Gay-Serbia.com | Diskusije

Živimo u brzom vremenu, težimo posti?i neke ciljeve. Veoma mnogo toga bi želeli i jurnjava je neprekidna....stalno nam nešto nedostaje...mi bi hteli dalje i dalje... povremeno uo?imo da nas život smara a da neke bitne stvari ipak nedostaju... možda smo sami sebe opteretili svim tim željama... možda ne znamo razlikovati bitno od sporednog... možda nam život sa svim njegovim obavezama zaista "oduzima mnogo vremena"...

...U jednom trenutku depresije, o?ajanja ili dubljeg razmišljanja sigurno su se mnogi od nas zapitali: kuda sve to vodi? Ima li bilo kakvog smisla?

Zanima me da li ste osetili ovu egzistencijalnu iscrpljenost, o?ajanje, stanje praznine nakon ispunjenih ciljeva?

Želim vam svima ljubav.

I na kraju jedan moj raniji potpis:

"Nalik smo trka?u koji je zastao na putu da se zapita kuda sve to vodi. Razmišljanje je znak zadihanosti."

Moj prvi "veliki" zivotni uspeh je bio zavrsetak studija, a sam cin diplomiranja u meni je izazvao osecaj ravnodusnosti.
Posle se taj osecaj ponavljao pri uspesnom zavrsetku nekih velikih poslova.
Ne smatram da sam propustila mnogo (druzenje, ljubav, putovanja), bio je to neki "zalog" za buducnost. Inace, zivimo u takvom vremenu gde je trka i zurba, kao i stalni stres, neminovnost. Zasto to radimo? Valjda, da bi preziveli...

Hm, ja nekada nisam siguran sta zelim u zivotu.

Plasi me to sto su mi nepoznate sopstvene potrebe. Ne znam koliko su siroke, koliko su visoke, znam samo da nisu zadovoljene. Ako zelis da saznas obim jedne kapi ulja, mozes da upotrebis likopodijumski prasak. To cu ja naci. Kutiju likopodijumskog praska i poprskacu ga po svojim potrebama da saznam koliko su velike. (Jeanette Winterson "Oranges Are Not The Only Fruit")

p.s. Nisam valjda promasio temu? U svakom slucaju, likopodijumski prasak mi je neophodan.

Meni se to dogodilo pre nego sto sam upisala fakultet... Imala sam dobar zivot, ali sam shvatila da me razlika u tome da li je dobar ili jako dobar ili jako jako dobar ne cini srecnom, cak ni zadovoljnom... Sve mi je to nekako postalo isto i bez nekog smisla. Da li je bas taj fakultet bio pravi potez ili ne to ce vreme da pokaze, ali mi je omogucio ipak neki drugi pravac... Ispada da imam jos vise jurnjave, ali i vise sam usmerena na neke duhovne stvari. Zadovoljnija sam.

Trudim se da se pomirim sa tim da svi ciljevi koje zadajemo sebi u zivotu treba da zamenjuju neki smisao koji zivot treba da ima (a nema). Nije lako znati da sami sebe lazemo da bismo dalje ziveli. Ali tako mora biti i tu ne vidim nikakvog izbora.

Od roðenja pa do kraja života imamo zadate ciljeve /civilizacijske/ i one koje sami sebi kasnije name?emo tokom života. Naravno, kada se postigne jedan od onih ciljeva kratkoro?nijih, dolazi novi cilj i vreme da se i on ostvari. Dugoro?niji ciljevi oduzimaju nam i više od života...U trku da sve to ostvarimo ?esto zaboravimo i šta nam je uopšte bio cilj. Recimo, ?ovek postavi sebi cilj da se obogati, ili da se obrazuje...Ostvaruju?i cilj vreme prolazi a on se toliko navikne da radi na ostvarivanju da potpuno zaboravi cilj pa i kada ga ostvari on nastavi da radi na tome. U nekim godinama doše vreme da se "svedu ra?uni". Tada ?ovek zastane i "podvu?e crtu" i sabere...Zavisno od ?oveka neko je zadovoljan onim što je postigao a neki nikada ne budu zadovoljni. Jedan akademik tu skoro na TV, ve? pri kraju života, oki?en svim mogu?im titulama i nagradama re?e da tek sada prime?uje da je "sve to bila samo sujeta". Prekasno shva?eno...Zapadnja?ki na?in života "potroša?kom društva" nam zamagljuje um neprekidnom trkom za novcem i kupovanjem svega i sva?ega, tipi?no materijalisti?ki pogled na svet. U stvari, zavaravanje, da ?ovek slu?ajno ne zastane i po?ne da razmišlja o tome da li mu je uopšte potrebna tolika ku?a, takva kola, takav nameštaj, takvi ureðaji...Ima li to ikakvu svrhu i da li je u tome sre?a i cilj života-umreti okružen DVD-ima,TV-ima, mikro-rernama...Stvarnost je takva da pravog cilja i nema i uzalud ga je tražiti, cilj je ispunjen samim našim raðanjem. I cilj i svrha...

