Gay-Serbia.com | Diskusije

cim se ovde o filozofiji prica kao o nauci,nemam vise sta da trazim na istom mestu...eto moguce je da neko ne zna da filozofija nije nauka....

Da, hoces da kazes da bukvalan prevod reci FILOZOFIJA /filos i sofos/ znaci ljubav prema mudrosti. E pa, to je bilo a nije vise sada je to nauka, kao i svaka druga drustvena nauka.

uopste se nisam pozvao na etimologiju vec na osnovne razlike izmedju nauke i filozofije,koje ti ocigledno ne znas...

Originally posted by dalabu
uopste se nisam pozvao na etimologiju vec na osnovne razlike izmedju nauke i filozofije,koje ti ocigledno ne znas...

Koje su to osnovne razlike izmedju nauke i filozofije? Valjda se u filozofiji ne koriste naucne metode? Sta je onda filozofija-umetnost, drustvene aktivnosti? Hajde, prosvetli me da i ja naucim to sto ti "ocigledno znas" ali krijes da pokazes tu svoju iskonsku mudrost?

@Maljkovic: Engleski ne znam i mrzi me da listam po recniku te teako ne mogu ni da ti odgovorim.

Eto, sam si odgovorio da se u filozofiji ne koriste naucne metode, te samim tim nije egzaktna(u ovom slucaju neka te ne mrzi da prelistas neki recnik-preporucujem Klajn-Sipka u izdanju novosadske izdavacke kuce"Prometej")
Donekle i mogu da razumem da si je sveo pod umetnost buduci da imaju dosta zajednickog ali pod drustvene aktivnosti moze samo neko ko se njom nije nikada bavio cak ni povrsno...
Buduci da se btw,filozofija bavi i samom sobom,sama definicija je problematicna...recimo-celovita,racionalana i kriticka svest coveka o sebi i svetu kome zivi...
Ovim dakako pokazujem da ne krijem ono sto znam(nemoj sad da se pozivas na Sokrata"znam da nista ne znam"jer me ne bi cudilo da si porcitao nesto od njega ) ali nikako ne pokazujem iskonsku mudrost,za koju,skren da budem ne znam sta znaci...

@Dalabu: Tja, moj komentar bi ovde bio da nemam komentar. Dakle, filozofija nije nauka ali se na fakultetima izucava kao nauka? Po ovoj definiciji da se filozofija bavi sama sobom, i da je "celovita, racionalna i kriticka svest coveka o sebi i svetu u kome zivi", rekao bih da je u tom slucaju filozofija zabava dokonih u smislu "Trla baba lan da joj prodje dan"? Bolje da su onda filozofi okopavali kukuruz-bilo bi vise koristi od njih /po tvom/.

No, grcki filozofi sve filozofirajuci dodjose do atoma, a da nisu ni znali da filozofija nije nauka. I matematika se ispili iz skuta filozofije, pa sad valjda ni matematika nije nauka?

Voleo bih da to objasnis malo bolje /racionalnije/.

Pre nego brutalno prekinem bilo kakvu komunikaciju,reci samo na kom se to fakultetu izucava kao nauka?

Originally posted by dalabu
Pre nego brutalno prekinem bilo kakvu komunikaciju,reci samo na kom se to fakultetu izucava kao nauka?

Pa naravno /bez brutalnosti/ odgovor je vrlo jednostavan. Pa ceo fakultet nosi ime te nauke-FILOZOFSKI FAKULTET.

Sad definitivno prekidam,suludo je...da nisam studirao istu na Bg univerzitetu,mozda bih mogao da progutam tolilu kolicinu neinformisanosti,da ne kazem gluposti,ali...ovako...tesko...
Mozda nekada nastavimo,ukoliko poradis na edukaciji...
Zbogom!

@Dalabu: STA si tacno studirao na Bg Univerzitetu? Kako bi ti to nazvao /tj. filozofiju/. Koliko je meni poznato na Univerzitetu se izucavaju nauke. Ako filozofija NIJE nauka zasto se ceo fakuktet zove po njoj tj. FILOZOFSKI FAKULTET.

