Gay-Serbia.com | Diskusije

Zapitate li se, ikad, ko su osobe koje vas okružuju?
Raspričam se, tako, sa nekim i shvatim da ga/je uopšte ne slušam. To jest, slušam ali ne čujem šta priča. Kroz glavu mi prodju misli "ko uopšte sedi ispred mene, da li se stvarno znamo, ju što ima lepe oči, grozna frizura, čemu ovo, otkud on/ona u mom životu, otkud ja u njihovom...".
Često se pitam ko su ljudi koji su me "napravili". Da li znam sve o njima - treba li da znam, ko sam/šta sam uopšte ja. :overthinking: Izvinjavam se ako slična tema postoji, čitao sam i nisam je našao.

Jesi proverio u podforumu 'Zdravlje'?

''

АlexxэlA napisao: Raspričam se, tako, sa nekim i shvatim da ga/je uopšte ne slušam. To jest, slušam ali ne čujem šta priča. Kroz glavu mi prodju misli "ko uopšte sedi ispred mene, da li se stvarno znamo, ju što ima lepe oči, grozna frizura, čemu ovo, otkud on/ona u mom životu, otkud ja u njihovom...".

Slazem se sa Tungijem...Mislim da imas problem...Svako moze doci u situaciju sedeci sa nekim da misli odu na neku stranu ali opet mi ne ide u glavu da nisi prisutna uopste...Nezainteresovanost, dosada...?

I kontradiktornost je ovde...Raspricas se a ne cujes sta prica..Pa ako ona prica o hlebu, ne mozes ti da pricas o ne znam ni ja sad...lupam, bojama na fasadi...

Ili ti pricas non stop a tu osobu ne cujes?

Ne kontam...

Izvini, ne mislim da te uvredim nego mi uopste nije jasan post...Mozda da malo vise napises...Ne znam.

sami paraziti ali sta cu, mazohista is my middle name

Oni koji previše razmišljaju obično nemaju psihičke, niti mentalne stabilnosti upravo za razmišljanje, tj. ili imaju 16 godina, ili su totalne prsotine.
Ako ne možeš da raščistiš glavu, već si stalno u magli nekih pitanja koja samo tebi imaju smisla, ne razmišljaš zapravo ni o čemu kokretnom, već ti je život prazan/dosadan, ili si visoko paranoičan.

Ne znam zašto ljudi stalno sopstvenu otromboljenost i otupljenost svaljuju na okolnosti, druge ljude, nepravednost života i Filosofiju (što je najbezobraznije od sveg navedenog).

ma, zašto nepotrebno filozofirati kad je u pitanju najobičniji meditativni otklon. ili možda još jednostavnije - ADD.

mislim, uvek može biti znak nekog ozbiljnijeg poremećaja, ali čini mi se da ne treba preterivati i otkrivati toplu vodu.

Trudim se da se ne pitam. Čim su tu, tj. čim sam nekome dopustila da bude deo mog sveta znači da ima neku 'svrhu'. Puštam ljude da budu. I želim da ja budem puštena da budem. A to oko slušanja... Primetila sam da svi slušaju i gledaju, a retko ko čuje i vidi.

Хуанита napisao:Do sada sam uvek nalazio da ljudi koji previše razmišljaju obično nemaju psihičke, niti mentalne stabilnosti upravo za razmišljanje.
Ako ne možeš da raščistiš glavu, već si stalno u magli nekih potpuno besmislenih pitanja koja samo tebi imaju smisla, imaš 16 godina, ili si totalna prsotina, tako se pokazivalo meni do sada, tj. ne razmišljaš zapravo ni o čemu kokretnom, već ti je život prazan/dosadan, ili si visoko paranoičan.

couldn't have said it better myself.

