Gay-Serbia.com | Diskusije

U svetu u kome je sve relativno, bez apsolutnih istina, saznanja, ograničenja i mogućnosti... gde pronalazite sebe?

Koji je vaš sistem vrednosti? Šta je vama važno i kojih se principa u životu držite? Kako izgrađujete svoj miniuniverzum i održavate ravnotežu? Plašite li se gubljenja kontrole? A promene?

Meni je npr. veoma teško da održim neki red i princip u svom tom haosu, nesigurnosti, i relativizmu postojanja. No odgovoriću kasnije

Ponekad imam osećaj da je život more mogućnosti i da je moj da ga istražim, a ponekad da sam lutka na koncima koje povlači nevidljivi lutkar.

Tema je široka, pišite šta vam padne na pamet

live and let live

ranije nisam razmisljala o tim stvarima.. zivela sam od danas za sutra, jako mi je vazno bilo sta ljudi misle o meni, nisam mogla biti sama..

pre mesec dana me iz tog kruga trgla cinjenica da sam imala problema sa zdravljem, prosle nedelje sam imala i hirursku intervenciju, ali, da kucnem u drvo, sve je to ok ispalo..
tih par dana u bolnici i neizvesnost kako ce sve to izgledati su me naterali na razmisljanje bas o tom sistemu vrednosti, sta mi je bitno i bez cega svoj zivot ne bih mogla da zamislim..

shvatila sam da sam previse paznje poklonila nebitnim stvarima i trosila energiju na osobe koje su kao pijavice izvlacile iz mene sta su mogle, a nista nisu pruzale..

ovo su samo neka razmisljanja i period spoznaje, ali definitivno planiram da vise paznje posvetim svom zdravlju, zatim osobama koje me cine srecnom, sa kojima imam osecaj da koliko dajem toliko i dobijam.. ranije sam patila od toga da ne mogu da budem solo, prebrzo ulazila u veze i ostala samo sa razocarenjima i koferom neostvarenih snova..

i dalje verujem u pravu ljubav, i dalje verujem u prava prijateljstva, iako sam bas u ovom teskom periodu dozivela razocarenje i u ljubavi i od strane (sada bivseg) najboljeg druga..

ali, k'o sto u narodu kazu "zatvori se prozor, ali se otvore vrata"
pocela sam da ucim i resila da diplomiram sto pre, zaposlicu se, trudicu se da sto kvalitetnije provodim vreme sa ljudima koji mi znace..

promena se nikada nisam plasila.. sama ih stalno potenciram, posto sam prosle godine bila u crnoj rupi i nista i niko i nije bio vazan.. zacrtala sam sebi velike ciljeve, ali i dalje dajem sebi prostora da mastam i sanjarim

uf bre, nemoj sad.

Νe citaj ovakve teme.
Ne raspravljaj se sa ljudima, nisi pametniji od gomile.
Sekspir.
To mi je vazno.

U jedno sam siguran - da zivot nije vecan, svi cemo jednog dana crci. To uzasno saznanje je teret koji nosimo i koji bi trebalo da nas stalno podseca da ne tracimo svoje vreme na gluposti nego da se posvetimo i ispunimo svoj zivot onako kako zelimo. Vreme prolazi a ostati statican, u nirvani, je glupost. Meni je sve dobro dokle god se krece, ako ne spolja onda makar iznutra, u nama. Pametan i hrabar nije onaj koji ume i zeli da sve prilagodi sebi vec onaj koji se prilagodjava promenama okoline i spoljasnjih uticaja i sa njima se igra, kao dete sa igrackama. Zato volim promene, bez promena nema napredovanja i nazadovanja, ni dinamicnosti bez koje bi zivot bio dosadan.
Covek je adaptivno bice i mnogo je lakse i lepse zaobici tvrdoglavost i zatucanost koja dolazi iz proslosti i igrati se ovim trenutkom.
Tako da ne odrzavam ravnotezu u svom univerzumu, bice ravnoteze kad umrem, nalik ravnoj liniji. Dok sam ziv nek talasa koliko hoce a i ja cu da talasam sa njom.