I naravno, kao intelektualac moras imati mnogo bolje zivce, narocito sa mnom, jer sam imnu na uvrede tipa: budala, glup, idiot itd. To ne prilici jednom intelektualcu kao sto si ti. Treba da se sluzis cinjenicama a ne uvredama.

Meni je moje obrazovanje sasvim dovoljno, hvala za savet.

E,pa,ovako..cinjenica je da nisi dovoljno i temeljno obrazovan po pitanju filozofije kojom sam se ja akademski bavio na pomenutom univerzitetu.Cinjenica je i to da se ti osecas uvredjenim mada znam i zasto,ali nemam bas nameru da to elaboriram ovde i sada.To sto nisi dovoljno obrazovan ti ne uzimam za zlo,kao sto inace i ne uzimam nikome pa ni sebi kada su odredjeni segmenti obrazovanja u pitanju...Nisam znao da su studenti engleskog ili frazcukog naucnici....nisam cak siguran ni da su studenti hotelijerstva naucnici...a studenti stocarstva na poljoprivrednom su takodje naucnici,buduci da je fakultet dobio ime po poljoprivredi kao nauci?

Metodološke teorije

U okviru pozitivizma filozofija dobija zadatak da se bavi metodologijom nauke. Iako metoda nauke predstavlja zbir stavova o tome kako "treba" da postupamo baveći se naukom, ona se nekako provukla između stava pozitivista o besmislenosti etičkih stavova (koji su vrsta "treba" stavova) i osećanja da je naučno istraživanje proces koji ima svoja pravila čija se ispravnost mora moći proveriti na nepristrasan način preko posledica primene tih pravila na razvoj nauke.

Tako je nastala plodna disciplina metodologije, koja je na nov način otvorila stara pitanja i probleme filozofije. Iako su okrenuli filozofiju u pravcu metodologije, rešenja pozitivista su se u okviru nove discipline prva našla na udaru kritike.

Pozitivizam je ostavio sliku naučnih teorija koje se razlikuju od metafizičkih po tome što nam govore o opažljivim stanjima stvari. Prirodni nastavak posle ovakvog stava je da naučne teorije i nastaju tako što generalizujemo posmatranja i činjenice koje smo na taj način stekli. Po mišljenju pozitivista, rast nauke predstavlja proces gomilanja opaženih činjenica objašnjenih zakonima koji opisuju pravilnosti u njima.

Među filozofima koji su se usprotivili ovakvom gledanju na metodu nauke ističe se Karl Poper (1902-1994). Po njegovom mišljenju, naučne teorije ne nastaju tako što generalizujemo posmatranja očišćena od svake teorije. Ustvari, svako naše opažanje je već selektivno, jer uvek neka naša već usvojena teorija određuje koje ćemo činjenice uočiti i pratiti. Nauka ne počinje pukim posmatranjem već problemskom situacijom u kojoj postoji neslaganje između naših očekivanja (teorija) i stvarnosti. Da bi ovu situaciju rešili, mi pomoću naše imaginacije i ukupnih kreativnih moći (koje uključuju sve što znamo o "dobrim" teorijama koje su do sada objašnjavale svet) predlažemo novu teoriju, novu pretpostavku ili hipotezu. Ona može da bude u stanju da bolje objasni uočene činjenice, pa ipak, kao naučnici, mi ne treba da se zaustavimo kod nje, već smo obavezni da smišljamo dalje eksperimente koji će ispitivati njene posledice i nastojati da je opovrgnu.

Nijedna teorija nije toliko istinita da bi bila pošteđena ovakvog postupka; sa svoje strane, teorija mora da nam objasni sa kojim stanjem stvari bi ona mogla biti opovrgnuta, čime ona stiče empirijski, naučni status. Poper je ovaj metod nazvao metod pokušaja i pogreški. Po ovoj metodi, naučne teorije treba da budu smele, po mogućstvu jednostavnije i opštije od prošlih, i treba da nam omoguće da otkrijemo činjenice koje uopšte nismo uočavali pre nego što ih je nova teorija predvidela.

