Gay-Serbia.com | Diskusije

Tema se ne odnosi na umetnike i umetnice, jer je njih na Forumu veoma malo, i, koliko znam, uglavnom su prinuđeni da rade sve čega se dočepaju.
Tema se tiče tendencije da se preko umetnosti samerava vlastito životno postignuće.
Kada sam bila mlađa, bila sam sklona većim zanosima i projekcijama, i nije mi ama baš nikakav problem bio da fantaziram kako sam ja tamo neki knez Miškin iz devetnaestovekovke Rusije. Čak mi je bivša devojka, kad smo raskidale, poklonila isečak iz ,,Politike'' na kome piše ,,Život nije literatura''. I, kako moje studije odmiču, postajem sve osetljivija na nastojanja da se ono iz života ilustruje ili legitimiše nekim naročitim umetničkim delom.
Može biti da sam se već raspala, i da od se od studijske muke podsmevam tako nečemu, ali pre mislim da bih se isto prema ovom fenomenu odnosila i da sam šuster (a žao mi je što nisam).
Nisam napisala i da taj vid ,,estetske samoradnje'' smatram otvoreno opasnim.

Kakva su vaša razmišljanja?

Moji najbolji prijatelji su umetnici koji nemaju ništa da jedu (bez preuveličavanja).
One stvari kakve su njih dvoje morali da rade...užasno je.
Kao roman o Londonu.
A nikako im ne biva bolje.
Ona dva fakulteta, on jedan, a takva beda.

koliko god mozda ludo i nenormalno zvucalo nekome, ja se poistovjecujem sa Jesenjinom. Sa njim kao licnoscu prvenstveno a onda kao i sa umjetnikom koji na najlepsi nacin prenosi najogoljenije ljudske emocije.
Njegov zivot, lutanja, ljubavi, lumpovanja i na kraju smrt- savrseni sklop pravog umjetnickog zivota.
Tezim ka tome gradeci vlastitu kopiju takvog puta.
Malo zamrseno sve rekoh ali ko se razumije u mumjetnost shvatice bit.

Originally posted by Isidora Dankan

koliko god mozda ludo i nenormalno zvucalo nekome, ja se poistovjecujem sa Jesenjinom.

Kapiram. Još si zaljubljena. Nisi se još razvela.

uspeshni umetnici (uglavnom) pochnu da zaradjuju posle smrti
oni drugi nikada

Originally posted by Orlando the Lady

Tema se tiče tendencije da se preko umetnosti samerava vlastito životno postignuće.

Galateja reče na jednoj od tema: "Platon kaže nešto tipa da postoje oni trudni u utrobi (rađaju, odgajaju dete) i trudni u duši (posvećeni su nekim drugim delatnostima)."

Ako razumem Orlandinu temu, tendencija je da se preko umetnosti, kao vida "trudnoće u duši", samerava vlastito životno postignuće...

Šta ja znam...

Ja mogu samo da kažem da zavidim onoj Tresh-girl:

Originally posted by Tresh-grl

Originally posted by bananica

Originally posted by Tresh-grl
@ bananica - Ma znam da sam mlada i da cu tek imati iskustva ali ne razumem zasto je postalo nenormalno kad nekom prioritet u zivotu nije u pronalazenju srodne dushe,u primanju i davanju ljubavi.
Znam pojedince kojima se recimo ceo zivot svodi na posao,profesiju,karijeru....nekima na porodicu,prijatelje itd.
Meni se recimo sve svodi na kraju na drustvo,izlaske,zurke i gudru....
Tako vec 6godina i vrlo sam zadovoljna ali ne razumem kad se neko izbeci i napravi grimasu da necu da budem ni sa kim i da me toliko boli kurac za ljubav,veze...da mi je bolje da idem sama kroz zivot...

cico, kao sto ti kazem - to je super za sad.
Ali, ne mislis valjda da ces cio zivot trositi vrijeme na drustvo,izlaske,zurke i gudru?
Ako (mada se iskreno nadam da ne)mislis tako - onda sa tobom nebi bilo nesto u redu.
Jednog dana ce ti se prioriteti promijeniti - morace. moraces da pocnes da radis, zivis od SVOJE kinte.. I onda ces prvo morati da smanjis zlaske,zurke i gudru, a vremenom ces vjerovatno pozeljeti (ne morati, vec zaista pozeljeti) i da se sa nekim skrasis...

