Gay-Serbia.com | Diskusije

Da li ponekada posmatrate sebe kako osecate?
Bilo koju emocija da osecate tog trenutka, posmatrate je kao third person. A ne kao vi?
Na taj nachin em shto ce te postati svesni "realnosti" sveta, shvaticete ko ste i sta ste?

Zanimljiva tema, ali nedovoljno jasno definisana.
Introspekcija je unutrasnje samoposmatranje, 'rovarenje po sopstvenoj dusi', ali naglasak nije na tome da posmatramo sebe kao da smo druga osoba (to bi bio spliting).

Ako se tvoja pitanja odnose na posmatranje svojih osecanja kao da posmatramo drugu osobu kao nesto okultno onda necu nista reci zato sto mi je svaka vrsta okultizma strana. Ako si, pak, mislio vise u prenosnom smislu onda mogu reci da cesto to pokusam i da mi pomaze da shvatim kako sebe tako i druge. Posto sam vrlo subjektivna na taj nacin pokusavam da budem objektivnija... U svakom slucaju korisno, ali ne preterano svrsishodno.

Ipak, 'dalek je put od sebe do sebe' kao sto rece jedna persona.

"Negde u sebi moramo znati da coveka nijedno posmatranje ne zastrasuje kao samoposmatranje. Moramo znati da kad se covek suoci sa samim sobom, on gleda u ponor." S. Beket

Malo ko je dovoljno snazan da bude iskren prema sebi.

Originally posted by Morgan Le Faye
Da li ponekada posmatrate sebe kako osecate?
Bilo koju emocija da osecate tog trenutka, posmatrate je kao third person. A ne kao vi?

Kad sam bio tinejdžer ose?ao sam jaku puppy love a istovremeno sam znao da je to glupo i da ni?emu ne vodi (najgore mi je bivalo kad bih smislio šta da kažem toj osobi i onda bih video u nekoj TV seriji kako neko kaže to isto a ostali se gromoglasno smeju iz offa...).
Ponekad bih se ose?ao kao da me dva ose?anja-mišljenja vuku fizi?ki na dve razli?ite strane, kao ona dva magarca sa plakata GLIB-a.
Sada mi je mnogo lakše kad su mi se hormoni usporili i uravnotežili.

GALATEJA svakoj temi dajemo nashu verziju stvarnosti, znachi nebitno da li smatrali introspekciju, bilokaciju, ili kako ti kazesh spliting sa ili bez okultnog aspekta. Interesovalo me koliko se ljudi oseca prijatno u tako jednoj granici svesti.

Ulix, predivan citat... evo ga josh jedan "Shto duze gledash u ponor, ponor pochne da gleda u tebe"

jukie, hocesh da kazesh da nasha stanja svesti koja nisu senzacijske prirode, vatra, zadovoljstvo, sreca, bol, hladnoca, nervoza.... isto zavise od hormona?

Originally posted by Ulix
Malo ko je dovoljno snazan da bude iskren prema sebi.

Slazem se sa ovim sto je Ulix rekao.

Tesko da mogu da gledam sebe neutralno. I kad mislim da sam neutralna, ispostavi se da sam pristrasna, i kad mislim da sam gledala necijim drugim ocima, ispostavi se da sam gledala svojim.

Ali u proslosti sam igrala jednu igru sa prijateljem, koja je meni bila interesantna tada, a on prihvatio. Naime ja sam `igrala` njega a on mene. To je bilo skroz zabavno i smesno, ali imalo je i neko psiholosko dejstvo (koje mi nismo planirali). Naime nas dvoje kao licnosti smo u mnogo cemu razliciti, cak i suprotni tako da se desavalo da on umesto da igra mene u nekim situacijama pocne da postupa kako bi on postupao. Ja bih se smejala i govorila da to onda nisam ja, ali to me je navodilo na razmisljanje, da li sam morala bas da tako postupam u tim situacijama? Da li bi suprotno postupanje bilo bolje, ili bi vodilo do istog? I da li vrlo slican proces misljenja i osecanja moze da vodi do sasvim razlicitih postupaka? Na taj nacin osoba vrlo razlicita od mene, moze biti vrlo bliska, ali i vrlo slicna moze u stvari biti sasvim razlicita.

Ne vidjam sada tog prijatelja (nazalost), ali povremeno imam obicaj da zamislim (kao nekad) da sam on, pa posmatram sebe `njegovim` ocima. Naravno, to su opet moje oci, nisam sigurna da nisam i tada subjektivna ali opet (kao u vreme nekadasnje igre) uocim neke stvari koje gledajuci samo iz sasvim svoje perspektive ne vidim.

