Gay-Serbia.com | Diskusije

Posle velikih promena koje sam napravio u nachinu zivljenja,gledanja na stvari vishe puta sam morao da pojednostavim stvari da bi bile lakshe za resavanje i da zadjem u duboku sushtinu njih da bih konkretno analizirao greshke i probleme.

Osecam se kao da sam ponovo na nuli,rastrzanosti i rastrojenosti.
Na nuli kao pochetku.
Nisam nazadovao.Naprotiv.
Analogno vremenu ne mozes se vratiti vec ides dalje.

Dostizes novi nivo.
Novu nulu koju mozes opet da nadogradjujes.

Informacije su kroz glavu dolazile i prolazile.
Ali opet,bilo to povrsno ili detaljno obradjeno otici ce kad-tad u neki cosak da skuplja prasinu.

Nekako se sve vrti u krug i pruza iluziju beskonacnosti.
Obrni,okreni...probaj gore,mozda dole,ovaj ili onaj ugao.

Otkrivanjem novog shirim svoje vidike,postavljam nova pitanja.
Trudim se da nadjem limit.

-Smisla nema,pronaci sebe i svoju svrhu ce ostati nemoguce-

Ali postoji reshenje.
Zatvoriti taj krug.


Da li ste se osecali nekad kao da jurite svoj rep?

Jeste li uspeli da obuzdate svoju radoznalost?
Radoznalost koja ispunjava ali i uvlachi u sebe duboko.

Dozvolite da vas ispuni Nirvana?

Da li cete izabrati jednostavno, kad moze i komplikovano?
Lepota u jednostavnosti ili svojoj kompleksnosti?
Chik odaberite.


Ja josh nisam,ne mogu,ne znam.....
Osecam se kao da se krecem po asimptoti svoje Energije jinga i janga.

Sad cu ja tebi da objasnim...pa cu da shvatim da ne znam ni ja

U sustini, ja volim da sam praktican, ali ako ne mogu, onda pokusavam na sve ostale nacine...

Jurenje svog repa je nesto sto ne zelim sebi da dozvolim...Zivim u iluziji da samo pichim napred i ucim iz svega toga...

onog trenutka kada zaista upoznas, barem za pocetak samo delic sebe, zatvaras krug i kreces pravom linijom...ali tu liniju ne definisem ni kao dobru, ni losu...ni kao napredak, a ni nazadovanje...jednostavno delic spoznaje koji ti pomaze da se kasnije sve lakse i lakse postavljas prema zivotu i sve vise znas sta zapravo zelis od sebe.

sada kad procitam sta sam napisao najradije bih sam sebe napljuvao koliko patetike uspem da napakujem u 3 reda...

Ja se secam nekog vremena kad sam se osecala da se krecem u nekim krugovima. Bude novi krug ali opet ne mnogo drugaciji od starog, pa neki novi... Nekako se izvukoh iz njih

A sto se jednostavnosti i komplikovanosti tice... ja se opredelila za ovo drugo, kako je to pametno Ali bas sam se juce nesto prisecala mog zivota i to je bio neki logican sled iz moje nelogicne prirode i izbora. Nikad ja ne bih bila zadovoljna u jednostavnom zivotu, zato nisam ni birala jednostavna resenja kad su se pojavljivala. I paradoksalno zadovoljna sam i to mi daje neki mir. Kad ustanem i pomislim na celu komplikovanu konstrukciju mog zivota, to je impuls za novi dan, moram da se angazujem da bi se delici uklapali koliko toliko, nema sanse da se sve odvija samo od sebe. A ja nemam izbora nego da se osecam snazno i mlado, ali da je jednostavno vec bih se uspavala ili bi mozda spoljasnji sklad budio nemire u meni...

"Nekako se sve vrti u krug i pruza iluziju beskonacnosti.
Obrni,okreni...probaj gore,mozda dole,ovaj ili onaj ugao.

