Gay-Serbia.com | Diskusije

Biljana Srbljanović
Gomnarija*
(*pocetna replika Joneskove drame)

Na Cveletovom postu, Angie kritikuje Tasku, pa pise: "Taska,ovakav "humor" sam zadnji put cula u osnovnoj skoli i nije mi bas jasno ni primereno vase insistiranje na ruganju.A o tome je i bio moj komentar,da bi kvalitetno komunicirali prvo treba da se ispune neki bazicni uslovi,barem razumevanje i pristojnost."

I konacno prava rec: RUGANJE!

Ja mislim, a to i radim, tako pisem i tako govorim, da je najjace oruzje protiv zla upravo to - okrutno RUGANJE.

U opste me ne zanima da sa njima "kvalitetno komuniciram": ne mozes da ih ubedis, ne mozes da razgovaras, neces da ratujes, a ti im se smej!

I to bas tako, kao sto Angie kaze, kao u skoli, na malom odmoru, ono najgore sto deca rade, upres prstom i u grohot, i zlo nekako pocne da se topi.

Prica se da je upravo ruganje bio dugogodisnji lek protiv maloumnog pseudo-salonskog fazizma onog pokojnika Kalajica, on se kao duva, prsi, dize bradu, siri nozdrve, frkce nesto o Evropi, uber naciji i aristokratiji, o tome kako bi sejao smrt i streljao izdajnike, a ljudi prasnu u zarazni smeh. Upres prstom i kazu - e, mnogo si smesan. I idi daj da ti se ociste cipele, pa pricaj o salonima.

Shvatam ja da ima puno vas kojima se ni moj stil ni moji stavovi ne svidjaju, ali niko nije obavezan niti da se slaze samnom, niti da me voli.

Vaspitacice, razredne staresine, koje me uporno vitlaju po svim temama, e da mi me naucile da to tako ne moze, da nije lepo, nije pristojno, da sam prosta, vulgarna, da mi viri neki grad iz dupeta, sad sam zaboravila koji, sve kao dokaz da nisam fina Beogradjanka koja zna red, moram vam reci - dzaba krecite. Do sad me niko nije uterao u taj vas red, tesko da ce u toj misiji uspeti neka moja nova drugarica-blogerka.

Da utesim neutesne, verovatno razumete da znam odlicno sta je red, sto kazu babe, sveta sam videla, a i majka mi je stalno pretila da ce da mi pere usta sapunom, ako lajem. Ali cak se i moj cale navikao na ovo, to je moj stil i koncept koji zivim, to je moja svesna odluka, moja jasna i odredjena namera, moje oruzje protiv ozbiljnog zla. Ja uprem prstom i vicem. Urlam; ne tucem, ne pretim, ne mrzim, samo se cerekam. Pa dok se zlo ne istopi.

I pre nego sto me izbacite sa casa, ili cak iz skole, samo jos ovaj pokusaj (ucinite mi to, zarad toga sto, u pravom zivotu uvek: ustajem i propustam starije, kazem dobardanhvalalepodovidjenja, mazim decu, klimam glavom i kad me davi, skupljam govanca iza svog kuceta, palim svecu mrtvima, vracam pozajmljeno, poklanjam knjige i tesko mi je sto sam daleko), dakle, zamislite ovo:
Poslanik Nikolic drzi konferenciju za stampu, u stabu svoje odvratne stranke. A mi blogeri sedimo, umesani medju novinare i na sve sto ovaj pokvarenjak kaze, upisavamo se od smeha. Grohotom se smejemo, umiremo od smeha. On otvori usta - a mi kazemo trt. On o ratu i o tudjoj deci koje bi da salje u smrt - a mi prt, prt.

Zamisli samo to zlo kako se topi, kako odjednom postaje glupo, kako odjednom nista vise nije ozbiljno, sve postaje besmisleno. U stvari, bas onako kako jeste.

Ako vam nije po ukusu, molim. Nije vazno, srescemo se u drugom zivotu. A za teoreticare, navali narode na istorijsku avangardu, na dramu apsurda, na ludake s misijom. Ne kazem da sam jedna od njih, taman posla. Ali, ipak.

Svidja mi se u teoriji, mada malo suvoparno, ipak moze da se cita, iako ja licno ne volim ni duge postove ni previse filozofiranja. Oruzje protiv zla ne postoji, a ovo gore navedeno je jedan od nacina na koji se zatvaraju oci pred zlom, a nikako nacin da se zlo pobedi.

