Gay-Serbia.com | Diskusije

*** editovano od strane moderatorke zbog upotrebe velikih slova

Dina, moderatorka Religija, filozofija i teorija

Reko kad...mada mi se desi....ne opterecujem se time

Desi se, ali ne zelim cesto o tome da razmisljam.

Razmisljam nekad stalno, a nekad povremeno.

Ali, da desava se da razmisljam i STALNO, kao i ti.

A ko si to ti?

Razmishljam s' vremena na vreme... Kada mislim o tome najvishe se opteretjujem gubicima ljudi oko sebe.... Ne plashim se svoje smrti, ali ne znam kako tju podneti smrt nekih, meni jako dragih ljudi....

Ja bez prestanka. Ne plasim se nicega na ovom svetu, osim nestanka tog istog sveta tj. mene iz njega. Prolaznost. Licna ili onih do kojih mi je stalo. 24/7.

A vreme samo tece.

Mark Tven je jednom rekao: svi kazu "kako je cudno sto moramo da umremo" - cudna zamerka iz usta ljudi koji su morali da zive.

Periodicno...trenutno ne...nekad nocima zaredom...

Vise se plasim nacina na koji ce se to dogodii nego smrti same.

pa ne bas stalno,uglavnom sam zauzeta razmisljanjem o zivotu...pa kad stignem,tj.kad se umorim,onda...

ne gubim vrijeme na razmisljanje o smrti..
Kad bi moje razmisljanje o njoj moglo da napravi bilo kakvu promjenu, osim toga sto bih se ubedacio - svakako da bih. Ovako - ne.

Jok. Morgan je shvatio da ako postoji jedna jedina stvar koju ce uraditi kako treba...to je umiranje.

Ranije jesam, puno i cesto.
Onda sam shvatila da je to nesto prirodno i neizbezno, pa se ne opterecujem.

Ne razmisljam.....mislim da je postojala neka slicna tema.....Isuvise volim zivot i ljude koji me okruzuju da bih imao vremena da razmisljam o smrti....Kad se desi desi se.....

Originally posted by Morgan Le Faye
Jok. Morgan je shvatio da ako postoji jedna jedina stvar koju ce uraditi kako treba...to je umiranje.

Shta je njegova malenkost htela time retji?>?>?>
Btw. jako mi je simpatichan taj govor u 3. licu.... To sam radio i ja pre jedno 3 godine....ako ne i wishe...

Retko.

Bože dete, šta sve tebi ne pada na pamet. Meni to nikada ne dolazi do glave jer sam Napaćena, ali Presrećna žena.

Cesto razmisljam o smrti, kao konceptu. U krajnem slucaju, jednako cesto koliko razmisljam o zivotu.

O svojoj smrti sam prestao da razmisljam.

Morgan's got a point there.

......... strah je verovatno jedna od kljucnih neprijatnosti i verujem da kao i uvek kad se prekoraci linija strepnji on nestaje jer to od cega smo strahovali se odvija toliko brzo da nemamo vremena za strahovanje...........kad razmisljam o smrti.......razmisljam i o zivotu........mislim da je to nedeljivo........samo nasa nesposobnost da sebe i sve okolo vidimo kao delic vece celine nam stvara iluziju nekakvog pocetka i kraja.......isto tako verujem da je moguce osloboditi se tog prejakog vezivanja za zivot i "doziveti" smrt bez opterecenja i bilo kakvog koncepta............ne umreti ...........nego proci kroz smrt

......jer na kraju........zasto bi udobniji zivot.............zivot u zaboravu.......... bio "bolji zivot"

Ne, nikad ... smrt ionako dolazi u svakom slucaju ... cemu razmisljanje o tome? ... pih

Boli me glava, sad bih radije da sam mrtva....

ne bas...ali imam neki trip da mi se uskoro blizi kraj...
ne znam zasto...

ne umreti ...........nego proci kroz smrt

Smrt je poput rodjenja.. kada bi, kao fetus u stomaku imali svest, i kada bi krenuli da izlazimo iz utrobe, svesno..imali bi utisak da umiremo, jer idemo u nesto nepoznato, novo.. i probudili bi se, otvorili oci, i doktor bi nas tresnuo po guzi.
..

Isto tako i sa smrcu.. iz 'utrobe' zivota, prosto idemo u nesto novo, drugacije.. ne znamo sta, dok ne prodjemo..

Zato je glupo biti UBEDJEN da posle zivota nema nicega, biti, uostalom, UBEDEN u bilo sta sto se tice smtri... bez nekih saznanja.

A smrt i zivot jesu nerazdvojivi, jednostavno.

..

Svoju smrt prihvatam kao sto sam prihvatio i svoje rodjenje.