Originally posted by gari
Zapadnja?ki na?in života "potroša?kom društva" nam zamagljuje um neprekidnom trkom za novcem i kupovanjem svega i sva?ega, tipi?no materijalisti?ki pogled na svet.

Ima li to ikakvu svrhu i da li je u tome sre?a i cilj života-umreti okružen DVD-ima,TV-ima, mikro-rernama...

E, o tome je jako lepo pisao Erih From u svojoj knjizi "Imati ili biti" - dva karaktera, od kojih je onaj "imati" kreiran od strane potrosackog drustva, a po Fromu je bezivotan i protiv slobode.

Svi smo mi i bili a tek ?emo postati "robovi" potroša?kom društva. Name?e se mišljenje da se ne može normalno živeti dok se ne obezbedi dovoljan broj aparata, nameštaja itd. po?ev od krupnijih stvari /stan, bazen, kola, vikendica.../ pa do onih najsitnijih /pij samo...jedi samo...obla?i samo...it./ Tako se name?e uverenje da civilizovan ?ovek može biti samo onaj koji sve to poseduje a za to treba ne jedan ve? nekoliko života. Stav kod nas je trenutno-ja se mu?im da se moje dete ne bi mu?ilo. Tipi?no potroša?ki pogled na svet, jer kada taj sve bude obezbedio svome detetu sve ?e to ve? biti zastarelo i dete ?e ipak morati da se pomu?i da nabavi najnoviji model mašine za veš, TV-a, kompjutera i tako u krug...Do kraja...Istina je da mi više ne posedujemo sebe, ve? nas poseduju multinacionalne kompanije koje nam name?u preko medija kako i zašto treba da živimo...

Originally posted by Tot

...U jednom trenutku depresije, o?ajanja ili dubljeg razmišljanja sigurno su se mnogi od nas zapitali: kuda sve to vodi? Ima li bilo kakvog smisla?

Zanima me da li ste osetili ovu egzistencijalnu iscrpljenost, o?ajanje, stanje praznine nakon ispunjenih ciljeva?

Želim vam svima ljubav.

I na kraju jedan moj raniji potpis:

"Nalik smo trka?u koji je zastao na putu da se zapita kuda sve to vodi. Razmišljanje je znak zadihanosti."

Osetila sam to ocajanje nakon ispunjenih ciljeva, pa sam pocela da preispitam svoje ciljeve.
Jednostavno smatram da je bitno da covek pred sobom bude iskren. Mislim da se sve desava bas onako kako treba da se desava. Imam toliko koliko mi je potrebno. Ne opterecujem se time da zelim jos vise i bolje u materijalnom smislu (to ce doci kao zasluzena nagrada ako budem verna svom unutrasnjem 'bicu')
Pokusavam da ne razmisljam o stvaranju vec da stvaram i radim na sebi.
Inace neko moje iskustvo je-> posle(ili u toku?) stanja egz.iscrpljenosti i ocajanja, osecam i vidim sve kristalno. Nije to uopste negativno stanje. Tada najvise osecam povezanost sa svim silama. Slicno stanje me nadje ponekad kada zagrlim neko drvo, gledam reku i drvece, osetim bliskost misli neke osobe, drzim sneg u ruci dok se topi...Ljubav.Jedinstvo.