Originally posted by Anhedonie

U jedno sam siguran - da zivot nije vecan, svi cemo jednog dana crci. To uzasno saznanje je teret koji nosimo i koji bi trebalo da nas stalno potseca da ne tracimo nase vreme na gluposti nego da se posvetimo i ispunimo svoj zivot onako kako zelimo. Vreme prolazi a ostati statican, u nirvani, je glupost. Zato volim promene, bez promena nema napredovanja i nazadovanja, ni dinamicnosti. Meni je sve dobro dokle god se krece, ako ne spolja onda makar iznutra, u nama. Pametan i hrabar nije onaj koji ume i zeli da sve prilagodi sebi vec onaj koji se prilagodjava okolini i spoljasnjim uticajima i sa njima se igra, kao dete sa igrackama. Covek je adaptivno bice i mnogo je lakse i lepse zaobici tvrdoglavost i zatucanost koja dolazi iz proslosti i igrati se ovim trenutkom.
Tako da ne odrzavam ravnotezu u svom univerzumu, bice ravnoteze kad umrem, nalik ravnoj liniji. Dok sam ziv nek talasa koliko hoce a i ja cu da talasam sa njom.

^ lepe su pesme.

Originally posted by Anhedonie

Tako da ne odrzavam ravnotezu u svom univerzumu, bice ravnoteze kad umrem, nalik ravnoj liniji. Dok sam ziv nek talasa koliko hoce a i ja cu da talasam sa njom.

Lepo i iskreno

Očigledno nas ima svakakvih: dok neke ljude haos i konstantna promena ubija, drugi ne mogu bez istih da žive.

Ja sam npr. jedan od onih koji se teško menjaju, vole stabilnost i kontrolu, plaše se gubitka iste, a svesni su da je i jedno i drugo iluzija

Često razmišljam o svom sistemu vrednosti... Dosta toga se u meni promenilo u životu, što je i prirodno, ali uvek su me ideje časti i obraza privlačile... Treba biti veliki čovek i hodati kada svi oko tebe gmižu. Mada nije uvek tako jednostavno, i ponekad se pitam da li sam u pravu ili ne...

Pokušavam shvatiti, kao što je Dante lepo rekao, da nisam bolji od drugih ljudi... da je bilo koji sistem koji nas vrednuje relativan, proizvoljan. Nekada je ovo vrlo teško.

Važno mi je da ne izgubim sebe, svoju čovečnost i čast... da me ne povuče "masa", da budem svoj, i prihvatim ono što kod sebe ne mogu promeniti... Da budem jedinstven, baš kao što je i svaki čovek jedinstven, iako neki nisu toga svesni... Da sledim svoj put, da jurim svoje snove, da budem ja.

Važno mi je da volim... smatram da je ljubav ono što nas spaja, pokretač svega dobrog u ovom svetu. Važno mi je da sam slobodan, da je ljubav koju dajem slobodna

Originally posted by Mage

Originally posted by Anhedonie

Tako da ne odrzavam ravnotezu u svom univerzumu, bice ravnoteze kad umrem, nalik ravnoj liniji. Dok sam ziv nek talasa koliko hoce a i ja cu da talasam sa njom.

Pokušavam shvatiti, kao što je Dante lepo rekao, da nisam bolji od drugih ljudi... da je bilo koji sistem koji nas vrednuje relativan, proizvoljan. Nekada je ovo vrlo teško.

Nemoj da te zbuni sto je u drugom licu, upuceno je meni samom.

Originally posted by Dante

važno je činiti.

Originally posted by Drakche

Originally posted by Dante

Dobija na tezini uz Anhedonieov post.

Ne čini drugima što ne želiš da drugi učine tebi.

Ne pravdam se nikome za svoje postupke.

Drugima nemam šta da dokazujem, samo sebi.

Zelim da se ostvarim i uspem. To me motivise da se trudim. Zelim da jednog dana moja deca imaju sve pogodnosti koje imaju i deca najrazvijenih zemalja, da otkrijem neshto, da moja deca budu ponosna na mene i da kada odem u penziju kazem "Da, ja sam pomogao da ovaj svet postane bolje mesto."

