Da li sebe smatrate slobodnom i/ili oslobođenom osobom?
Poslato: 29 Sep 2010, 18:14
od Galateja
Da li ste slobodni?
Smatrate li da ste oslobođeni od strahova, strasti, uspomena, nemira, čežnje, nadanja, želja...?
Da li se borite sa nečim unutrašnjim što vas koči da budete slobodna osoba?
Kada je osoba slobodna?
Da li verujete u pojam 'biti oslobođen od sebe'?
Poslato: 29 Sep 2010, 18:19
od Speculum Columbae
Nisam oslobođen, vrlo sam zarobljen, iako svakodnevno pokušavam da se oslobodim.
Novi počeci su za mene fetiš.
Poslato: 29 Sep 2010, 18:28
od dukkehjem
Niko na svetu nije sasvim slobodan... dostigli bismo nirvanu il nesto sl. kada bismo se oslobodili do kraja.
Sto ne znaci da oslobodjenosti ne treba teziti...
Svakodnevno se borim, a samim tim oslobadjam od raznih strahova, strasti itd.
Oslobodio sam se za sada od straha od komunikacije sa ljudima, od prejedanja, od straha od homofobije, straha od nastupa javnih, straha od bliskosti... i svasta nesto. Dosta sam radio na sebi u poslednje vreme :briseznoj:
Poslato: 29 Sep 2010, 18:31
od nsc
niko nije sasvim slobodan - oslobodjen, nije ovo TV sapunica, ovo je zivot
oslobođeni od strasti, uspomena, nemira, čežnje, nadanja, želja...?
Cek, a zasto bih trebao biti oslobodjen od ovih stvari???
Ako neko jeste,zapitao bih se da li uopste zivi i oseca?
Poslato: 29 Sep 2010, 18:50
od Dirrty
Ne, nimalo slobodan.
Što je najgore, nisam još ni potpuno svestan kako... ako i jesam, previše sam neodlučan da to i ostvarim!
Biti potpuno slobodan je skoro nemoguće, osim ako uživate u samoći i divljini.
U civilizaciji potpuna sloboda je nemoguća.
Moguće je samo biti rob u jednom segmentu života, što omogućava slobodu u nekom drugom.
Rekao bih da je i tako malo slobode vredno truda.
Poslato: 29 Sep 2010, 18:51
od Mage
Niko nije slobodan.
Sloboda je iluzija.
Poslato: 29 Sep 2010, 19:27
od Lucem Ferre
Hmmm, mogao bih reći da se smatram oslobođenim u određenim aspektima svog života, ali ne i slobodnim uopšteno. A opet, ne bih znao da u kojoj meri nisam ili jesam slobodan jer je sloboda toliko diskutabilna i kontekstna da je o njoj teško govoriti i u aspektu jednog društva...
Znam da sam ograničen normama koje mi ne dozvoljavaju da se izrazim kao ličnost jer će uvek postojati deo onih koji će me sankcionisati. Država me obavezuje zakonima koje možda ne želim da poštujem ali mi se nameću silom i isto tako mi pomenuta ograničava kretanjem i drži me u okviru svojih granica kao neku divlju životinju u kavezu
A opet, ne bih znao da definišem potpunu slobodu... ne znam da li je i telo granica duhu?
Da li bih, i kada bih se oslobodio, recimo, države i društvenih zakona, bio zaista slobodan? Ne mogu da letim kao ptica, da ronim (ili šta već) kao riba, da trčim kao neka tamo mačka i sl... uvek postoji neki "okov"
Mogao bih reći da je samo misao (mašta) oslobođena svih stega jer može da nas "prebaci" bilo gde u bilo koje doba... ona nam daje moć da se osećamo donekle slobodni, ali samo u našim glavama I guess...
Poslato: 29 Sep 2010, 19:37
od walt333
Trudim se, koliko mogu da se oslobadjam. Mada mislim da se potpuna sloboda jako tesko dostize.
U osnovi jako lepo zvuci. Za mene to znaci isto sto i fraza "naci potpuni mir". Tesko je to. Mozda da dostignu takvo stanje uspeva jedino pustinjacima koji su se odrekli svega ili previse culnim ljudima koji se svemu prepustaju u potpunosti. Nije lako ni jedno ni drugo.