+ preduslov za poznavanje bilo koga drugog jest poznavanje samog sebe.

psihička stabilnost i poznavanje sebe notwithstanding, glavno pitanje je koliko je sve to produktivno.

odnosno, nije problem u tome ako je neko mentalno nestabilan ili u mraku po pitanju sebe, već šta sa tim uradi (ovo rečeno uz punu svest da se radi o manjem procentu ljudi), a razmišljanje je samo jedan od procesa - bez finalne tačke, što se mene tiče.

jeste, neko se samo vrti u krug i nikada ne izađe iz Vrzinog kola, ali čisto sam hteo da naglasim kako stabilnost i navodno poznavanje sebe mogu da budu još gori, tj. dosadniji i neproduktivniji.

ne bih rekao da poznavanje sebe vodi u dosadu ili predvidljivost. meni je to više kao nekakva početna tačka, mjesto s kojeg krećem u nepoznato. a kretanje mi onda omogućava i da sagledam svoju početnu tačku iz nove perspektive. pritom poznavanje sebe pomaže i u procjenjivanju i upoznavanju drugih, jer se nepoznat netko isprva sudi u odnosu na njegove sličnosti i razlike koje (ne) dijeli sa mnom. sebe u svemu tome nikako ne treba uzimati za aksiom, nego kao sidro u oluji.

(pearls of wisdom, i'm shitting them big time. )

a što se opisane situacije iz uvodnog posta tiče, moj m.o. nikako ne bi bio da prestanem slušati i pitam 'a tko je zapravo ova osoba', nego da slušam i razaznajem tko je zapravo ova osoba. osim ako je ta osoba jako dosadna u tome sto prica, ali onda prestajem slusati i pomislim 'koji smor, jebote '.

Popeye napisao:ne bih rekao da poznavanje sebe vodi u dosadu ili predvidljivost. meni je to više kao nekakva početna tačka, mjesto s kojeg krećem u nepoznato. a kretanje mi onda omogućava i da sagledam svoju početnu tačku iz nove perspektive. pritom poznavanje sebe pomaže i u procjenjivanju i upoznavanju drugih, jer se nepoznat netko isprva sudi u odnosu na njegove sličnosti i razlike koje (ne) dijeli sa mnom. sebe u svemu tome nikako ne treba uzimati za aksiom, nego kao sidro u oluji.

nisam mislio na to da poznavanje sebe nužno vodi u dosadu, već da izgubljenost može da bude plodonosnija, ali i opasnija.

ali, da ja ne trabunjam i (kao što reče) serem bisere, lepo je to rekao Andre Žid:

"Know thyself" - a maxim as pernicious as it is odious. A person observing himself would arrest his own development. Any caterpillar who tried to "know himself" would never become a butterfly.

AD is a drag...

Хуанита napisao:Oni koji previše razmišljaju obično nemaju psihičke, niti mentalne stabilnosti upravo za razmišljanje, tj. ili imaju 16 godina, ili su totalne prsotine.
Ako ne možeš da raščistiš glavu, već si stalno u magli nekih pitanja koja samo tebi imaju smisla, ne razmišljaš zapravo ni o čemu kokretnom, već ti je život prazan/dosadan, ili si visoko paranoičan.

Ne znam zašto ljudi stalno sopstvenu otromboljenost i otupljenost svaljuju na okolnosti, druge ljude, nepravednost života i Filosofiju (što je najbezobraznije od sveg navedenog).

Ja non stop filozofiram i bakćem se pitanjima koja su drugima totalno nebitna... valjda to znači da sam i ja mentalno nestabilan, a.k.a prsotina? Mislim, moguće je...

Nažalost, imam i dosta konkretnih stvari o kojima moram da razmišljam, ali mi je sve to smor ili naporno

Često imam taj problem da uopšte ne čujem šta mi drugi govore, prosto mi se pažnja izgubi "negde" i onda kada više ne znam o čemu taj neko priča samo klimam glavom i smeškam se kao da razumem, uz povremeno "aha aha"

Ostajem fokusiran jedino uz užasne napore ili ako mi je ta priča jako zanimljiva, što je retko

Ma nema šta, prsotina

Galateja napisao:Trudim se da se ne pitam. Čim su tu, tj. čim sam nekome dopustila da bude deo mog sveta znači da ima neku 'svrhu'. Puštam ljude da budu. I želim da ja budem puštena da budem. A to oko slušanja... Primetila sam da svi slušaju i gledaju, a retko ko čuje i vidi.

Da nije ovog odgovora stvarno bih pomislio da sam prs'o (ne isključujem i tu mogućnost). Ostalima se izvinjavam jer sam, očigledno, bio nejasan.

