Gay-Serbia.com | Diskusije

U vezi sa temom o nekrofiliji ... dakle da li je les osoba ili stvar?

Trampice ne mozes tako da jasno odredis granicu JESTE/NIJE

to je mnogo komplikovanije od toga i ne moze se kategorisati kao ni mnoge druge stvari
Veoma skakljivo pitanje...

Moje misljenje je negde izmedju...
Bioloski i fizicki gledano nakon smrti osobe - les nije nista, ali ko jos gleda na les kao na NISTA...Ipak je les deo osobe koji je ostao nakon njene smrti sto znaci da ipak ne mozemo da ga stavimo pod kategoriju stvar ili nista...Ne pricam samo o uspomenama koje nas vezu za vizuelno - vec i na druge stvari...

I ODBIJAM VISE DA PRICAM O LESEVIMA MAJKU MU!

zonche - slazem se da nije jednostavno ali me je to pitanje fasciniralo i pre ove diskusije a ovo me sve samo potsetilo

Ok then...carry on...

Nekrofilu jeste

Lm, nevezano za nekrofiliju - nije.

Da li se osoba deli po bolnicama nakon zavestanja organa?

Ili se osoba spaljuje?

Ili sahranjuje?

Ne, vec telo, i po koje secanje.

Vise stvar, mada ne bih to tako nazvao, malo mi je surovo, ali - covek sa svojim duhom je deo prirode, kada mu, kao i svakom zivom delu prirode, oduzmes duh, ostaje ljuska. Ljuska se raspada i vraca prirodi da bi od nje nastao neki novi prirodni proizvod, samo u drugom obliku.

definisano je kao "stvar sa pijetetom"
i pripada drzavi a ne porodici.

osoba podrazumeva mind & body

Ne konatam kako neko moze da definise pokojnika kao stvar....pa iako je umro nije on orman,automobil ili nesto trece....vec osoba koja je iza sebe ostavila neki trag....dobar ili los...

Kapetan Leš jeste osoba, bar na filmu.

OnTopic: Leš nije osoba, jer:

1) U slučaju da postoji afterlife telo je samo ljuštura.

2) U slučaju da ne postoji afterlife opet nije osoba, jer te osobe više nema.

Les tj telo osobe koja je umrla za vernike JESTE osoba, jer telo mora biti sacuvano /sahranjeno, sohranjeno, pohranjeno/, sve do dana dolaska Hristovog ponovo i Strasnog suda kada ce svi mrtvi ponovo ustati onakvu kakvi su bili, te tako i zato tela ne bacamo nego ih stavljamo u kovceg da bi bila sacuvana do tog dana.

I u drugim religijama se telo cuva u zemlji a u nekima se kremira, ostavlja pticama da ga raskomadaju /na Tibetu/ ali opet sa verom u ponovno rodjenje.

Dakle LES /ponizavajuca i neprirodna rec/, vise odgovara telo, je bila kutija u kojoj je obitavala dusa pokojnika i pretpostavka je da on posmatra sta se desava sa njegovim bivsim telom, te zato i postoje toliki obredi u vezi sa dostojanstvenim sahranjivanjem tela.\

Sta mislite, da li bi bilo uputno roditeljima tragicno poginulog deteta prici i reci: "Primite moje saucesce za ovu stvar."

Strasna je i sama pomisao da se neko ponasa sa telom pokojnika kao da je neka stvar? Naprotiv, svi se obredi obavljaju sa puno postovanja jer iako u tok telu nema vise duse, ipak je ono slika i secanje na pokojnika dok se ne sahrani u grob.

I posle sahrane to opet nije stvar, nego mesto gde lezi telo nekoga ko nam je bio drag i koga smo voleli, te se to mesto posecuje i odaje pocast, seca se lepih trenutaka sa tom osobom itd.

Oni koji nisu vernici i misle da telo nije vise birno vec da je stvar, onda slobodno mogu da samelju ostatke u kamionu za smece. Zasto bi se trudili da ga sahranjuju.

Les je nesto sto je bilo osoba prr izvesnog vremena, i kao takvo zasluzuje odredjeno postovanje.

Nope...jer osoba je kao sto neko rece "body & mind"...sa naglaskom na "mind"...

