Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li je neko razmisljao, da kada jednog dana ode na 'onaj svet', sta ce ostaviti u 'amanet' ovom svetu?
Potomstvo mnogi od nas nece imati i nisu svi veliki pisci, arhitekte ili naucnici.
Po cemu ce vas 'pamtiti'?

pfff, ne znam ni ko sam ni shta sam, vec da razmisljam sta cu kome da ostavim u amanet?

To cu mozda tamo negde sa 50, 60 da razmisljam.
Mada, ko da je ovaj svet zasluzio da mu se neshto ostavi sem jednog selfdestruct dugmeta

Bila je tema, prepuna narcisoidnih odgovora, tipa:
"Blago ovom svetu sto me imao, ne treba mu nikakav materijlani ili duhovni amanet osim proste cinjenice mog velicanstvenog prisustva. Nije da ne bih mogao da ostavim i tako nesto, ali eto - necu."

Tako je bilo prosli put.



Ko je ludak u ekstazi,
kada preko stotke gazi?
Maars, Maars, Maars, Maars, Maaaaaars!
How to plan & book a journey on the Trans-Siberian Railway

Blago ovom svetu sto me imao, ne treba mu nikakav materijlani ili duhovni amanet osim proste cinjenice mog velicanstvenog prisustva. Nije da ne bih mogao da ostavim i tako nesto, ali eto - necu.

Ostavicu im jedno veliko nista-bas to sto sam i dobila od sveta.

Verujem nishta. A voleo bih.

Ja povremeno bas znam da razmisljam pitanju koje si postavila... Inace meni nekako deca nekako nisu odgovor na to pitanje, oni su druge osobe, nije mi neki poseban trag te licnosti. Svakako da roditelj ostavlja traga na decu ali imamo uticaj i na sve druge ljude oko nas. Ja mislim da svaki covek na neki nacin menja svet - dodaje malo pozitivnosti ili negativnosti, predrasuda ili mudrosti itd... Samo je taj uticaj toliko mali da se ne primecuje. Ja bih volela da pisem knjige jednog dana, ili bar knjigu za pocetak Ne mora da bude nesto veliko, mislim volela bih i to ali sumnjam Ali nekako mi je knjiga jako lep trag na ovom svetu... Bar meni je jako drago npr. i na forumu kad se poklopim sa nekim i nadjemo neku knjigu koja je uticala na nas u detinjstvu ili u kasnijem vremenu... Tako da bez obzira na neku opstu vrednost koju bi knjiga imala ako bi bar jednoj ili dvema osobama nekad nesto znacila... trag je ostao...

Originally posted by tramp
Nije da ne bih mogao da ostavim i tako nesto, ali eto - necu.

Promenio si pol, to je dovoljan licni korak, sta ces jos i opste interese!

Ko je ikada ikome ostavio nesto u amanet ?
Globalno, covecanstvu?

Osim inicijatora raznih nagrada. Nista mi drugo ne pada na pamet.



Ko je ludak u ekstazi,
kada preko stotke gazi?
Maars, Maars, Maars, Maars, Maaaaaars!
How to plan & book a journey on the Trans-Siberian Railway

a sta je to "ostaviti u amanet"

Ne verujem da cu ostaviti mnogo toga, i ne zelim da nesto ostavim (mada je ideja da neko jednom u buducnosti iskopa nesto sa mojim imenom svakako primamljiva). Svejedno ce me jednog dana zaboraviti, ma sta ja uradio. Zaborav moze doci pre ili kasnije, ali ce svejedno doci. Nema trajnih amaneta.

aman ljudi ja stvarno nisam 100% sigurna sta znaci amanet - da li je to ostavljanje da te zapamte ili da popravis svet ili sta je to?

to prvo, da te zapamte, bilo loshe ili dobro.. pozitivan i negativan amanet

po svemu sudeci covecanstvu cu ostaviti gomilu neplacenih racuna, kockarskih dugova, neresenih saobracajnih i ostalih kazni, pristojnu kolekciju praznih flasa i najverovatnije poluraspadnutu jetru. sve u svemu - beskorisna ameboidna masa pod nickom sunny girl nece napisati nijedno vredno knjizevno delo, manje su sanse za zaduzbinom poput univerziteta ili biblioteke a ni pod razno se nijedan kuhinjski recept nece zvati mojim imenom. mozda ostane tu i i temo neko lepo secanje na mene i par fotografija iz egzoticnih zemalja. nemam stremljenja u nekom sirem pravcu. ja sam individualista i sitna dusa. mozda bih se zadovoljila sprecavanjem nekog novog gradjanskog rata.