Poper je poznat i po raspravi o metodi društvenih nauka. Smatrao je da treba napustiti veru da možemo znati zakone istorije ili istorijsku "nužnost" i da možemo jednostavnim potezima odrediti suštinu društva kao celine. Čineći to, mi precenjujemo vlastite saznajne moći, zanemarujući složenost društva i istorije. Primer uverenja da istorijske zakone ipak možemo znati bio je marksizam.

Poperove najpoznatije knjige su Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji, Logika naučnog otkrića, Beda istoricizma i Pretpostavke i pobijanja.

Uticajnu teoriju o naučnoj metodi dao je i američki filozof Tomas Kun (1922-1996) U svojoj knjizi Struktura naučnih revolucija izneo je tezu da istoriju nauke karakterišu veliki obrati, koje je nazvao "naučne revolucije", u kojima se menja veći deo onoga što naučnici jednog vremena smatraju istinitim. Najpoznatiji primer takve promene je kopernikanska revolucija.
Revolucije ne nastaju tako što se jave očigledne činjenice koje protivreče staroj teoriji, koja se onda racionalno odbacuje i zamenjuje novom teorijom koju na jednostavan način sugerišu novootkrivene činjenice. Ovaj proces je u stvarnosti iznenađujuće spor, što znači da naučnici najčešće ne mogu racionalno da se odluče između teorija, tako da veština ubeđivanja igra veliku ulogu. Ipak, na kraju, nova paradigma okuplja oko sebe veći deo naučnika, kada naučna zajednica ulazi u period "normalne nauke".

Hermeneutika

Stvarnost ne saznajemo samo neposredno ili putem naučnih eksperimenata već i putem tekstova drugih ljudi koji su se bavili istim temama kao i mi. Ti drugi ljudi i njihova razmišljanja su predmet društvenih nauka koje zato moraju imati metodu pomoću koje će se baviti smislom onoga što oni govore.

Zbog ovih problema i potreba nastala je hermeneutika, filozofska disciplina koja se bavi tumačenjem tekstova i načinima kojima dolazimo do njihovog smisla. U razvoju hermeneutike istaknutu ulogu imali su Vilhelm Diltaj (1833-1911) i H. G. Gadamer (1910-2002) Njene osnovne pouke su da se tumačeći neki tekst moramo kretati u krugu između pojedinih delova i celine teksta (hermeneutički krug) i, takođe, poznavati kontekst ("horizont") u kome je neki tekst nastao.

Ipak, najvažnije je da dozvolimo da nas tekst nečemu nauči, tako što ćemo ga oživeti vlastitim iskustvom, a njegove teze uzeti ozbiljno, kao rivalske hipoteze našim vlastitim stavovima o svetu. Gadamer je ovaj proces nazivao "stapanje horizonata".

S druge strane, naše tumačenje nekog teksta, ma koliko ga smatrali zasnovanim i dobrim, nikada ne treba da bude tretirano kao jedino i konačno tumačenje . Upravo korištenje našeg vlastitog iskustva dalo je (naš) smisao tekstu. Uvek je moguće da neko sa drugačijim iskustvom otkrije i smisao koji je nama promakao. Tako, baveći se smislom nekog teksta postupamo na sličan način kao u nauci: naše tumačenje je samo naša hipoteza o smislu određenog teksta.

@Dalabu: Nigde nisam napisao da su studenti odredjenog fakulteta naucnici nego da uce odredjenu nauku. Uostalom, evo ti citat iz koga se jasno vidi da je filozofija NAUKA a ti poseti sajt-www.filozofija.info
pa se tamo malo bolje upoznaj sa onim sto vec nisi na fakultetu koji si kazes izucavao.

Pozdrav od polupismenog Garija. Sto kaze Miki: ne bih ja dao svoju osnovnu skolu za vas fakultet...

Yebo Mikija.

Nego, od pitanja ima li sta da trazi, dosli ste do pitanja da li je nauka.

