Gay-Serbia.com | Diskusije

Čitajući temu "čemu sve to", pala mi je jedna interesantna pomisao: Da li mislite da će ljudska rasa ikada dostići taj nivo razvoja da prestanemo sebe da lažemo kako imamo odgovore na sva pitanja i jednostavno i iskreno odgovoriti "ne znam"?

Od kada smo deca, na pitanja: šta je svrha života? šta se dešava kad umrem? da li ima boga? etc, skoro uvek dobijamo odgovore koji oslikavaju čvrsto uverenje ljudi u jedno ili drugo. Retko ko će odgovoriti "ne znam".

Religiozni su ubeđeni da je univerzum onakav kako je napisano u "svetim knjigama" koje čitaju i koje predstavljaju čitav njihov "mali svet" i nazvaće te bogohulnikom i spaliti na lomači. Ateisti će ti se nasmejati u lice i nazvati te debilom ukoliko makar i sumnjaš da postoje stvari u univerzumu koje se ne uklapaju u njegov sadašnji model i da neke od tih stvari mogu biti "vrlo čudne".

Meni je ta ideja da neko može za sigurno da zna pravo stanje stvari toliko smešna i interesantna u isto vreme. Pa se pitam: koliko je vremena potrebno da prođe pre nego što sebi priznamo koliko smo clueless i kako smo tek "zagrebali" po površini?

Zar je tako teško reći: ne znam?

Zašto je osećaj bespomoćnosti tako užasan?

Ja se UŽASAVAM osećaja bespomoćnosti!

Zašto?

Ne znam...

svašta, pa ko trvdi da ZNA? uostalom možda oni svi zaista i znaju koji je smisao njihovih života, pa su lepo kazali. to što su njihovi smisaoumnožini nama zbunjenima nezadovoljavajući odgovor je normalno, neko vako neko nako
nisam do sad naleteo na nekog sa čvrstim stavovima o svemu nabrojanom...

Jednostavno je tako.

Zašto nešto mora biti komplikovano da bi bilo i tačno?

People like to complicate things...

That's what we do...

Originally posted by Dirrty

Zašto je osećaj bespomoćnosti tako užasan?

Hmm... ne znam zašto je TOLIKO užasan, ali slažem se sa tobom da vrlo verovatno predstavlja uzrok naše samoobmane.

Originally posted by Null

svašta, pa ko trvdi da ZNA?

O pa mogu ti naći mnoooogo primera ljudi koji su toliko ubeđeni u jedno ili drugo da je svaka diskusija na tu temu besmislena.

Ja apelujem na vas da se bavite malo temama "Proleće u mom gradu", a ove o smislu i besmislu, Pitanjima i Odgovorima ostavite tamo za kraj oktobra, početak novembra.

oh ffs
we do
it's 42

Originally posted by Mars

Ja apelujem na vas da se bavite malo temama "Proleće u mom gradu", a ove o smislu i besmislu, Pitanjima i Odgovorima ostavite tamo za kraj oktobra, početak novembra.

Originally posted by Mage

Originally posted by Null

svašta, pa ko trvdi da ZNA?

O pa mogu ti naći mnoooogo primera ljudi koji su toliko ubeđeni u jedno ili drugo da je svaka diskusija na tu temu besmislena.

Ajnstajn je smatrao da postoji odgovor na svako pitanje.

Emotivne zavrzlame sigurno nije razmatrao. Nekada godi to "ne znam".

Postoje dva pracoveka i imaju dve devojke na raspolaganju za parenje. Jedan pita drugog - sa kojom ces ti da vodis ljubav? On odgovara:

NE ZNAM

Jedan od njih dvojice nije prosledio svoje gene

Mage,
za temu...

Meni nije toliko strasno kad osoba koja ne zna misli da nesto zna, ona je u zabludi ali ne zna da je u njoj. Ono sto je zdravorazumsko deluje tako sigurno i jasno. Ono sto mi je porazavajuce je kada osoba koja je malo vise "zagrebala" povrsinu kako ti kazes manipulise. Takva osoba je svesna da ono sto govori nije sigurno, da moze biti i ovako i onako, da bi trebalo koristiti reci kao ne znam, moguce, verovatno, pretpostavljam kada govori a ne - znam. Sta god da je razlog takvog postupanja porazavajuce mi je sto osoba pokazuje da nije fascinirana saznanjem i unizava (po meni) i ono sto je saznala koristeci to u svrhe manipulacije, obmane...

Originally posted by Dina

Meni nije toliko strasno kad osoba koja ne zna misli da nesto zna, ona je u zabludi ali ne zna da je u njoj. Ono sto je zdravorazumsko deluje tako sigurno i jasno. Ono sto mi je porazavajuce je kada osoba koja je malo vise "zagrebala" povrsinu kako ti kazes manipulise. Takva osoba je svesna da ono sto govori nije sigurno, da moze biti i ovako i onako, da bi trebalo koristiti reci kao ne znam, moguce, verovatno, pretpostavljam kada govori a ne - znam. Sta god da je razlog takvog postupanja porazavajuce mi je sto osoba pokazuje da nije fascinirana saznanjem i unizava (po meni) i ono sto je saznala koristeci to u svrhe manipulacije, obmane...

