Gay-Serbia.com | Diskusije

Danas me je razocharalo par korisnika ovog foruma, i to poprilichno... Pominju i smeju se takvim stvarima kakve mene ne bi pale ni na kraj pameti da napishem... Da li vam je ikada palo na pamet da prokomentarishete roditelje forumasha u negativnom smislu? Imate li makar malo mozga da znate u shta se ne dira? Ili ne, kao gorepomenuti forumashi.... Nisam znao gde da stavim ovu temu, pa sam ja stavio pod filozofiju, filozofija zivota... A moje pitanje je, da li vam se ikada desilo, da komentarishete nechiju porodicu u negativnom smislu? Da li ste ikada preshli granicu? I da li vam se desilo da vam neko to kaze, napishe? Kako reagovati? Kako se postaviti?
A fama forumashima, pronadjite se sami... Ma nemam rechi.

Verujem da "ko tebe kamenchicem ti njega stenom."
Davno sam nauchio da svaka osoba ima slabu tachku, koja je u njima samima, ne u porodici ili voljenim osobama. Kada rechi pogode tu tachku, povreda je smrtonosna za prijateljstvo ili vezu.
Rana ostaje otvorena godinama, ponos je srushen a sujeta je u komi. Kada mladicu napadnesh sujetu, nikada ti nece oprostiti.

svasta ovde ima neka namera
kao ista serija seranovi

Licni razgovori su iseceni i mozete ih nastaviti ovde

Dina, moderatorka Religije, filozofije i teorije

Moglo bi se reci da pazim. To kazem jer mi i nije potrebna neka velika paznja s obzirom da se ono sto je prikladno i neprikladno u nekim situacijama nauci jos u detinjstvu, a posle se samo ponesto prosiri. Tako da posle niza godina uglavnom sa lakocom mogu da se snalazim u odnosima sa ljudima. Mislim da jako retko kazem nesto sto prelazi granicu, ako se to i desi to je iz nekog neznanja, nepoznavanja situacije te osobe. Isto tolerisem i drugima. Ali jedno je slucajna greska i neodmerenost a drugo namerna i konstantno zabadanje nosa u tudj zivot. Ja mislim da je jako lepo sto pravila ponasanja postoje i sto na nekom opstem nivou ljudi znaju sta podrazumeva neki odnos ako su prijatelji, sta ako su ljubavnici, sta poznanici, a sta poslovni partneri... To jako stiti ljude jedne od drugih. Mada, mislim da kod nas mnogi ljudi ta pravila ne postuju, da li ih nisu naucili ili im se nesto nisu svidela ili su godine haosa ucinile da ljudi tako reaguju ili... Tek, ja nemam bas mnogo problema ali cesto mi se bliske osobe zale i pitaju za savet sta da kazu kolegama, sta da kazu radoznalim poznanicima itd... Ja nemam tih problema (uglavnom) ali zato dosta puta ispadnem vestica cak se i rodjeni otac vadi na mene Kao on je dobar, nesto bi ucinio ali ne sme od mene (ustvari on to ne zeli ali ako to kaze ispasce da nije dobra osoba) Pa sad ako sam vestica zato sto smatram da sam sa poslovnim partnerima u poslovnom odnosu, sa poznanicima u poznanickom itd, nemam nista protiv. Ako osoba ne uvidja sama dokle nas odnos moze da ide, ja postavim granicu. Jeste malo neprijatno kad dodje do toga da kazem da o necemu necu/ne zelim da pricam i tome slicno ali puno je bolje za moj mir u zivotu.

chesto mi se desi da odvalim neshto shto ne bih trebao
bez ikakve zle namere

Trudim se da pazim....ali nekad se desi da izleti nesto sto nisam mislio.....no sve se da ispraviti.....ali nisam nikad nicije roditelje pominjao u bilo kom kontekstu,pogotovu ako ne poznajem ljude....


Mozda ce u Srbiji jednog dana nauciti da pociste prvo pred svojom kucom pa tek onda da gledaju u tudju.....ja sam zasad na malo takvih naisao....na zalost......

Originally posted by Wh1t3 Tra$h
Verujem da "ko tebe kamenchicem ti njega stenom."

Da, ako zaista odlučiš da se "baciš", onda se baci kako treba. No, ja nemam dovoljno energije da je gubim na osobe koje su mi toliko jadne, da nemam ni snage da podignem tu stenu. Ni želje, ni volje.

A moje pitanje je, da li vam se ikada desilo, da komentarishete nechiju porodicu u negativnom smislu? Da li ste ikada preshli granicu? I da li vam se desilo da vam neko to kaze, napishe? Kako reagovati? Kako se postaviti?

Oguglaš vremenom na takve stvari. Naravno, svako iole inteligentan se zapita zašto, ali ako je inteligentan, on mora snagom svog intelekta isto tako, ako ne dobije odgovor, da prestane da se pita "Zašto" i da ne obraća pažnju. Maloumnih, zlobnih kretena je oduvek bilo i oduvek će biti. Možda je to relativizacija, ali mi živimo u vremenu gde se istina podvaljuje kao prekršaj. Gubljenje vremena na istinu je odlična stvar, ali na laži, to zahteva i vreme i energiju koju ja nemam i ne želim da je pružim. Dakle, to filosofsko pitanje koje sa druge strane ima inteligentnog opservatora, a s druge strane nekog kome ne pada na um da se bavi kriterijima istine, no isključivo spletkama i lažima, traje neko vreme, potom provališ od koga tako nešto može da dođe, i onda prestaje da gubi na težini, i ne može te povrediti.

Bez obzira na uzrok ove teme, dacu odgovor kao da nisam procitao sve ovo gore..

..

Ne, realno, ne pazim preterano sta/kako pricam..

Ali prosto nemam naviku da vredjam druge ljude, a ako imam razloga nekome to da uradim, ucinim to na iskren nacin - kazem osobi tacno sta mislim O NJOJ.
..

To je i najiskrenije, i jedino 'vredjanje' koje ima smisla. Po meni.
..

Mislim, i kada to radim, ne radim da bih nekoga uvredio/povredio, vec prosto da bih saopstio svoje iskreno misljenje ako bas imam razloga to da uradim.

..

Tako da - ne, ne uvlacim porodice, prijatelje & kumove u moje razmirice sa nekim.

Ne vidim svrhu vredjanja, narocito ne vredjanja blize i dalje rodbine i svih onih koji imaju bilo kakve veze sa doticnom osobom....

Uglavnom pazim sta kome govorim. Par puta sam preterao i osecao sam se uzasno....

Postoji jedna izreka-"Sto poneses sa kucnoga stola-prati te celog zivota",sto znaci da je sve to u nama,nasem vaspitanju.
A s' obzirom da su na proslim izborima 47% odneli radikali onda nas nista vise ne treba cuditi,xaxa
Naravno,uvek postoje trenuci kada se predje granica,kada vas neko toliko isprovocirada se naprosto ne mozete suzdrzati a da mu u trenutku ne saspete toliko toga,cak i onoga sto mozda i ne mislite.
U principu se trudim da pazim sta govorim,ali bih slagao kada bih rekao da mi se nije desilo da mi nekada "sagori fitilj".

Originally posted by Andjeo_Sa_Greškom
Postoji jedna izreka-"Sto poneses sa kucnoga stola-prati te celog zivota",sto znaci da je sve to u nama,nasem vaspitanju.

Ovo je jedno od retkih opštih mesta koje sa zadovoljstvom potpisujem