Takodje les nema ljudska prava...itd...itd...

Kada dusa napusti telo ostaje bezivotni oklop. Jedno bez drugog ne egzistira na ovom svetu.

Telo je sveto samim tim jer je nosilo energiju koja je presla u drugi oblik bitisanja...

Vekovima ljudi imaju tradiciju odlaganja svojih preminulih...

Bioloski gledano jeste bezivotna razgradiva stvar...
Duhovno posmatrano ima svoju svetu stranu postovanja...

sta znam...opet neki lesevi i nekrofilija...tramp bas si nekrofilicna...

ja pre nego sto budem umreo poklonicu moje upotrebljive organe nekoj nekomercijalnoj bolnici koja nece uzeti ogrome pare osobi kojoj je taj organ potreban da bi nesmetano nastavila zivot...
sto se ostataka tice, svakao da ne bih voleo da se mog tela docepa neki nekrofil !!!

voleo bih prirodno da se raspadnem ISPOD zemlje

ipak sam ja konzervativni nekrofob

Jbt. Kako moze da bude stvar?????

Les je mrtva OSOBA koju treba da sahrane ili sta god.. I Kraj. Nema vise te OSOBE.



( STVAR? :krstise::bozepomozi: )

Telo bez dushe je bezvredno. Sahranjivanje nema veze sa religijskim verovanjem o strashnom sudu....jer su se lesevi sahranjivali i pre nastanka dotichnog verovanja.
Normalno je da se materijalno telo vrati u prirodu iz koje je poteklo.

Originally posted by gari
Les tj telo osobe koja je umrla za vernike JESTE osoba, jer telo mora biti sacuvano /sahranjeno, sohranjeno, pohranjeno/, sve do dana dolaska Hristovog ponovo i Strasnog suda kada ce svi mrtvi ponovo ustati onakvu kakvi su bili, te tako i zato tela ne bacamo nego ih stavljamo u kovceg da bi bila sacuvana do tog dana.

I Mihailo zasvira. Nisu svi ljudi sveci, vrlo ih je malo, zapravo, osim ako ne ocekujes vracanje iz praha.

Sto bi imalo smisla, obzirom na teoriju o Velikom prasku & vracanja u vremena u nazad.

Zelim reci, telo nije osoba ni za zivota. Prilagodjava se osobi, no nije osoba, vec vozilo.

I u drugim religijama se telo cuva u zemlji a u nekima se kremira, ostavlja pticama da ga raskomadaju /na Tibetu/ ali opet sa verom u ponovno rodjenje.

To nema veze sa telom. Negde se kremira, negde se hrane ptice, sto ne bi negde bilo sexa?

Dakle LES /ponizavajuca i neprirodna rec/, vise odgovara telo, je bila kutija u kojoj je obitavala dusa pokojnika i pretpostavka je da on posmatra sta se desava sa njegovim bivsim telom, te zato i postoje toliki obredi u vezi sa dostojanstvenim sahranjivanjem tela.

Npr, davanje tela pticama? Vazduhu, zemlji, vatri ili vodi (mornari)

No, ne slazem se. Telo jeste ja, ali ja nisam telo. Ja sam duh.
(pricao sam o pristanku na posthumni sex negde, moze se uzeti i kao duhovna odluka)

Strasna je i sama pomisao da se neko ponasa sa telom pokojnika kao da je neka stvar? Naprotiv, svi se obredi obavljaju sa puno postovanja jer iako u tok telu nema vise duse, ipak je ono slika i secanje na pokojnika dok se ne sahrani u grob.

Slazem se. Otud prica o pristanku na posthumni sex. Svako moze da odluci sta ce miu se desiti sa ljusturom kada prestane da je koristi.

Posvecivanje tela sexu je, cak, jedna od mocnijih stvari.

I posle sahrane to opet nije stvar, nego mesto gde lezi telo nekoga ko nam je bio drag i koga smo voleli, te se to mesto posecuje i odaje pocast, seca se lepih trenutaka sa tom osobom itd.

Tu ni ne mora da bude telo. Samo spomenik, obelezje, a pre svega secanje.

