Gay-Serbia.com | Diskusije

Par postova me je podstaklo na ovo.
Ja generalno ne mrzim, ali ako i imam negativna osecanja, vezana su uvek za pojavu, a ne za pojedince.
Tako prezirem fasizam na primer, ali nikome od svih obrazovaca, nasih 1389, nekih ekstreista i sl. nikada ne bih pozeleo da "crknu u tudjini", ili nesto takvo.
I zaista verujem da nasilje iako mnogo puta razumljivo nikada nije zaista opravdano.
Svakako da pojedinci zasluzuju pravednu kaznu, ali mislim da ni za koga nije pravedno i ni prema kome nije fer uzivati u saznanju da je "crkao sam, bez igde ikog svog" ili takvo nesto.
Kod mene to ide toliko da ni Hitleru ne bih pozeleo takvo nesto...
I takodje ne verujem u osvetu. Aj, u samoodbrani, mozda bih nekoga i udario/povredio, ali da se svetim - jednsotavno nisam sposoban, pa i noge neko da mi polomi, ako tim povredjivanjem ne menjam situaciju svojih nogu, ne bih mogao ruku da dignem na tog nekoga... znaci jedino iz samoodbrane. A ni tada ne bih uradio nista sto nije neophodno.

Kakvi su vasi stavovi o svemu ovome?

(Mislim da nema teme, izvinjavam se ako ima.)

Neuporedivo se bolje osećam kada volim, a ne kada mrzim.

Ali nekad prosto nemam izbora.

Imao sam drugaricu koja je povremeno iz čista mira i ničim izazvana umela da kaže "Ja ne mogu da mrzim! Kako neko može da mrzi?! Ja to ne razumem..." ali koja takodje nije imala nikakav problem (valjda od te prevelike ljubavi koju nosi u sebi) da poznanike presreće na ulici pitanjem: "I šta si ti uradio(uradila) sa sobom u svom životu?" Ili da se ladno rasplače kad neko u njenom odruženju doživi nekakav uspeh. Jednostavno hendikepirana činjenicom da apsolutno ne ume - da mrzi.

A osvetoljubivost (bilo da je skopčana sa nasiljem ili ne) mi je skroz ok.

Hitlera mrzim i ne bih imao nikakav problem da ga sa dve cigle pozdravim dok je još samo glavicom u ovom svetu*, mani dalje nekad u životu...

*) u slučaju breech birth bih strpljivo sačekao

Pozdrav svima!!

Jao, jao, jao... hoćemo li svi koji se javimo u ovoj temi biti



EDIT: Mars, drago mi je što si izmenio svoj originalni post, ali mogao si da staviš i oznaku "edit", da se vidi da je izmenjen.

Hm, mrznja je unutrasnje osecanje i ne opravdavam je, jer skodi samo onome ko je oseca, dok druga strana nema nekih realnih problema po tom pitanju. A sta znam, sklona sam da neke ljude mrzim i necu da se sakrivam iza pojave, otvoreno mogu da priznam da ne mrzim, nego prezirem svakoga ko je 'obrazovac', 'navijac', 'nas', 'patriota', 'tradicionalista' itt, lopove, silovatelje, ubice... Nije mi nimalo blisko to hriscansko licemerje, da Bog mrzi greh, a ne gresnika.
Mislim da nasilje nije opravdano, ali ga opravdavam kada se radi o samoodbrani. Ni tu ne cenim koncept okretanja drugog obraza.