Zato se oni koji ho?e da vide i dalje i bolje i da osete svrhu postojanja i odri?u materijalnih dobara /recimo isposnici/. Materijalna dobra samo ometaju um ?oveka da shvati pravu svrhu ovog postojanja. Materija nam zamagljuje vidik i odvodi nas sve dalje od nas samih. Na kraju od silnih materijalnih dobara i ne vidimo cilj ni svrhu...

Originally posted by gari
Zato se oni koji ho?e da vide i dalje i bolje i da osete svrhu postojanja i odri?u materijalnih dobara /recimo isposnici/. Materijalna dobra samo ometaju um ?oveka da shvati pravu svrhu ovog postojanja. Materija nam zamagljuje vidik i odvodi nas sve dalje od nas samih. Na kraju od silnih materijalnih dobara i ne vidimo cilj ni svrhu...

Gari, vrlo mi je drago da si se umešao u ovu diskusiju.

Naro?ito mi se sviða tvoja kritika potroša?kog društva. Ja se nadam da ?e ovaj svet kona?no propasti i tako zaslužiti sudbinu koju smo mu mi inkvizitori još s po?etka obe?ali.

Originally posted by Freya

Originally posted by Tot

...U jednom trenutku depresije, o?ajanja ili dubljeg razmišljanja sigurno su se mnogi od nas zapitali: kuda sve to vodi? Ima li bilo kakvog smisla?

Zanima me da li ste osetili ovu egzistencijalnu iscrpljenost, o?ajanje, stanje praznine nakon ispunjenih ciljeva?

Želim vam svima ljubav.

I na kraju jedan moj raniji potpis:

"Nalik smo trka?u koji je zastao na putu da se zapita kuda sve to vodi. Razmišljanje je znak zadihanosti."

Osetila sam to ocajanje nakon ispunjenih ciljeva, pa sam pocela da preispitam svoje ciljeve.
Jednostavno smatram da je bitno da covek pred sobom bude iskren. Mislim da se sve desava bas onako kako treba da se desava. Imam toliko koliko mi je potrebno. Ne opterecujem se time da zelim jos vise i bolje u materijalnom smislu (to ce doci kao zasluzena nagrada ako budem verna svom unutrasnjem 'bicu')
Pokusavam da ne razmisljam o stvaranju vec da stvaram i radim na sebi.
Inace neko moje iskustvo je-> posle(ili u toku?) stanja egz.iscrpljenosti i ocajanja, osecam i vidim sve kristalno. Nije to uopste negativno stanje. Tada najvise osecam povezanost sa svim silama. Slicno stanje me nadje ponekad kada zagrlim neko drvo, gledam reku i drvece, osetim bliskost misli neke osobe, drzim sneg u ruci dok se topi...Ljubav.Jedinstvo.

Hvala ti na odgovoru, cenim i ovo što su drugi rekli.

Ovo što kaže Gari može da se shvati karikirano ali zaista nakon nekih iskustava ?ovek odvra?a pažnju od nekih stvari. Ako uzmemo da nas ono što je trivijalno privla?i mi ?emo potrošiti mnogo vremena da do toga doðemo, a onda ?emo se nezadovoljeni rezultatom osetiti neispunjenim. Šta je to trivijalno i što nas odvra?a od sebe samih? Ostavljam da svako za sebe odgovori na ovo pitanje.

Polazim ipak od toga da postoje primarni i sekundarni ciljevi. Ovi sekundarni mogu biti uzvišeni, voditi nas u visoke predele duha ali je jedan glavni cilj i jedna potreba za svakog od nas a to je ljubav. Mislim na ljubav kao ve?nu i nepriolazniu ideju kojoj težimo. Njoj teži obi?no ljudsko bi?e ali i sveci, mistici, pustinjaci.

Ovo sto si opisala je misticno osecanje povezanosti sa svim bicima i meni je to blisko osecanju ljubavi.

A sama iscrpljenost ipak moze biti povezana sa bolom. A šta je ono što nas može izvu?i nakon mnogo patnje ili praznine? Samo ljubav kako god je shvatili.

Nekako sam sklon da na prvo mesto stavim tu misti?nu nesebi?nu ljubav ali ne isklju?ujem da je ona donekle mogu?a i u erotskoj ili kojoj drugoj vrsti ljubavi.

