Gay-Serbia.com | Diskusije

Psihijatri Ronald Leng, A. Esterson i David Kuper su zacetnici "antipsihihatrije" po kojoj se odbacuje uobicajena predstava "ludila" i po kojoj su dusevne bolesti prirodna, ali ne i dovoljna, reakcija za zastitu licnosti od drustva, i da je drustvo zapravo ono koje uslovljava "ludilo" svojom agresivnoscu i svojevrsnim nasiljem.

Ovo je jedan uprosceniji prikaz, cini mi se prihvatljiviji laiku, i ima se tu jos mnogo toga reci, ali nisam mogao da prevodim duze akademske clanke.

Poznajete li ovu inicijativu? Misljenja?

Shvatili ljudi da je globalna situacija nepopravljiva pa sad izvode besne gliste.

uglavnom su ljudi u ustanovama tamo zbog onih koji bi zapravo trebali biti na njihovom mestu

Originally posted by Banana

Naravno, ako izuzmemo da postoje i dusevne bolesti uslovljene genetikom, traumama u detinjstvu, itd.

Banano, ako izuzmeš ove bolesti od antipsihijatrijske kritike, onda si izuzeo celokupnu psihijatriju.

Možda su želeli i taj uticaj društva da posebno "izoluju" kao još jedan mogući uzročnik duševnih bolesti?

Moguće da sam se nespretno izrazio, laik sam, te sam tu svoju primedbu sklonio iz uvodnog posta.

Kako navodi Jerotić u Čovek i njegov identitet, po ovim psihijatrima:

"Ako izuzmemo namernu jednostranost ovih psihijatara koji su priličan broj vrlo različitih duševnih bolesti sveli na jednu ili dve grupe onih bolesti koje osećaju veliku potrebu da se upravo verbalno iskažu, opet namerno zanemarivanje i drugih uzroka pri nastajanju neke duševne bolesti (nasleđe, metabolički uzroci, traume u ranom detinjstvu), kao i praktičnu nemogućnost da se lišimo nekih dosadašnjih, oprobanih i uspešnih metoda u lečenju- možemo da naslutimo da je u nekim od ovih ideja sadržano zrno istine koje bi moglo da posluži kao klica budućeg shvatanja i odnosa prema nekim vrstama mentalnim poremećaja."

Originally posted by Banana

Možda su želeli i taj uticaj društva da posebno "izoluju" kao još jedan mogući uzročnik duševnih bolesti?

Moguće da sam se nespretno izrazio, laik sam.

Oni to nisu želeli.

Sas, na primer, uopšte nije tražio uzročnike duševnih bolesti, budući da je smatrao da ne postoje (pogledaj Mentalna bolest kao mit). Gore u uvodnom postu si pomenuo Lenga - on se, recimo, nije slagao sa Sasom i verovao je u postojanje mentalnih bolesti, samo što je njihov nastanak objašnjavao na jedan drugačiji način od savremenika pa je nekako uguran među antipsihijatre, iako to u stvari nije bio u bukvalnom značenju te reči (niti je sebe tako nazivao). Franko Bazalja je deo tog navodnog antipsihijatrijskog pokreta zato što se bavio reformom psihijatrijskih ustanova u Italiji.

Koliko god da su im zanimljive ideje - a jesu, izuzetno - one zajedno ne čine pokret niti jedan smislen skup principa, niti se bilo ko od njih smatrao delom antipsihijatrijskog pokreta, pa ne znam tačno kako da o svima njima formiram mišljenje, nešto mi se sviđa, nešto ne. Većina toga je prevaziđena, deo je inkorporiran u savremenu psihjiatrijsku praksu pa više i nije naročito subverzivan, itd. itd. itd.

Ja sam zapravo hteo da poentiram da sam ja normalan jer sam "lud", a da je drustvo krivo za sve
Nista od toga, izgleda

Mene, kao lez-monahinju, svakako svrstavaju u nenormalne. No, ja volim da sam nenormalnim uslovima nenormalna. Potirem sve - minus i minus daju plus. Jupi za mene. Zivela celija!

Psihijatrija je apsolutno neefikasna, a psihijatri su nesposobni imbecili. E toq

Misliš teorije etiketiranja... devijantan je onaj koga okolina okarakteriše kao takvog, dakle nema jasnih objektivnih načina određivanja... a institucije za zbrinjavanje ne služe njihovom oporavku nego odstranjivanju iz društva...

Moguće, ali nisam se još dublje bavio tom temom.

Kada sa ljudima pricam na ovu temu Ja voli da psihijatiju podelim na "veliku" i "malu"

Mala psihijatrija bi se bavila svim onim dusevnim stanjima i zivotnim problemima koji mogu biti jako ozbiljni ali ipak isuvise grubo ne iskacu iz okvira realnosti
ja bi je okarakterisao sivom zonom gde su mogucnosti spekulacije ogromne "dijagnoze" i "terapije" poprilicno neodredjene i tu mozemo pricati o antipsihijatriji kao jednom od mogucih pristupa i zanimljivih tema za diskusiju.


