Izvanredni film Dalibora Matanića 100 minuta Slave o gluhonemoj slikarki Slavi Raškaj i njenom ljubavniku Beli Čikošu, izmeđuostalog, govori i o rečima. U jednom momentu čuje se iz ofa (parafraziram) ...riječi koje toliko znače, potrebne, pletu mrežu oko nas...
''
''
''
Reči. Da li, zaista, toliko znače? Da li su toliko teške iako znamo da su nestvarne kao pena i ništa ne znače. Ili znače?
Čini se da živimo u vremenu reklama i političkog marketinga gde je važna ta laskava slovna forma gde se previdi suština, zanemarivši estetičnost. - Zašto su svi muškarci u tvom redu?
- To nisam ja, to je moja šauma.
Po mom mišljenju, važno je uzeti u obzir tekst i kontekst. Nečije licemerno 'slatkišu' je, svakako, nižnje od nečijeg 'idiote'.
Koliko ozbiljno shvatate reči?
Nismo li u precenjivanju reči zaboravili na delanje, ono istinski važno?
Koliko su vam važne reči? Koliko ih ozbiljno uzimate u obzir? Da li opraštate reč? Izneverenu reč? Da li se svetite zbog reči? Šta za vas reči znače?
Reči
Estetika.
Erotika.
Pokrov.
Ljuska.
Sve.
Ništa.
Slabost.
Snaga.
Verovatno previše ozbiljno. Umeju da me baš, baš, povrede... Verovatno zato što nemam dovoljno samopoštovanja...
Nismo li u precenjivanju reči zaboravili na delanje, ono istinski važno?
Često zaboravim, ne uzimam delanje u obzir, boli me povreda koju su mi nanele grube reči... Ta povreda mi ne dozvoljava da poverujem da je delanje, dakle ono istinski važno, učinjeno iskreno, iz srca, a ne prosto iz nužnosti da se izglade odnosi narušeni grubom reči...
Koliko su vam važne reči? Koliko ih ozbiljno uzimate u obzir? Da li opraštate reč? Izneverenu reč? Da li se svetite zbog reči? Šta za vas reči znače?
Previše su mi važne i previše ih ozbiljno uzimam u obzir kada su u pitanju grube reči koje me povrede. S druge strane, kada su u pitanju tuđa obećanja, onda mi reči nisu skoro uopšte važne i ne uzimam ih za ozbiljno, jer ne verujem baš mnogo da će ljudi ispuniti svoja obećanja - tu se čvrsto držim one latinske izreke RES, NON VERBA (Dela, a ne reči).
Opraštam izneverenu reč, pošto u startu baš mnogo i ne verujem da neće biti izneverena, pa me izneveravanje mnogo ne iznenađuje i ne pogađa. S druge strane, povrede me bole i teško ih opraštam, a to je problem u meni i mom nedostatku samopoštovanja, mom nezadovoljstvu sobom itd. Da imam veće samopoštovanje i zadovoljstvo sobom verujem da me ni tuđe grube reči ne bi toliko pogađale.
Generalno se ne svetim, pa ni zbog reči.
Šta za mene znače reči? Hmm, sa onog tvojeg spiska biram erotiku. Da. Reči su za mene erotika. Šta mislim o rečima mislim i o erotici. Nije dobro, ali tako je.
Poslato: 06 Nov 2010, 23:43
od dukkehjem
uh ranije sam bio opsesivan oko reci
sad malo kuliram
ali jesu vazne i imaju tezinu. sve ima svoju tezinu.
opet, sa druge strane, u usmenoj komunikaciji neverbalno i paraverbalno (ako se bese tako zove ta nova kategorija) imaju veci znacaj od same reci... energija, stav...
Poslato: 06 Nov 2010, 23:45
od Srklet
u pocetku bijase rijec. (mislim da to sve govori )
Poslato: 06 Nov 2010, 23:55
od Guion Nerville
Reči imaju sopstveni život i sudbinu, i svoju stvarnost.