Ja sam po prirodi osvetoljubiva ali sam vremenom iskorenila tu osobinu, posto mi nije donosila bas dobro. Sto ne znaci da necu nikad biti osvetoljubiva ponovo ili mrzeti. Recimo za ne daj Boginjo kad bi neko ubio moje dete, preuzela bih pravdu u svoje ruke verovatno, pa ga ubila i to sve da me moli da ga ubijem brzo. Pa neka posle lezim u zatvoru, za neke stvari vredi lezati ali on ne bi lezao nigde niti bi docekao da ga pomiluju ili mu skracuju kazne ili poboljsavaju uslove u zatvoru. A zbog malih stvari ne mrzim, ali recimo te homofobe prezirem. I pobesnim kad vidim teme za homofobicare ovde u kojima se zali za njima. Npr sad je otvorena tema o dvogodisnjici smrti Sonje Savic koju kad god sam ja gledala ispoljavala je homofobiju, tj svoju popularnost je koristila da je sto vise rasiri. Nisam htela da na toj temi komentarisem posto su nam prilikom njene smrti zamerili sto spominjemo tu cinjenicu i ne pustimo ljudima da tuguju za umetnicom. E takve stvari ja ne prastam, ne vidim ni da smrt nesto menja, naravno nisam toj zeni zelela smrt ali da je bas nesto zalim ne dolazi u obzir. Zalim za ranom smrcu ljudi koji su bili vredni toga. Npr Lonijeva drugarica je ceo zivot bila gay friendly, pokazivala to i u svom politickom angazmanu a i mnoge gayeve licno poznavala. Poginula je sa tridesetak godina u saobracajnoj nesreci. E nje mi je zao kad se setim, tog rano prekinutog zivota koji bi da je trajao duze doneo mnoge dobre stvari. Nemam nikakvo saosecanje za one koji mene i mene drage osobe mrze, samo nije bas da im zelim zlo, vise ne zelim da ih vidim u mom okruzenju.

Originally posted by Dina

Ja sam po prirodi osvetoljubiva ali sam vremenom iskorenila tu osobinu, posto mi nije donosila bas dobro.

Mislim da grešiš, možda ti je samo trebalo malo više prakse.

Marse,
moguce... no drzala sam se ovog sto je Mina pominjala da mrznja a u ovom slucaju osvetoljubivost steti onome ko ih "uzgaja" a gubi se i dosta vremena na osvetu... Te sam vise pocela da primenjujem da te koji mi nisu vredni samo izbacim iz zivota i skoncentrisem se na one koji jesu...

Da,da. Poznat mi je i taj koncept.

Ali ja i generalno verujem da uz dobru organizaciju i raspodelu vremena može da se postigne sve!

Mislim da na svoju osvetoljubivost ne gledam bitno drugačije nego kao na jedan od svojih (da kažem) običnih hobija koje imam...

Ne mrzim...
Postoje ljudi koje ne volim, ne zelim ih u svom okruzenju, ali ih ne mrzim.
Sto se osvete tice... Nikada se nisam osvetio za nesto sto mi je neko uradio, ali to ne znaci da sam zaboravio. Ali kao sto je Dina dala primer, kada bi neko povredio meni dragu osobu - clana porodice, partnera ili bliskog prijatelja, mislim da bih napravio izuzetak.

Originally posted by James.

Ne mrzim...
Postoje ljudi koje ne volim, ne zelim ih u svom okruzenju, ali ih ne mrzim.
Sto se osvete tice... Nikada se nisam osvetio za nesto sto mi je neko uradio, ali to ne znaci da sam zaboravio. Ali kao sto je Dina dala primer, kada bi neko povredio meni dragu osobu - clana porodice, partnera ili bliskog prijatelja, mislim da bih napravio izuzetak.

Ja sam osvetoljubiva...Mislim kad bi mi neko dirao sestru npr ali iskreno bih robijala sto posto zbog toga...(mislim na krupnu stvar)

Toliko zla je u zivotu da ja ne mogu pobeci vise od osvete prema nekim ljudima.

E sad, tema je odlicna i nadovezacu se kasnije jer pominjete i fasizam itd.

Slazem se sa Dinom uglavnom.

