Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li je ovde neko čitao knigu ''Bezgrešan, a ipak smrtan''? Knjiga je više nego bajata.. toliko da sam od tetke čuo da se tako zove, jer nema korice... u svakom slučaju govori o čoveku koji ceo život proživljava u strahu od trenutka umiranja i svega što posle sledi.. nemogućnosti da misli, stvara, diše, jednostavno - živi.

Podstaknut tom idejom, već par dana razmišljam o umiranju kao stvari koja me, na žalost, kao i sve čeka. Svakog dana smo sve bliži tom danu, a prema svakom danu se ophodimo nonšalantno, iako se on nikada neće ponoviti, te ga nikada nećemo odživeti bolje i sadržajnije.

Elem, da skratim, u trenucima smaranja na poslu, posle srceparajućeg izlaganja svoje koleginice, naveo sam na priču na ovu temu, a sve što je ona odgovorila je: ''Dragi moj, dobrodošao među ateiste!''

Iako nekada imam utisak da sećam Božju pomoć u nekim situacijama, ne mogu da se pohvalim da verujem u priču o raju i paklu. Nekako sve to zvuči isuviše bajkovito da bi bilo realno. Nekako .. ne samtram se ateistom.

Dobro dosao medju smrtnike, dragi Kiwi! To sa smrcu mene proganja vec dobar period..........(pritom mislim na vise meseci-godinu dana).
Ja, licno, nisam religiozna........smatram da Intelekt iskljucuje osecanje religioznosti u smislu u kojem ga Mi poznajemo.

Najvise bi mi ODGOVARALO da posle smrti IMA JOS NECEG, ali nisam ubedjena u to.

Znate šta-ko ne veruje /to smo valjda ovde sto puta ponovili/ niko, ama baš niko ga neće u to ubediti, pa makar da mu se ukaže sam Isus. Ateisti bi to odmah racionalno objasnili kao halucinaciju. Vera se ne uči, ona je ili u tebi ili nije. Nikakvo znanje tu ne pomaže. Možeš da završiš i Teološki fakultet pa da opet ne veruješ. Dakle, smrt je sasvim izvesna stvar i to ne samo za ljude nego taj princip važi u celom svemiru. Umiru planete, zvezde, galaksije nestaju u crnim rupama...Šta je posle toga, niko se nije vratio da nam kaže. Saznaćemo u ONOM trenutku...

Tacno tako.

Jedna pameta osoba, koja je ovo pročitala (na žalost, nije registrovani korisnik) mi je rekla: ''Nauči sebe da na to ne misliš, zabrani to sebi kao što zabranjuješ sebi da radiš stvari koje ti nisu primerene, već se trudi da uživaš u životu i svakom trenutku koji proživljavaš, jer sama pomisao o smrti i šta je posle nje je najbesmislenije traćenje svakog trenutka koji proživljavaš.

Pa sad, svi mi imamo malu dozu tanatofobije, sve nas zanima šta nas to čeka posle smrti. I ja mislim da je uzalud razmišljati o tome. Ono što sam imao prilike da vidim je da se nikad ništa ne zna i da se treba skoncentrisati na život, a ne na smrt.
Ja sam ateista i ne verujem ni u kakvu formu života posle smrti, i zato zavidim vernicima, jer, ako ništa drugo, svi oni veruju da će baš oni biti u onih 144000 duša koje će izbeći sumporno jezero i koje će ziveti u Nebeskom kraljevstu posle Drugog Hristovog dolaska. Amin.

Sto se religije tice nisam vernik uopste. Mislim da se za sve u vasem zivotu morate izboriti. Kad ljudi umru mislim da postanu samo gomila hrane za crve (a ako kovceg dobro dihtuje) gomila djubreta (ili cega vec), sto se duse tice, mislim da je to samo energija u telu koja nakon smrti izadje u vidu toplote. Nemojte me shvatati pogresno, smatram da je ljudsko bice najvece savrsenstvo ove planete i drago mi je sto sam i ja jedno. Bio sam vise puta po manastirima (sa skolom) nego po crkvama. Nisam cak ni krsten. Boga pominjem vise iz navike nego iz nekakvog ocekivanja. Rec "biblija" na mene ostavlja utisak samo preopsirne (svinje su debele...), meni neinteresantne, knjige.Isusa smatram kao normalnu osobu koja je ni kriva ni duzna, od (svojevremeno, mora se priznati) sektasa postala cudotvorac. Cak da je Isus koim slucajem ziv mislim da bi tuzio sve hriscane koji od jednog coveka traze da sve nepravde ovog sveta nestanu... Ipak nemam nista protiv bilo koje religije i zaista razumem ljude koji religiju smatraju duhovnim prociscenjem i sl. i razumem da to moze mnogo pomoci kad je coveku tesko... Vera (isto tako i npr stid, predrasude...)je po meni nesto sto ljudima vise zatvara oci nego sto ih cini pametnijima. Ako verujete (u Boga, Alaha, Budu,..., neku tajanstvenu silu,..., sudbinu,.....) verujte ako vas to cini srecnima ili ste jednostavno takvi; SASVIM OK,sto se mene tice PODRZAVAM SVACIJE MISLJENJE. NAJISKRENIJE OD MENE.

Ovo sam napisao u nekoj drugoj temi ali moze stojati i ovde.
Jos bih dodao: (po meni, cisto da ne bude da samo svoje misljenje cenim) Zivis dok zivis; kad umres, vise ne postojis ni u kom aspektu. Kraj, The End, kako god...

Da, to je jedno od mišljenja. Inače, oko te teme-ima li, nema li nečega posle fizičke smrti lome se koplja od kako je čovek postao svesno /misaono/ biće. Niko nema dokaze ni za jednu ni za drugu pretpostavku. Sve je obavijeno velom tajne. Izvesno je samo to da od kako čovek postoji on stalno ima neko Više Biće /ma kako ga zvao/. Prvo se klanjao prirodnim pojavama i od njih pravio Božanstva da bi kasnije kreirao druge Bogove /ili su Bogovi kreirali njih/. Postoji jedna te ista matrica kod svih do sada poznatih religija: Bog je sišao na Zemlju sa neba, izabrao svog Avatara i dao Knjigu zakona. Čudno je da se to ama baš kod svih događala na gotovo istovetan način.

Jednostavno, ne mislim o tome. Znam da je veoma izvesno, jednog dana. Volim da mislim kako i sama mogu da uticem na to kada ce stici moj judgement day...
Smrt mi je podjednako prirodna kao i zivot.

Verujem u reinkarnaciju...tako da mislim da cu imati neki zivot posle ovog....

Vera je licna, religija je ideologija. Sebe vidim kao deo prirode, ona me stvorila, ona ce me i unistiti.

Osim ako Secerna Koreja ne reši da baci atomsku bombu /kao probu/ na Srbiju.

what goes around, comes around

Ja na smrt gledam kao na radjanje.

Desava se nesto novo i apsolutno ne znas u sta odlazis.

Iskustvo koje me, naravno, plasi, ali i na neki nacin i uzbudjuje.

Ne bih zeleo da ne umrem.

A vera u ...nesto, je zaista osecaj koji se ili poseduje, ili ne.

ja stvarno nemam vremena da razmisljam o nekoj buducoj smrti, nemam vremena ni da odem do veseraja da dignem ves koji sam oprala pre par dana... zivim onako kako bih zivela bez obzira da li ima raja/pakla, reinkarnacije ili nema ... ne vodim se strahom od kazne niti buducim poklonima ... valjda sam ateista, mada opet ne mogu reci da sam cistokrvni ...

offtopic sa teme prebačen ovde

kiss addict, moderator