Gay-Serbia.com | Diskusije

Na lestvici znanja Srbija je prikovana za evropsko dno

Samo 6,5 odsto ima fakultetsku diplomu

Do 2020. godine sve zemlje EU moraće da imaju najmanje 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva. Srbija sa svojih 6,5 odsto fakultetski obrazovanih građana nije samo najgora u Evropi, već je zbog loše obrazovne politike i propuštenih šansi za reforme u ovom trenutku „milenijumima“ daleko od ispunjenja evropskog standarda.

Srbija nije samo na evropskom dnu, već i na regionalnom. Dok u Sloveniji, s kojom se doduše u reformama teško možemo takmičiti, ima više od 22 odsto visokoobrazovanih, u Hrvatskoj ih je najmanje 15 odsto, u Makedoniji 7,3, podaci za BiH nisu precizni, ali stručnjaci napominju da se i oni nalaze na evropskom dnu.

Malo ko se ne bi postideo nad činjenicom da u Evropi nema zemlje s nižim procentom visokoobrazovanog stanovništva. Na listi Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2007, na kojoj se Srbija ne nalazi, gorih od nas nema. Najlošije se kotira Turska sa 10,8 procenata, a najbolje je u skandinavskim i zemljama Beneluksa, gde se prosek kreće od 30 do 36,4 odsto.

Cela vest




S DRUGE STRANE:




Željka Buturović: Put balonom

Veza između broja obrazovanih i materijalnog prosperiteta možda znači da je obrazovanje uzrok tog prosperiteta, a možda i da bogata društva sebi mogu da priušte da se luksuziraju

Da li Srbija ima dovoljan broj visokoobrazovanih? Trebalo bi da bude jasno da ne postoji osoba koja može da odgovori na to pitanje. Zapravo, moglo bi se reći da je i samo pitanje besmisleno. Dovoljno - u kom smislu, za koju svrhu, po kojoj ceni?

Naizgled paradoksalno, besmislenost pitanja često pojačava napore da se na njega odgovori. U skladu sa tim, relativno mali broj fakultetski obrazovanih je čest povod da se negoduje i mrači. ,,Samo sedam odsto stanovnika ima visoku stručnu spremu”. „U Evropi je 50 odsto mladih upisano na fakultet a u Srbiji samo 25 odsto”. Već smo bezbroj puta čuli da je obrazovanje ,,strateška investicija” bez koje nam se crno piše. Činjenica da je u razvijenim zemljama Zapada broj fakultetski obrazovanih nekoliko puta veći nego u Srbiji naizgled potvrđuje tu tezu.

Ali korelacija između broja obrazovanih i materijalnog prosperiteta možda znači da je obrazovanje uzrok tog prosperiteta, a možda i da bogata društva sebi mogu da priušte da se luksuziraju. U SAD, koja je jedna od država sa najvećim brojem visokoobrazovanih zbog čega je, između ostalog, bila i inspiracija za bolonjski proces, ocena svrsishodnosti formalnog obrazovanja je daleko ambivalentnija. Da, ima onih koji, kao predsednik Obama, veruju da je suština ekonomskog progresa neraskidivo povezana sa brojem fakultetski obrazovanih. Međutim, sve se češće mogu pročitati i kritički komentari koji ukazuju da je zahvaljujući stipendijama, subvencijama i kreditima, broj fakultetski obrazovanih postao nerealno naduvan. A neki smatraju da je tržište fakultetskih diploma novi balon, sličan onom koji se nedavno, sa dalekosežnim posledicama, izduvao na tržištu nekretnina.

I zaista, mnogi elementi dinamike balona su tu. Školarine rastu enormnom brzinom, a novi fakulteti niču kao pečurke. Nijedna cena školarine, ma kako enormna bila, ne doživljava se kao previsoka jer se smatra da će je dobit od diplome višestruko premašiti. Kao što je donedavno bio slučaj i sa nekretninama, osnovu za takvu procenu čine istorijski podaci koji pokazuju da je obrazovanje sigurna investicija. Roditelji i studenti se zadužuju desetinama, čak i stotinama hiljada dolara ne bi li se dočepali fakultetske diplome. Enormna potražnja za fakultetskim diplomama po prirodi stvari znači da fakultete upisuje gomila ljudi čija su interesovanja i sposobnosti u velikom raskoraku sa tradicionalnim programima. Zbog toga je došlo do prave eksplozije fakultetskih diploma iz oblasti kao što su prodavanje nekretnina i hortikultura. Čak i najelitniji univerziteti nedavno su počeli da otvaraju specijalne fakultete koji izdaju ovakve diplome.

