Gay-Serbia.com | Diskusije

Poslato: **26 Feb 2008, 12:34**

Pripadnik ste koje religije?
Slika

Poslato: **26 Feb 2008, 13:51**

nisam pripadnik

Poslato: **26 Feb 2008, 14:09**

Nijedan od ponuđenih odgovora.

Poslato: **26 Feb 2008, 14:18**

Originally posted by polarlicht4.1
Nijedan od ponuđenih odgovora.

Poslato: **26 Feb 2008, 14:23**

ne postoje pravoslavna i katolichka religija, vetj hrishtjanstvo....

Poslato: **26 Feb 2008, 14:25**

pa znam al sam eto hteo i da odvojim ta dva pravca da ne pravim novu temu bez veze....

Poslato: **26 Feb 2008, 14:27**

Ja sam wiccan

Ma, jbt, ja nisam religiozna, ateista sam. Mogu naginjati agnosticizmu ako se ukaze realna potreba-nemam nista protiv, no dotle sam okoreli ateista.

Nisam glasala.

Poslato: **26 Feb 2008, 14:30**

Nisam bash neshto religiozan...tj. nisam uopshte :/

I pokushavam izbaciti uzrechicu "bozhe..."

Poslato: **26 Feb 2008, 14:36**

ponekad ne verujem ni iskljuchivo nauchno dokazanim chinjenicama

Poslato: **26 Feb 2008, 14:40**

Ja ne koristim usluge provajdera za boga,
kao sto su raznorazne crkve koje nude
brze linkove i slicno (ako poljubite ikonu,
ili ako uradite intro u vidu rutuala)

.. nisam bas totalni ateista, 99.9%,
verujem pre svega u sebe, u neke
ljude, verujem u ljubav, u razum,
u plemenitost...

Iako su to vrednosti koje bi generalno trebale
da propagiraju religije, one to ne cine, vec
iskljucivo seju mrznju.. jer ogradjuju jednu
skupinu protiv druge..

Poslato: **26 Feb 2008, 14:52**

@andjelat
slazem se... one se baziraju na potpunom lisavanju culnog zadovoljstva i potpunom prepustanju Bogu sto mislim da je skroz pogresno... ili bar prevazidjeno.

Poslato: **26 Feb 2008, 14:58**

Prepustanje Bogu moze da se tumaci onako kako
ko tumaci boga i ono sto je on stvorio...

Ako je taj bog je stvorio sve na svetum stvorio je i nas,
tako da je uzivanje u homoseksualnoj ljubavi takodje
na neki nacin predstavlja prepustanje bogu... zar ne?

Poslato: **26 Feb 2008, 15:05**

e za to su sad vec krivi Isus kojem se takva "istina""otkrila" ili Marko, Mateja, Jovan i Luka koji su tu "istinu" tako preneli..... ili Todor koji je priznao samo ta jevandjelja... odnosno kriva je religija takva kakva je sad.

Poslato: **26 Feb 2008, 15:09**

Pa kroz hriscanstvo su se te pricice uvek tumacile
onako kako je bilo potrebno u datmo trenutku,
onima koji su vodili politiku, ili manipulisali masama..

Svaka od tih prica ima 1001 nacin da se tumaci
i filtrira...

Problem su oni koji vode celu pricu...

Duhovnost se ne kupuje i nije na prodaju...

Poslato: **26 Feb 2008, 15:15**

e ima i toga.... hteo sam da pomenem i tumace ali nisam iz razloga sto su valjda to sve za ovih 2000 godina dobro protumacili, ali vidim da gresim.... Nisu se ti spisi toliko tumacili koliko su se menjali prilagodjavajuci se homofobicnoj sredini.

Poslato: **26 Feb 2008, 16:28**

Originally posted by mmiki
Originally posted by polarlicht4.1
Nijedan od ponuđenih odgovora.

Poslato: **27 Feb 2008, 00:45**

Originally posted by polarlicht4.1
Nijedan od ponuđenih odgovora.

Poslato: **27 Feb 2008, 11:21**

opcije su fakat super sročene...

di ćeš ti stavit' neku od protestantskih crkvi (barem pod "tom" odrednicom - "protestantske crkve"), al' 'ajmo puf - budizam!

to valjda računaš na filozofski orijentirani dio foruma? btw. budizam je isto "rascjepkan" kao i kršćanstvo, niti islam nije previše jedinstven (čak ni na Balkanu), a "Hare Krishna" s ulica su, u stvari, oblik hinduizma...

varijacije na temu "nisam religiozan" su posebno čudo...

uglavnom, opcije izgledaju kao inkvizicijski test za agnostike... "Zaokruži!" - "ali, ne mogu... nije to viša sila, a nisu niti samo znanstvene činjenice... ja, znate, zapravo sumnjam..."

dakle, fakat se nemrem naći niti u jednoj od opcija... podrijetlo - ništa, ima ih od triju ovdje ponuđenih opcija + jedne neponuđene...

kad sam razuman - antiteist
kad sam nerazuman, sklupčan u krevetu, mrmljam "Pater noster, qui es in cellis..." ili koju drugu..., uglavnom, monoteističku...