Pa meni se ceo zivot svodi na to i fax koji kad zavrsim i dobijem diplomu ce sluziti tome da mi keva kaze kako sam pametna i zasenibabe i tetke koje dodju u posetu i pitaju me sta radim u zivotu.
Radila sam,bila zaposlena,part time-jobs za veliku lovu ali nemam potrebe za tim jer sam finansijski obezbedjena za ceo zivot...u bukvalnom smislu tih reci....
JA sam jedna od osoba koja zivi od danas do sutra ceo svoj zivot i gledajuci ostale oko sebe i te da kazem porodice,bracne parove,drugarice koje kad dodju na kafu pocnu pricu sa "Jao i onda je on uradio to i to,pa smo raskinuli pa sam bila zajedno za ovim drugim a volim zapravo onog...blabla" ne znam da li bi to trebalo da bude normalno razmisljanje ili ne.

when getting my nose in a book
cured most things short of school,
it was worth ruining my eyes
to know i could still keep cool,
and deal out the old right hook
to dirty dogs twice my size.

later, with inch-thick specs,
evil was just my lark:
me and my coat and fangs
had ripping times in the dark.
the women i clubbed with sex!
i broke them up like meringues.

don't read much now: the dude
who lets the girl down before
the hero arrives, the chap
who's yellow and keeps the store
seem far too familiar. get stewed:
books are a load of crap.

Isidora Dankan + Jesenjin= umetnost xD <3

^

A da.

Originally posted by Isidora Dankan

Isidora Dankan + Jesenjin= umetnost xD <3

Pitam se planiras li da skoncas kao on.
Pitam, ozbiljno, jer je more onih koji se loze na Majakovskog oko mene, pa rekoh da se obavestim...

Mariska....a el ti citas ili si citala Jesenjina i tako to xD?!

Uloge sa kojim ćemo se zaogrnuti su tako nebitne sa kvalitativne strane. Ponekad ima subjektivno značenje u podnošenju sebstva da je nekad tamo neki _______ (dopisati ime lika) 'postojao' i patio, osećao, radio kao mi. A to ko je umetnik, a ko zanatlija će se pokazati kada otkuca stari sahat i kada nas vreme pozicionira gde smo na lestvici istorije i da li će se ili neće nešto po nama zvati.

Originally posted by Isidora Dankan

koliko god mozda ludo i nenormalno zvucalo nekome, ja se poistovjecujem sa Jesenjinom. Sa njim kao licnoscu prvenstveno a onda kao i sa umjetnikom koji na najlepsi nacin prenosi najogoljenije ljudske emocije.
Njegov zivot, lutanja, ljubavi, lumpovanja i na kraju smrt- savrseni sklop pravog umjetnickog zivota.
Tezim ka tome gradeci vlastitu kopiju takvog puta.
Malo zamrseno sve rekoh ali ko se razumije u mumjetnost shvatice bit.

Ja sam volela Jesenjina kad sam bila srednjoškolka i malo kasnije. Volim ga i sad, ali ne više tom tinejdžerskom ljubavlju.

ziveti umetnos' mi je "decja bolest"

Originally posted by Galateja

Uloge sa kojim ćemo se zaogrnuti su tako nebitne sa kvalitativne strane. Ponekad ima subjektivno značenje u podnošenju sebstva da je nekad tamo neki _______ (dopisati ime lika) 'postojao' i patio, osećao, radio kao mi.

Ja ovo nista ne razumem. Mislim da me jebe prva recenica.

Originally posted by Galateja
A to ko je umetnik, a ko zanatlija će se pokazati kada otkuca stari sahat i kada nas vreme pozicionira gde smo na lestvici istorije i da li će se ili neće nešto po nama zvati.

Dobro, to je nebitno za temu, jer govorim o ,,konzumentima" umetnosti a ne o umetnicima, ali se slazem.

Originally posted by Orlando the Lady

Originally posted by Galateja

Uloge sa kojim ćemo se zaogrnuti su tako nebitne sa kvalitativne strane. Ponekad ima subjektivno značenje u podnošenju sebstva da je nekad tamo neki _______ (dopisati ime lika) 'postojao' i patio, osećao, radio kao mi.

Ja ovo nista ne razumem. Mislim da me jebe prva recenica.

Hoću reći da je nevažno da li ćemo se zanositi da smo Miškin koga si pomenula ili Amar iz filma Na putu ili ko god, da je sve to samo poza. To se dešava i sa sportistima, koliko klinaca samo podražava Novaka i Anu. Devedesetih, kada je Sava Milošević povredio glavu i nosio maramu, dečaci su ga mahom imitirali.
Infantilna identifikacija može imati značaja kada nam je teško i kad je voda do grla da znamo da je postojao tamo neki lik koji je sve to preživljavao i proživljavao. Čini da usamljenosti bude slabija, daje osećaj da nismo sami.