Mene uopce ne interesira "smisao" svega koliko me interesira funkcija te rijeci u ljudskom diskursu.

U tom kontekstu, "smisao" = garancija. A garancije u svemiru nema.

Balansiram, zivim ga.

Nije važno protiv kolike sile se boriš, već kakvu svetinju brani-tako nekako.

telesna uzivanja i personal growth, tim redom

Originally posted by Anhedonie

U jedno sam siguran - da zivot nije vecan, svi cemo jednog dana crci. To uzasno saznanje je teret koji nosimo i koji bi trebalo da nas stalno podseca da ne tracimo svoje vreme na gluposti nego da se posvetimo i ispunimo svoj zivot onako kako zelimo. Vreme prolazi a ostati statican, u nirvani, je glupost. Meni je sve dobro dokle god se krece, ako ne spolja onda makar iznutra, u nama. Pametan i hrabar nije onaj koji ume i zeli da sve prilagodi sebi vec onaj koji se prilagodjava promenama okoline i spoljasnjih uticaja i sa njima se igra, kao dete sa igrackama. Zato volim promene, bez promena nema napredovanja i nazadovanja, ni dinamicnosti bez koje bi zivot bio dosadan.
Covek je adaptivno bice i mnogo je lakse i lepse zaobici tvrdoglavost i zatucanost koja dolazi iz proslosti i igrati se ovim trenutkom.
Tako da ne odrzavam ravnotezu u svom univerzumu, bice ravnoteze kad umrem, nalik ravnoj liniji. Dok sam ziv nek talasa koliko hoce a i ja cu da talasam sa njom.

kako je meni žao što ti nisi str8.


(msm, da te konfiskujem)

Originally posted by Mage

U svetu u kome je sve relativno, bez apsolutnih istina, saznanja, ograničenja i mogućnosti... gde pronalazite sebe?

Koji je vaš sistem vrednosti? Šta je vama važno i kojih se principa u životu držite? Kako izgrađujete svoj miniuniverzum i održavate ravnotežu? Plašite li se gubljenja kontrole? A promene?

meni je sve nekako postalo lakše da hendlujem, kada sam konačno prihvatila da se moj svet vrti samo i isključivo oko mene. ali ne onaj egoistični trip, već potpuno neopterećivanje tudjim tripovima, koji god i kakvi god oni bili.

sebe pronalazim u sebi. imam svoje ciljeve, koji su sada iskristalisani, i otvaraju mi se neverovatne mogućnosti na sve strane.
moj posao i karijera su mi jako važni, ali nisam sposobna da gazim preko drugih ljudi zarad sopstvenog uspeha. što Mage reče, važno mi je da na svom putu uspeha ne izgubim sebe, svoju čovečnost i čast.

oslobadjam se svog kontrol frikovanja i u tome sam jako dobro uznapredovala za vrlo kratko vreme, toliko, da sam ponosna na sebe. ne postoji ništa na ovom svetu što možemo kontrolisati. ne postoji ništa što je sigurno.

a miniuniverzum i ravnoteža sa svetom oko njega... pa, recimo da sam posvećena svom univerzumu, a sa ostatkom univerzuma jako dobro saradjujem kada je to potrebno.

Originally posted by IriS

Originally posted by Anhedonie

U jedno sam siguran - da zivot nije vecan, svi cemo jednog dana crci. To uzasno saznanje je teret koji nosimo i koji bi trebalo da nas stalno podseca da ne tracimo svoje vreme na gluposti nego da se posvetimo i ispunimo svoj zivot onako kako zelimo. Vreme prolazi a ostati statican, u nirvani, je glupost. Meni je sve dobro dokle god se krece, ako ne spolja onda makar iznutra, u nama. Pametan i hrabar nije onaj koji ume i zeli da sve prilagodi sebi vec onaj koji se prilagodjava promenama okoline i spoljasnjih uticaja i sa njima se igra, kao dete sa igrackama. Zato volim promene, bez promena nema napredovanja i nazadovanja, ni dinamicnosti bez koje bi zivot bio dosadan.
Covek je adaptivno bice i mnogo je lakse i lepse zaobici tvrdoglavost i zatucanost koja dolazi iz proslosti i igrati se ovim trenutkom.
Tako da ne odrzavam ravnotezu u svom univerzumu, bice ravnoteze kad umrem, nalik ravnoj liniji. Dok sam ziv nek talasa koliko hoce a i ja cu da talasam sa njom.

kako je meni žao što ti nisi str8.


