Gay-Serbia.com | Diskusije

od koje godine zivota datiraju vasa prva secanja ?

sta mislite, ili znate, zasto se ljudsko secanje preseca oko 4. godine i pre toga retko sta ostaje u svesnom delu ?

Divno pitanje, na koje nisi odgovorila. (O.o)

Morgan se seca (pre zivota) da ga neko vodi da spava...oko njega su bili milioni ljudi koji su spavali, pre nego shto je nateran na san Morgan je grlio i pokushao da ostvari kontakt sa drugim spavachima prema svima je osecao ogromnu ljubav...nenormalno ogromnu ljubav. I onda je nateran na san i *puc* izashao iz utrobe jedne zene.

Morgan to secanje moze jedino da protumachi kroz metaforu.


(Posle 15godina doshao je do knjige Call of Isis) gde autorka kaze da se OVAJ svet sve shto mi radimo i shto je nama sadasnjost u stvari proshlost i da se mi kroz san secamo shta smo jednom radili etc.

prvo cega se ja secam je kad me mama vodila da vidim dedu koji je umro kad sam ja imala 3 godine.
secam se rasporeda stolica u sobi, sanduk na sredini i deda u njemu. mama me podigla da ga pogledam i ja sam mu pokazala svoje nove crvene cipelice (ovo poslednje mi je mama rekla)
ja se ne secam tog dogadjaja kao sto inace pamtim, vec vise imam fotografiju te sobe, tj nekoliko fotografija koje nisu povezane medju sobom.

a secam se, veoma maglovito, nekih stepenica u jednoj kuci u kojoj smo ziveli pre moje 3. godine. kasnije nikad vise nisam usla u tu kucu, a ja znam da se tim stepenicama islo do kuhinje i terase (pitala sam i rekli su da je tako)

zanimljivo je da slicno maglovito secanje imam i na moj vidik kroz resetke od krevetica, ali ne mogu ni jedan dodatni detalj da osvetlim u vezi toga.



da li moze da ima veze sa tom ˝blokadom˝ to sto ljudski mozak radi na nekoliko razlicitih frekvencija i, recimo, da u ranom detinjstvu radi iskljucivo na najdubljoj teta frekvenciji, pa zato ne mozemo da dodjemo do tih informacija (za koje verujem da su uredno smestene tamo gde smestamo svo ostalo znanje i secanje (gde god to bilo) ?
na isti nacin kao sto tesko dolazimo do sadrzaja snova.

btw, imam nekik flesheva za koje pretpostavljam da su secanja na prethodne zivote, ali to bi bila neka druga tema

ja se sjecam (ne samo iz price, vec zaista!), kad sam imao 3 godine, poveli su me sa bratom u park. mama nas je ostavila na kratko same, a brat mi je rekao da mogu da se okupam u fontani (on je imao 6). ja sam se skinuo go iupravo kad sam htio da udjem u fontanu, pocele su da pljuste batine od mame. sjecam se cak i slatkog plavog kompletica sa bijelim kockicama koji sam nosio tog dana.

Ja se secam, sad, ne znam koliko ovo uverljivo zvuci, na mom npr 3cem rodjendanu, ili 4tom, neki rodjendan gde imam svest a ona opet nije moja, sve u svemu, moj rodjendan, ja pogledam u goste, pa u vrata moje kuce, i zamislim sebe za 10 godina... Keve mi Goce.

Zaista.... Prvo secanje.

No..nisam mogao ni da pretpostavim

moja druga godina...secam se plavog ski odelceta i mog zadovoljstva kada sam pocela da se valjam u snegu.

stare fudbalske lopte sa sport bilijem, u podrumu
cudno ali niko se drugi ne seca da je postojala

Moje prvo secanje je oko trece godine i to san... Baba i ja stojimo na livadi, izrazito je zeleno oko nas. Ona me drzi za ruku i okolo su neki glasovi koji se pojacavaju. Inace, u teen dobu sam par puta otisla kod psiholoskinje i ona mi je objasnila taj san kao potrebu za istinom, sto je retkost u tako ranom dobu. Ti glasovi su lazi. Ne znam kako je dosla do toga ali je tacno, ja bas imam cak preteranu potrebu za istinom. I mozda me to sto mi je ona tada rekla na neki nacin smiruje., Ljudi koji umeju da se zavaraju mozda su srecniji. Ali ako je ta potreba kod mene "krenula" tako rano onda ne verujem da sam mogla sebe u tom pogledu da menjam.

E da, moja majka tvrdi da se seca kako je puzala kao beba i dosla do nekih stepenica... Ne znam kako moze da ima tako rano secanje, ali tvrdi da ima...