Originally posted by Ulix

Svejedno ce me jednog dana zaboraviti, ma sta ja uradio. Zaborav moze doci pre ili kasnije, ali ce svejedno doci. Nema trajnih amaneta.

A i kada me zaborave, sta ce zapravo biti zaboravljeno? Jer i da ostane nesto, kakve ce to veze imati sa mnom?

Fantomske predstave koje iz nas sisu dusevne sokove dok smo ovde ostavljajuci istovetne bezimene caure, so zemlje, da bi posle mogle same nastaviti svoje putovanje.

ili kao sto je Pavic rekao:

"Smatram da je roman kao rak; zivi od svojih metastaza i njima se hrani. Kako vreme protice, ja sam sve manje pisac svojih knjiga i sve vise pisac onih buducih, koje po svoj prilici nece nikada biti napisane. "

Originally posted by Ulix
Svejedno ce me jednog dana zaboraviti, ma sta ja uradio.

svejedno je baš okrutan...

ont: 90 kila mesa, biće gladnih

ma nemas pojma koliko zivim za to da me neko pamti, odnosno da posle smrti ostanem prepoznatljiv po necemu. ne opterecujem se takvim stvarima

Bio jednom jedan.....

O ovome bi mogao da se napiše divan esej, ali eto -- neću.

Tek, ne verujem da se bilo šta zaboravlja.

Originally posted by Null

Originally posted by Ulix
Svejedno ce me jednog dana zaboraviti, ma sta ja uradio.

svejedno je baš okrutan...

Originally posted by Banana

Originally posted by Ulix

Svejedno ce me jednog dana zaboraviti, ma sta ja uradio. Zaborav moze doci pre ili kasnije, ali ce svejedno doci. Nema trajnih amaneta.

A i kada me zaborave, sta ce zapravo biti zaboravljeno? Jer i da ostane nesto, kakve ce to veze imati sa mnom?

...

Pa npr knjiga je sigurno deo tebe, ti si je napisao i sigurno ima veze sa tobom. A ako se neko nadje na neki nacin u njoj onda se povezuje sa tobom, ostvarujete neku vrstu prijateljstva/prepoznavanja iako nije fizicko i iako mozete ziveti u razlicitim vremenima. Ako se pitanje odnosilo na to kakve veze ima s tobom kao mrtvim u tom trenutku - to zavisi od toga sta mislis da dolazi posle. Ja verujem u reinkarnaciju i da je ovo samo jedan deo puta, te sve sto uradim ili ne uradim ima uticaj na taj zivot koji se zapravo sastoji od mnogih zivota. A ako i ne odemo u to, mislim da osoba kad uradi nesto, pretpostavimo napise knjigu ili dobije dete ili napravi neko otkrice, ima jednu veliku energiju u tom trenutku, ona se tim casom povezuje sa potomcima ili buducim citateljima dela ili korisnicima otkrica.

Meni se jako sviđa šta je Dina napisala kao odgovor na temu Zaista svako od nas menja svet pomalo, međutim taj efekat je za pojedinca neprimetan. Mislim da su svet najviše promenili ljudi za koje zapravo niko ne zna. Svi se mi zapravo samo nadograđujemo na prethodne generacije, naše roditelje, babe i dede i tako dalje... Događaji se zbiraju, znanje se sakuplja, i onda se sa vremena na vreme desi da se sve to prelomi o jednu ili par osoba koje postanu upamćene

Što se mene tiče, iskreno sumnjam da ću ostaviti neki značajniji trag u svetu i mislim da su ljudi koji su opterećeni slavom i željom da budu zapamćeni istinski nesrećni. Ovaj život je u vezi mene, da ja spoznam sebe, da rastem i razvijam se i nađem neki smisao u svemu tome.

Još sam mlad da razmišljam o amanetu. Međutim, jedno sigurno znam, svoju obimnu i bogatu biblioteku, ostaviću "u amanet"! Bio sam svjedok do sada tri "amaneta" opasna je to, ako se ne ispoštuje!

Nisam siguran da sam dovoljno veliki (čovek) da bih išao tako drsko da ću nešto ostaviti.
Možda nešto i postignem, ne znam, ali ako nastavim ovako - prosečno, ne verujem.

Ja ne znam kome da ostavim moju mantiju. A verujte mi, dosta toga je prezivela, razne vazduhe osetila, mnoga jezenja prekrila.