Velika psihijatrija podrazumeva veoma ozbiljne dijagnoze i veoma ozbiljno lecenje, nazalost cesto instiucionalizaciju i tu nema mnogo mesta za filozofiranje u pitanju su jasno definisana oboljenja koja se ni po cemu ( osim po stepenu neznanja i stigme kOja ih prati ) ne razlikuju od sloga , infarkta ili neceg treceg

Originally posted by Zibro


Velika psihijatrija podrazumeva veoma ozbiljne dijagnoze i veoma ozbiljno lecenje, nazalost cesto instiucionalizaciju i tu nema mnogo mesta za filozofiranje u pitanju su jasno definisana oboljenja koja se ni po cemu ( osim po stepenu neznanja i stigme kOja ih prati ) ne razlikuju od sloga , infarkta ili neceg treceg

Takva oboljenja su neizlečiva i skoro nepopravljiva tako da psihijatrija čak ni tu ne pomaže.

Originally posted by Mage

Originally posted by Zibro


Velika psihijatrija podrazumeva veoma ozbiljne dijagnoze i veoma ozbiljno lecenje, nazalost cesto instiucionalizaciju i tu nema mnogo mesta za filozofiranje u pitanju su jasno definisana oboljenja koja se ni po cemu ( osim po stepenu neznanja i stigme kOja ih prati ) ne razlikuju od sloga , infarkta ili neceg treceg

Takva oboljenja su neizlečiva i skoro nepopravljiva tako da psihijatrija čak ni tu ne pomaže.

Eto odličnog primera onog o neznanju i stigmi što je Zibro gore pisao.

Nažalost sam vrlo dobro upoznat sa takvim bolestima, te mogu da tvrdim da su neizlečive i da psihijatri i lekovi koje trenutno koriste nemaju ama baš nikakvu svrhu.

Originally posted by Mage

Nažalost sam vrlo dobro upoznat sa takvim bolestima, te mogu da tvrdim da su neizlečive i da psihijatri i lekovi koje trenutno koriste nemaju ama baš nikakvu svrhu.

Znam, pričao si o tome već i koliko god da ja razumem odakle dolazi taj tvoj stav, ti i dalje nisi u pravu i to što iznosiš su najobičnije predrasude i dezinformisanost koja, istini za volju, nije ograničena samo na laike, već je prisutna i među lekarima. Što je njihova sramota i druga jedna tema. Primera radi, jedna studija od pre desetak godina pokazala je da čak 50% pacijenata sa shizofrenijom - ako su adekvatno lečeni - budu i "izlečeni", tj. budu bez relapsa simptoma i skoro na nivou funkcionisanja pre početka shizofrenije. I to je studija Svetske zdravstvene organizacije. Druge studije daju drugačije rezultate, ali poenta je da, je li, naučna istraživanja demantuju tvoju fiks ideju.

Prvo - lekova ima jako mnogo i načina primene lekova ima jako mnogo. Ne reaguje svai pacijent na svaki lek, itd.
Drugo - lekovi nisu jedini vid terapije u psihijatriji. U nekim slučajevima, čak nisu ni najvažniji vid terapije.
Treće - ishod psihijatrijskog lečenja ne zavisi isključivo od odabira terapije, već i od raznih drugih okolnosti, između ostalog i informisanosti pacijenta i njegove porodice, komplijanse (što je veliki problem baš kod tih "velikih" bolesti o kojima Zibro priča poput shizofrenije), itd. itd. itd.
Četvrto - tvoje iskustvo ili moje iskustvo se ne mogu generalizovati. I to ne samo kada govorimo o psihijatriji, već je pametno imati na umu, generalno ovako u životu, da ti nisi merilo svega na ovom svetu, te da kad se pogleda "bigger picture" stvari možda nisu takve kakvim se čine.

Leciti i izleciti su dve razlicite stvari
moderna medicina ( ako izuzmemo hirurgiju i infektivne bolesti ) vecinom nudi lecenje ali veoma retko i izlecenje

dijabetes i visok krvni pritisak potpuno su neizleciv ali postoji adekvatna terapija kojim se mogu leciti i kontrolisati i ljudima je to sasvim prihvatljivo

ne znam zasto se psihijatrijske bolesti smatraju drugacijima u odnosu na bilo koje drugo hronicno stanje

Ja nešto baš i ne viđam te što su se izlečili od šizofrenije, a znam ih poprilično puno, tako da ću tvoje reči uzeti sa rezervom. A lekari, psihijatri posebno, su mi se toliko zgadili i toliko ih mrzim da bi ih sve skupio na gomilu i spalio na lomači

Ko da je njima stalo do pacijenata... Ko da im nečija bol i patnja znači... Oni samo hoće pare, zato i otvaraju privatne ordinacije mamu im jebem, i da budu krem društva a pritom su totalno nesposobni. O ponosu i aroganciji neću ni da pričam, samo ne znam na šta da budu ponosni kada su nesposobni. Sere mi se od njih više!

Opet ti sa tim "ja ja ja". Ti nešto ne vidiš, to dakle ne postoji.
Za nekog ko je još koliko prošle nedelje pričao kako je mali i nebitan, mnogo značaja pridaješ samom sebi.

Svako se vodi svojim iskustvom...

[ st=1808555#pid1808555]Originally posted by Mage[/qurl]

Svako se vodi svojim iskustvom...

O tome ti pričam.
Imas nas koji smo svesni da naše iskustvo nije ni univerzalno ni objektivno.