Prvo čega se sećam kao događaja je moj četvrti rođendan. E sad, imam predstavu da su tu bili i razni dani pre toga, jer znam da kada sam se probudio, sve igračke su bile pomerene iz svog uobicajenog polozaja i stajale su na stolu u dve kolone, a na čelu im je bila moja nova igračka koju sam dobio na poklon, beli miš (unutra plastika, okolo belo krzno, posle nikad nisam viđao takvu igračku) ličio je malo na Dangermouse-a.

Poslepodne je došla neka gomila dece i puštali smo neke kao crtane filmove na onom projektoru sa trakom, a ja sam toj drugoj deci čitao titlove jer sam jedini znao da čitam*. I bila je jedna (crtana) priča o žirafi u moskovskom zoološkom vrtu koja je krenula da se davi šargarepom pa su morali da trče po veterinara. A njemu je trebalo desetak minuta da dođe pa su životinje krenule unapred da je oplakuju (posle joj nije bilo ništa). I neka rečenica je glasila "(nešto, nešto)-edi, plakali su i medvedi, I krokodil Kolja uze krokodilske brisat suze" (pre par godina sam saznao da je tamo stvarno postojao krokodil Kolja koji je upravo uginuo sa npr. 100 godina života)

*a znam da je to bilo na četvrti rođendan jer je moje sećanje na peti rođendan bilo kada smo se tek doselili u Beograd pa sam mislio da mama (koja je otišla da nadzire prenos nameštaja) neće stići na rođendan (ali stigla je). I tu onda nismo ni znali nikakvu decu pa ih nismo ni pozivali

Ja se dobro sećam maminog mirisa, uspavanki, puženja. Umeo sam da izađem iz zgrade puzeći! Sećam se poljubaca: osobe koje sam jako voleo ljubio sam jače, snažnije u obraz.

Prvi pad sa bicikla i prvo uletanje sa tim istim (prokletim) biciklom u koprive...
Par dana razlike a imao sam oko 4 godine...

sećam se nekog tranzistora i bolnice. i taman sam mislio da imam jaaako dugo sećanje, koje seže malte ne do trenutka kad sam se rodio, ali onda su mi objasnili, da je to verovatno neka druga bolnica. sa 3 godine sam imao operaciju oka, mama je tad bila sa mnom u bolnici i imali smo tranzistor koji smo slusali

negde oko treće godine, malo sam se davila na moru, onako u plićaku... mislim da mi je to najstarije sećanje.

Secam se mnogo stvari iz ranog detinjstva, ali ne bih mogla hronoloski da ih poredjam.
Secam se kako sam donosila igracke gostima koji su dolazili kod nas za moj 3. ili 4. rodjendan, scam se da sam dobila ogromnog medu za jednu Novu godinu, i da sam insistirala da spava sa mnom u krevecu (to je bio onaj decji krevet, sa ogradicama), secam se prvog dana u obdanistu, vaspitacica, igracaka koje smo imali...
Secam se leta pre mog cetvrtog rodjendana, kad sam rasekla petu na neko ostro gvozdje, znam da su se svi uzvrteli oko mene, jer je bas dosta krvarilo.
Secam se kad sam sa neke 3 ili 4 godine pronasla jako malu macu na Adi, a vec je bilo hladno (jesen), i da sam toliko plakala da je mama na kraju pristala da ponesemo macu kuci, secam se da sam je stavila u moju jaknu, da je grejem i da je cuvam. Posle smo dugo imali tu macu, bas je dugo zivela, secam se dana kad je dosla iz setnje i stalno pila vodu, mnogo vode, i da je deda tada rekao da se sigurno negde otrovala, i nedugo zatim je samo pala mrtva. Ostali su macici koji su se skoro bili rodili (omacili), jos nisu bili ni progledali, secam se da sam im uporno davala mleko pipetom. Preziveli su.
Secam se igara i drugara iz obdanista, secam se i testiranja za polazak u osnovnu skolu...
Joj, ono sa macom me potreslo, odoh da se malo isplacem... Samo kad je se setim, bila je sarena i mnogo me je volela. I ja nju.

Originally posted by Lepa Krepa
negde oko treće godine, malo sam se davila na moru, onako u plićaku... mislim da mi je to najstarije sećanje.