(msm, da te konfiskujem)

Moj bljizanac

Originally posted by IriS


meni je sve nekako postalo lakše da hendlujem, kada sam konačno prihvatila da se moj svet vrti samo i isključivo oko mene. ali ne onaj egoistični trip, već potpuno neopterećivanje tudjim tripovima, koji god i kakvi god oni bili.

ne samo da se tvoj svet vrti oko tebe, vec ga ti licno i kreiras, svaki detalj, svaki dogadjaj... si privukla u svoj zivot, i upravo kreiras ono sto ce tek stici

sve se neprekidno menja, cak i kamenje koje nama deluje kao cvrsto se svakog sekunda sve vise pretvara u pesak...
planine, planete, zvezde, galaksije, i citavi univezumi nastaju i nestaju.
u tome nalazim svoj mir. u prepustanju zivotu i svim njegovim izazovima
kad god sam pokusala da se opirem, da kontrolisem umom, manipulativnim igricama... jako je bolelo
ne boli nas zid samim tim sto postoji, vec boli kad glavom udaramo u njega ne prihvatajuci da postoji i bas tu stoji.

''''

Mage napisao:Koji je vaš sistem vrednosti?

Biblija. Stvarno super knjiga. Ali stvarno stvarno super knjiga.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2264405#p2264405]Mage napisao:[/url]U svetu u kome je sve relativno, bez apsolutnih istina, saznanja, ograničenja i mogućnosti... gde pronalazite sebe?

Koji je vaš sistem vrednosti? Šta je vama važno i kojih se principa u životu držite? Kako izgrađujete svoj miniuniverzum i održavate ravnotežu? Plašite li se gubljenja kontrole? A promene?

ne pronalazim sebe nigde tj. pronalazim sebe svugde.

sistem vrednosti mi je ukratko - živi kako želiš i pusti druge da žive kako žele, sve dok jedno sa drugim nije kontradiktorno, odnosno, dok jedno drugome ne prouzrokuje nepotrebnu štetu.
važno mi je da budem fer prema sebi i drugima, ta neka moralnost. važno mi je da proživim život onako kako želim, da iskusim lepe trenutke, da preguram loše.

ravnotežu uglavnom održavam malim stvarima koje me čine srećnom, tj. preciznije koje mi stvaraju osećaj prijatnosti, pomoću kojeg realnost takvu kakva jeste činim lepšom na trenutke. uopšteno se fokusiram na trenutak, ne vezujem se previše za prošlost, ne razmatram previše budućnost, koristim sada onako kako želim i to je to što imam i na šta mogu da utičem.

izgubim kontrolu nekad naravno, ali ne plašim se toga više, skontala sam da je sve prolazno tj. prihvatila sam to. u poslednje vreme više mi nije ni toliko teško uspostaviti je opet, uglavnom se izolujem, sredim sa sobom i back to the present, bilo prošlo idemo dalje.


promena se ne plašim takođe jer su kod mene konstantno prisutne u svakom polju

da volim, da ne posustanem, da budem bolji čovek

Hmmm,ja sam divljak.Nemam stalne navike.Ne pratim rutine.Ne zamlaćujem se nadzemaljskim stvarima.Nemam potrebu da se nekom(bilo kom) dopadnem po svaku cenu.Puštam da me kroz život vodi moja lična intuicija i moj lični osećaj za to šta je dobro i po mene i po ostale.
Ne volim ništa polovično,posebno kad su prijateljstva u pitanju.
Nevolim ni ulizivanja i dodovoravanja.mnogo više cenim da mi neko kaže istinu u lice,ma kakva god ona bila.
Najbitnije mi je da ostanem veram sebi i tome ko sam po svaku cenu...

Vazno je ispostovati hronobiologiju

na kraju sve ispadne dobro... kako bi drugačije i moglo biti?