Cak i kod njih je pitanje koliko su u tome uspesni. Ima jedna lepa recenica M. Jursenar koju volim da citiram "Nikada nismo u potpunosti sami; kao za pakost uvek smo sa sobom".
oslobođeni od strasti, uspomena, nemira, čežnje, nadanja, želja...?
Cek, a zasto bih trebao biti oslobodjen od ovih stvari???
Ako neko jeste,zapitao bih se da li uopste zivi i oseca?
Više sam mislila na te komponente kao viruse koje koče rad nekog kompjutera, nego kao zdrave elemente, na misli i osećanja koja otežavaju funkcionisanje jedinke.
U osnovi jako lepo zvuci. Za mene to znaci isto sto i fraza "naci potpuni mir". Tesko je to. Mozda da dostignu takvo stanje uspeva jedino pustinjacima koji su se odrekli svega ili previse culnim ljudima koji se svemu prepustaju u potpunosti. Nije lako ni jedno ni drugo.
Cak i kod njih je pitanje koliko su u tome uspesni. Ima jedna lepa recenica M. Jursenar koju volim da citiram "Nikada nismo u potpunosti sami; kao za pakost uvek smo sa sobom".
Složila bih se sa tobom i dodala da je najteže kada si previše čulni pustinjak.
Poslato: 29 Sep 2010, 19:44
od Srklet
nazalost ne, nisam jos naucio udisati i jesti sunce.
Hmmm, mogao bih reći da se smatram oslobođenim u određenim aspektima svog života, ali ne i slobodnim uopšteno. A opet, ne bih znao da u kojoj meri nisam ili jesam slobodan jer je sloboda toliko diskutabilna i kontekstna da je o njoj teško govoriti i u aspektu jednog društva...
Znam da sam ograničen normama koje mi ne dozvoljavaju da se izrazim kao ličnost jer će uvek postojati deo onih koji će me sankcionisati. Država me obavezuje zakonima koje možda ne želim da poštujem ali mi se nameću silom i isto tako mi pomenuta ograničava kretanjem i drži me u okviru svojih granica kao neku divlju životinju u kavezu
A opet, ne bih znao da definišem potpunu slobodu... ne znam da li je i telo granica duhu?
Da li bih, i kada bih se oslobodio, recimo, države i društvenih zakona, bio zaista slobodan? Ne mogu da letim kao ptica, da ronim (ili šta već) kao riba, da trčim kao neka tamo mačka i sl... uvek postoji neki "okov"
Mogao bih reći da je samo misao (mašta) oslobođena svih stega jer može da nas "prebaci" bilo gde u bilo koje doba... ona nam daje moć da se osećamo donekle slobodni, ali samo u našim glavama I guess...
s ovim se postom najvise slazem, tj. najvise poklapanja ima izmedju ovog i mog misljenja, s tim da bih dodala da idem i korak dalje i smatram da telo jeste svojevrstan materijalni kavez za duh/um/dusu/energiju (nazovite to kako hocete), pa samim tim apsolutna sloboda i nije moguca dok smo zivi....
a ono pitanje sta mislimo o konceptu 'biti oslobodjen od sebe' .... pre svega, sta je to Ja?.... ako govorimo o unutrasnjosti - dakle duhu, umu, energiji - ne vidim zasto bismo toga trebali da se oslobadjamo... to je ono sto jesmo... to cemo uvek i biti.... dokle god postojimo kao bica... znaci ta formulacija bi trebala biti malo preciznija - 'biti oslobodjen od sopstvenih lanaca' mi zvuci malo bolje, jer iako nas drzava/drustvo/okolina mogu sputavati u raznim stvarima, sto zakonima, sto obicajima, sto ocekivanjima, koja su na neki nacin u suprotnosti sa nasim oslobadjanjem, postoje i obaveze koje mi sami u toku zivota stavljamo pred sebe (tj. lanci koje sami stavljamo na sebe) a koje nas u tom smislu sputavaju da nam ne dozvoljavaju da budemo apsolutno slobodni (primer-zelimo dete-dobijemo dete-do kraja zivota mi smo obavezni prema tom detetu i njegove/njene potrebe moraju doci pre nasih, ili primer-zelimo karijeru-izgradimo tu karijeru-ona nas na neki nacin sputava da radimo nesto drugo, da odemo na put oko sveta, ili sta god vec, ali to je obaveza koju smo sami sebi zacrtali, itd. itd.)