Oni koji nisu vernici i misle da telo nije vise birno vec da je stvar, onda slobodno mogu da samelju ostatke u kamionu za smece. Zasto bi se trudili da ga sahranjuju.

Ja bih svoje spalio, dao vatri, posvetio nistavilu & veri u duh, a znas moje stavove o verama.

Isto tako - neko moze svoje telo da posveti nekome.

Sto da ne? Greh li je posvetiti organe bolnicama?

A do kada se računa da je nešto - leš?! Do prvih znakova raspadanja mekih tkiva? Do kad ostane samo skelet? Prah?

Da li bismo dručačije razmišljali ako za trenutak uzmemo da to nije neki no name leš?

Leševi mojih predaka sigurno nisu stvar. A drugi kako hoće.

hmmmm.....

pa prvo mi pada na pamet razlika izmedju mrtvog i nezivog... gde bi mrtvo bilo ono sto je umrlo, a nezivo ono sto nikada nije ni bilo zivo....

...znaci nije potpuno les=bilo kakav predmet....

....s druge strane, les ipak ne predstavlja vise citav koncept sobe ciji je nekada deo bio... ali mislim da se ne postoji potpuno objektivan odgovor na to, jer nije u ljudskoj mogucnosti da gleda na pojam smrti i lesa potpuno objektivno!....

...a s obzirom da u krajnjoj liniji ipak covek daje taj kvalitet pojmu da li je nesto ovakvo ili onakvo, ta subjektivnost mora biti uzeta u obzir kad se nesto tako "psihoaktivno" uzima u razmatranje...

....e sad to sve stavljam na tasove vage i dumam.....


nije osoba... to sam smislila.... nije predmet, ali nije osoba

Originally posted by Morgan Le Faye
Telo bez dushe je bezvredno. Sahranjivanje nema veze sa religijskim verovanjem o strashnom sudu....jer su se lesevi sahranjivali i pre nastanka dotichnog verovanja.
Normalno je da se materijalno telo vrati u prirodu iz koje je poteklo.

Tada su ih sahranjivali da im ne bi smrdeli ispred kuce...

U vecini drustvenih zajednica sahranjivanje je cin izrazavanja postovanja, a i usko je povezano sa verom o zagrobnom zivotu. Raj, pakao, cistiliste, duh koji luta po selu i jede kokoske, i slicno...

Rasprostranjeno je misljenej da dusa pokojnika nema mira dok se telo ne sahrani po odredjenim pravilima.

A da ne pominjem egipatsku tradiciju...

Ovde bismo vec mogli da predjemo i na TANATOLOGIJU i da razmotrimo u kom tacno trenutku ono sto je bilo zivo postaje mrtvo /bez duha i duse/.

Telo je vaza koja nam je od Boga dato na upotrebu u trilionima reinkarnacija kojima se penjemo sve vise i vise ka Svevisnjem. Ni jedna reinkarnacija nije promasaj, ciljana je /i ovde se doticem i smisla zivota/.

Kada cvece uvene, ili se osusi posuda vise nije potrebna, moze da se razbije /baci/.

Tako je i sa nasim telima. Nije uopste vazno sta koja religija propisuje da se ucini sa telom. Kako Morgan rece jos pracovek je poceo da sahranjuje svoje mrtve, prvo da se ne bi sakupljale zveri oko stanista i uznemiravale ih a kasnije sa prvobitnim verovanjima pracoveka i iz religioznih razloga.

Ovde je bitno da telo koje ostaje posle odlaska duse natrag svome Tvorcu nije STVAR nego je bilo staniste te duse i kao takvo mora biti ispostovano. Osim toga, dusa pokojnika do nekoliko dana nije ni svesna da nije vise u telu i zbunjena je. Zato se salju duse njihove rodbine /naravno pojne/, prijatelja i energetskih bica-andjela koje dusi pomazu da shvati da vise nije u telesnom obliku, nego u energetskom.

Mi koji verujemo da cemo uskrsnuti i zadobiti VECNI ZIVOT smatramo da telo mora biti sacuvano, da bi kasnije moglo biti ozivljeno. Ta ideja nije ni malo nemoguca, jer na osnovu DNK jedne celije koja moze biti sacuvana moze se rekonstruisati celo bice tj. klonirati.