@ Fifi

A zasto ti stalno razmisljas o smrti?

Fifi Holbein, sagledaj ovako situaciju: Živećeš određeni broj godina i umreti. Svaki trenutak koji proživiš više nećeš moći da ponoviš. Zar želiš da protraćiš i jedan jedini trenutak na razmišljanje o smrti? To je jedino izvesno, ne zamaraj se

hvala vam za savete............................

ipak.......... na putu ka smrti sam poceo da posmatram zivot sa mnogo vise svesti........vidim sebe u vremenu i prostoru.........vidim prirodu..........vidim razne sudbine...............pratim misli......... kako se izmenjuju u beskonacnom nizu..........katkad uspem da ih pustim da odu kako su i dosle.........bez mog uplitanja.........i svaki put u trenutku kad jedna prodje a druga jos nije nastala u potpunosti..........tamo u medjuprostoru.......toj praznini...........osetim savrseni mir i sigurnost..............

........na zalost ne uspeva mi duze zadrzati se u takvom stanju ali sva takva iskustva me odvode sve vise ka jasnoj spoznaji...........da smrt nije nista drugo do jos jedna promena i da ako budem budan i potpuno svestan svega u svakom trenutku dok "zivim"........onda cu mozda i smrt prihvatiti bez tog straha i stresa i bola koji apsolutno-potpuno pomuti svest i bez kontrole nas odvuce.....u.......ko zna gde.........


.........mozda sve ovo zvuci naivno i za nekog potpuno gubljenje dragocenog vremena......mozda........mozda je upravo obratno..........mozda je ignoracija svojih potencijala i vlastitog bica koje histericno pokusavamo da u svakom trenu i na skoro bilo koji nacin zaposlimo i zabavimo spoljnim uticajima upravo nastala iz straha od te iste "praznine" (ili kako neko mozda moze da pomisli pocetka depresije)............mozda.................ali ja sam siguran da je potrebno napraviti taj MALI ......prvi korak........dobar korak na putu ka smrti...........i poceti "raditi" na tome........

smrt sama po sebi nije nista posebno, jer smo svi mi dugorocno gledano mrtvi...
jedino cega se covek treba plasiti je nasilna smrt...

Originally posted by just_me

Originally posted by Morgan Le Faye
Jok. Morgan je shvatio da ako postoji jedna jedina stvar koju ce uraditi kako treba...to je umiranje.

Shta je njegova malenkost htela time retji?>?>?>
Btw. jako mi je simpatichan taj govor u 3. licu.... To sam radio i ja pre jedno 3 godine....ako ne i wishe...

A pre tebe Julije Cezar. Jebiga svaka shusha kopira Cezara.

Originally posted by Fifi Holbein
hvala vam za savete............................

ipak.......... na putu ka smrti sam poceo da posmatram zivot sa mnogo vise svesti........vidim sebe u vremenu i prostoru.........vidim prirodu..........vidim razne sudbine...............pratim misli......... kako se izmenjuju u beskonacnom nizu..........katkad uspem da ih pustim da odu kako su i dosle.........bez mog uplitanja.........i svaki put u trenutku kad jedna prodje a druga jos nije nastala u potpunosti..........tamo u medjuprostoru.......toj praznini...........osetim savrseni mir i sigurnost..............

........na zalost ne uspeva mi duze zadrzati se u takvom stanju ali sva takva iskustva me odvode sve vise ka jasnoj spoznaji...........da smrt nije nista drugo do jos jedna promena i da ako budem budan i potpuno svestan svega u svakom trenutku dok "zivim"........onda cu mozda i smrt prihvatiti bez tog straha i stresa i bola koji apsolutno-potpuno pomuti svest i bez kontrole nas odvuce.....u.......ko zna gde.........


.........mozda sve ovo zvuci naivno i za nekog potpuno gubljenje dragocenog vremena......mozda........mozda je upravo obratno..........mozda je ignoracija svojih potencijala i vlastitog bica koje histericno pokusavamo da u svakom trenu i na skoro bilo koji nacin zaposlimo i zabavimo spoljnim uticajima upravo nastala iz straha od te iste "praznine" (ili kako neko mozda moze da pomisli pocetka depresije)............mozda.................ali ja sam siguran da je potrebno napraviti taj MALI ......prvi korak........dobar korak na putu ka smrti...........i poceti "raditi" na tome........

Kul.

To je tvoj izbor u zivotu. Trenutno. Mozda zauvek. Ko zna

Nije los izbor.

O smrti kao fenomenu,pojavi,stvari koja nas sve saceka kad tad ponekad.
O mojoj smrti ne razmisljam,ne zelim da stvaram neki los trip u glavi i umisljam nesto kad mi to nije potrebno stvarno.