Evo sta kaze npr moj udzbenik iz pedagogije:

'Da bi jedna oblast postala naucni sistem treba da ispuni 4 uslova:

1. Da ima predmet svog proucavanja i istrazivanja

2. Dovoljno akumuliran & bogat fond znanja (sadrzaja) i naucnih tekovina.

3. Razvijenu specificnu metodologiju istrazivanja

4. Pojmovno - terminoloski leksicki sistem (jezik nauke)'

-U istoj knjizi, filozofija se definise prosto kao drustvena nauka.

Dalje kaze:

'Filozofija kao nauka izucava coveka, njegov polozaj u svetu, njegovu prirodu i sustinu...etc, etc,....

Sem toga, izucava eticke, estetske i logicne koncepcije..etc'


Btw, knjiga je sranje, odnosno lose napisana, ali ne verujem da je covek bas izneo neutvrdjene stvari. Mislim, priznate. Skoro je pisana.

@ Dalabu

Sta je onda, ako nije nauka? Jednom recju?

rekoh da prekidam...NIJE NAUKA,PONAVLJAM,ZA KRAJ!

Originally posted by dalabu
rekoh da prekidam...NIJE NAUKA,PONAVLJAM,ZA KRAJ!

Ja nemam vise reci za ovakvu vrstu tvrdoglavosti? Sta treba da uradimo da korisniku DALABU dokazemo da filozofija jeste nauka? Pomagajte ljudi!

Nije stvar u tome.

Ok, ajde, prihvatam, nije nauka.

No.

Sta je?

@Svejedno: Nece da razgovara, naljutio se...Svakim danom sve vise sam ubedjen da je bolje biti DALABU nego DRACMU. Uostalom, nasa istorija je to i dokazala i pokazala.

AKO filozofija nije nauka, onda ni sve druge nauke proizisle iz nje takodje nisu nauke. Nego, idem ja da nadjem kremen i ocilo da imam cime da potpalim vatru kada se pogase sve masinerije koje su nastale otkricima nenaucnih disciplina koje su nastale iz nenauke filozofije. Jer, ako sve te ne-nauke izbrisemo vracamo se u kameno doba.

Eh, Sokrate, blago tebi sto si umro /otrovan/ da ne vidis sta ti rade sa filozofijom. Ni tvoja Ksantipa ne bi bila gora. Ako gledas ODOZGO iz nenaucnih sfera, oprosti DALABU jer ne zna sta radi.

Niti sam tvrdoglav niti sam ljut,samo sam bivsi studnet filozofije,i nemam nameru da se raspravljam sa neukima po pitanju filozofije...ne inspirisu me povrsni odgovori i odsustvo elementarnog obrazovanja...FILOZOFIJA NIJE NAUKA...
Necu te pitati ni zasto si izabrao Sokrata,a ne Sopenhauera ili Fihtea...ili mog omiljenog Emanuela Munijea...Davati Sokratu Bozije atribute i moci (poput oprostaja) je u najmanju ruku blasfemicno...Sem toga, kao sto postoji razlika izmedju filozofije i nauke, postoji distinkcija i izmedju filozofije i religije...odbijam da elaboriram i jednu i drugu da bih vas motivisao da procitate jos po nesto, osim tabloida...Nemam vremena za gubljenje...
E,da...rezime je DA FILOZFIJA NIJE NAUKA...Ko se njome ikada bavio,zna i zasto...

Originally posted by dalabu
ili mog omiljenog Emanuela Munijea...

Ah, Mounier!

@Dalabu: Sokrata sam izabrao slucajno /dodje mi prvi na pamet/. Zasto sam mu dao Bozje atribute? Zar samo Bog moze da oprasta a ljudi ne?
U istocnjackim religijama /mislim na budizam, hinduizam itd./ nema distinkcije izmedju filozofije i religije vec se prozimaju. Skoro da je nemoguce odvojiti filozofiju od religije.

