Gay-Serbia.com | Diskusije

vreme je odvratno, prekosutra imam kontrolni, umoran sam, ne ide mi se u skolu, nesto me ledja zezaju, ne volim sto pocinje jesen, ne volim sto me ceka prijemni, ne volim sto me je strah polaganja, ne volim sto cekam da se koza zategne, ne volim sto me grlo boli i plasim se prehlade, a ne zelim da propustam treninge... ne volim sto nemam vremena...

e, sad, ok, to stoji, ali resen sam da biram da se ne osecam lose. zato sam rekao biti u trenutku - pod time smatram da treba da se jedan korak povucem unazad i svoja osecanja registrujem, sagledam, ali im se ne prepustim. da se ne brinem za kontrolni, da se ne brinem za prijemni. da budem ovde i sada, osetim podlogu pod stopalima, osetim krevet na kome sedim, osetim joan baez i njenu pesmu, osetim farmerke na kozi, osetim vazduh, osetim glatkocu dugmica na tastaturi... izdahnem, i budem bolje.

i bolje mi je. ovaj put polazi za rukom.

sta vi radite kada osecate da se prepustate depresiji, fobijama, slutnjama, besu, panici...?

da li smatrate da vredi biti u trenutku?

da li potiskujete osecanja (ovo sto sam naveo nije potiskivanje, vec sagledavanje)?

da li lako gubite kontrolu?

kada ste poslednji put pokusali da ovladate sobom? koliko cesto to radite? polazi li cesto za rukom? da li se cesto saplicete?

a, da, i koje tehnike koristite? (ja cu kasnije navesti jos neke koje znam itd.)

i'm depressed 4 months. tako da ti ne znam nista reci sto bi moglo biti od pomoci.

Originally posted by Popeye

i'm depressed 4 months. tako da ti ne znam nista reci sto bi moglo biti od pomoci.

ti volis sto si depresivan bre

nemoj tome da se prepustas

Jao, pa ti jos imas kontrolne.




Svi imamo te trenutke opste zabrinutosti oko predstojecih obaveza i rokova. Chek' chek', s godinama tek dolaze takvi momenti, u odnosu na koje ce ti brige oko ucenja za kontrolni biti shala-komika.

Za brigu oko prijemnog ispita te razumem. Jbg, kroz to mora da se prodje. Jeste opterecujuce, ali ako budes vredan i odgovoran, nece za tebe biti problema.


A, sto se tice brige oko zategnutosti i propustanja treninga...



Zivot je wundy! Budi u trendu, budi wundy!

Ja popijem jednu krvavu meri u klubu ispred fakulteta i nestane trema, depresija, odveze mi se jezik i budem najbolji u grupi...

Sve je to zato što ne jedeš meso.

Dukk je vegetarijanac? :omg: Pa ljudima sa ovih prostora meso treba pre svega zbog dobrog funkcionisanja organizma...

Moš misliti.

I to još u ovih dana imam kontrolni godinama.

Ajme, ok je da posti npr... U njegovim godinama sam vec postio i bilo mi je ok da se neko vreme uzdrzim od masne hrane, ali cim dodje Bozic, Vaskrs, Gospojina... ja se tako fino nakrkam Elem, u mesu nema niceg loseg, samo ga mozemo lose konzumirati... zato Dukk, batak u sake, ranac na ledja pa u skolu....

mora da je kljuc njegovih problema u tome sto ne jede meso.

sta vi radite kada osecate da se prepustate depresiji, fobijama, slutnjama, besu, panici...?

bezim u san. kad se probudim obicno mi bude bolje. ako ne pomogne pricam sa devojkom ili prijateljima. ako i to ne pomogne napijem se i placem. to uvek pomogne.

da li smatrate da vredi biti u trenutku?

da

da li potiskujete osecanja (ovo sto sam naveo nije potiskivanje, vec sagledavanje)?

minimalno. trudim se da budem sto otvorenija.

da li lako gubite kontrolu?

ne

kada ste poslednji put pokusali da ovladate sobom? koliko cesto to radite? polazi li cesto za rukom? da li se cesto saplicete?

u petak.. uvek mi podje za rukom.

Originally posted by dukkehjem

sta vi radite kada osecate da se prepustate depresiji, fobijama, slutnjama, besu, panici...?

da li smatrate da vredi biti u trenutku?

da li potiskujete osecanja (ovo sto sam naveo nije potiskivanje, vec sagledavanje)?

da li lako gubite kontrolu?

kada ste poslednji put pokusali da ovladate sobom? koliko cesto to radite? polazi li cesto za rukom? da li se cesto saplicete?

Na putu sam od sebe do sebe. Trenutno sam u nekom procepu, od - (minusa) ka + (plusu). Uz povremeno saplitanje.

Ne umem da uživam u trenutku, u malim stvarima.
Loša stvar, vrlo.

^pa da , ti volis one stvari 35g+ 20cm+

Originally posted by Popeye

mora da je kljuc njegovih problema u tome sto ne jede meso.

Naravno da koren problema nije to što ne jede meso nego njegovi inteligencija i hipersenzibilnost (čik da Statija muče ova pitanja), ali svejedno bi mu bilo mnogo lakše u životu uz karađorđevu šniclu, pileće belo u pavlaci i šampinjonima, pljeskavice, ćevapčiće i rolovanu vešalicu (sa slaninom, šunkom i kačkavaljem).

Originally posted by Mars

Moš misliti.

I to još u ovih dana imam kontrolni godinama.

apsolutno masite poentu.
ono je bio tok misli, cisto da prikazem koliko zanemarljivih stvari nas uznemirava, a ne bi trebalo.

ovo oko mesa je lol.

Originally posted by dukkehjem



da li lako gubite kontrolu?

kada ste poslednji put pokusali da ovladate sobom? koliko cesto to radite? polazi li cesto za rukom? da li se cesto saplicete?