Otkrivanjem novog shirim svoje vidike,postavljam nova pitanja.
Trudim se da nadjem limit.

-Smisla nema,pronaci sebe i svoju svrhu ce ostati nemoguce-

Ali postoji reshenje.
Zatvoriti taj krug."



Limit čega?

Ako si uspio zatvoriti krug onda si spokojan i miran jer se krug zatvara samo kad uspostaviš mir i sklad sam sa sobom....što je u biti i jedna vrsta smisla čovjekovog života,da bude miran,zadovoljan i ispunjen.

Originally posted by Modesty



Limit čega?

Limit definisanja nekih stvari,njihovog rasclanjivanja i zadiranja u analizu.

Da bih konkretno uvideo neke probleme i uchinio ih opipljivim i mogucim za reshavanjem zashao sam duboko u neke stvari koje nikad ne bih chachkao.
Sad mi je teshko da se odpletem.

Originally posted by Deksi

Originally posted by Modesty



Limit čega?

Limit definisanja nekih stvari,njihovog rasclanjivanja i zadiranja u analizu.

Da bih konkretno uvideo neke probleme i uchinio ih opipljivim i mogucim za reshavanjem zashao sam duboko u neke stvari koje nikad ne bih chachkao.
Sad mi je teshko da se odpletem.

teško da ti se nešto ovako može reći ili pomoći ako neznamo o čemu je riječ.......a sigurna sam da postoje mnoge stvari koje se ne mogu riješiti prisilnim mozganje nego se jednostavno moraju ostavit po strani da se malo slegnu i same nadođu....previše pitanja,kako,zašto i sl. može da nas dovede u stanje još veće konfuzije.

Ajd da se prikljuchim temi, dopada mi se, a generalno sam veliki pobornik samospoznanja.

Ako sam dobro razumeo, ti bi u svojoj 18oj godini da zatvarash krug podvuchesh crtu i napravish neki suma sumarum zhivota chisto da bi imao nulu od koje bi nanovo pocheo... Mislim da je malo pretenciozno da od sebe i svog zhivota zahtevash nov tabula rasa pochetak svaki put kad neshto ide u smeru koji ti se ne dopada.. Da bi sve dobilo kakav-takav smisao u zhivotu, prve stvari koje treba da pretresesh i prochachkash su one koje, kako ti reche, radije zaobilazish,obradjujesh povrshno i pushtash da hvataju prashinu...

To je esencija svega shto te chini bash takvom osobom, ono shto je isklesalo sve tvoje mane i vrline je bash ono shto nerado "procesirash" u glavi i nikad necesh moci da osetish nikakav "closure" dok sa sobom ne raschistish da je i neshto ruzhno sastavni deo tvog zhivota, istorije i razvojnog puta... Ne mozhesh stici od tachke A do tachke B kad nisi nachisto sa sobom kako si se pre svega nashao na tachki A i shta zapravo ona predstavlja...

Zatvaranje kruga je besmisleno... Chovek je bice neogranichenih sposobnosti i nikada ne treba posmatrati stvari tako crno-belo, misliti da je lako staviti tachku na neki period u zhivotu i pomisliti da je samom odlukom da si neshto zavrshio to otishlo u nepovrat i da ne vrshi nikakvu dalju funkciju u tvom zhivotu...

Jednostavnost ili komplexnost je stvar izbora, stvari ce biti onakve kakav im ti znachaj subjektivno dodelish i ostace takve dok god sam ne skupish petlju da ih razmotrish i iz drugog ugla i dash im komplexnost koju same po sebi zasluzhuju. Da se ne lazhemo, retko shta je u zhivotu zaista jednostavno, svaki izbor i misao koja nam ispuni dan nosi svoju tezhinu, samo vecina chovechanstva bira lakomislenost i ne poshtuje svrsishodnost svojih izbora, i samim tim trazhi opravdanje u jednostavnosti zhivota, shto je puka iluzija...