Čuvena je budistička izreka: "Prst koji pokazuje na mesec, nije sam mesec."
Poslato: 07 Nov 2010, 00:02
od Isidora Dankan
Po meni ne povrjedjuju rijeci, nego osobe koje su ih izgovorili. Nacin na koji su to izgovorili kao i trenutak koji su odabrali. Na primer uvredljiva rijec nekog neznanca imace minimalan odraz u nama...dok ta ista rijec iz usta nama drage osobe stvorice osjecaj boli. Bar tako ja mislim idk.....
Po meni ne povrjedjuju rijeci, nego osobe koje su ih izgovorili. Nacin na koji su to izgovorili kao i trenutak koji su odabrali. Na primer uvredljiva rijec nekog neznanca imace minimalan odraz u nama...dok ta ista rijec iz usta nama drage osobe stvorice osjecaj boli. Bar tako ja mislim idk.....
lepo receno i istinito za vecinu situacija. ali ponekad i rec neznanca moze da povredi ( retko da izazove neki znacajniji pozitivni efekat ), zavisno od nase osetljivosti uopste ili u datom trenutku.
Poslato: 07 Nov 2010, 00:51
od Isidora Dankan
tacno....i to je moguce....pogotovu ako na pr nije bilo ocekivano ili tako slicno.
Dopada mi se.
Samo što je u današnjici u opticaju glorifikacija prsta kao i 'veniš oksi ekšn sa ekstraktima kašmira' filozofija.
Poslato: 07 Nov 2010, 01:52
od Hys.
Ubi me prejaka reč.
Poslato: 07 Nov 2010, 02:12
od Sunce
Ubi me mlaka rec.
I reci su dela.
Poslato: 07 Nov 2010, 02:17
od Dzelajza Rouz
Ubi me nereč!
Iliti, mene me ubija kad se ništa ne kazuje, nego se ostavlja na pretpostavljanje.
Ili se, prosto, ostavlja, a da se niš' ne kaže, tj. da se ne kaže ni "Iš!"
E, baš je to bezveze.
Poslato: 07 Nov 2010, 02:27
od Hys.
ma sve je to tacno, no meni je ovo sto je pokojni Branko reko...pa jako, brate.
Poslato: 07 Nov 2010, 02:32
od Tungi
Cutanje me ubilo...
Poslato: 07 Nov 2010, 03:10
od Orlando the Lady
od reci moze da se poludi
od droge moze da se nadrogira
toliko ja o zivotu znam.
Poslato: 07 Nov 2010, 03:14
od Li
Ja samo da prokomentarisem film
Izuzetno kvalitetno snimljen,
sa odlicnom glumom...
gledala prosle godine i to sam ga jeeeeedva nabavila...
Meni ovo nije ni najmanje smešno. Nešto gore i zlobnije nisam pročitala od kada sam se registrovala na ovaj forum. Bitno je da smo svi mi ovde kao sa modnih revija, a na druge treba povraćati.
"Reči. Da li, zaista, toliko znače?"
Poslato: 07 Nov 2010, 14:46
od Galateja
Ja sam se BB izvinila putem u2u i ona mi je oprostila.
Evo, sad i javno kažem da je to što sam napisala bila čista glupost i da sam prereagovala.
Poslato: 07 Nov 2010, 15:07
od Galateja
Velike ljude od malih razlikuje upravo taj odnos prema rečima. Prepoznavanje njihovog oblika, obima, težine, konteksta i značaja.
Glavni lik Zapisa iz podzemlja je patio od kompleksa niže vrednosti i nikom ništa nije opraštao. Bio je izrazito osvetoljubiv. Osvetoljubivost i neoprost je osobina sitnih duša. Jer one će uvek imati na umu svoj ego i percepcija će zavisiti upravo od njega. Tada je duša u vlasništvu ega i zažmuri na mesec iako je pun i lep, samo zato što prst koji ukazuje na njega je možda u tom momentu blatnjav ili ogrubeo i slučajno je kao takav okrznuo tuđe lice.