Originally posted by dukkehjem

Par postova me je podstaklo na ovo.
Ja generalno ne mrzim, ali ako i imam negativna osecanja, vezana su uvek za pojavu, a ne za pojedince.
Tako prezirem fasizam na primer, ali nikome od svih obrazovaca, nasih 1389, nekih ekstreista i sl. nikada ne bih pozeleo da "crknu u tudjini", ili nesto takvo.
I zaista verujem da nasilje iako mnogo puta razumljivo nikada nije zaista opravdano.
Svakako da pojedinci zasluzuju pravednu kaznu, ali mislim da ni za koga nije pravedno i ni prema kome nije fer uzivati u saznanju da je "crkao sam, bez igde ikog svog" ili takvo nesto.
Kod mene to ide toliko da ni Hitleru ne bih pozeleo takvo nesto...
I takodje ne verujem u osvetu. Aj, u samoodbrani, mozda bih nekoga i udario/povredio, ali da se svetim - jednsotavno nisam sposoban, pa i noge neko da mi polomi, ako tim povredjivanjem ne menjam situaciju svojih nogu, ne bih mogao ruku da dignem na tog nekoga... znaci jedino iz samoodbrane. A ni tada ne bih uradio nista sto nije neophodno.

Kakvi su vasi stavovi o svemu ovome?

(Mislim da nema teme, izvinjavam se ako ima.)

isto i kod mene

Originally posted by starsailor

Originally posted by dukkehjem

Par postova me je podstaklo na ovo.
Ja generalno ne mrzim, ali ako i imam negativna osecanja, vezana su uvek za pojavu, a ne za pojedince.
Tako prezirem fasizam na primer, ali nikome od svih obrazovaca, nasih 1389, nekih ekstreista i sl. nikada ne bih pozeleo da "crknu u tudjini", ili nesto takvo.
I zaista verujem da nasilje iako mnogo puta razumljivo nikada nije zaista opravdano.
Svakako da pojedinci zasluzuju pravednu kaznu, ali mislim da ni za koga nije pravedno i ni prema kome nije fer uzivati u saznanju da je "crkao sam, bez igde ikog svog" ili takvo nesto.
Kod mene to ide toliko da ni Hitleru ne bih pozeleo takvo nesto...
I takodje ne verujem u osvetu. Aj, u samoodbrani, mozda bih nekoga i udario/povredio, ali da se svetim - jednsotavno nisam sposoban, pa i noge neko da mi polomi, ako tim povredjivanjem ne menjam situaciju svojih nogu, ne bih mogao ruku da dignem na tog nekoga... znaci jedino iz samoodbrane. A ni tada ne bih uradio nista sto nije neophodno.

Kakvi su vasi stavovi o svemu ovome?

(Mislim da nema teme, izvinjavam se ako ima.)

isto i kod mene

Onda vi niste osetili mrznju itd...svaka cast...

Pitanje?

Imate li vas dvoje bracu, sestre, dete?

Ne bih se tad osvetili?

Originally posted by Mars

Mislim da na svoju osvetoljubivost ne gledam bitno drugačije nego kao na jedan od svojih (da kažem) običnih hobija koje imam...

Osvetoljubivost mi definitivno nije hobi.

Stvarno me mrzi da se svetim.

Kada mi neko načini nešto nažao, ne svetim se - samo poželim da ga stigne kazna. Božja, Boginjina, čija god.

I to se obično i desi.

Ili pogine na ratištu u Bosni pljačkajući tuđe kuće, ili se raspadne od raka, ili se slupa itd.

Mogućnosti su razne.

Nema uopšte potrebe za mojim aktivnim učešćem.

ti mislis da zivimo u neverlandu pa nismo osetili mrznju? (dajem sebi za pravo da pisem MI )
da, imamo sve navedeno. osim dece. a imacu ih.
mrznja je najnizi nivo duhovnosti. znam da je tesko da prevazidjes to i odes bar level up, ali drzim fige, mozda jednom i uspes.

Originally posted by starsailor

ti mislis da zivimo u neverlandu pa nismo osetili mrznju? (dajem sebi za pravo da pisem MI )
da, imamo sve navedeno. osim dece. a imacu ih.
mrznja je najnizi nivo duhovnosti. znam da je tesko da prevazidjes to i odes bar level up, ali drzim fige, mozda jednom i uspes.