Puštam i ja ljude da budu, ali se često isposatavi da nisu to za šta se predstavljaju. Kako neko ko je homofob i misli sve najgore na tu temu (grozi se od same pomisli da se pedri venčavaju, ne daj bože decu usvajaju) u sekundi promeni mišljenje kad mu kažete ko ste i šta ste?
Kako neko ko vas danas voli najviše na svetu i sve bi učinio za vas, sutradan vas mrzi i prekine svaki kontakt sa vama jer ste peder? Da li to znači da smo se konačno videli i čuli?

АlexxэlA napisao:

Galateja napisao:Trudim se da se ne pitam. Čim su tu, tj. čim sam nekome dopustila da bude deo mog sveta znači da ima neku 'svrhu'. Puštam ljude da budu. I želim da ja budem puštena da budem. A to oko slušanja... Primetila sam da svi slušaju i gledaju, a retko ko čuje i vidi.

Da nije ovog odgovora stvarno bih pomislio da sam prs'o (ne isključujem i tu mogućnost). Ostalima se izvinjavam jer sam, očigledno, bio nejasan.

Puštam i ja ljude da budu, ali se često isposatavi da nisu to za šta se predstavljaju. Kako neko ko je homofob i misli sve najgore na tu temu (grozi se od same pomisli da se pedri venčavaju, ne daj bože decu usvajaju) u sekundi promeni mišljenje kad mu kažete ko ste i šta ste?
Kako neko ko vas danas voli najviše na svetu i sve bi učinio za vas, sutradan vas mrzi i prekine svaki kontakt sa vama jer ste peder? Da li to znači da smo se konačno videli i čuli?

Ništa se ne brini, 'dobrodošlica' sa kojom si dočekan je obavezni 'topli zec' namenjen novajlijama. Piši, upoznavaj ljude, učesti se ovde i bićeš prihvaćen.

To gore navedeno znači da osebe koje si u uvodnom topiku predstavio kao svoju okolinu nisu ti prijatelji, jer prijateljstvo podrazumeva otvorenost, iskrenost, naklon, razumevanje i prihvatanje. Zapitaj se zašto su baš oni tvoja okolina. Ljudi su kao bića prilično omeđani vlastitim predrasudama, željama, nadanjima, strahovima i sl., samo što su jedni spremni da te granice prevaziđu, a drugi ne. Ti njih pusti da budu, a ako ti kao takvi odgovaraju primi ih u svoj svet. Kada si ti pred njima ono što jesi i kao takav si prihvaćen i kada su oni ono što jesu i kao takvi su prihvaćeni sa tvoje strane, onda ste se videli i čuli.

Cesto razmisljam o takvim stvarima A desi mi se i da se tako 'raspricam' sa nekim, a ustvari odlutam u mislima i izgubim nit, nemam pojma o cemu pricamo, ni o cemu smo pricali. Ali to samo kad emotivno nisam bas pri sebi.

All in all, nothing to be worried about Razmisljanje je dobro

Mage napisao:
Ja non stop filozofiram i bakćem se pitanjima koja su drugima totalno nebitna... valjda to znači da sam i ja mentalno nestabilan, a.k.a prsotina? Mislim, moguće je...

Nažalost, imam i dosta konkretnih stvari o kojima moram da razmišljam, ali mi je sve to smor ili naporno

Često imam taj problem da uopšte ne čujem šta mi drugi govore, prosto mi se pažnja izgubi "negde" i onda kada više ne znam o čemu taj neko priča samo klimam glavom i smeškam se kao da razumem, uz povremeno "aha aha"

Ostajem fokusiran jedino uz užasne napore ili ako mi je ta priča jako zanimljiva, što je retko

Ma nema šta, prsotina

Ovako, od reči do reči.

Slušam, pratim, sabiram i oduzimam od trenutne sume.
To je kao hodanje, ne unosim se previše u sam proces.

Ne znam zašto ljudi stalno sopstvenu otromboljenost i otupljenost svaljuju na okolnosti, druge ljude, nepravednost života i Filosofiju (što je najbezobraznije od sveg navedenog).

Galateja napisao:...prijateljstvo podrazumeva otvorenost, iskrenost, naklon, razumevanje i prihvatanje.

Jesam ja njih prihvatio takve kakvi jesu, ali plašim se da ja nisam njima bio prijatelj, što nisam ranije rekao ko sam i šta sam ustvari.

ZlatnaPtica napisao:Razmisljanje je dobro

Često nije, ali neke odgovore ne možemo dobiti bez pitanja/razmišljanja.