Hasanaginica, Antigona, Širom zatvorenih očiju i još niz umetničkih dela upravo i počivaju na motivu oprosta i odnosa prema reči i delu.
Meni ovo nije ni najmanje smešno. Nešto gore i zlobnije nisam pročitala od kada sam se registrovala na ovaj forum. Bitno je da smo svi mi ovde kao sa modnih revija, a na druge treba povraćati.
Ja sam se BB izvinila putem u2u i ona mi je oprostila.
Evo, sad i javno kažem da je to što sam napisala bila čista glupost i da sam prereagovala.
apsolutno nevazan dogadjaj.
nista nije ni bilo da se oprasta.
also, such turn of phrase is the part of my charm.
Poslato: 07 Nov 2010, 21:09
od Mage
Reči su nestvarne kao pena da, ali ceo naš svet je takav. Ne postoji stvarno i nestvarno, postoji samo ono što ti osećaš i doživljavaš.
Veliki deo nas samih nastaje putem interakcije sa drugima. Reči su naš opis stvarnosti, jezik da damo neki smisao haosu senzacija kojim smo bombardovani. Reči su stoga naša stvarnosti i mogu jako da zabole. Problem je i kada dvoje ljudi ne daju isti značaj rečima ili ih doživljavaju drugačije...
Izuzetno kvalitetno snimljen,
sa odlicnom glumom...
gledala prosle godine i to sam ga jeeeeedva nabavila...
Ja sam bila očarana kad sam ga odgledala. Našla sam ga pre nekoliko meseci. I onda ga posle nekoliko dana odgledah ponovo. I ponovo. I ponovo. Toliko mi se dopao!
Možeš misliti da je glavna glumica (Sanja Vejnović) imala 43 godine kada je film sniman! Ja sam bila zapanjena jer sam mislila da ima maksimalno 33.
Ovo je film o nedostatku reči sa jedne strane, o suvišnim rečima sa druge i o rečima koje ništa ne znače, koje su tu samo dekorativno, sa treće.
Poslato: 08 Nov 2010, 14:54
od Blady
I reci su dela.
Poslato: 08 Nov 2010, 17:08
od Galateja
Reči su moj usud. Uvek sam ih otplaćivala sa visokom kamatnom stopom. Kažu, ne mjauči pred psima. E, ja sam to uvek radila smatrajući taj metod za emocionalno i intelektualno poštenje. Reči mačevi.
Često su moje reči bivale plod impulsivnosti. Ja se 'ispucam' odmah i onda nema osvete i nema negativnog taloga. Tako sam nekako shvatala i tuđe pa na najgrozomornije uvrede ili odgovorim ili shvatim u skladu sa kontekstom. Reči kao meci iz lovačke puške.
Reči su me nekada povezivale sa drugima i tvorile to kako ću biti percipirana. Nekada sam davala komplimente. Nekada recitovala. Nekada tešila. Igrala se sa citatima i sa rečima. Ljudima se dopadala ta forma, čak im nije smetao ni sarkazam, ako nije usmeren ka njima. Reči kao most.
Dozvoljavala sam sebi da katkad reči rabim u fiktivne svrhe. Da pišem. Ne znam, možda sam pojedine izdavače umela da slažem sa tim ispisanim rečima, ali su me uzeli za ozbiljno. Reči kao pokušaj da migriraju u nešto drugo.
Katkada su me reči spašavale psihičke propasti. Reči moje mame. Reči dragih ljudi. Reči cenjenih umetnika. Reči kao zavoji.
Često mi se dešavalo da se drugi kriju iza mojih reči nevešti da odgovore nekom ko im nije drag, te moje reči koriste kao posrednike: reci joj, reci mu, e neka si im rekla, ma zgazi je... Ukradene reči.
Osvetoljubivost i nemogućnost oprosta izgovorenih reči su osobine koje su u mom vrednosnom sistemu na najnižoj kvalitativnoj lestvici. Ego pokoren rečima.
)
so you don't puke all over yourself.
