Gay-Serbia.com | Diskusije

Jos uvek nisam sastavio godinu dana radnog staza
a vec me plasi me rutina odlaska na posao svaki boziji dan
zar cemo zaista svi biti ukalupljeni u od 9 do 5
( ili bilo koje drugo radno vreme )
i tako iz dana u dan do kraja zivota tj 35 - 40 god do penzije uz kratkotrajni godisnji odmor koji opet ne mozes da koristis kako ti padne na pamet ...
FUCK

uzasava me cela ta prica ....

Pa sada ...zavisi od vrste posla.

Evo ja več 17 godina radim kada hoču. OK ima slučajeva da moram da radim i kada neču, ali večinom si sam određujem radni dan.

joj to i mene uzasava kada razmisljam o tome...

za sada na srecu radim takav posao u kome je samo poimanje radnog vremena imbecilno, jer ako bi radio 8 sati u kontinuitetu, cesto ne bi radio ni 3 efektivno, a ostali deo dana bi onda kulirao kada ima posla.

sta hocu da kazem, sve je to mach sa dve ostrice, imam privilegiju da nemam fiksno radno vreme, radim od kuce sa povremenim posetama kancelariji, ali zato kad mi se zalomi da moram da presedim jedno veche, ili zabodem do jedno 2-3 ujutro, ili po 10h dnevno, jbg, placam danak sto van toga ladim guzu.

al u principu se tako zalomi da par dana kuliram posle pojachanog tempa, tako da mi nije tesko, vazno mi je da nema te od 9 do 5 monotinije koja bi me unistila.

Ja za sada sam odredjujem koliko radim. Ali s druge strane s tim poslom ne mogu da se osamostalim. :/

Ja se zaista plasim da zavrsim fakultet i nadjem "pravi" posao, sasvim sam sigurna da bih posle najvise 6 meseci napustila bilo koji posao jer ogranicava moje potrebe za putovanjima i sl. carima mladosti

Ne uzasava me... Volim kada mogu da planiram unapred, pa mi ta rutina odgovara.

Ima raznih radnih vremena... npr. kada radiš poslepodne pa sutra prepodne i onda imaš slobodno to poslepodne i sledeće prepodne. To nije toliko loše... meni jako smeta situacija kada ne možeš da izađeš sa posla i zbog toga nikada ne možeš da odeš da obaviš administrativna posla jer oni rade isto radno vreme kao i ti... kada imaš bar jedno slobodno prepodne tokom radne nedelje da obaviš errands, to mi jako odgovara...
škole (nastavnici) inače funkcionišu ili po gore navedenom šablonu ili su cele nedelje prepodne a cele sledeće nedelje poslepodne... i radno vreme na poslu je kraće pa možeš da odradiš errands dok oni ne odu kući, ali zato moraš kod kuće da pozavršavaš pola posla (smisliš pitanja za kontrolni, pregledaš kontrolni, smisliš šta ćeš da im predaješ...) i raspust ti je uvek onda kada država odredi a ne kada ti hoćeš

Monotonija Morgana moze da dovede do ivice ludila, Morgan je pokushao da radi kancelarijski posao i dao otkaz posle tri dana.

Sećam se da sam i ja bio u tvom raspoloženju, mislio GOTOVO JE!

Ali sada mi je sasvim ok što radim, ne bih to menjao za dokolicu pre toga, pa ma kako maštovito da je ispunjena. Ne bih voleo da ne radim, ne bih voleo da sam sebi odredjujem radno vreme, ne bih voleo da radim neke hobi-poslove, može-a-ne-mora...

Ali stoji da treba raditi posao koji je ujedno i zadovoljstvo.

Ja sam isto nekada mislila da cu poludeti od posla 08 - 16 (od 09 - 17 vec da ne pricam, ode ceo dan). Pa na neki nacin i jesam bila nezadovoljna, zivot udje u neki uobicajeni tok. I sto ja tako radim nego i drugi bliski ljudi pa kad pitas sta ima novo svi ponavljaju posao-kuca. Onda sam se ja vratila na fakultet pa sam razbila tu rutinu. A i neki drugi ljudi ili se tako vrate na fakultet ili upisu kurs jezika npr ili idu na bazen/teretanu posle posla... Meni sa jedne strane sad odgovara - ne idem na posao svaki dan, malo ucenja, malo posla, fino mi se kombinuju. Ali s druge strane, razmisljam da taj ritam nije los, evo bas sad skoro sedam dana nisam isla na posao radi ucenja. I onda pored ucenja razmisljam o ovome, pa o onome, pa mi sve problem, pa me od ovog strah, pa me od onog strah, pa bezvoljna. A uopste nisam u nekom losem razdoblju zivota, naprotiv. Nego visak vremena pa onda razmisljam o svemu i svacemu. Ne bih ja mogla da ne radim, ne samo zbog plate nego zbog tako tih misli, ma nema sanse... Evo danas sam isla na posao i odmah sam raspolozenija, niti mi pada na pamet da izvodim, niti da izmisljam razloge za nezadovoljstvo.

do sada smo bili manje-više ukalupljeni od 8 do 14 (zapravo 7 do 15), sad je 9 do 17, a meni ovo drugo deluje ipak bolje. naravno, to da li ćeš ceo svoj radni vek provesti na jednom radnom mestu u istoj firmi radeći od 9 do 17 zavisi samo do tvojih ambicija.