Poslato: 29 Sep 2010, 21:33
od Blady
Nisam jos uvek, imam zestoke borbe sa tim...
Zato ne bih mogla na ostatak pitanja da odgovorim...
Poslato: 29 Sep 2010, 21:35
od Zwezdica
Ni jedna osoba nije istinski slobodna, jbg... Uvek nesto koci tu nasu slobodu.
Hmmm, mogao bih reći da se smatram oslobođenim u određenim aspektima svog života, ali ne i slobodnim uopšteno. A opet, ne bih znao da u kojoj meri nisam ili jesam slobodan jer je sloboda toliko diskutabilna i kontekstna da je o njoj teško govoriti i u aspektu jednog društva...
Znam da sam ograničen normama koje mi ne dozvoljavaju da se izrazim kao ličnost jer će uvek postojati deo onih koji će me sankcionisati. Država me obavezuje zakonima koje možda ne želim da poštujem ali mi se nameću silom i isto tako mi pomenuta ograničava kretanjem i drži me u okviru svojih granica kao neku divlju životinju u kavezu
A opet, ne bih znao da definišem potpunu slobodu... ne znam da li je i telo granica duhu?
Da li bih, i kada bih se oslobodio, recimo, države i društvenih zakona, bio zaista slobodan? Ne mogu da letim kao ptica, da ronim (ili šta već) kao riba, da trčim kao neka tamo mačka i sl... uvek postoji neki "okov"
Mogao bih reći da je samo misao (mašta) oslobođena svih stega jer može da nas "prebaci" bilo gde u bilo koje doba... ona nam daje moć da se osećamo donekle slobodni, ali samo u našim glavama I guess...
s ovim se postom najvise slazem, tj. najvise poklapanja ima izmedju ovog i mog misljenja, s tim da bih dodala da idem i korak dalje i smatram da telo jeste svojevrstan materijalni kavez za duh/um/dusu/energiju (nazovite to kako hocete), pa samim tim apsolutna sloboda i nije moguca dok smo zivi....
a ono pitanje sta mislimo o konceptu 'biti oslobodjen od sebe' .... pre svega, sta je to Ja?.... ako govorimo o unutrasnjosti - dakle duhu, umu, energiji - ne vidim zasto bismo toga trebali da se oslobadjamo... to je ono sto jesmo... to cemo uvek i biti.... dokle god postojimo kao bica... znaci ta formulacija bi trebala biti malo preciznija - 'biti oslobodjen od sopstvenih lanaca' mi zvuci malo bolje, jer iako nas drzava/drustvo/okolina mogu sputavati u raznim stvarima, sto zakonima, sto obicajima, sto ocekivanjima, koja su na neki nacin u suprotnosti sa nasim oslobadjanjem, postoje i obaveze koje mi sami u toku zivota stavljamo pred sebe (tj. lanci koje sami stavljamo na sebe) a koje nas u tom smislu sputavaju da nam ne dozvoljavaju da budemo apsolutno slobodni (primer-zelimo dete-dobijemo dete-do kraja zivota mi smo obavezni prema tom detetu i njegove/njene potrebe moraju doci pre nasih, ili primer-zelimo karijeru-izgradimo tu karijeru-ona nas na neki nacin sputava da radimo nesto drugo, da odemo na put oko sveta, ili sta god vec, ali to je obaveza koju smo sami sebi zacrtali, itd. itd.)
Biti oslobođen od sebe - prevazići sopstvene granice. Možda je tesno među tim granicama pa otud potreba za oslobađanjem.
Poslato: 29 Sep 2010, 21:42
od Tungi
Nisam slobodan,pogotovu ne od sebe.I ne verujem u taj pojam.
Poslato: 29 Sep 2010, 21:46
od Mars
I ja mislim.
Čim moram da ustajem ujutru za posao, čim moram da jedem kad ogladnim, odem u wc kad mi se piški....gde je tu sloboda? Sve sama prinuda do prinude...
Spektakl je savršen. Madonna ume da napravi spektakl. Pomalo mi i smeta što je sve tako savršeno... Nebitno.