I ja imam ruzno prvo secanje ako se ne racuna onaj san nego samo realno... Bilo mi je oko tri ipo godine i ostavili su me u bolnici samu. Nocima sam vristala i plakala, a prvo cega se secam je jedan vrisak, pa onda ja kako na sav glas vicem "Tatice moj mili, zasto si me ostavio?" i onda vrisak. To je meni tako odvratno secanje, uvek se rasplacem kada mi to padne na pamet, nekad imam utisak da nikad nisam prestala da u sebi vristim. Drugi ljudi se secaju iz detinjstva mirisa kolaca i slicnih lepih stvari a ja vristanja i samoce. Mada mi daje neku snagu, kad sam to prezivela i mogla da budem sama sa tri godine, vala mogu bez bilo koga bilo kad.

A ja se secam setnje po Zagrebu sa drugaricom mojih godina i kako smo bile srecne i bezbrizne... imala sam oko 3 godine.

izgubljen u robnoj kuci.
nocna mora svakog derleta, right!?
oko, 3-4 god...

Avgust 1982. (dve godine), polazak na more, sedim na zadnjem sedištu auta (Zastava 101 iliti Stojadin sa crno-belim presvlakama za sedišta) parkiranog u dvorištu bakine i dekine kuće i čekam da krenemo...
Zatim, negde u mojoj trećoj godini, a pred dekinu smrt (drugi deka), sa njim i bakom sam u trpezariji, ona mi priča neku priču, ali se najjasnije sećam da sam sedeo na dekinom stopalu noge prekrštene preko one druge dok me je ljuljao na njoj (uživancija prava )...

Originally posted by forest
izgubljen u robnoj kuci.
nocna mora svakog derleta, right!?
oko, 3-4 god...

u istom uzrastu se i meni to desilo...ali, meni je bilo super, setjam se da me je nashla prodavachica medju onim dechjim slikovnicama...sedeo, listao i uzivao. Mozda zato shto mi je kutja bila blizu pa nisam osetjao strah? A mozda da se malko odmorim od mojih...
chega se josh setjam? Setjam se da sam bio u cirkusu u 3 ili 4 godini i da je prishao artista sa majmunom da se slikamo zajedno, da je sestra od tetka vrishtala ko luda a ja sam mazio malo majmunche...
Setjam se kako sam u 5 godini prebio drugara jer sam video da je poljubio moju devojku setjam se kako smo se ona i ja boobili u goozu u podrumu nashe zgrade kao dokaz ljubavi...
Setjam se kako sam uzivao dok se kupam i vikao - butjon, butjon i rukama lupao po vodi (kazu da sam to prestao oko 4 godine)...
Prvo ruzno setjanje - sa 5 godina, kako vrishtim od bolova u stomaku, nakon tri nedelje u bolnici otpushtaju me sa praznom dijagnozom e sad, tu se vrzmao i jedan komshija ali to je druga pricha...

Bolnica. Zauske. Pretpostavljam da je razlog odvajanje od sise.

secam se selidbe iz stana u kucu i citave frke oko toga. imala sam nepune dve godine. jednog crvenog plasticnog rucnog ruleta, praznog stana, caleta koji me podize prema krovu kola gde su natovarene stvari i zeza kako cu se voziti gore i takooo

Nisam hteo da hodam, pa su me nosali...
Secam se neke guzve u gradu i leptira na tockicima koji kada ga guras leprsa krilima i secam se da mi je to cale kupio da guram dok idem da me ne bi nosio...
Leptir je bio od drveta, sa nasaranim krilima crvene, plave i zute boje... Moja radost i slika leptira kroz maglu, toga se secam...

Uglavnom se secam boja. Sneg i jarka crvena jakne moje seke.

Najranije što se sećam je kada su mog brata doveli iz porodilišta. Tad sam imao nesto preko 3 godine.

Uff... Secam se da sam imao 1-2 godine i da sam isao po selu satima cupkajuci travku po travku... Posle su mi rekli da je moj Tata (pokojni ) isao zamnom i stajao tako da uvek budem u hladu... Secam se vadjenja krajnika i dobijanja mastersa... I pranja onog smrde mastersa u lavabou.

uglavnom nekih losih stvari tako da ne volim puno da razmisljam o tome

Secam se zlatne ribice u kugli, setnje do parkica s bakom i mojeg bezanja i jebenog vrtica u kojem nisam hteo da me ostavljaju!

Poleteo sam niz stepenice o uleteo u kuhinju kad mi je bilo 3 godine. I sad me boli kad se setim

prva sjecanja su mi vezana uz praznu sobu kad smo se uselili u novouredjeni kat na kuci te prazne staklenke na balkonu u koje sam kenjao jer sam se valjda bojao wc-a.
datiraju iz negdje pred kraj druge i pocetak trece godine zivota