Uspem?

E svasta...Da uspem ako bi mi neko ubio sestru, dete....ma dajjjj...ja bih ga na lomacu kad tad....

aha...onda uzivaj

''

Mala digresija:


Vidim da je danas mizantropija u modi. Svaka toplina i empatija je oznacena kao patetika i budalastina. Okrenimo se samo ka uspesima, ka moci, egoizmu, to je turn on.

Originally posted by starsailor

aha...onda uzivaj

''

I ovo veze ima sa onim sta sam ja rekla...Ne zelim da komentarisem...

Originally posted by Sunce

Mala digresija:


Vidim da je danas mizantropija u modi. Svaka toplina i empatija je oznacena kao patetika i budalastina. Okrenimo se samo ka uspesima, ka moci, egoizmu, to je turn on.

mhm

"So crucify the ego before it's far too late
To leave behind this place so negative and blind and cynical
And you will come to find that we are all one mind
Capable of all that's imagined and all conceivable "

Slažem se sa Dukijem i Sejlorkom.

Ne opravdavam mržnju, u načelu, ne opravdavam nasilje, nisam osvetoljubiva.

Nešto slično preziru (možda pre dubokom žaljenju) sam osetila pre neki dan u busu, kada su, u svetlu predstojeće parade, neka deca pričala o tome kako će ići na paradu da "šibaju pedere".

Zapravo, izgledalo je to ovako:

Osoba A: "Ideš na paradu?"
(ja virim i mislim se "Mali gej u komšiluku "
Osoba B: "Idem, naravno."
(dva mala geja u komšiluku )
Osoba B: "Idemo zajedno da šibamo pedere, biće nas mnogo Firmaša."
( Onda sam nastavila da gledam klince i mislim o tome kako bih volela da pričam sa njima i izmenim im svest, a ne o tome kako bih ih izudarala torbom/napravila sačekušu).

Ja jesam osecao mrznju, ali nikada to nije trajalo duze od 2-3sekunde.

Ima jedno africko pleme koje ima obicaj da kada neko nekome ubije nekog u porodici, na primer sina, tu osobu vezu i odvezu camcem na sredinu jezera zajedno sa roditeljima i gurnu je u vodu.
Roditelji ga ili puste da se udavi, ili spase. A spasavanjem on postaje njihov novi sin. I odgovoran je za njih.
Oni uglavnom spasavaju tu osobu, i cak se tvrdi da nikada niko nije pustio nekoga da se udavi.

Ja po prirodi jednostavno nisam sposoban za osvetu. Za samoodbranu - da, ali za osvetu, ne.

I bas sam dosta razmisljao, najvise od svega sto bih mogao da uradim jeste da se ne mesam u situaciji u kojoj bih mogao da ne pomognem tom nekome. Tipa, da vidim nekog obrazovca da se davi npr., a da me je tukao ili nesto, mozda bih imao snage da mu ne pomognem, ali da ga ne gledam i da ne vidim eksplicitno patnju, davljenicki grc i sve to.

Sad meni neko moze da ne veruje, ali tako je.

Desava se i na sitnicama, tipa drug me udari po potiljku, ja ne mogu da uzvratim udarac jako, a nekada uopste. Cuknem ga malo ako je zajebancija, ali desi se da me neko, na primer, opsuje ili zaista udari i ja jednostavno ne mogu, ali ne mogu da ga povredim. E, sad, kada krene drugi put, onda ga bez problema udarim ili razvucem preko kolena, ali je fazon u tome da je to onda samoodbrana.

I ne izigravam Gandija, jednostavno sam takav. Ja, sto je najtuznije, Hitlera ne bih mogao da skucam necim da ga sad vidim na ulici.

Ne znam da li je to mana, ali o tome i ne raspravljam.
Niti bilo koga osudjujem.
Samo konstatujem, ne glumeci nikoga.