To sto ti i dalje /ali bez cinjenica/ tvdis da filozofija nije nauka dovoljno pokazuje tvoje obrazovanje /koliko vidim nesavreseniog studenta/. I ko je ovde sada neuk? Kada pocnes da se sluzis i navodis cinjenice /kako je to lepo uradio Svejedno a i ja sam ti citirao ponesto/ onda mozemo da raspravljamo.

Ocigledno, osim obrazovanja nedostaje ti i kultura.

E,neka si ti citirao,pametni moj....citiraj ti i dalje...obrni okreni NAUKA NIJE...rekoh ja da si se bavio filozofijom znao bi i zasto nije nauka...mozda si se bavio istorijom filozofije,a baviti se filozofijom i istorijom filozofije,dapace,nije isto...mada,da si se bavio istorijom filozofije(a nisi) opet bi znao zasto NIJE NAUKA...
A kojom logickom operacijom si dosao do zakljucka da mi nedostaje kultura je, vise nego, diskutabilno....
Bilo kako bilo,(a oduvek je bilo jasno da NIJE NAUKA) vise necu ucestvovati u ovoj temi...

Ok, znaci sport je?

Originally posted by dalabu
uopste se nisam pozvao na etimologiju vec na osnovne razlike izmedju nauke i filozofije,koje ti ocigledno ne znas...

E, al morao sam.

Ti ih, je li, znas?

Navedi ih, jbt.

recimo-celovita,racionalana i kriticka svest coveka o sebi i svetu kome zivi...

Filozofija je svest?

Vidi, ne studiram filozofiju, ali filozofija u svakom slucaju ostaje disciplina, a svest ostaje SVEST.

Filozofija ne moze postojati bez svesti, to je posebno pitanje, ali sama po sebi nije svest, vec filozofija, jel.

Izucava svest, izmedju ostalog, svakako.

A ostaje - sport?

Sport vijuga?

Umetnost, rece?

Sport, dakle?

Tjelovezbe za Dalabu. Kakva nauka, daleko je bilo, nema ni naucne metode, njome se bave laici, nista ne otkriva /korisno/ samo neke bezvezne teorije o kojima necemo ni raspravljati. Dakle, Dalabu rece i ostade ziv: FILOZOFIJA NIJE NAUKA. Sta na to kaze Dusko?

Filozofija mora opstati zbog svoje predmetne sirine kao izvor ideja za nauku jer je neobavezna i slobodna od tehnicke provere. Opsta teorija stvarnosti je neophodna. Draga mi je misao Marka Horkhajmera koji kaze da napredak u nauci ne znaci nuzno i napredak u ljudskoj sreci niti smisleni istorijski razvoj. Jos jedna koju pamtim Herberta Markuzea je da smo zatrpani laznim potrebama a da filozofija odrzava opstost i celovistost uvida.

Nece niko na moju stranu pa to ti je...

Pa pozovi se na Ogista Konta

Originally posted by dalabu
Nece niko na moju stranu pa to ti je...

Evo, da ne budes usamljen ja prelazim na tvoju stranu i TVRDIM: filozofija nije nauka i ko to ne zna ima da se pretvori u zabu koja ce onda postepenim filozofskim /nenaucnim naravno/ razmisljanjem da napreduje kroz nebrojene eone vremena dok ne sazre i postane covek koji ce shvatiti istorijsku cinjenicu-FILOZOFIJA NIJE NAUKA i to ce biti kljucno otkrice koje ce ljudskom rodu otvoriti siroke vidike i povesti ga ubrzano /preko Hegela, Kanta i naravno Marxa, Engelsa i druga Lenina/ jednakosti u misljenju, licnim slobodama i neslucenim materijalnim razvojem izjednaciti sve /uravnilovka/, svi ce raditi koliko ne mogu a uzimati koliko god hoce i to ce biti kraj svih ovih nasih muka u razmisljanjima da li je filozofija nenauka, jer ni nas nece vise biti.

A kad nema ko da razmislja, naravno, tek tad filozofija nece biti NAUKA. Uostalom, sta je pa nauka? Tek za to nema objasnjenja. Ja mislim da ni NAUKA NIJE NAUKA.

Filozofija nije nauka, ona prethodi nauci.