Originally posted by Galateja
Čini da usamljenosti bude slabija, daje osećaj da nismo sami.

Okej, tuzno ali legitimno.

Kako da ne. Ne samo da sam živeo umetnost, nego sam mislio i osećao isključivo u obliku stihova i odlomaka iz omiljenih pesama i romana.

I sad bih radio isto, ali mi ne daju.

Originally posted by bas bleu

when getting my nose in a book
cured most things short of school,
it was worth ruining my eyes
to know i could still keep cool,
and deal out the old right hook
to dirty dogs twice my size.

later, with inch-thick specs,
evil was just my lark:
me and my coat and fangs
had ripping times in the dark.
the women i clubbed with sex!
i broke them up like meringues.

don't read much now: the dude
who lets the girl down before
the hero arrives, the chap
who's yellow and keeps the store
seem far too familiar. get stewed:
books are a load of crap.

oi mate wha' ya laughin' a'?

Kad nema smajlija "ne znam da li da plačem ili da se smejem", onda rekoh, ajde bolje da se smejem.

sve prastam osim da se smeju larkinu. tako da shall we sort this one outside?

Originally posted by Orlando the Lady

Originally posted by Galateja
Čini da usamljenosti bude slabija, daje osećaj da nismo sami.

Okej, tuzno ali legitimno.

Šta da se radi, tako je. Tuga me podseća da sam živa.
Trenutno čekam na svoju Feniks fazu da se konačno dignem iz pepela i iz ovog tanatos raspoloženja.

Moj život je moja umetnost...

Uglavnom je potpuni haos i crnilo, ali ima trenutaka lepote. Ranije sam se baš intezivno bavio slikanjem i dugo sam mislio da ću se time baviti "kad porastem" da tako kažem No, moj život je krenuo u jednom drugom pravcu i sada se slikanjem bavim više kao hobijem. Ne znam da li me to kvalifikuje kao pravog umetnika Mada većina velikih umetnika je bila samouka i umetnost nije nešto što možeš lako definisati...

Ne razmišljam u stihovima, niti pokušavam da ukalupim svoj život i svoje biće u nečije cipele. Ja stvaram ono što osećam i ne poistovećujem se ni sa kim.

Naravno da je opasno poistovecivati se s necijim likom, gubi se smisao za realnost. Za sebe se nalaze neka neadekvatna opravdanja ili se prate neadekvatni nacini ponasanja za dati trenutak u kome osoba zivi samo iz razloga jer se osoba poistovecuje s nekom licnoscu koja je obicno zivela u sasvim drugacijem okruzenju i imala drugacije ponudjene mogucnosti. Najteze je gledati realnosti u oci, najlakse je skrivati se iza tudjeg lika.

Mislim da to nikad nisam radila, to identifikovanje s drugima, mozda u nekom obliku do 20te godine zivota ali ni tada to nije trajalo 24 sata 7 dana u nedelji vec bi mi to bila samo pauza za odmor.

Mislila i osecala u obliku stihova nisam nikad.

Originally posted by bas bleu

sve prastam osim da se smeju larkinu. tako da shall we sort this one outside?

C'mon.. zar bi udarila čoveka sa naočarima?

pa i ja sam to. neces se izvuci
i'll hit only below the belt.

Promenio sam sliku i ujedno dao odgovor

Ja znam da mi je 2008. Roman o Londonu pomogao da psihički opstanem. To je bio taj momenat.
Biće da neki preozbiljno shvataju identifikaciju koju sam pomenula.
Ja sam Aleksandra (koja je osim genetskih i sredinskih faktora izgrađena i na umetnosti koju je 'konzumirala', kao i na padovima i uzletima) i uvek sam se zalagala za to da predstavim Aleksandru a ne tamo neku Galateju. I ponosna sam na taj aspekt. U svakom momentu znam šta sam, ko sam i gde sam. Nisam veniš oksi ekšn sa ekstraktima kašmira pa da živim forum i tuđe književne i filmske živote. Više volim da me mrze zbog onoga što jesam, nego da me vole zbog onoga što nisam.

Originally posted by AngraMaina

Promenio sam sliku i ujedno dao odgovor

I ja sam fabrička greška generacije.