Moj deĆko to najbolje zna:minibouncing:

Originally posted by Popeye

mora da je kljuc njegovih problema u tome sto ne jede meso.

good point.

mada, ja nemam problema, ono sto sam navodio - navodio sam kao bezbroj mogucnosti da se upadne u paniku, depresiju, itd.

nisam otvorio temu zbog trazenja pomoci (posebno ne oko ishrane), vec zbog razmatranja specificnog trenutka u kome covek moze ili da se povuce korak nazad, distancira i smiri, ili da se surva u neke svoje manije, raspolozenja itt.

zanima me koliko smo svesni tog prelomnog trenutka?

zanima me kako se ponasamo tada?

takodje, da li ste imali nekih fobija, pa ih prevazisli?

Mnogih fobija,neuroza,napada panike i otrgao sam se naposletku.

Svestan sam bio i sada sta moze da dovede do tih stanja..Jednostavno ne znam da sprecim,da iskontrolisem sebe,ali se mnogo lakse (cini mi se) nosim sa tim teretima,ako se ona intenzivno ponavljaju.Bio to strah,depresija..

Originally posted by dukkehjem

razmatranja specificnog trenutka u kome covek moze ili da se povuce korak nazad, distancira i smiri, ili da se surva u neke svoje manije, raspolozenja itt.

zanima me koliko smo svesni tog prelomnog trenutka?

zanima me kako se ponasamo tada?

Obično nisam svestan tog trenutka, meni se uvek čini da depresija dolazi polako, podmuklo. Zapravo, dok se osvestiš i shvatiš o čemu se radi, već nemaš snage da ustaneš iz kreveta. Sa druge strane, u izlasku iz depresije mislim da postoji prelomni trenutak, onaj kad kažeš "dosta", samo što od toga trenutka do povratka u normalno funkcionisanje prođe vremena, jer nažalost ništa ne može preko noći, čak ni uz nadljuske napore.

Fobije imao nisam.

Trenutka sam svestan, ali kad se nateram da mislim o tome. Kad shvatim da sam tužan i neraspoložen zbog nečega (period detekcije tog stanja varira) i onda se vratim unazad da lociram i trenutak i reč i sliku i zvuk ili misao koja me je dovela do tog stanja. Važno mi je da to lociram da bih mogao da ga ili isprocesuiram i razintegrišem u glavi ili izolujem da mi ne truje ostatak duha.

Ali magično undo dugme, vraćanje na neke raskrsnice, skretanja ne u depresiju i panku nego ostanak u pozitivnom stanju...ne postoji.

@Ulix

Pa da.Cekas da te prodje."Vuklo" me je i godinu dana,ali nista od onoga sto sam ja mislio da ce pomoci i da ce odagnati takva stanja,nije pomoglo.

nije dobro ništa potiskivati - tužan si? plači! srećan si? smej se! normalno je brinuti se o nekim značajnim stvarima u životu ( kao taj kontrolni, taj prijemni, šta već ). naravno da je loše prepuštati se depresiji, ali to je već druga priča i tu se opet ne radi o potiskivanju osećanja jer je reč o dužem vremenu trajanja bezrazložne tuge i tada svakako treba nekim vedrijim temama pokrenuti sebe.

slazem se sa ulixom oko depresije, ali mi se i cini da kada jednom savladas depresiju, pa makar te drmala i skoro godine, kasnije osetis to podmuklo nadolazenje, i mozes da se ne prepustis, da se saberes. bar na sopstvenom primeru mi se tako cini.

Originally posted by Tungi

@Ulix

Pa da.Cekas da te prodje."Vuklo" me je i godinu dana,ali nista od onoga sto sam ja mislio da ce pomoci i da ce odagnati takva stanja,nije pomoglo.

Bilo je perioda u mom životu kad bukvalno - ne preterujem - nisam mogao da ustanem iz kreveta koliko sam bio depresivan. I sumnjam da bi to tek tako prošlo samo od sebe, ja sam se jako mnogo borio sa sobom i pokušavao sve i svašta.

Originally posted by Dear Lucy

naravno da je loše prepuštati se depresiji, ali to je već druga priča i tu se opet ne radi o potiskivanju osećanja jer je reč o dužem vremenu trajanja bezrazložne tuge i tada svakako treba nekim vedrijim temama pokrenuti sebe.

Jeste, zato što se depresija leči vedrijim temama, zato imamo i psihologiju i psihijatriju.

Nije mi strano uopste.Da mi Zonche nije skoro nesto pricao o "culture shock-u",jos uvek bih takva stanja nazivao derealizacijom.Nesto se desi najednom,da sve sto ti je nekada pruzalo zadovoljstvo,sto te cinilo srecnim,odjednom nema vise tu boju,do sive "bolesne dokolice",od koje pozelis da se ne probudis vise.

i depresija se može stepenovati, valjda, ulix ne trčimo svi odmah kod psihologa ( ionako ne služi ničemu taj samozvani stručnjak ), neke se stvari mogu, do određenog stepena, i same prevazići

Originally posted by Ulix

Originally posted by Tungi

@Ulix

Pa da.Cekas da te prodje."Vuklo" me je i godinu dana,ali nista od onoga sto sam ja mislio da ce pomoci i da ce odagnati takva stanja,nije pomoglo.

Bilo je perioda u mom životu kad bukvalno - ne preterujem - nisam mogao da ustanem iz kreveta koliko sam bio depresivan. I sumnjam da bi to tek tako prošlo samo od sebe, ja sam se jako mnogo borio sa sobom i pokušavao sve i svašta.

cekanjem da prodje se prepusta. a to i jeste depresija, obamrlost u koju se jos vise upada ako se nista ne radi