Originally posted by Vespertine
Ajd da se prikljuchim temi, dopada mi se, a generalno sam veliki pobornik samospoznanja.

Ako sam dobro razumeo, ti bi u svojoj 18oj godini da zatvarash krug podvuchesh crtu i napravish neki suma sumarum zhivota chisto da bi imao nulu od koje bi nanovo pocheo... Mislim da je malo pretenciozno da od sebe i svog zhivota zahtevash nov tabula rasa pochetak svaki put kad neshto ide u smeru koji ti se ne dopada.. Da bi sve dobilo kakav-takav smisao u zhivotu, prve stvari koje treba da pretresesh i prochachkash su one koje, kako ti reche, radije zaobilazish,obradjujesh povrshno i pushtash da hvataju prashinu...

U 19oj godini

I ne,nisam mislio na nov pochetak i nulu od koje bih pocheo.

Kao sto sam vec rekao,apsolutna nula ne postoji.
Nego nova nula,na koju bih mogao da nadogradjujem stvari.
Nov pochetak na neki nachin ali nikako ne bacanje proslog pochetka i kraja u zaborav.
Na osnovu njih sam mogao zapochnem neke stvari ponovo i da ih sagledam takve kakve jesu.


Sto se tiche stvari koje saznajemo i saznajemo,uchimo,niko nije sposoban da sve detaljno obradi,a ni povrshno.
Kako god da se okrene neke stvari su zaboravljene i pushtene da skupljaju prashinu-i preko njih se slazu gomile drugih.

Ali mislim da vecina nas ima sposobnost da ih aktivira uz jako malo truda.

Zatvaranje kruga je besmisleno... Chovek je bice neogranichenih sposobnosti i nikada ne treba posmatrati stvari tako crno-belo, misliti da je lako staviti tachku na neki period u zhivotu i pomisliti da je samom odlukom da si neshto zavrshio to otishlo u nepovrat i da ne vrshi nikakvu dalju funkciju u tvom zhivotu...

Pa ne bih rekao da je bash besmisleno.
Nego da je vishe kao neki proces.
Otvaranje i zatvaranje njih da bi sacuvali svoj razum.

Ne znam ,ali meni deluje kao da pricas o stecenom iskustvu.I ja licno mislim da je najbolje da u odredjenim momentima zivota ,treba krenuti ponovo ,nesto novo.Ali ovaj put sa tim nekim iskustvom ili prizmom koja nam pomaze ili odmaze u daljim istrazivanjima.

Sad mozda gresim,ali tako sam shvatio temu

Ja sam ipak malo vishe za drzhanje svih svojih opcija otvorenih i bez stavljanja bilo kakve tachke na bilo shta, jer nikad ne mozhesh subjektivno da ocenish gde je kraj a gde pochetak nechega i koliko su dugorochne posledice nekog postupka...

U pravu si, ne mozhesh procesuirati sve ono shto se desi ili shto ti prodje kroz glavu, ali konkretno danas sam imao situaciju da mi se razbistrilo neshto o chemu vec 5 godina nisam razmishljao i pokrenulo nov smer ochekivanja na koja sam potpuno zaboravio, tako da smatram da je vishe pitanje izbora dopustiti da se prashina nakupi na neshto...

Dodushe, Modesty je imala pravo kada je rekla da nekim stvarima treba dati vremena da slegnu i da dodju na svoje mesto, ali ja sam ipak jedan od onih perfekcionistichkih picajzli koja voli da svaki dogadjaj i postupak kategorizuje i slozhi u odredjenu fasciklu, dok je josh svezhe pa mi se prashina malo tezhe skupi na neshto shto vec nije klasifikovano...