Pa, ne znam. Meni se svideo Biljanin tekst (to je sa njenog bloga na b92). Možda zaista dobri ljudi treba da banalizuju zlo i one koji su nosioci zla....

Nego, Vlada T mi rekao šokantnu informaciju: da li znate da je Biljana Srbljanović rođaka Radovana Karadžića. A, kažu: krv nije voda. Pih, kako lažu...

Izgubila me je ovde:

Originally posted by Biljana Srbljanović
I to bas tako, kao sto Angie kaze, kao u skoli, na malom odmoru, ono najgore sto deca rade, upres prstom i u grohot, i zlo nekako pocne da se topi.

zato što se sećam ko se u moje vreme rugao i kome, i koja osećanja je to kome izazvalo; i zašto reč columbine više ne znači samo jedan plavi cvet, i zašto columbine nije jedino mesto gde se to desilo. Zbog tih koji su upirali prstom i grohotom se smejali iz dana u dan...

Originally posted by Simor
Poslanik Nikolic drzi konferenciju za stampu, u stabu svoje odvratne stranke. A mi blogeri sedimo, umesani medju novinare i na sve sto ovaj pokvarenjak kaze, upisavamo se od smeha. Grohotom se smejemo, umiremo od smeha. On otvori usta - a mi kazemo trt. On o ratu i o tudjoj deci koje bi da salje u smrt - a mi prt, prt.

Zamisli samo to zlo kako se topi, kako odjednom postaje glupo, kako odjednom nista vise nije ozbiljno, sve postaje besmisleno. U stvari, bas onako kako jeste.

Biljana Srbljanovic, pored toga sto je rodjaka Radovana Karadzica (dakle, Simice, thanks to Wikipedia, znam i to) i sto je izuzetno talentovan dramaturg (svi koji ne veruju, nek bace pogled na Ameriku, drugi deo i na sjane Skakavce), ponekad, kao sto vidimo, moze da nas odusevi i dobrim tekstom. Inace spada u ljude kojima je ponekad jezik brzi od pameti i cesto na vrlo nesretan nacin kaze svoje, u sustini, dobro misljenje. Ovo sto predlaze je sjajna strategija i ja bih licno voleo kad bih mogao to da sprovedem. Tako bih se slatko nasmejao vecini forumskih politicara, umetnika i filozofa, ne bih nastojao da im pokazem gde grese niti bih oko njih gubio zivce. Ignorisanje i ismevanje je odlican nacin da protivnika ponizimo, cak mozda i najbolji, ali tesko primenljiv. To pokazuje i Biljana svojim primerom - zna i ona sta treba uraditi, ali se ipak na televiziji iznervira i kaze im mnogo sta. Sama cinjenica da uz Nikolica i njegovu stranku upotrebljava pridev "odvratno" govori da nije ravnodusna. Za sprdanje sa zlom je ipak potrebna distanca koju malo ko od nas ima.

Pa, možda bi ruganje u nekoj drugoj zemlji i bilo dobro oružje protiv zla. Međutim, ovde za takvo ruganje MOĆNICIMA dobijete metak u nekom prolazu /kao pokojni Ćuruvija/. Ipak smo mi još daleko od takvih prefinjenih metoda borbe protiv zla. Ovde još važi zakon jačeg /na vlasti sam, radim šta hoću i niko ne sme ni da pisne akamoli da se smeje/.

Bez obzira sto se trudim da budem zenski solidarna, ona me nimalo ne fascinira niti je smartam za nesto posebno talentovanu/pametnu etc etc...
Ruganje moze da bude zabavno, ali je uvek infantilno, te neozbiljno.
Ruganjem zlu ne nanosimo mu nikakvu stetu, vec eto, ako vec ne mozes da ih pobedis, rugaj im se...




Nekako sam i u osnovnoj i u srednjoj ruganje i izrugivanje smatrala aktivnostima nedovoljno mentalno sazrelih, ljubomornih i osoba sa puno komplexa. Nikada nisam pogresila u proceni.

Da, ruganje je oružje nemoćnih. I nikada ne postigne svoj cilj jer oni koji su moćni to ruganje smatraju znakom slabosti, pa haranga postaje još gora. Gde bismo sada bili da se neko 5.okotbra 2000.godine stajao i smejao se policajcima u lice da ih postidi a oni bacaju suzavac, batinaju i pucaju.