Gay-Serbia.com | Diskusije

Pitanja kao što su: Ko/šta sam ja? Zašto sam ovde? Zašto sam svestan? Zašto osećam? Koja je moja svrha? Da li uopšte imam svrhu? Da li život i postojanje imaju neku svrhu...?

Ne morate nužno da date mišljenje ili se zadubljujete u analizu tih pitanja, samo me interesuje da li vas nekada muče to je sve?

Ne.

Bar ne vise.

..

Mislim - ne muce me. Nije da me ne interesuju.



pS. Moguce i da zivim u iluziji da sam nasao licni odgovor na neka od tih pitanja.

Povremeno.

Ali tešim se da će mi se sve kaZti kad crknem.

Originally posted by svejedno

Ne.

Bar ne vise.

..

Mislim - ne muce me. Nije da me ne interesuju.



pS. Moguce i da zivim u iluziji da sam nasao licni odgovor na neka od tih pitanja.

copy/paste

Originally posted by svejedno

pS. Moguce i da zivim u iluziji da sam nasao licni odgovor na neka od tih pitanja.

care to share

Not really. ,)

..

stvar je licnog pogleda na svet. ne bi nikome ni koristilo.

pa i nisu neka pitanja.

ne, to nisu velika pitanja u životu. zato jer se postavljaju i rješavaju neovisno o tebi. zaista velika pitanja u životu moraš sam (ako nemaš roditelje ili oni nisu više voljni)...

Ne.

Originally posted by 2kune

ne, to nisu velika pitanja u životu. zato jer se postavljaju i rješavaju neovisno o tebi. zaista velika pitanja u životu moraš sam (ako nemaš roditelje ili oni nisu više voljni)...

Nisu. Al jesu O zivotu ,)

inace, najzabavnije od ovih ""velikih" pitanja" mi je - zašto sam svjestan? doista, zašto?

trenutno me muchi soba od 2x1 u kojoj zhivim i koja upravlja mojim raspolozenjem i higijenom, pobedila me je ona zhivi ne ja...

Nekima su velika i bitna, a nekima besmislena i nebitna. Zato sam i postavio temu, jer sumnjam da sam jedina osoba na svetu koju ta pitanja muče...

very emo.

mene, recimo, mnogo vise muci pitanje hocu li za vrijeme svog zivota svjedociti (sudjelovati bi tek bio dream come true) propasti kapitalizma. odnosno, hoce li to ikad propasti?

ranije da, vise ne... negde sam shvatio da nikada necu shvatiti ( ), pomirio sam se sa tim i sad mi je super...

Originally posted by Popeye

da, ima ih jos mnogo, a svi se zovu - emo.

ajde odjebi ako nemaš šta pametno da kažeš

Originally posted by Popeye

da, ima ih jos mnogo, a svi se zovu - emo.

Jok, neki se zovu hipiji. A neki i filozofi.

Originally posted by porno papilotna

trenutno me muchi soba od 2x1 u kojoj zhivim i koja upravlja mojim raspolozenjem i higijenom, pobedila me je ona zhivi ne ja...

jooj, pa to je manje od mog garderobera, a gde spavas?

Originally posted by Popeye

mene, recimo, mnogo vise muci pitanje hocu li za vrijeme svog zivota svjedociti (sudjelovati bi tek bio dream come true) propasti kapitalizma. odnosno, hoce li to ikad propasti?

e, ovo i mene...pa, da, recimo muci.

mada nije to TA rec ,)

..

A tripujem da 'oce sigurno.

Originally posted by Mage

Pitanja kao što su: Ko/šta sam ja?

Ne,,, ali uopste

Zašto sam ovde? [/quote]

To jos manje...

Zašto sam svestan? [/quote]

To pitanje mi je cak aBsurdno

Zašto osećam?[/quote]

Nikad mi nije ni palo na pamet...

Koja je moja svrha? [/quote]

Da,ovo ponekad sebe pitam...kad sam u nekom bedaku...

Da li uopšte imam svrhu? [/quote]

Pa, u sustini me i ne interesuje da li imam ili ne...
Postoje neke svrhe kojih sam svestan i to mi je dovoljno

Da li život i postojanje imaju neku svrhu...? [/quote]

Pitam se ponekad, mozda cesce nego ono gore...ali odgovor je NE!

et toq!



[/quote]

"Mucila" su me kad sam imala 15-20 godina, a ne znaci da je lose ako nekoga zanimaju i kasnije.

Ponekad, da. Mada, vise me interesuje "kako" nego "zasto".

svejedno...

Originally posted by bothways

Ponekad, da. Mada, vise me interesuje "kako" nego "zasto".

Kul. Ali 'zasto/uzrok' je uvek komplikovanije pitanje.

ne bas, verujem da smo ovde bez razloga.

cesce se zapitam kako je univerzum nastao i da li je beskonacan, ako nije - koliki je onda? i tako..