Ceo članak




Ko je, po vašem mišljenju, u pravu? Da li je fakultetsko obrazovanje potreba ili luksuz?

potreba, ali kod nas, na zalost, luksuz

slazem se za dukkyjem

Originally posted by dukkehjem

potreba, ali kod nas, na zalost, luksuz

U praksi, i tih 6,5% je previse, jer ne postoji trziste rada ni za tih 6,5.
Na drugu stranu sto je u Srbiji obrazovanje jako loseg kvaliteta, pa ni tih 6,5 zapravo ne zna sta radi.

hoće li to značiti da će se diplome onda štancovati kao da smo u foči? ne bi me iznenadilo da nam to postane jedan od prvih ispunjenih uslova...

^

Mislim da su Srbiji potrebni strucnjaci koji znaju znanje,sto je,u normalnim drustvima, u velikoj meri izjednaceno sa posedovanjem diplome,
Kod nas je obrazovanje koje se stice na fakultetima na prilicno jadnom nivou,malo onih koji zavrse faks uopste i kapiraju bilo sta iz struke(mislim pre svega na moj faks,ali vidim da postoje slicni problemi i na nekim drugim fakultetima).
I za to znanje koje se dobija na faksu skolarine su mnogo visoke,dakle studiranje je luksuz,makar kada se uzme u obizr datog novca i primljenog znanja zauzvrat.
A,opet,u inostranstvu su,koliko znam,skolarine dosta vece nego kod nas,ali je i kvalitet znanja i nastave na daleko,daleko visem nivou.

Imali smo nedavno jednu(od mnogih)skandaloznih izjava ministra zdravlja,koji kaze da je njegovo ministarstvo nabavilo svu opremu za nase bolnice,ali da se on ipak lecio u inostranstvu jer nema poverenja u lekare cije je znanje zastarelo.
To je najocigledniji primer o stanju naseg obrazovanja.Imamo fakultetski obrazovane lekare,koji su ko zna koliko platili svoje studiranje,a ministar zdravlja ne sme svoje dupe da stavi u njihove ruke.Covek valjd anajbolje zna koliko oni znaju.

Potreba ...

Ko će te danas pozvati na razgovor za posao bez diplome??

Ja sam imao ludu sreću da upadnem na odlično radno mesto sa 3 ispita do kraja ... Ne verujem da bi danas neko pristao da me zaposli tek tako.



Samo me zanima:
- Da li se u tih 93.5 % računaju i novorođenčad, maloletnici, dugogodišnji penzioneri i svi ostali koji ne potpadaju pod radno sposobno stanovništvo?
- Da li ovo računa visoko ili samo fakultetsko obrazovanje? (više, visoke škole + bachelor)
- Kako možemo da se poredimo sa državama u kojima je prosečna zarada nekoliko puta veća od naše? Ne verujem da bismo bili na tako lošem mestu da se poredimo sa zemljama našeg ekonomskog ranga.

Originally posted by KiWi

- Da li ovo računa visoko ili samo fakultetsko obrazovanje? (više, visoke škole + bachelor)

Samo visoko (fakultetsko).
Imaš na linku podatak za više škole:
"U Srbiji doduše, prema popisu iz 2002, postoji i još oko 4,5 odsto građana koji su završili dvogodišnje više škole ili prvu godinu fakulteta. Oni se u našoj zemlji smatraju visokoobrazovanima, ali po evropskim standardima ne mogu spadati u tu grupu."

- Kako možemo da se poredimo sa državama u kojima je prosečna zarada nekoliko puta veća od naše? Ne verujem da bismo bili na tako lošem mestu da se poredimo sa zemljama našeg ekonomskog ranga.

Pogledaj uvodni post - i u regionu smo poslednji, samo je možda BiH tu negde gde i mi.