Originally posted by MS.CHASTITY PARIAH
Ne znam ,ali meni deluje kao da pricas o stecenom iskustvu.I ja licno mislim da je najbolje da u odredjenim momentima zivota ,treba krenuti ponovo ,nesto novo.Ali ovaj put sa tim nekim iskustvom ili prizmom koja nam pomaze ili odmaze u daljim istrazivanjima.

Sad mozda gresim,ali tako sam shvatio temu

Delimichno i o tome.
Ali prvenstveno o nachinu razmisljanja,gledanja na stvari koje su se deshavale ili koje se deshvaju.

Da li prihvatiti nesto tako kako je i povrsho hendlovati stvari ili se udubiti u njihovu sushtinu,analizirati i izgubiti se u tome.

S jedne strane jednostavnost posmatranja stvari i reshavanje njih na taj nachin nas chini povrsnim,plitkim,obichnim.
S druge strane kompleksnost koju kad prihvatimo postajemo otvoreniji,filozofski nastrojeni ali opet i izgubljeni u celoj toj konfuziji.

Originally posted by Vespertine
Ja sam ipak malo vishe za drzhanje svih svojih opcija otvorenih i bez stavljanja bilo kakve tachke na bilo shta, jer nikad ne mozhesh subjektivno da ocenish gde je kraj a gde pochetak nechega i koliko su dugorochne posledice nekog postupka...

Naravno,ne mislim na zatvaranje svih mogucnosti i opcija ali jednostavno nerazmatranje njih bez osvrtanja unazad.
Konstantno razmisljanje o opcijama i nekim stvarima sprechavaju napredovanje u nekim drugim stvarima.

Originally posted by Deksi
...

Da li prihvatiti nesto tako kako je i povrsho hendlovati stvari ili se udubiti u njihovu sushtinu,analizirati i izgubiti se u tome.

S jedne strane jednostavnost posmatranja stvari i reshavanje njih na taj nachin nas chini povrsnim,plitkim,obichnim.
S druge strane kompleksnost koju kad prihvatimo postajemo otvoreniji,filozofski nastrojeni ali opet i izgubljeni u celoj toj konfuziji.

Ali zasto mislis da bi se izgubio?

To ljudi pogresno misle da biti filozofski nastrojen znaci biti konfuzan, govoriti nesto sto ni sam onaj ko govori ne razume a kamoli oni kojima govori. Bas suprotno tome, svako pitanje treba da ti donosi neko novo razjasnjenje o sebi i svetu oko tebe i to nikako ne vodi u konfuziju, vec naprotiv u dublje razumevanje stvari. Mada radja novo pitanje i opet novo i opet... Ali kroz ta pitanja i odgovore postajes sigurniji, to su uvek pitanja na visem nivou od prethodnih, jer ne ides nazad nego napred. Onog trenutka kad na neko zasto odgovoris sa zato onda si stao

Pazi, ja lichno analizu nechega nikad ne shvatam kao neshto shto ce me toliko opteretiti da ne mogu funkcionisati na drugim poljima... Da budem iskren ponekad mi i pomazhe, fokusiram se mnogo bolje na analizu nechega dok obavljam neku suvu manuelizaciju.

Dok ne zavrshim analizu nechega nishta drugo zbog toga ne pati, nishta nije na chekanju, sve shto se deshava za to vreme promatram objektivno i ne gubim tok misli nekom besmislenom komparacijom onoga shto je cilj subjektivne analize i onoga sa chim se u tom trenu suochavam...

Kad god se bacim na neshto, prvo ga propustim kroz filter sopstvenog ega, u fazonu, da je samo na meni, kako bi se to neshto odigralo, a onda postepeno ukljuchujem ostale bitne faktore dok ne dodjem do nekog logichnog zakljuchka koji je obichno i tachan. Chak i kada se radi o nechemu shto je iskljuchivo tudja odgovornost nije teshko postici to, jer su ljudski porivi jako prosti za provaliti ako nekog iole dobro poznajesh... Tek kada sam sasvim siguran u ispravnost rezultat koji sam analizom postigao prikljuchujem ga sopstvenom sikustvu i rukovodim se njime kao nechim validnim, shto u mnogome olakshava stvari ako je u pitanju neshto shto mene lichno izuzetno tangira...