Poslato: **27 Feb 2008, 15:07**

Originally posted by Zoe
Ja sam wiccan

Ma, jbt, ja nisam religiozna, ateista sam. Mogu naginjati agnosticizmu ako se ukaze realna potreba-nemam nista protiv, no dotle sam okoreli ateista.

Nisam glasala.

What she said.

Poslato: **27 Feb 2008, 16:02**

Originally posted by mmiki
odnosno kriva je religija takva kakva je sad.

mislim da malo brkash crkvu i religiju

ontopic: smatram sebe hrishtjaninom

Poslato: **27 Feb 2008, 20:28**

Originally posted by XanaX
opcije su fakat super sročene...

di ćeš ti stavit' neku od protestantskih crkvi (barem pod "tom" odrednicom - "protestantske crkve"), al' 'ajmo puf - budizam!

to valjda računaš na filozofski orijentirani dio foruma? btw. budizam je isto "rascjepkan" kao i kršćanstvo, niti islam nije previše jedinstven (čak ni na Balkanu), a "Hare Krishna" s ulica su, u stvari, oblik hinduizma...

varijacije na temu "nisam religiozan" su posebno čudo...

uglavnom, opcije izgledaju kao inkvizicijski test za agnostike... "Zaokruži!" - "ali, ne mogu... nije to viša sila, a nisu niti samo znanstvene činjenice... ja, znate, zapravo sumnjam..."

dakle, fakat se nemrem naći niti u jednoj od opcija... podrijetlo - ništa, ima ih od triju ovdje ponuđenih opcija + jedne neponuđene...

kad sam razuman - antiteist
kad sam nerazuman, sklupčan u krevetu, mrmljam "Pater noster, qui es in cellis..." ili koju drugu..., uglavnom, monoteističku...

sad mi treba mala pomoc da razumijem... Kad neko istice neku svoju osobinu, znanje, ili nesto sto posjeduje, i time se hvali - to bi bilo "showing of"...
Ali, kako da definisemo situaciju u kojoj isti nema cime da se pohvali, i svojim pokusajima davanja dojma jedne pametne, inteligentne individue (moram li reci - neuspjesnim pokusajima?

) samo jos vise pokazuje svoje nedostatke?

on topic - deklrisem se kao pravoslavni hriscanin.

Poslato: **27 Feb 2008, 22:06**

poslednje sam izabrao, iako se nacionalno osecam jevrejinom koji zivi u srbiji, ali nikako nije pravoslavac, a ni jevrejin...

scientia je keva bre...

Poslato: **28 Feb 2008, 06:24**

Morganizam je strava.

Poslato: **03 Mar 2008, 03:05**

Zbog cega se ovde svi prave pametni ? Glasaj i reci koje si veroispovesti ili cuti, ne pametuj.

Poslato: **03 Mar 2008, 22:23**

Originally posted by GuzaKoMeduza
Zbog cega se ovde svi prave pametni ? Glasaj i reci koje si veroispovesti ili cuti, ne pametuj.

Ti nisi odavle?:kasalj:

Poslato: **05 Mar 2008, 15:21**

Verujem.
Ako bih smrt kontala SAMO kao prelazak organske materije u neorgansku odavno bi me pojela depresija. Tako da je za mene vera lekovitog karaktera. Znate ono kad nešto krene loše i nemoćna si bilo šta da učiniš i onda se ponadam da daće Bog. Ili ako je nešto dobro uzdam se da tako i ostane. Kao što reče Kant, čini mi se, da Boga nema trebalo bi ga izmisliti.
Glasala za opciju br. 1. I nemojte molim vas sad da me smarate sa SPC , pogledom biblije na homoseksualnost i sl. Hvala.

Poslato: **05 Mar 2008, 19:50**

Naravno da je lakse verovati.
Ja to, u smislu citavog naseg zivota poredim sa autoputem (recimo Beograd-Zagreb

) gde je signalizacija dobra, osvetljena i vrlo jasna-tesko da mozes da pogresis i skrenes sa pravog puta.
Religija i uopste verovanje nam pruza tu sigurnost, jer se tako ocajnicki plasimo propadanja i nestajanja-konacne smrti.

Intelekt mi ne dopusta da verujem u Boga kao takvog, ali mi isto tako govori da je vazno verovati, u bilo sta, u bilo koga, u sebe najbolje (moje misljenje), u coveka samog, u prirodu.

Depresija je prateci element spoznaje da nema nista sem ovog i ovakvog zivota, da posle smrti necemo ni bolje ni duze ziveti, haha, cak i zvuci presmesno!