Originally posted by KiWi
- Da li ovo računa visoko ili samo fakultetsko obrazovanje? (više, visoke škole + bachelor)

U Americi ako hoćeš da budeš npr. frizer, ili manikir i pedikir, ili autoelektričar, ili slične stvari za koje se kod nas ide u srednju školu tri godine, čak ni pune četiri, tamo moraš prvo da diplomiraš iz četvorogodišnje srednje škole pa onda da upišeš (i završiš) taj kurs na community college, još dve godine. Što znači da imamo dosta ljudi sa obrazovanjem koje odgovara višem obrazovanju u SAD, samo što su ovde sa njim završili sa 18 godina (dodatni dokaz koliko su kod nas ljudi ekstrapametni )

ja sam bila ubedjena da je procenat veci

nekako kod nas je postalo normalno da ko se ne uda/ozeni odlazi na fax, a za zanat ja nisam cula da se neko opredelio u poslednjih 100 godina, dok je na zapadu to najnormalnije da ko nije sposoban za fakultet trazi ... jao na nemackom je Ausbildungsplatz, ako se neko snadje, razumece... za stolara, osobu koja farba i lakira, pokriva krovove i slicno...

slazem se da je postao luksuz u danasnje vreme studirati, ali ne bi mi bilo tesko da znam da ce se kasnije to isplatiti...

meni samo nije jasno zašto većina misli da je studiranje luksuz? znam gomilu ljudi koji su završili ili završavaju fakultet a pritom nisu u zavidnoj materijalnoj situaciji. luksuz je možda studirati 15 godina, ali ako iole imate želju fakultet možete završiti skoro pa za dž.
drugo, malo mi ide na živce ova obaveza od 40 odsto visoko obrazovanih, što zbog toga što mi nekako nameće nešto što je stvar izbora pojedinca, što zbog svih licemerja jer mi se čini da se reforme u obrazovanju zapravo svode na to da bismo svi danas imali diplomu nekada si se fakultetom isticao u svom okruženju a danas se ističes ako ga nemaš jbt. neosporno je da da to svakako ima dobrih strana, ali da li je zaista neophodno to da šalterka u banci koja ubode 6 tastera na tastaturi po klijentu pre nego te sa nalogom pošalje do blagajne ima ekonomski fakultet?
lično mislim da je posledica takvog sistema sve više visoko obrazovanih koji pored redovnog posla honorarno krece, farbaju, voze taxi i sl
treće, nekako ne mislim ni da je potreba nego prosto neki vid prednosti u odnosu na druge, jer ti se ako ništa drugo pruža šansa da malo više biraš.

Originally posted by jukie

Originally posted by KiWi
- Da li ovo računa visoko ili samo fakultetsko obrazovanje? (više, visoke škole + bachelor)

U Americi ako hoćeš da budeš npr. frizer, ili manikir i pedikir, ili autoelektričar, ili slične stvari za koje se kod nas ide u srednju školu tri godine, čak ni pune četiri, tamo moraš prvo da diplomiraš iz četvorogodišnje srednje škole pa onda da upišeš (i završiš) taj kurs na community college, još dve godine. Što znači da imamo dosta ljudi sa obrazovanjem koje odgovara višem obrazovanju u SAD, samo što su ovde sa njim završili sa 18 godina (dodatni dokaz koliko su kod nas ljudi ekstrapametni )

I onda je svaki frizer visokoobrazovan?
Pa nije ni čudo što onda fakultetlija imaju toliko ...

Zavisi šta se kome radi u životu. A nakon toga od konkurencije u toj oblasti.

Originally posted by jukie

(dodatni dokaz koliko su kod nas ljudi ekstrapametni )

pa ne znam bas koliko su ekstrapametni koliko je jednostavno sistem takav kakav je. nas sistem ima veliku prednost sto daje jednu odredjenu sirinu u obrazovanju, medjutim, precesto opterecuje ucenika filajuci ga podacima koji ga cesto nit zanimaju nit ce mu ikad zatrebati u zivotu, osim mozda u nekakvom kvizu.

s druge strane, americki sustav se temelji na biranju onih podrucja koja te zanimaju. ucenik je motiviraniji, skola mu nije mozda toliko opterecenje i dobiva dosta dobro specijalizirano znanje, medjutim nedovoljne sirine pa to kod nas ostavlja dojam debila...

evo jedne zgodne price i iskustva ucenika u raznim zemljama:

http://www.jutarnji.hr/-predmete-smo-bi ... a-/883844/

ON: u trenutnim prilikama je jednostavno potreba jerbo je bar bilo kakva diploma preduvjet za nekakav posao. nismo u situaciji ko tipa u svedskoj gdje se mlade cak tjera da studiraju, jerbo oni vec od 18te godine imaju mogućnost naci dobro placene poslove od kojih mogu zivjeti, i to bez potrebe za visokim obrazovanjem...

u Srbiji to je luxuz, a drugde, instikt.