Tri su stvari koje su na mene ostavile najveći utisak:
1. igra one devojke ... kao ptica u kavezu
2. projekcija ptice u pozadini, na zidu iza kaveza ... ptica u pustinji
3. poslednja scena, poslednjih desetak sekundi snimka, kada Madonna kao da pušta pticu iz šake, da odleti
Ona devojka, dok je u kavezu, asocira me na pticu zarobljenu u kavezu. Kad izađe iz kaveza, trebalo bi da me asocira na slobodnu pticu. Ali ne. I u kavezu, i van kaveza, asocira me na ograničenost čoveka, na njegovu zarobljenost... Koliko god se uspinjao, čovek ne može da poleti... Uvek je kao ptica u kavezu - razlika je samo u veličini kaveza... Madonna to na kraju priznaje, odustaje od težnje da bude kao ptica na slobodi i pušta pticu da odleti... A sama ptica je inače slobodna - ali u pustinji... Sama. Okolo praznina, pustinja. Jer sloboda nužno znači pustinjaštvo. Većina ljudi plaši se slobode...
Roršah. Svako te mrlje vidi na svoj način. Tako sam ja ovu pesmu videla ovako, na svoj način. Onaj detalj kad se devojka i Madonna onako kao nešto merkaju, devojka uzdiše itd., mi je samo još jedna varijacija te opšte teme o ograničenosti...
Biti oslobođen od sebe - prevazići sopstvene granice. Možda je tesno među tim granicama pa otud potreba za oslobađanjem.
pa da, to su ti lanci koje ja spominjem - koji nas ogranicavaju... ali mi njih sami sebi namecemo (plus naravno granice koje nam postavlja drzava/drustvo/okolina)
zato i kazem da nema slobode
ne kazem da ne postoji potreba za oslobadjanjem... ali to je potreba za oslobadjanjem sebe od svih tih 'lanaca' / granica koje nas sputavaju.... a ne potreba za oslobadjanjem od sebe
Čim moram da ustajem ujutru za posao....gde je tu sloboda?
"Nema istinske slobode bez finansijske slobode."
Poslato: 29 Sep 2010, 22:08
od Incubus
Sloboda je najsilovaniji termin, nisam slobodan i niko od nas nije .
Poslato: 29 Sep 2010, 22:16
od dukkehjem
E, a je l neko citao Froma, Bekstvo od slobode? (ja samo neke delove)
Poslato: 29 Sep 2010, 22:23
od Sunce
Mislim da tezim slobodi.
Sloboda mi je na neki nacin suprotna od teznje ka moci.
Imati svoje misljenje, biti otvoren prema stvarima i ljudima, reci da je Status lepo izvajao ruke bez obzira sto postoji "pravilo" da je in smejati mu se.
Nikada nisam bila podložan materijal za čoporizaciju, a opet moja sloboda mi dozvoljava da izrazim nedopadanje spram Statusa i ne zato što je to 'in', već zato što on budi u meni ono negativno, jer me podseća na bofl (tako popularan devedesetih, kada su sve vrednosti bile urušene), na mnogo šta što ne volim. Da li ja sad treba da ga volim samo zato što ga drugi ne vole?!
Pa je l' problem u Statusu ili u tebi?
Poslato: 29 Sep 2010, 22:57
od Sunce
Statusa ne branim samo zato sto ga drugi napadaju. Samo mislim da je slobodniji od mnogih na forumu, posebno od onih koji mu se najvise smeju, i da ne zasluzuje toliki "atak". Oseca se da je "dopusteno pljuvanje" po njemu, i lavina krene. Tuzno mi je to.
Da li ste slobodni?
Smatrate li da ste oslobođeni od strahova, strasti, uspomena, nemira, čežnje, nadanja, želja...?
Da li se borite sa nečim unutrašnjim što vas koči da budete slobodna osoba?
Kada je osoba slobodna?
Da li verujete u pojam 'biti oslobođen od sebe'?
Onda kada postajem Mudrac.
Svakako od nas razmislja o tome.I ima unutrasnje borbe i pitanje.
Kada se covek oslobodi svog Ega i krenu u pravcu mudrosti dostize taj Nivo.