Ipak, tvrdim da nishta od svega toga nije jednostavno, svako zashto ima svoje zato, a analiziranje toga ti vezba um u svakom pogledu, pochev od percepcije sve do dedukcije koja je krajnji rezultat. Mislim da ljudi po defaultu sebi dosta chesto gledaju kroz prste i dopushtaju da neke stvari koje zasluzhuju pazhnju u najmanju ruku simpliciraju bez kakvog boljeg opravdanja, sem da ne zhele da tupe mozak nechim shto je lakshe aminovati kao beznachajno, nego se suochiti sa chinjenicama i poshteno ih pretresti...

Originally posted by Dina

Ali zasto mislis da bi se izgubio?

To ljudi pogresno misle da biti filozofski nastrojen znaci biti konfuzan, govoriti nesto sto ni sam onaj ko govori ne razume a kamoli oni kojima govori. Bas suprotno tome, svako pitanje treba da ti donosi neko novo razjasnjenje o sebi i svetu oko tebe i to nikako ne vodi u konfuziju, vec naprotiv u dublje razumevanje stvari. Mada radja novo pitanje i opet novo i opet... Ali kroz ta pitanja i odgovore postajes sigurniji, to su uvek pitanja na visem nivou od prethodnih, jer ne ides nazad nego napred. Onog trenutka kad na neko zasto odgovoris sa zato onda si stao

za demonicu... Ja ga rastupio u kilometarskom formatu, ali ti si mu to josh bolje srochila

Pojednostavila sam neke stvari, i vize ne zalazim toliko u njih.. ne znaci da me ne interesuje, ne znaci da ne zelim...
Vec, nemam potrebu... daleko sam zadovoljnija od kada sam pocela to da primenjujem.. Nekada sam bila mnogo komplikovanija, i to mi je otezavalo mnogo zivot, sada sam se koncentrisala samo na svoju srecu i to je to.

Originally posted by Vespertine

Originally posted by Dina

Ali zasto mislis da bi se izgubio?

To ljudi pogresno misle da biti filozofski nastrojen znaci biti konfuzan, govoriti nesto sto ni sam onaj ko govori ne razume a kamoli oni kojima govori. Bas suprotno tome, svako pitanje treba da ti donosi neko novo razjasnjenje o sebi i svetu oko tebe i to nikako ne vodi u konfuziju, vec naprotiv u dublje razumevanje stvari. Mada radja novo pitanje i opet novo i opet... Ali kroz ta pitanja i odgovore postajes sigurniji, to su uvek pitanja na visem nivou od prethodnih, jer ne ides nazad nego napred. Onog trenutka kad na neko zasto odgovoris sa zato onda si stao

za demonicu... Ja ga rastupio u kilometarskom formatu, ali ti si mu to josh bolje srochila

Pa kroz sve to mnogo toga klasifikujem,povezujem,shirim svoje shvatanje nekih stvari kroz iskustvo,analizu,posmatranje,razmisljanje ili nesto peto...

Ali kod nekih stvari koje tako pochnem da analiziram i raslchlanjujem desi mi se da me toliko uvuku u tu neku mrachnu dubinu da mislim da cu da odlepim.
Tada me vec ta razmisljanja ometaju u svemu drugom,valjda zbog nekih blokada ili mozda zato sto mi je tesko da razumem i prihvatim neke stvari.

Tada me to toliko optereti da jednostavno takvim prichama mrachim druge ljude oko sebe a ponajvise sebe samog.

Complexity makes me feel complete and simplicity keeps me stay sane.

Sve je dobro u odredjenoj meri.
Ne treba preterivati ni u jednom ni u drugom.
Mada balans je tesko uspostaviti.