Egipcani su u tome otisli najdalje. Za njih zivot u telu na Zemlji i nije bio pravi zivot vec samo PRIPREMA za vecni zivot. Otuda sumnjam da su Jevreji od Egipcana preuzeli ideju o vecnom zivotu i uskrsnucu u drugom /boljem/ svetu. Indusi takodje...

Nejasan je samo budizam koji nema ni Bozanstva, ni drugog sveta vec samo NIRVANU /stanje ni bitka ni nebitka/. Tu se negira i postojanje same duse coveka jer od necega ne moze biti nista.

"Telo je vaza koja nam je od Boga dato na upotrebu u trilionima reinkarnacija kojima se penjemo sve vise i vise ka Svevisnjem. Ni jedna reinkarnacija nije promasaj, ciljana je /i ovde se doticem i smisla zivota/."

Nemoj da brkas pretpostavke i cinjenice.

Osim ako nisi pricao o odredjenoj religiji/verovanju, a ne uopsteno.

telo je ljuska
kad chovek umre tada prestaje biti osoba
mozhda ni tad nije stvar
ali je svakako bizhi stvari nego osobi

U svim religijama skoro da i nema CINJENICA. Sve se zasniva na prepricavanju i pricama, pretpostavkama, nedokazanim tvrdnjama.

Stav je svih religija-veruj bez dokaza i ne pitaj mnogo. Tako i voo sto ja pisem nije nista moje vec delovi secanja na pojedine nedokazzane tvrdnje osnivaca nekih religija.

Pitanje je: verujete li da ste zivi ili samo sanjate da ste zivi ili neko sanja da ste vi zivi...Da li telo uopste postoji ili je to samo "maja" /opsena/. Kako mozete dokazati da posedujete telo a ne ono vas?
Mozda je stvar obrnuta, dusa je ta koja umire i postaje STVAR a telo nastavlja da luta po ovom svetu misleci da je dusa.

Sta je istina a sta laz. Gde su dokazi? Vasa cula? Smesna su i tako varljiva. Mozda smo svi samo jedan crtani film koji Bogovi gledaju u svom vasionskom bioskopu i smeju se nasim glupostima.

Originally posted by A.F.K.A.OB

Tada su ih sahranjivali da im ne bi smrdeli ispred kuce...

A da ne pominjem egipatsku tradiciju...

Ako bash zelish da pominjesh egipatsku tradiciju, onda sigurno znash chinjenicu, da pre helenizacije, egipcani su svoje mrtve drzali po svojim kucama u sarkofazima...
Chitava pokoljenja predaka su mumificirana stojala oslonjena o zidove kuce...
Sama sahrana nije bila bitna, a pod sahranom Morgan podrazumeva domacu definicju " da se pokojnik zakopa u zemlju."

joj gari mnogo ga tupis

Originally posted by schatzist
joj gari mnogo ga tupis

Ako nesto ne razumes ili ne znas, dobro bi bilo da procitas pa da ti bude jasnije i da nesto naucis. Steta sto si ovde /tj na GS-u/ navikao samo na proste recenice /kao sto je ova tvoja/ ili samo na smajlice /koji su ti valjda razumljiviji.

Ako te ova tema ne interesuje ili /pre ce biti/ nista ne znas o tome-sto dolazis ovde? Idi na "Trac" i citaj o kurcevima.

Originally posted by Morgan Le Faye

Originally posted by A.F.K.A.OB

Tada su ih sahranjivali da im ne bi smrdeli ispred kuce...

A da ne pominjem egipatsku tradiciju...

Ako bash zelish da pominjesh egipatsku tradiciju, onda sigurno znash chinjenicu, da pre helenizacije, egipcani su svoje mrtve drzali po svojim kucama u sarkofazima...
Chitava pokoljenja predaka su mumificirana stojala oslonjena o zidove kuce...
Sama sahrana nije bila bitna, a pod sahranom Morgan podrazumeva domacu definicju " da se pokojnik zakopa u zemlju."

Iskreno, nisam znao to.
Ali zar ne mislis da je i mumifikacija tela pokazivanje odredjenog postovanja, slicno kao i klasicna sa'rana?