Da, od samog roðenja nametnuta nam je trka za "potroša?kim dobrima". Gledam sada, kada se rodi dete roditeljima treba celo bogatstvo da ga "opreme" za odrastanje. To je po?etak. Kasnije, kako dete više raste vaspitava se da je jedini put uspeha put ka sticanju što više materijalnih dobara. Mnogi roditelji deci ve? unapred isplaniraju život pa mu pripreme teren za sticanje tako što mu oni sami steknu deo onoga što ?e mu trebati. Time ga navode da ono nastavi njihovim putem i tako obi?no i bude. Retki su oni koji rade na duhovnom sazrevanju deteta ili pak ono samo u nekom trenutku shvati koliko je isprazno to neprestano sticanje i kupovanje svega i sva?ega. Zato tako malo emocija i ima. Materijalisti?ki pogled na svet /hedonisti?ki/ guši emocije. Takvo bi?e je sebi?no i okrenuto narcisoidno samo sebi i svojim zadovoljstvima /materijalnim/. Ono nema vremena za druge, a ponajmanje za ljubav...?ini mi se da je 90% ljudi emotivno retardirano i da nemaju baš nikakva ose?anja a ne samo ljubavi prema drugima. Ljubav je za njih nepoznata, ili smatraju sex ljubavlju...Na žalost...

Mi (ljudi) pokusavamo cesto nasu dusevnu prazninu ispuniti sa materijalnim stvarima. Uglavnom ste vi sve vec napisali u svojim postovima...Covjek misli da postaje bogatiji kupovanjem, a u stvari je sve siromasniji. Ja se u zivotu, u zadnje vrijeme, cesto osjecam iscrpljeno.

A lek je, Zooey, ?ist vazduh, površina vode, pogled na zelena polja /sada pokrivena snegom/, jednom re?ju prepuštanje prirodi...

Originally posted by gari
A lek je, Zooey, ?ist vazduh, površina vode, pogled na zelena polja /sada pokrivena snegom/, jednom re?ju prepuštanje prirodi...

Jeste, gari, u pravu si. Blizina prirode me uvijek opusti, duhovno procisti i ulije mi novu energiju za dalje....

Pozitivnu energiju dobijamo iz prirode a negativnu uglavnom dobijamo od loših ljudi. Jwedna od tehnika ?iš?enja negativne energije jeste da levu podlakticu stavimom pod mlaz mlake ili hladne vode i zamislimo kako vodom oti?e ta negativna energija /vizuelizujemo to, recimo odlaze zmije iz nas, ili bilo šta drugo što te plaši/ a drugu podignemo iznad sebe i zamišljamo kako iz vazduha upijamo blagotvornu pozitivnu energiju /takoðe vizuelizujemo-ulazak svetlosti, toplote, dobrote itd./. Posle toga smo o?iš?eni za taj dan...Pokušaj, to traje dva minuta...

[/quote]


Pokusavam da ne razmisljam o stvaranju vec da stvaram i radim na sebi.

[/quote]

Bravo. Ja se divim ljudima koji zive na taj nacin. Ima ih koji guraju tako ceo zivot. Jer u vezi ciljeva, licnih, bez obzira na drustvo, veliku ulogu igra ego.
U koncentrisanju na stvaranje, proces stvaranja, nema ega.Samo rada, radosti, chak. To je tesko.

prazninu sam cesto osetio, ali, mozda sam previse egoistican, nikada nakon postignutog cilja. mozda samo znam sta hocu.

A gde sve vodi?
sve vodi smrti.
A zivot jbg, ima i nema smisla. Ali cak i da nema, nema svrhe bedaciti se zbog toga. Recimo da je poenta svega 42, i svi cemo se mnogo lepse osecati. Ili necemo?

Ziveti zivot, dok ne umres. Sa svim usponima i padovima. To je poenta, i cilj.

Ne može se stvarati a ne razmišljati o tome. Na taj na?in stvaramo samo haos. Doduše, kažu da je iz prvobitnog haosa sve i nastalo, ali taj haos su sredili BOG /ovi/ a ljudi kada stvore haos teško ga posle mogu urediti. Pitanje je šta stvaraš?