Zato chesto postajemo nepromisljeni,povrshni ili depresivni,sludjeni.
Naginjanjem u jedno od ta dva previshe.


Try to stay balanced

To je dobro za samospoznaju,mislim da treba povremeno prochachkati neke stvari i zaci u njih,tako produbljujesh i gradish svoju licnost.
Ali nijedna strana te lichnosti ne treba predugo biti otvorena,treba pokupiti nekih par korisnih stvari koje klasifikujemo i povezemo i onda zatvoriti,pojednostaviti stvari i uzivati u nauchenom-shvacenom.

Krug se nikada ne zatvara. Ja bi ga predstavio poput puzeve kucice koja svakim svojim okretom se dalji od prve tacke, a opet ide u krug. I svakim okretom ona je veca, sira i slozenija...
Ja se cesto borim izmedju kompleksivnosti i jednostavnosti, nekako mi to zavisi od perioda. Trenutno sam malo umno rastrojen pa ne znam gde cu pre, ali kada gledam malo dalje u buducnost vidim sebe u balansu izmedju ta dva. Ali to treba postici. Sto znaci da treba da izlecim svoju trenutnu lenjost

Ovo je tema na koju sam obratila paznju jos pre izvesnog vremena.
Deksi, tvoje zapazanje je divno svedeno i ostro. I drago mi je sto je to TVOJE zapazanje.

Mislim da sve ovo nema veze sa radoznaloscu.
Mislim da se najvece moze svesti na rec koja ne postoji.
Mislim da je najveca kompleksnost ona koja implodira u jednostavnost.
Lepota u jednostavnosti. Decja vizura i "ova pamet". I uvek samo to.

Originally posted by Deksi


Ali kod nekih stvari koje tako pochnem da analiziram i raslchlanjujem desi mi se da me toliko uvuku u tu neku mrachnu dubinu da mislim da cu da odlepim.
Tada me vec ta razmisljanja ometaju u svemu drugom,valjda zbog nekih blokada ili mozda zato sto mi je tesko da razumem i prihvatim neke stvari.

Mislim da je ovde resenje izrazavanje kroz neku vrstu umetnosti. Kazu da inspiracija uvek dolazi u nekom stanju izmedju jave i sna.

Koliko sam razumela, razmisljas o tome do koje granice treba da ides sa samoanalizom a da te to ne ometa u svakodnevnom zivotu. Odgovor zavisi od toga sta ti zelis u zivotu. I to je vrlo bitno da shvatis sta ti zaista zelis. Ako zelis da budes isposnik u pustinji, monah, umetnik freak i sl. onda slobono zaroni u te mracne dubine. Ali ako zelis da funkcionises i u dosadnom svakodnevnom zivotu, onda moras da naucis da, kako kazes "hendlujes" svakodnevne probleme i da u isto vreme obavljas analizu ali da te ona ne "odvlaci" vec da ti kontrolises nju. Kada to naucis, bices na novoj nuli, na visem nivou samosvesti i na novom pocetku.

Ne moze se kvalitetno funkcionisati u oba sveta, jer svaki zahteva samo jednu licnost koja je u onom drugom svetu oznacena nepozeljnom, mozda cak i ludom.

Pre sam mislila da postoji jednostavno, ali vise ne verujem u to. Sve sto je jednostavno, misao, delo.. bilo sta, ono mora sa sobom da povuce druge misli, druga dela. I tako se to grana do beskonacnosti i postaje nesto vrlo komplexno.
Mene cesto obuzimaju "nirvane" - neka stanja u kojima mogu da spoznam sebe, svet oko mene do odredjene granice. I uvek kada dodjem do nekog momenta ono se ugasi i prestane. Razmisljam uvek u svim pravcima na mnogo nacina i ume ponekad da me koci, jer, bas kao i ti, dobijem neke blokade. Te blokade shvatam kao neki emotivni zid koji ,ako chacham preduboko svoju podsvest, odmah se dize i ne dozvoljava dalji protok misli. I ono sto je jako lose u celoj toj samoanalizi jeste sto me cini jako rasejanom. Mogu da slusam nekoga, ali kao i da ga necujem, jer su mi misli negde vrlo daleko.