Kako sazrevamo, mirimo se sa tim i to polako prihvatamo, neko lakse, neko teze. Onda se (valjda) trudimo da ovaj jedini, ovozemaljski zivot zivimo kvalitetno i veselo.

Ovima koji veruju u Boga je zivot laksi, lepsi i veseliji jer imaju te svoje "putokaze" a sa putokazima je logicno da je lakse.........Mnogo teze je sam traziti pravi put i ici njime. Zato smo mi, koji ne verujemo, hrabri. (najblaze receno).

Poslato: **06 Mar 2008, 13:17**

Originally posted by Galateja
Verujem.
Ako bih smrt kontala SAMO kao prelazak organske materije u neorgansku odavno bi me pojela depresija. Tako da je za mene vera lekovitog karaktera. Znate ono kad nešto krene loše i nemoćna si bilo šta da učiniš i onda se ponadam da daće Bog. Ili ako je nešto dobro uzdam se da tako i ostane. Kao što reče Kant, čini mi se, da Boga nema trebalo bi ga izmisliti.
Glasala za opciju br. 1. I nemojte molim vas sad da me smarate sa SPC , pogledom biblije na homoseksualnost i sl. Hvala.

Mene samo muči ova definicija smrti kao prijelaza "organske materije" u "neorgansku materiju"...

A ovo o "lekovitom karakteru vere" i "daće Bog", inače, spada u sujevjerje...

Imaju i tzv. proročki snovi. Ka, oni će se ostvariti. Imao i ja jedan, bilo mi jako bitno, psihijatrica je rekla "that's it!" - "power of will" i sl. sranja... iako je završni dio snova bio "Das bleibt wie ein Engramm in..." /"to ostaje poput engrama u.."/ nisam ga uopće zapamtio (niti završnu rečenicu do kraja), niti se (još) nije ostvario...

Poslato: **06 Mar 2008, 18:10**

Originally posted by Zoe
Intelekt mi ne dopusta da verujem u Boga kao takvog, ali mi isto tako govori da je vazno verovati, u bilo sta, u bilo koga, u sebe najbolje (moje misljenje), u coveka samog, u prirodu.

Mislim da su neke stvari iznad intelekta. Ne znam, jako mi je teško da diskutujem o ovome, kao da hodam po minskom polju. Kad čovek prođe lični pakao i shvati da su ljudi ti koji okreću glavu, da se zvezde na isti način smeše sa postera, da si kao jedinka nemoćna bilo šta da delaš, da ti priroda daruje samo vetar i kišu, ostaje jedino da kažeš sebi proći će, daj mi Bože snage za dalje. I ne, to nije sujeverje već više vera da Bog (ne čikica sa bradom, već šire shvaćen) neće dati da krah bude konačan.
Sećam se, bila sam klinka, kad sam još živela u Sarajevu. Bila sam sa mamom na jednom mostu u sred pucnjave (ne pitajte otkud tad tu, bio je rat) i ni na pred ni nazad. Bilo je užasno. Jedino što mi je ostalo je ta tiha molitva u spasenje. I nekim čudom je bilo dobro.

Depresija je prateci element spoznaje da nema nista sem ovog i ovakvog zivota, da posle smrti necemo ni bolje ni duze ziveti, haha, cak i zvuci presmesno!

Depresija dolazi kao posledica nemoći. Sve te otpevane pesme, napravljeni filmovi, opljačkane banke, završeni fakulteti, rođena deca, delanje čovekovo je težnja da dobijemo moć, bilo da je ona usmerena ka samoaktuelizaciji, finansijama ili čemu god. Vera je jedna od tih težnji da svoju minijaturnost podignemo na viši nivo. A to koliko smo mali vidimo u situaciji kad smo npr. bolesni, kad nam bližnji umiru...

Ovima koji veruju u Boga je zivot laksi, lepsi i veseliji jer imaju te svoje "putokaze" a sa putokazima je logicno da je lakse.........Mnogo teze je sam traziti pravi put i ici njime. Zato smo mi, koji ne verujemo, hrabri. (najblaze receno).

Može tako, ali i obrnuto: vama koji ne verujete je sve dozvoljeno. Veća sloboda, veće polje zadovoljstva. Dakle, nevera-hedonizam.

Dobro, malo se šalim, ali može da se posmatra iz puno uglova.
Drugo, možda nama koji verujemo život nije lakši, lepši i veseliji, kako kažeš, već smo teško ranjeni pa nam vera vida rane i kao takva nas stavlja na pozitivnu nulu.

Poslato: **21 Mar 2008, 03:05**

Ha,ha,ha....najsmesnije mi je kad neko kaze,,verujem u sebe,,.Cvrc Milojka ! ,,Verujem u sebe da cu sutra dobiti sedmicu na lotou....oh kako verujem u sebe,oh,draga i mila JA,,