Problem ovog sveta je što su budale tako sigurne, a pametni puni sumnje.
(Andrić)

Da li je problem u neslaganju u odgovorima ili nedostatak istih?
Recimo, posmatrajuci sav zivi svet, sa izuzetkom ljudskih bica, lako mozemo da zakljucimo da se oni uopste ne bave pitanjima kao sto su pomenuta. Niti imaju bogove. Pa, da li je moguce da postoji jedna jedina vrsta sisara koja je eto, mudrija i duhovnija od svih ostalih vrsta, te se sa njom desava nesto specijalno i nekarakteristicno za sve ostale? Tesko. Kad umres, postanes hrana crvima. Sori bat jebiga.
Postoje pitanja na koja nema odgovora, ali to ne znaci da odgovora nece biti. I jos ima pitanja koja ce se tek postavljati. To je normalan tok stvari za bica sa nasim stepenpm cefalizacije.

Originally posted by Wilhelmina
Kad umres, postanes hrana crvima. Sori bat jebiga.

ti dakle, znas odakle svest dolazi, posto znas i gde ide?

Postoje pitanja na koja nema odgovora, ali to ne znaci da odgovora nece biti. I jos ima pitanja koja ce se tek postavljati. To je normalan tok stvari za bica sa nasim stepenpm cefalizacije.

indeed. jedno od tih pitanja je i ono sta se desava sa svescu posle smrti.


..


ot:

meni nije problem da kazem ne znam.

meni je zapravo veci problem da kazem da bilo sta znam.

o tome sam baš nedavno razmišljala. đe je naša svest pre nego što se rodimo?
ako je nema pre rođenja, možda je nema ni posle smrti?

NE ZNAM.

Originally posted by svejedno

meni je zapravo veci problem da kazem da bilo sta znam.

apsolutno.

Originally posted by svejedno

Originally posted by Wilhelmina
Kad umres, postanes hrana crvima. Sori bat jebiga.

ti dakle, znas odakle svest dolazi, posto znas i gde ide?

A sta je svest, osim prenosa elektricnih impulsa?
I kako to da je sve ostalo 'nesvesno', sem ljudi, pa samo ljudi prave pizdarije svojom svesnoscu?

Originally posted by Wilhelmina

Originally posted by svejedno

Originally posted by Wilhelmina
Kad umres, postanes hrana crvima. Sori bat jebiga.

ti dakle, znas odakle svest dolazi, posto znas i gde ide?

1. A sta je svest, osim prenosa elektricnih impulsa?

2. I kako to da je sve ostalo 'nesvesno', sem ljudi, pa samo ljudi prave pizdarije svojom svesnoscu?

1. misao? snovi? podsvesno? etc.

ovo je kao da si rekla 'sta je letenje avionom ako ne gorivo'. a gorivo kao gorivo sigurno nije letenje.

ne, svest nije prenosenje elektricnih impulsa. elektricni impulsi omogucavaju svesti da se ispoljava na 'fizickom' planu.


2. ne znam ,)


..


lm - odakle potice svest?

da bi znala gde nesto ide, moras znati odakle potice.


..


zapravo, bas si uletela u temu ko sekira u med.

..


ti znas.

Originally posted by svejedno

ti znas.

Postoje stvari koje znam, tacno.
Ali se svakako necu zadrzati na tome da nesto ne znam. Tako je najlakse - ne znam.
Mozda ne znam danas, ali cu saznati. Za pet minuta, godina ili decenija, nije ni bitno.
Nekada su ljudi umirali od bolesti koje se danas lece jednom posetom lekaru.
Nekada su mislili da je zemlja ravna ploca.
Ne bi daleko odmaklo covecanstvo da se tako lako mirilo sa nesposobnoscu da odjednom spozna odgovore i resenja na sve probleme.

svakako, slazem se.

..

samo, do odgovora se ne dolazi kada si pogresno ubedjen da nesto - sto ne mozes znati - znas.

..

do odgovora se dolazi kada shvatis da to ne znas.

onda krece potraga za znanjem.

.)

Originally posted by Mage

Zar je tako teško reći: ne znam?

Zato što mnogi reči 'ne znam' doživljavaju kao poraz. Verovanje koliko god bilo pogrešno (ako verovanje uopšte može biti pogrešno) oslobađa osećaj odgovornosti. Otud nužno opredeljivanje u šta ćemo i kome ćemo verovati. 'Ne znam' otvara nova pitanja dok ih 'znam' zatvara a sa pitanjima je uvek teže.

Originally posted by Mage

Čitajući temu "čemu sve to", pala mi je jedna interesantna pomisao: Da li mislite da će ljudska rasa ikada dostići taj nivo razvoja da prestanemo sebe da lažemo kako imamo odgovore na sva pitanja i jednostavno i iskreno odgovoriti "ne znam"?