Sto se tice radoznalosti... uvek me je zanimalo sve, i retko kad sam odbijala priliku da naucim nesto novo ili da prozivim neko iskustvu ma kakve god ono posledice nosilo. Vise puta mi se to obilo o glavu, ali i dalje imam zelju za novim i stranim.

lepa tema

Posle velikih promena koje sam napravio u nachinu zivljenja,gledanja na stvari vishe puta sam morao da pojednostavim stvari da bi bile lakshe za resavanje i da zadjem u duboku sushtinu njih da bih konkretno analizirao greshke i probleme.

Osecam se kao da sam ponovo na nuli,rastrzanosti i rastrojenosti.
Na nuli kao pochetku.
Nisam nazadovao.Naprotiv.
Analogno vremenu ne mozes se vratiti vec ides dalje.

Dostizes novi nivo.
Novu nulu koju mozes opet da nadogradjujes.

Informacije su kroz glavu dolazile i prolazile.
Ali opet,bilo to povrsno ili detaljno obradjeno otici ce kad-tad u neki cosak da skuplja prasinu.

Nekako se sve vrti u krug i pruza iluziju beskonacnosti.
Obrni,okreni...probaj gore,mozda dole,ovaj ili onaj ugao.

Otkrivanjem novog shirim svoje vidike,postavljam nova pitanja.
Trudim se da nadjem limit.

-Smisla nema,pronaci sebe i svoju svrhu ce ostati nemoguce-

Ali postoji reshenje.
Zatvoriti taj krug.


Da li ste se osecali nekad kao da jurite svoj rep?

Jeste li uspeli da obuzdate svoju radoznalost?
Radoznalost koja ispunjava ali i uvlachi u sebe duboko.

Dozvolite da vas ispuni Nirvana?

Da li cete izabrati jednostavno, kad moze i komplikovano?
Lepota u jednostavnosti ili svojoj kompleksnosti?
Chik odaberite.


Ja josh nisam,ne mogu,ne znam.....
Osecam se kao da se krecem po asimptoti svoje Energije jinga i janga.

Mislim da si svestan da ti odgovor ne mogu dati drugi ljudi, vec da je odgovor onaj koji ti zelis da bude. A pitanje je jedino ims li covek dovoljno hrabrosti da ga da, da mu se prepusti, ali i prepozna kada treba da uoci i neki drugi. U tom smislu, ta potraga je kao jedrenje u kojem se donkihotovski boris protiv vetrova, ili kao u pomenutoj nirvani-njima prepustas, ili nesto trece, ali po nekim unutrasnjim impulsima, po potrebi menjas navigaciju, jer rekao bih, nema onog Pravog puta za sve ljude: vec za svakog po jedan.

-Smisla nema,pronaci sebe i svoju svrhu ce ostati nemoguce-

Jao, nesto mi zastalo u grlu --> referenca na temu o smislu zivota

A sto se jednostavnosti/kompleksnosti tice ne bih ih posmatrao odvojeno, vec kao strukture koje se nadopunjuju, jer "jedan cvet je delo vekova", a i jedan pametan cika je rekao "Pogledaj ljiljane u polju kako rastu. Niti se muce, niti predu."

ja sam maksimalno pojednostavila sve stvari,ne mogu drugachije jer cu da poludim.

Smučili su mi se više počeci. Nemam snage za vraćanje na nulu i hajde opet iz početka. To mi jako teško pada sa godinama. Nisam od onih koji su i ranije sa lakoćom skakutali s kraja na početak a tek sad. Postala sam slaba, mlitava, a možda je to i moj limit.