Nikoga ne mrzim, radije volim, pokušavam da razumem, ili u krajnjem slučaju izbegavam takve osobe.
A osveta? Ili si takav ili nisi, ne može se to "iskoreniti", samo kontrolisati. Ja jesam takav.

Originally posted by ...Sitnicava...

Slažem se sa Dukijem i Sejlorkom.

Ne opravdavam mržnju, u načelu, ne opravdavam nasilje, nisam osvetoljubiva.

Nešto slično preziru (možda pre dubokom žaljenju) sam osetila pre neki dan u busu, kada su, u svetlu predstojeće parade, neka deca pričala o tome kako će ići na paradu da "šibaju pedere".

Zapravo, izgledalo je to ovako:

Osoba A: "Ideš na paradu?"
(ja virim i mislim se "Mali gej u komšiluku "
Osoba B: "Idem, naravno."
(dva mala geja u komšiluku )
Osoba B: "Idemo zajedno da šibamo pedere, biće nas mnogo Firmaša."
( Onda sam nastavila da gledam klince i mislim o tome kako bih volela da pričam sa njima i izmenim im svest, a ne o tome kako bih ih izudarala torbom/napravila sačekušu).

e, upravo to
ja, najgore sto bih mogao da pomislim je: debili jedni... ali bih ih onda ili sazaljevao, ili bih zeleo da im promenim svest, niposto ih ne bih tukao.
Sad, da oni tuku nekog drugog ili da napadnu mene, umesao bih se, ali ne bih im dlaku s glave skinuo a da to nije neophodno u datom trenutku, iz samoodbrane.

Originally posted by LeDeNa_

Originally posted by starsailor

Originally posted by dukkehjem

Par postova me je podstaklo na ovo.
Ja generalno ne mrzim, ali ako i imam negativna osecanja, vezana su uvek za pojavu, a ne za pojedince.
Tako prezirem fasizam na primer, ali nikome od svih obrazovaca, nasih 1389, nekih ekstreista i sl. nikada ne bih pozeleo da "crknu u tudjini", ili nesto takvo.
I zaista verujem da nasilje iako mnogo puta razumljivo nikada nije zaista opravdano.
Svakako da pojedinci zasluzuju pravednu kaznu, ali mislim da ni za koga nije pravedno i ni prema kome nije fer uzivati u saznanju da je "crkao sam, bez igde ikog svog" ili takvo nesto.
Kod mene to ide toliko da ni Hitleru ne bih pozeleo takvo nesto...
I takodje ne verujem u osvetu. Aj, u samoodbrani, mozda bih nekoga i udario/povredio, ali da se svetim - jednsotavno nisam sposoban, pa i noge neko da mi polomi, ako tim povredjivanjem ne menjam situaciju svojih nogu, ne bih mogao ruku da dignem na tog nekoga... znaci jedino iz samoodbrane. A ni tada ne bih uradio nista sto nije neophodno.

Kakvi su vasi stavovi o svemu ovome?

(Mislim da nema teme, izvinjavam se ako ima.)

isto i kod mene

Onda vi niste osetili mrznju itd...svaka cast...

Pitanje?

Imate li vas dvoje bracu, sestre, dete?

Ne bih se tad osvetili?

A kakvog li brata, sestru, majku imas, a da bi oni odobrili lomace nekakve i gluposti... Je l ih to vraca? Je li to ista menja?
---
sejlorka

Originally posted by Dina
Recimo za ne daj Boginjo kad bi neko ubio moje dete, preuzela bih pravdu u svoje ruke verovatno, pa ga ubila i to sve da me moli da ga ubijem brzo. Pa neka posle lezim u zatvoru, za neke stvari vredi lezati ali on ne bi lezao nigde niti bi docekao da ga pomiluju ili mu skracuju kazne ili poboljsavaju uslove u zatvoru.

Za ovo se slazem potpuno.

