek osnova osnove celozivotnog ucenja
tek da budes sposoban da shvatis ono sto dolazi

primera i dramskog dojma radi,
dok sam u usa radio u investicionom fondu pricam sa nekim dekicom
koji se bavi samo i iskljucivo procenom vrednosti
opcija i konvertibilnih obveznica za finansiranja velikih javnih nabavki
na pitanje zasto bas to njegov odgovor je da ne postoji fakultet
gde se to uci, a on ima jako iskustvo u tome i stalno trazi izvore da uci jos
te mu to daje, rec koju je upotrebio bese "slight" prednost
da se nece pojaviti neko ko ce to da radi bolje

u slicnom vremenskom intervalu moj druagar/komsija mi objavljuje
da ce da upise visu med sa nutricionistu jer je to najlakse a i najbolje su tamo ribe
pa ce kad zavrsi da pali negde napolje
gde napolje ne znam jer to sto ce on da radi napolju radi masina vec zadnjih 10tak godina
eventualno prodje neka med sestra da ti uvali papire sto je komp isprintao

Sam fakultet mi nimalo nije nedostajao, stavise jedva sam docekala da pobegnem iz te ustanove.
Naravno da se ta promena odrazi i na ostale aspekte zivota, posebno realnost trazenja posla, ali je sve to normalno i neminovno. Vremenom naucis da plivas.
Tada sam prekinula i neke dead end emotivne veze, za sta se kasnije ispostavilo da je pun pogodak, tako da se tesim da ce jednog dana sve nekako pasti na svoje mesto.