Originally posted by Dina
Tesko da mogu da gledam sebe neutralno. I kad mislim da sam neutralna, ispostavi se da sam pristrasna, i kad mislim da sam gledala necijim drugim ocima, ispostavi se da sam gledala svojim.

Tacno tako! Tuzno, ali istinito.

Mislim da nas 'ometa' da sebe posmatramo kao da smo druga osoba znanje koje imamo o sebi. Drugi nas svakako manje poznaju nego sto mi poznajemo sebe, a samim tim onda i drugacije tumace nase postupke.

Originally posted by GALATEJA
Mislim da nas 'ometa' da sebe posmatramo kao da smo druga osoba znanje koje imamo o sebi. Drugi nas svakako manje poznaju nego sto mi poznajemo sebe, a samim tim onda i drugacije tumace nase postupke.

To sigurno ima uticaja, ali mislim da nije presudno. Meni nije tesko da vidim istinu, ali mi je ponekad jako tesko da je priznam sebi, premda se trudim da ma kako bilo tesko, nikada ne lazem sebe. Mislim da mozemo da vidimo sve, samo ne i da to sebi predocimo dovoljno jasno, vec nezeljene informacije zaturimo u nekom budzaku nase podsvesti. Svi mi znamo sta treba da budemo, kako treba da izgledamo, kako treba da se ponasamo... i uvek je lakse uraditi ono sto se od tebe ocekuje, ono sto se ocekuje, nego ono sto tebi treba; pretpostavljam da je to jasno - svi se mi plasimo samih sebe vise nego drugih ljudi.

Imala sam obicaj da posmatram sebe tako i to sa namerom da vidim 'realnost' sveta. Sto se realnosti tice(u stvari, ja sam trazila objektivnu istinu o sebi) - nesto ne verujem u njeno postojanje.
Postoje tu mnogi razlozi koje ne bih da ovde nabrajam.
Elem, ta metoda samoposmatranja mi je bila korisna neko vreme, a posle nekog vremena sam previse posmatrala sebe kroz oci drugih ljudi.
Jedna "posledica" toga, koju smatram dobrom-pocela sam da posmatram druge osobe kao da sam ja ta osoba. To mi pomoglo da razumem njihove postupke itd.

Kad god se pogledam u ogledalu ja se za?udim-ko ovo beše? Toliko zaboravim sebe. U suštini-to u ogledalu i nisam ja, nego samo spoljna manifestacija. Koja je usto i glupa.

Originally posted by Morgan Le Faye
Da li ponekada posmatrate sebe kako osecate?
Bilo koju emocija da osecate tog trenutka, posmatrate je kao third person. A ne kao vi?
Na taj nachin em shto ce te postati svesni "realnosti" sveta, shvaticete ko ste i sta ste?

svaki dan:chilling:

Gljedam i gljedam i gljedam i-ne vidim ništa novo. Osim što sam se danas obrijao...

Originally posted by Morgan Le Faye
Da li ponekada posmatrate sebe kako osecate?
Bilo koju emocija da osecate tog trenutka, posmatrate je kao third person. A ne kao vi?
Na taj nachin em shto ce te postati svesni "realnosti" sveta, shvaticete ko ste i sta ste?

Fenomenalno. Zhelim spomenuti choveka koji se zove Antoni DeMelo i kojii je napisao fenomenalne knjige, koje su a MUST HAVE. Toplo preporuchujem. Onih devet meseci koje sam bio van grada sam posvetio upravo introspekciji.. Neverovatno je to koliko mi sebe zavaravamo sopstvenim tripovima i koliko gutamo sve shto nam se servira Najtezhe je suochiti se sa samim sobom i glupostima kojima smo bili skloni, ali kad zapochnemo proces oslobadjanja, osecjaj je savrshen.

Buda znachi BudaN. Budan znachi biti svestan. Biti svestan znachi biti prosvetljen.

Shto se emocija tiche, one su nishta drugo nego peptidi koje luchi hipofiza i naravno da chovek treba da tezhi ka slobodi, a ne da bude pod njihovom kontrolom i pod kontrolom ega (lakshe recji, nego uchiniti).

koje preseravanje... ?ovek bez emocija je mrtav ?ovek. a posebno mi nije jasan trip ljudi koji introspekciju, samoanalizu i kriti?ko mišljenje o svetu oko sebe doživljavaju kao teret i žrtvu prosve?enosti. bljutavo.

Originally posted by 2Q2Bstr8
koje preseravanje... ?ovek bez emocija je mrtav ?ovek. a posebno mi nije jasan trip ljudi koji introspekciju, samoanalizu i kriti?ko mišljenje o svetu oko sebe doživljavaju kao teret i žrtvu prosve?enosti. bljutavo.