Originally posted by Mage

Pitanja kao što su: Ko/šta sam ja? Zašto sam ovde? Zašto sam svestan? Zašto osećam? Koja je moja svrha? Da li uopšte imam svrhu? Da li život i postojanje imaju neku svrhu...?

Ne morate nužno da date mišljenje ili se zadubljujete u analizu tih pitanja, samo me interesuje da li vas nekada muče to je sve?

Mislio sam, mucila su me, jos uvek me ponekad sacekaju u zasedi kada sam ranjiv, nedre me sve manje groznicavog, sve vise melanholicnog, sigurno je samo "svaki covek je bice bolesno na smrt".

Ima tema o smislu zivota

Velika filozofska pitanja o kojima mogu misliti visoki svestenici, kao i o kretanju zvezda, dok se piramidama medju zubima zaglavljuje meso robova.

Ponekad pomislim: ambrozija se proliva svejedno, suza postaje teza. Ah, cemu sve ovo? Ima li ko maramicu, razlio mi se ajlajner, onaj skupi.

To je zavodljivost jezika koji nas i hrani i truje.

Moja soba nekad nema senki, nekad se pojavi koja, zalici na pokret Normana Bejtsa ili pretvori u venski splet granja, u prolece dolete latice.

U skladu sa tim i mojim trenutnim raspolozenjem predlazem jednu mogucnost odgovora, postovao skoro na temi Poezija:

Originally posted by Banana

LAVIRINT

a sada nekoliko koraka
od zida do zida,
tim stepenicama nagore,
ili onim nadole,
zatim malo ulevo,
ako ne udesno,
od zida u dubini zida
do sedmog praga,
svejedno otkud, svejedno kud,
sve do raskrsnice,
gde se sreću,
da bi se razišli
tvoje nade, greške, porazi,
pokušaji, namere i nove nade.
Put za putem,
ali bez povratka.
Dostupno samo ono,
što imaš pred sobom,
a tamo, za utehu,
okuka za okukom,
čuđenje za čuđenjem,
pogled za pogledom.
Možeš da biraš
gde ćeš biti ili ne biti,
preskočiti, skrenuti
samo ne propustiti..
Dakle ovde ili onde,
valjda tamo,
intuitivno, s predosećanjem,
na osnovu razuma, prečicom,
nasumice,
zapetljanim skraćenim putevima.
Kroz neke od niza nizova,
hodnika, kapija,
brzo, jer u vremenu
imaš malo vremena,
s mesta na mesto,
u mnoga još otvorena,
mračna i dvoznačna,
ali i široka, ushićena,
gde je radost, iako neradost
tako reći u blizini,
negde druge, tu i tamo,
ovde-onde ili
sreća u nesreći,
poput zagrade u zagradi
i mirenja sa svim tim,
i iznenada ambis, ali i mostić,
mostić, ali klimav,
klimav, ali jedini,
jer drugog nema.
Tu negde mora postojati izlaz,
više je nego sigurno.
Ali ti ga ne tražiš,
već on traži tebe,
on je od početka
u poteri za tobom,
a ovaj lavirint
nije ništa drugo već samo,
samo tvoje, dok se može,
tvoje, dok je tvoje,
bekstvo, bekstvo –

S poljskog prevela Biserka Rajčić

Wislawa Szymborska

Originally posted by svejedno

Nisu. Al jesu O zivotu ,)

dušo, ako nisu U onda nisu ni O...

@Mage...jesam ti lepo rekao da se opustis i ne postavljas sebi takva komplikovana egzistencijalna pitanja na koje ne postoji odgovor i koja ti samo oduzimaju vreme i energiju i bacaju te u depru

Moras biti vise zen mmmmm mmmmm...

Ja se svaki dan pitam, zasto mi? Zasto ljudi? Zasto ne nekakve kocke, koje idu nepreglednim prostranstvima i ne govore? Bilo bi mnogo bolje...

Originally posted by nsc

Originally posted by porno papilotna

trenutno me muchi soba od 2x1 u kojoj zhivim i koja upravlja mojim raspolozenjem i higijenom, pobedila me je ona zhivi ne ja...

jooj, pa to je manje od mog garderobera, a gde spavas?

ok lazem nije 2 x 1 ali je 3x3 i spavam tu
prilazem i popis glomaznog inventara
1.krevetelja/to ti je kombinacija kreveta i fotelje*(uz zid sam zabila dushek na kojem sam pre spavala, pa mi on sad sluzhi kad neko dodje u goste...)
2.garderober
3.astal radni
4.police prepune knjiga
5.radijator i sitni inventar(kablovi, diskovi, ogledalo, lampa, zidovi..)

prozor okrenut ka jugu bez svetlosti, samo tama u mojoj sobi.....