Od kada smo deca, na pitanja: šta je svrha života? šta se dešava kad umrem? da li ima boga? etc, skoro uvek dobijamo odgovore koji oslikavaju čvrsto uverenje ljudi u jedno ili drugo. Retko ko će odgovoriti "ne znam".

Religiozni su ubeđeni da je univerzum onakav kako je napisano u "svetim knjigama" koje čitaju i koje predstavljaju čitav njihov "mali svet" i nazvaće te bogohulnikom i spaliti na lomači. Ateisti će ti se nasmejati u lice i nazvati te debilom ukoliko makar i sumnjaš da postoje stvari u univerzumu koje se ne uklapaju u njegov sadašnji model i da neke od tih stvari mogu biti "vrlo čudne".

Meni je ta ideja da neko može za sigurno da zna pravo stanje stvari toliko smešna i interesantna u isto vreme. Pa se pitam: koliko je vremena potrebno da prođe pre nego što sebi priznamo koliko smo clueless i kako smo tek "zagrebali" po površini?

Zar je tako teško reći: ne znam?

Izgleda si zaboravio agnostike.

ja ne znam da li sam agnostik ili ateista...zna svejedno - kaze mi uvek kada ispricam upravo to..."frankly, my dear, i don't give a damn"

Originally posted by svejedno

do odgovora se dolazi kada shvatis da to ne znas.

onda krece potraga za znanjem.

.)

Yep

Juče sam baš bio na jednoj doktorskoj disertaciji. Devojka koja je branila je napisala mnogo "smelih" tvrdnji u svom radu i komisija ju je baš baš iskritikovala zbog toga... Što bi rekli: extraordinary claims require extraordinary evidence U jednom trenutku je jedan član komisije rekao da se svi mi bavimo naukom potpuno svesno da je nikada nećemo skroz razumeti. Svako novo otkriće donosi više novih pitanja nego što daje odgovora. JAKO je teško u nauci napraviti bilo kakvu tvrdnju. Svaki dobar naučnik uvek koristi izraze "pod ovim okolnostima", "za ovaj set podataka", "u ovom tipu eksperimenta" vrlo VEROVATNO je da...", "MOGUĆE je da..." etc. Reći nešto sa sigurnošću u nauci, a da za to nemaš PLANINU dokaza (a čak i kad je imaš) je za ismejavanje.

Malo mi je smešno kada neko serucka kako ima odgovore na sva pitanja, a ni n od rave nauke nije video. Da da, u pravu ste... ajde sad to dokažite?

Originally posted by Hys.

Izgleda si zaboravio agnostike.

bingo

Originally posted by Mage

Originally posted by svejedno

do odgovora se dolazi kada shvatis da to ne znas.

onda krece potraga za znanjem.

.)

Yep

Juče sam baš bio na jednoj doktorskoj disertaciji. Devojka koja je branila je napisala mnogo "smelih" tvrdnji u svom radu i komisija ju je baš baš iskritikovala zbog toga... Što bi rekli: extraordinary claims require extraordinary evidence U jednom trenutku je jedan član komisije rekao da se svi mi bavimo naukom potpuno svesno da je nikada nećemo skroz razumeti. Svako novo otkriće donosi više novih pitanja nego što daje odgovora. JAKO je teško u nauci napraviti bilo kakvu tvrdnju. Svaki dobar naučnik uvek koristi izraze "pod ovim okolnostima", "za ovaj set podataka", "u ovom tipu eksperimenta" vrlo VEROVATNO je da...", "MOGUĆE je da..." etc. Reći nešto sa sigurnošću u nauci, a da za to nemaš PLANINU dokaza (a čak i kad je imaš) je za ismejavanje.

Malo mi je smešno kada neko serucka kako ima odgovore na sva pitanja, a ni n od rave nauke nije video. Da da, u pravu ste... ajde sad to dokažite?

Da li razgovaramo o filozofskim pitanjima o svrsi zivota ili o nauci?
Ja sam stekla utisak da je Galatejina tema vise filozofske prirode, zato sam je i preskocila, jer mislim da ne mogu da dam zadovoljavajuc odgovor.
Ako govorimo o cisto naucnim dostignucima, ona moraju da se baziraju na objektivnim cinjenicama, bez daljnjeg. Nema mesta verovanju i pretpostavljanju.
Medjutim, kada se radi o postanku, svrsi i cilju zivota, sudbini i slicnim stvarima, mnogi se oslanjaju na verovanje i donose subjektivne zakljucke.

Moja poenta... svakako da neke stvari, naucne ili ne, ne razumemo. Ili ih ne znamo. Ali to nije razlog da 'polozimo oruzje' i odustanemo od traganja, ili pribegnemo jednostavnim resenjima koja se nude.

pa,
ovaj,
odkud bih znao ,,,,,,,
neznam !!!