Inace Hr sa 15%

A budžeta ima za sve... i to pokazuje koliko ovo društvo ne funckioniše.

Za mene potreba.

Fakultetsko obrazovanje u Srbiji je ništa. Veze i poznanstva su i potreba i luksuz.

ja ne znam sta da odgovorim... za mene licno nije ni potreba ni luksuz, nego zelja.... ok, ipak potreba, ako govorimo samo o osnovnom fakultetskom obrazovanju... btw. cudi me da je tako mali procenat... tako se cesto cuje kako gomila ljudi koja diplomira na fakultetu ne moze posle da nadje posao u struci nego radi neke gluposti... hm, interesuje me da li je radjeno neko istrazivanje gde su pokusali procentualno da iskazu koliko ljudi u evropskim zemljama sa fakultetskom diplomom zaista rade u struci? verovatno ne, mislim da bi to bilo jako tesko utvrditi...

Originally posted by _miki_
Mislim da su Srbiji potrebni strucnjaci koji znaju znanje,sto je,u normalnim drustvima,u velikoj meri izjednaceno sa posedovanjem diplome.
Kod nas je obrazovanje koje se stice na fakultetima na prilicno jadnom nivou,malo onih koji zavrse faks uopste i kapiraju bilo sta iz struke(mislim pre svega na moj faks,ali vidim da postoje slicni problemi i na nekim drugim fakultetima).
I za to znanje koje se dobija na faksu skolarine su mnogo visoke,dakle studiranje je luksuz,makar kada se uzme u obzir datog novca i primljenog znanja zauzvrat.
A,opet,u inostranstvu su,koliko znam,skolarine dosta vece nego kod nas,ali je i kvalitet znanja i nastave na daleko,daleko visem nivou.
Inače, stvar privlačnosti (prema istom polu) je ono što bi trebalo Pride da promoviše, a ne individualno sexualno ponašanje.
Imali smo nedavno jednu(od mnogih)skandaloznih izjava ministra zdravlja,koji kaze da je njegovo ministarstvo nabavilo svu opremu za nase bolnice,ali da se on ipak lecio u inostranstvu jer nema poverenja u lekare cije je znanje zastarelo.
To je najocigledniji primer o stanju naseg obrazovanja.Imamo fakultetski obrazovane lekare,koji su ko zna koliko platili svoje studiranje,a ministar zdravlja ne sme svoje dupe da stavi u njihove ruke.Covek valjda najbolje zna koliko oni znaju.

Fakultetsko obrazovanje u Srbiji je nepotrebno gubljenje para, vremena i nerava.

Potreba, pravo, privilegija i odgovornost.

Originally posted by AngraMaina

Potreba, pravo, privilegija i odgovornost.

slazem se...
hvala sto si tako jasno i precizno izrazio ono sto sam ja zelela ali nisam uspela da nadjem prave reci

Originally posted by Wilhelmina

U praksi, i tih 6,5% je previse, jer ne postoji trziste rada ni za tih 6,5.
Na drugu stranu sto je u Srbiji obrazovanje jako loseg kvaliteta, pa ni tih 6,5 zapravo ne zna sta radi.

Ovako nekako...

Za mene je potreba i zelja. Pitanje je da li ce biti posla (i kakvog) kasnije kada se zavrsi skola, ali se sire mogucnosti, to sigurno.

Znanje se ne mora steći, može se jednostavno uvesti. Bar nama bi to trebalo biti poznato.
Koliko naših visokoobrazovanih ljudi je tokom rata otišlo odavde? I eventualno nas spustilo na tih 6.5% današnjih? Sloba je ovde izgleda bio najbolja lekcija.
Koliko su oni podigli procenat visokoobrazovanih u Kanadi i tim Zapadnim zemljama u koje su često i sistematski useljavani preko ambasada?

Bude li Srbiji u budućnosti nedostajao bilo kakav vid radne snage, jednostavno će ih uvesti. Dobar život će ih privući.
Ne bude li bilo dobrog života u Srbiji, neće nam ni trebati obrazovana radna snaga. Što reče Wilhelmina, neće biti posla ni za ovih preostalih 6.5%. Ako je mogla ona smotana Irska onako brzo, moći ćemo valjda i mi.