A homofobi me ne zanimaju, trudim se samo da ih ne gledam u svojoj blizini. Ne mrzim ih, onako generalno. Samo sto dalje od mene.

Originally posted by James.

Ne mrzim...
Postoje ljudi koje ne volim, ne zelim ih u svom okruzenju, ali ih ne mrzim.
Sto se osvete tice... Nikada se nisam osvetio za nesto sto mi je neko uradio, ali to ne znaci da sam zaboravio.

Ja nekada nisam sposoban da oprostim, nekada nisam sposoban da zaboravim, ali nikada nisam u stanju da se svetim.
Da mi neko oko iskopa, verovatno bih u pocetku osecao mrznju prema toj osobi, ali to ne bi potrajalo. Verovatno nikad ne bih oprostio. Ali nikada ne bih mogao da se osvetim.
Ona fiktivna situacija, visi sa neke zgrade i pasce ako mu ne pruzim ruku, ili se davi, a ja produzim dalje - to je nesto najblize osveti sto mogu da zamislim.
Ali to nije istinska osveta, to je jednostavno ne mesanje u tok i poredak stvari. A verujem da bi svakako postojao razlog zasto neko visi ili se davi, utoliko vise ako je zlocinac, ubica, ili silovatelj.

Da, Ledena me podseti, sestra i dete bi sasvim bili dovoljan razlog za mrznju...

Dukkehjem,
situacije koje smo navele Ledena i ja su izvan normalnih i nadam se da niko od nas nece saznati kako bi reagovao u tim situacijama. Ali mislim da je laskanje sebi kada mislimo da smo samo od dobra i tolerancije sacinjeni i da uvek mozemo misliti na visi nivo na koji cemo otici. Mislim da svako ima neku granicu koju kad predje nema vise tog razuma, samo je pitanje moze li to da zamisli. I ti ljudi koji su zli su isto iz nekog razloga postali takvi, mozda je njihova granica samo niza od nase, pa mi ispadamo dobri u odnosu na njih ali i nasa dobrota ima granice sigurno... Kad bi neko uradio nesto mojoj sestri ili detetu ja vec ne bih bila ziva na neki nacin a bila bih dovoljno ziva da njemu mogu da uzvratim zlom. Mozda se recimo dobija da on u zatvoru ne bi mogao da povredi nekoga, da ne bi mogao da ubija kad izadje iz zatvora. A u svakom slucaju je osveta, tj sprecavanje da on dozivi i dobre stvari jer je iste te oduzeo iz nekog zivota. To jeste zlo ali je to i zamisljena granica iza koje je osoba i postala zlo.

Originally posted by dukkehjem

Ja nekada nisam sposoban da oprostim, nekada nisam sposoban da zaboravim, ali nikada nisam u stanju da se svetim.
Da mi neko oko iskopa, verovatno bih u pocetku osecao mrznju prema toj osobi, ali to ne bi potrajalo. Verovatno nikad ne bih oprostio. Ali nikada ne bih mogao da se osvetim.
Ona fiktivna situacija, visi sa neke zgrade i pasce ako mu ne pruzim ruku, ili se davi, a ja produzim dalje - to je nesto najblize osveti sto mogu da zamislim.
Ali to nije istinska osveta, to je jednostavno ne mesanje u tok i poredak stvari. A verujem da bi svakako postojao razlog zasto neko visi ili se davi, utoliko vise ako je zlocinac, ubica, ili silovatelj.

To bas i nije mala osveta, da nekom ne spasis zivot a imas priliku. Meni izgleda da ti ustvari umes da pamtis i ne oprastas ali si lenj da se osvetis pa cekas da neko sam padne sa zgrade.

Originally posted by Dina

I ti ljudi koji su zli su isto iz nekog razloga postali takvi, mozda je njihova granica samo niza od nase, pa mi ispadamo dobri u odnosu na njih ali i nasa dobrota ima granice sigurno...

Da, ljudi mogu da postanu zli kada zive u teskim i nehumanim uslovima i stalno trpe zlo na sebi.