A ne, ne.. Ja nisam rekao da su emocije neshto loshe, ja sam rekao da je loshe biti zavistan od emocija. Niti smatram da je to teret. Teshko je biti svestan svega, ali radije cju se truditi da budem svestan, nego da zhivim u matriksu.

Mi smo stalno itekako budni. I da ho?eš ovde ne možeš da naðeš mir. Samo da se povu?eš u neku pe?inu gde nema ljudi i da se posvetiš "introspekciji". Mada ima ljudi koji su sposobni da se isklju?e i da usred gužve i ometanja obavljaju samo posmatranje. Samo ih ima jako malo. Ljudi su skloni uznemiravanju drugih ljudi. Od svih životinja-?ovej je najgora i nakrvolo?nija i zato imam jaku emociju-mrzim ljude!!!

Jesmo budni, ali nismo svesni.

Ovde, u ovoj kloaki planete Zemlje nema šanse da se ljudi uskoro osveste. Kad se nisu vala osvestili posle onoliko prolivene krvi u prošlom veku, ne verujem da ?e se osvestiti i sada u ovom demo-kratskom miru. To je što se ti?e politi?ke svesti. A tek što se ti?e svesti o sebi i okolini o tome nema ni govora jer ovde je još uvek primarna stvar-prasetja glava i uši. Narod nenajeden...

Sve je onako kao shto treba da bude... Jedini ispravan nachin da promenish realnost je da promenish sebe, a ne druge.

Originally posted by Sutekh

Originally posted by 2Q2Bstr8
koje preseravanje... ?ovek bez emocija je mrtav ?ovek. a posebno mi nije jasan trip ljudi koji introspekciju, samoanalizu i kriti?ko mišljenje o svetu oko sebe doživljavaju kao teret i žrtvu prosve?enosti. bljutavo.

A ne, ne.. Ja nisam rekao da su emocije neshto loshe, ja sam rekao da je loshe biti zavistan od emocija. Niti smatram da je to teret. Teshko je biti svestan svega, ali radije cju se truditi da budem svestan, nego da zhivim u matriksu.

Upravo.
Gledati objektivno, znachi prvo imati secunde univerzalne ljubavi ali i mrznje prema svima, bez nekog razloga. U tim trenutcima kada neko pochinje da gleda sebe, nema strahova. Lisheni ste stresa, strahova, pitanja "shta ako" ama bash sve vam je na dlanu ruke. Nije problem uci u takvo stanje svesti, vec takvo stanje svesti zadrzati. A umetnost odrzavanja u takvom stanju mentala je poshlo samo par entiteta na zemlji i svi su bili avatari... Krishna, Budha... znachi chitav zivot provesti u takvom stanju, ko uspe pashcu mu pred kolena.

Kao shto mi je astrolog rekao kada me je video " kada sam te prvi put video , isjavao si svetlost, energija je bila svuda oko tebe," taj dan sam samo voleo sve... iako sam imao zdravstvenih problema, i problema materijalne prirode... sve je to stavljeno na stranu...
Upravo, nemoj dopustiti da te matrix vodi, zajashi ga.

Da li ponekada posmatrate sebe kako osecate?
Bilo koju emocija da osecate tog trenutka, posmatrate je kao third person. A ne kao vi?
Na taj nachin em shto ce te postati svesni "realnosti" sveta, shvaticete ko ste i sta ste?

Interesantna tema
Introspekcija je zapravo vazno orudje da bi covek sebe izgradio, svoj moral, zelje i smisao. Neki je karakterisu, kao sto si pomenuo, otklonom od sebe, svojih emocija, od sopstvenog ega, simbolicki govoreci o sebi u trecem licu. Sto se realnosti tice, i dalje se ne zna njena prava priroda i sta je ona u stvari, tako da ne postoji jedna, nego vise njih, koliko i ljudi. Negde sam cuo lepu recenicu da su "ljudi nacin da svemir postane svestan sebe", da se ogleda u svakoj od nasih realnosti.

"Negde u sebi moramo znati da coveka nijedno posmatranje ne zastrasuje kao samoposmatranje. Moramo znati da kad se covek suoci sa samim sobom, on gleda u ponor." S. Beket

Ima jedan zanimljiv psiholoski metod paradoksalne namere, da je jedini put da se covek suoci sa svojim strahom, da mu ide u susret.

I ja ne razumem zasto toliko insistiranje da covek introspekcijom mora naici na ponor, i nista drugo. Ima tu sigurno i mnogo lepote, i ona je ta koju treba pronaci, sacuvati i izneti napolje. U tome je valjda i smisao poniranja u sebe. Gledajuci u te ponore, ta lepota coveku daje sigurnost, hrabrost i krila da ih preleti.