Što se Zapada tiče, tamo prolazi samo znanje. Možda se ono najčešće i poklapa sa diplomom, ali se i dalje traži samo znanje i veštine. Sa ili bez diplome. Naš mentalitet se po tom pitanju poprilično razlikuje - kupiš je i pičiš.

^




Nego Azdahina tema o poslu me podsetila ove vesti:


Akademci za pijačnim tezgama

BEOGRAD - U razmaku od svega par metara našli su se magistar informatike, tehnološki inženjer, diplomirani ekonomista, nekoliko pravnika, pa čak i doktor prirodnih nauka. Nije reč o sastanku stručnjaka koji će razmatrati neko važno državno pitanje, nije reč o stručnom seminaru, niti o skupu intelektualne elite Srbije. Oni su fakultetske diplome davno „okačili o klin” i za svoju egzistenciju zarađuju prodavajući voće, povrće, lekovito bilje i čajeve, kozmetiku ili jeftine farmerke na nekoj od beogradskih pijaca.

(...)

Na drugom kraju grada, na Bajlonijevoj pijaci, priče gotovo identične. Diplomiranih pravnika, ekonomista, fizičara i hemičara, geografa i profesora srpskog jezika ima na pretek. Na poslednjoj tezgi, kod ribarnica, Radovan Popović prodaje lekovite čajeve i bilje. Po struci inženjer tehnologije, a u struci nijedan radni dan.

- Već 23 godine sam na Birou i nijedan posao mi nisu ponudili. Radio sam preko studentskih zadruga građevisnke poslove, tokom devedesetih prodavao benzin i cigarete. Pre nekoliko godina, igrom okolnosti, dobio sam priliku da od proizvođača kupujem čajeve i bilje i da to prodajem na pijaci. Zarade ima, da se preživi, ali verujte da je teško. Džaba nam svima ovde fakulteti, pričanje stranih jezika i bogate biografije. Posle se čudimo što nam deca odlaze iz zemlje. Ja prvi svoju decu nisam mogao da usmerim na fakultet. Kako da ih savetujem da uče, kad vide kako sam ja prošao - razočaran je Radovan.

Cela vest



P.S. Dobar mi je komentar jednog čitaoca (Vladimir):

Poznajem najmanje 10 ljudi koji su zavrsili Saobracajni fakultet - PTT smer. Svi su na birou i cekaju posao u struci. Da bi preziveli, rade po kaficima neprijavljeni, dok kafanski pevac Radisa Urosevic sedi u upravnom odboru PTT Kada kafanski pevac Radisa bude pevao u kafani a Saobracajni inzenjer sedeo u upravnom odboru PTT-a, mozemo da se nadamo da postoji nekakva nada za bolju buducnost. Do tad, normalan zivot mozemo naci jedino van granica nase lepe i bogate zemlje...

Potreba, nego što.

I ako se osoba na koncu ne bude bavila tim za što se educirala, ima diplomu koja se drugima, po potrebi, može natrljati na nos, posebno kad se radi o fakultetima za koje svi znaju da su sve samo ne laki.

A kao albanci imaju više fakultetsko obrazovanih? Ili crnogorci?

Iako smo vrlo blizu dnu, smatram da ipak nismo na samom dnu. Znam da i nije baš neka uteha al' jbg

Originally posted by Wilhelmina

U praksi, i tih 6,5% je previse, jer ne postoji trziste rada ni za tih 6,5.
Na drugu stranu sto je u Srbiji obrazovanje jako loseg kvaliteta, pa ni tih 6,5 zapravo ne zna sta radi.

Otprilike se slažem sa ovim.
To koliko je jednoj zemlji potrebno fakultetski obrazovanih ljudi zavisi od konkretne zemlje.
Agrarnoj Srbiji realno ne treba ni ovih 6,5 procenata visokoobrazovanih, već su joj potrebni kvalitetni poljoprivrednici i stočari.
Možeš ti za svoj ćef da završiš fakultet, čisto da bi bio obrazovan čovek, ali nisi potreban Srbiji kao takav, već si joj potreban kao poljoprivrednik.
Ali, Srbija je specifična i po tome što bi svi radije u umetnike i političare, nego na njivu.
Ni manje, ni seljačkije zemlje, ni više mudrojeba, mrsomuda, '' umetnika '' i političara.